Архиве аутора: Milan Rajevac

Српски генетски склоп – Колико смо Словени?

Сваког припадника српског народа вероватно занима какав је наш генетски склоп, који древни народи су оставили генетски траг код нас, колико смо заиста Словени? Колико смо слични Русима и Украјинцима, а колико околним народима?

Данас постоји могућност да преко комерцијалних предузећа попут FTDNA, прилично повољно добијемо неке основне податке везане за склоп нашег генома. Зависно од личне заинтересованости са тим подацима можемо даље радити и проверавати наш генетски склоп преко различитих интернет алата и рачунача, који ће нам помоћи да из више углова сагледамо наше порекло и полако склапамо мозаик иначе сложене етногенезе ових простора и покушамо одговорити на питање «ко смо ми», барем у контексту генетичког родословља.

У том смислу, резултати аутосомалних тестирања могу нам сугерисати неке одговоре. Прво што треба схватити јесте да резултате аутосомалних тестирања не треба прихватати у апсолутном смислу, због чињенице да су резултати уско повезани са начином устројства рачунача. Сирови резултати са 22 пара наших аутосома (бесполних хромозома) бивају прилагођени параметрима рачунача, тј. рачунач даје значење хрпи бројки и слова, доводећи их у везу са својим одредницама, које обично представљају одређени географски простор или одређену савремену/древну популацију. Стога, резултат има основни смисао у оквиру и у односу (релативно) на рачунач/алгоритам, бивајући условљен устројством самог рачунача. Тако, рецимо на два различита рачунача можемо добити различите резултате по истој популацији, уколико је та популација различито дефинисана с обзиром на рачунач.

Управо је ова разноликост исхода оно што фрустрира људе, посебно када почну да се баве аутосомалном генетиком, тако да може доћи до неразумевања, разочарења и неповерења у овакве начине истраживања. Међутим, када се једном схвати да тако функционишу ствари и да у тој разноликости можемо издвојити нешто што је стабилно, почињемо да се играмо и експериментишемо са различитим интернет алатима, који су иначе врло једноставни за употребу и кроз ту игру можемо доћи и до неких озбиљних закључака везаних за порекло појединаца и популација.

Зато је изузетно важно да се пре употребе одређеног рачунача упознамо са „упутством за употребу“, тј. са дефиницијама основних одредница/популација чију нам процентуалну заступљеност рачунач процењује.

Будући да су вредности резултата релативне и вредност овог текста ће у складу с тим бити релативна и имаће функцију да сугерише одређене закључке до којих ће, надамо се, будућа истраживања довести. До таквих сугестија ћемо доћи увидом у резултате на основу великог броја доступних рачунача, тражећи у разноликости њихових параметара, категорија и исхода обрисе правилности који ће нам указати на неке будуће одговоре, који се тичу склопа нашег генома.

***

Уколико желимо доћи до одговора на питање колико словенске генетике имамо, прво морамо одговорити на питање шта тачно подразумевамо под појмом «словенска генетика». Пре свега бити Словен није ствар (искључиво) генетике. Када се питамо колико смо Словени или колико словенске генетике имамо у контексту овог текста постављамо питање колико се данашња српска популација просечно уклапа или колико личи на оне Словене/Србе који су током шестог и седмог века населили ове просторе.

Да бисмо имали словенски параметар у неком рачуначу, потребно је да као стандард имамо резултате или резултат Словена из тог периода. Такав рачунач би нам онда као крајњи исход могао дати постотак нашег уклапања у геном тих Словена. Међутим, још увек немамо резултат узорка за који са извешношћу можемо рећи да је припадао неком Словену из раног средњег века, тако да се још увек није појавио рачунач који би проценио удео словенске генетике у различитим модерним популацијама и појединцима.

Међутим, оно што можемо урадити јесте успоредба са савременим словенским народима који живе северно, источно и западно од нас, преко којих ћемо можда бити у прилици да дођемо до одређених сугестија које ће нам указивати колико смо слични, а колико различити од наших предака са севера, али и југа Европе.

Наиме, када добијемо аутосомални исход, добићемо постотке нашег уклапања у различите категорије рачунача. Међутим, постоји доста згодан алат који те наше резултате даље уклапа у контекст једне, две, три или четири популације, тзв. Оракл (Oracle) програм, грчког аутора Диенекеса Понтикоса. Уколико је то резултат Србина, прва популација у коју се уклапа требало би да буду наравно Срби или нека блиска јужнословенска популација. Дакле, у контексту једне популације, уколико је рачунач добар препознаће нашу генетику као српску или генетику неког блиског јужнословенског народа. Међутим, уколико бисмо одабрали две популације исход би изгледао овако:

63.2% Pole (East Poland) + 36.8% Greek (Greece)

61%    Sorb (Lusatia) + 39% Greek (Greece)

56.8% Greek_Thessaly + 43.2% Southwest_Russian

54.5% Tuscan + 45.5% Belarussian

60.3% South_Polish + 39.7% Central_Greek

50.6% Belarussian + 49.4% Italian_Abruzzo

53%    Polish_V + 47% Italian-Center

52.9% Sorb  + 47.1% Greek_Center

51.6% Greek_North + 48.4% Sorb

50.5% Polish_V + 49.5% Greek_Center

Овај алат је добра прилика да видимо у које се популације различите од српске  најбоље уклапамо. Наиме, горњи резултати, наравно, не значе да је тестирани међу прецима имао Пољаке и Грке, већ програм у контексту две популације његов геном препознаје и процењује као мање-више равномерну мешавину Пољака и Грка и/или Белоруса и Италијана.

Из горњих резултата видимо да се геном просечног Србина уклапа близу 50% у геном Источних или Западних Словена и око 50% у геном медитеранских народа, било Грка или Италијана, тј. програм српски геном види као комбинацију једне изразито словенске популације са севера и медитеранске популације са југа.

Из овогa се могу наслутити неки закључци који се тичу порекла Срба. Уколико бисмо претпоставили да су стари Словени генетски личили на савремену популацију Пољака, Лужичких Срба или Белоруса, а да су романизовани балкански домороци генетски личили на суседне Грке, добићемо да су данашњи Срби прилично равномерна мешавина придошлих Словена и балканских староседелаца.

Што се тиче односа Срба са Русима, околности су мало сложеније. Док су Срби прилично генетски хомогени јер су живели на релативно малом простору и у мањим заједницама, то се не може рећи за Русе које су заузимали велики простор. Од народа блиских Русима, Србима су најближи Украјинци и то западни, а најдаљи Руси са Севера који носе значајан удео сибирске генетике, који је готово одсутан код нас, а веома мали део медитеранске генетике која чине значајан фактор наше етногенезе. Тако да је врло незахвално поредити Србе и Русе у генетском смислу. Ипак ево неких примера односа Срба и Руса/Источних Словена:

50%    Russians + 50% Sicilian

56.3% Russian_Smolensk + 43.7% South_Italian

50.5% Russian_Smolensk + 49.5% Italian_Abruzzo

52.5% Tuscan + 47.5% Russian_Smolensk

56.7% Greek + 43.3% Russian_Smolensk

50%    Cossacks + 50% Greek

52.8% Italian_Abruzzo + 47.2% Belorussian

52%    Belarusian_V + 48% Greek_Center

53.6% Tuscan + 46.4% Ukrainian_Belgorod

50.9% Ukrainian_Belgorod + 49.1% West_Sicilian

57.4% Ukrainian-Center + 42.6% Italian-Center

55.7% Ukrainian + 44.3% Tuscan

50%    Greek + 50% Ukraininan_Lviv

50%    Ukrainina_Kharkiv + 50% West_Sicilian

50%    Greek + 50% Ukrainian_Poltava

Уколико желимо одговорити на питање где су Срби у односу на Русе, горњи резултати сугеришу да се Срби налазе на пола пута између Руса и становника Сицилије или југа континенталног дела Италије. Руси су, дакле, у односу на остале словенске народе мало даље у односу на нас, што одговара и нашим географским положајима. Међутим, уколико желимо одговорити на питање какав је однос словенске и дословенске генетике код нас, ипак Руси и Сицилијанци нису баш најбољи избор популација које би играле улоге Словена и дословенског становништва Балкана. Прво, Сицилијанци због њихове велике измешаности коју дугују свом географском положају и којом одударају чак и од просечног Италијана, а такође и због њихове географске удаљености од Балкана. Друго, питање је колико су Руси добар избор за стандард словенске популације, због значајног учешћа угро-финских линија на њихову генетику. Свакако, Руси из западних или југозападних делова Русије били би солидна замена, али мислим да је избор Пољака или припадника белоруске или украјинске модерне популације као замене за Словене сигурнији избор, због слабог или готово никаквог учешћа угро-финских и сибирских гена у тим популацијама. Уосталом и Оракл програм у контексту две популације чешће даје комбинацију са пољском или украјинском модерном популацијом, него са руском. За древно становништво Балкана  због географске блискости и блиских веза са осталим балканским популацијама, најсигурнији избор би били модерни Грци. У таквој констелацији Срби се налазе негде на пола пута између Пољака и Грка.

Што се тиче односа Срба и околних народа, грубо речено балканске народе словенског порекла можемо поделити у две категорије, оне који значајно више теже словенском северу, попут Словенаца који предњаче, Хрвата и босанских Муслимана с једне стране и Македонаца и Бугара који значајно теже медитеранском југу с друге стране.

Ми, Срби смештени смо у просеку поново у златној средини. Ипак, треба имати у виду да постоје индивидуалне и регионалне разлике између самих Срба. Тако на пример свеукупно, Срби пореклом из западнијих области ће показати мало већу склоност северу Европе, док ће, рецимо, Срби из Црне Горе показати већу усмереност ка југу. Међутим, ове разлике су веома мале и своде се на свега неколико процената! За разлику од многих народа, Срби су аутосомално гледајући веома хомогена популација и нема великих разлика између различитих области, као ни међу појединцима.

59% Macedonian + 41% Slovenian

58.5% Croatian + 41.5% Bulgarian

69.9% Bosnian + 30.1% Bulgarian

61.8% Bosnian + 38.2% Romania

Наиме, у односу на Бугаре Срби показује тенденцију ка североистоку Европе, јер се геном српског узорка уклапа у близу 70-80 бугарског генома и 20-30% неке изразито источноевропске популације:

79.2% Bulgarian + 20.8% Belarusian_V

83.8% Bulgarian + 16.2% Latvian

74%    Bulgarian + 26% Ukrainian-Center

77.3% Bulgarian + 22.7% Russian_V

67.4% Bulgarian + 32.6% South_Polish

Слично је и са Румунима и Македонцима:

75%    Romanian + 25% Belorussian

81.5% Macedonian + 18.5% Lithuanian

У односу на Словенце, Хрвате и босанске Муслимане Срби показују тенденцију ка југу Европе, посебно у односу на Словенце, где се српски узорак у овом примеру  уклапа у 83% словеначког генома и 17% генома једног малог изолованог народа са Блиског Истока именом Друзи. Наиме, овај резултат не значи да је овај Србин имао директног претка са Блиског Истока и да носи 17% његових гена, већ да у односу на словеначку популацију тежи 17% ка Блиском Истоку или Медитерану, тј. у етногенези Срба су у значајнијој мери учествовали народи са југаистока Европе, тј. источног Медитерана него у етногенези Словенаца. Уколико бисмо одређивали нашу позицију у односу на Словенце и Грке, наш геном би се око 60% уклапао у геном Словенаца и 40% у геном северозападних Грка:

82.5% Slovenian + 17.5% Druze

59.8% Slovenian + 40.2% Greek_Northwest

У односу на Хрвате та дистанца је свакако мања, рецимо у нашем примеру геном Србина се математички може разложити на око 70% генома Хрвата и око 30% генома северног Грка. Треба имати у виду да северни Грци имају значајно виши удео словенске генетике од грчког просека, тако да, ако бисмо одабрали просечни грчки узорак постотак уклапања у такав узорак би се смањивао док би хрватски постотак растао:

72.2% Croatian + 27.8% Greek_North

66.1% Croatian + 33.9% Tuscan

62.3% Croatian + 37.7% Italian_North

Опет, треба имати у виду индивидуалне разлике и разлике међу регијама. Хрвати из кајкавског говорног подручја ће бити блиски Словенцима и показаће високу тенденцију ка северу Европе, док ће Далматинци свакако бити ближи Србима. Овде говоримо у грубим цртама о положају Срба у односу на суседне народе.

Што се тиче узорка босанских муслимана, у односу на њих наша генетика је поново благо усмерена ка југу Европе, али мање него ли у односу на Хрвате. Дакле, босански Муслимани су генетски негде између Срба и Хрвата, опет говорећи о некој просечној слици, док слика сваког појединца може варирати и искакати из просека:

81%    Bosnian + 19% Greek_Center

78%    Bosnian + 22% Greek_North

81.9% Bosnian + 18.1% Greek_East

82.8% Bosnian + 17.2% Italian-Center

***

Увид у српску генетику можемо имати и непосредно кроз исходе по различитим рачуначима. Иако рачуначи имају различите категорије и раде по различитим параметрима, увидом кроз различите рачуначе може се сугерисати удео словенске генетике у српском геному. Даћемо неке примере:

euro7:

7.27% Caucasus

19.15% Northwestern

33.91% Northeastern

21.18% Southeastern

0.16% African

1.03% Far_Asian

17.29% Southwestern

 

Eurogenes K13:

North_Atlantic   27.10

Baltic   27.32

West_Med   15.84

West_Asian   9.37

East_Med   15.63

Red_Sea   2.50

South_Asian   0.33

East_Asian   0.57

Siberian   0.75

Amerindian   0.03

Oceanian   0.38

Norteast_African   0.11

Sub-Saharan   0.06

 

MDLP K11:

0.00% African

0.18% Amerindian

0.71% ASI

8.35% Basal

2.98% Iran-Mesolithic

32.52% Neolithic

0.00% Oceanic

24.92% EHG

0.83% SEA

0.51% Siberian

28.99% WHG

 

Eurogenes Steppe K10:

38.51% Near_Eastern

0.01% East_Asian

0.65% Siberian

0.60% Oceanian

28.99% WHG-UHG

0.00% Sub-Saharan

5.87% Hindu_Kush

24.86% Steppe

0.09% Amerindian

0.42% Southeast_Asian

 

Било да се рачуначи заснивају на уклапању нашег генома у неки географски простор или савремену популацију, било да се заснивају на уклапању у древне популације, оно што се показује као правилност јесте да исходи по одредницама рачунача које осликавају генетику коју можемо превасходно повезати са Словенима, али и другим северноевропским народима укупно прелазе 50% и крећу се негде до 55%. Зависно од устројства рачунача такве компоненте имају различита имена:

WHG, EHG, North_European, Steppe, Baltic, North_Sea, Atlantic_Baltic

Рецимо, у контексту израчунавања удела древних популација у односу на наш геном, рачуначи нам углавном показују удео европског ловца-сакупљача преко 50%. Ова чињеница је занимљива јер се европски ловац сакупљач може поделити на две древне разнородне популације:

WHG – западни ловац сакупљач и EHG – источни ловац сакупљач. Наиме, обе ове компоненте су доминантне у резултатима Европљана и максимум достижу на Северу Европе. Оно што је занимљиво јесте чињеница да код Срба збир ове две компоненте по правилу прелази 50% и иде отприлике до 55%. Ако додамо да се претпостављена WHG популација везује углавном за Y хаплогрупу I и стандард ове компоненте (односно примерак код које је вредност ове компоненете 100%) јесте обично узорак човека из лошбурске пећине у Луксембургу који је припадао хаплогрупи I-M423, предачкој за I-CTS10228 којој припада преко 30% Срба, а EHG углавном за Y хаплогрупу R којој припада до 20% Срба, аутосомални резултати се добро уклапају у односе Y хаплогрупа код Срба. Ове две компоненте вероватно су у највећој мери донели Словени, али део вероватно и други народи са севера, пре свих Германи.

Компоненте које можемо повезати са староседеоцима Балкана су углавном дошле са југоистока и везане су за древне популације блискоисточних земљорадника и кавкаских ловаца сакупљача. Ове компоненте такође чине значајан постотак нашег генетског склопа и судећи по рачуначима крећу се у опсегу од 40% до 50%. Иако су Словени и остали народи Севера Европе засигурно имали удео ових древних популацију у свом геному, можемо претпоставити да су ове компоненте највећим делом дошле код нас посредством староседелаца Балкана.

Дакле, исходи по различитим рачуначима сугеришу да је удео генетике која је вероватно највећим делом дошла са Словенима, прелази преко 50%, тј. креће се негде до 55% зависно од рачунача, особе и региона из ког тестирана особа потиче. Треба имати у виду да гени који се везују превасходно за северноевропске популације нису дошле искључиво са Словенима, већ вероватно и са германским продорима у ове крајеве, а могуће да је део ушао у српску генетику посредством староседелаца Балкана (Илира, Трачана, али и Келта). Као што кавкаска или рецимо западномедитеранска компонента, нису само део староседелачке генетике, већ су је вероватно у солидној мери имали и Словени/Срби пре доласка на Балкан. Такође, српска генетика се не може поматрати просто као збир само словенске и староседелачке компоненте, занемарујући остале утицаје (посебно имајући у виду солидно учешће германских/норманских очинских линија међу Србима), али вероватно највећи део српског генома можемо повезати са овим двема компонентама. Зато се не може прецизно и једнозначно, у овом тренутку, дати одговор на питање колико смо Словени, али се свакако да наслутити да смо у просеку мало више од 50% генома наследили од наших словенских предака.

Аутор: Данило Сремчевић

Капетановићи, Котор, Вељи Залаз, Његуши, слава св. Врачи

Хаплогрупа и подграна: I2-CTS10228>PH908

Род: PH908 Општи род

Из литературе: 

Опште предање Залажана, које је 1910. године забележио Јован Ердељановић, у делу „Стара Црна Гора“, држи да су сви становници Вељег Залаза старинци и да су им најдаљи преци за које знају, била три брата Рс (Хрс), Друг и Гач.

Од Хрса су „Хрсовићи“ од којих су до данас у Његушима остали родови Вукчевићи и Братићевићи (чује се и Братичевић). Изумрли и исељени Хрсовићи за које се зна су: Миљевићи, Милетићи, Дабовићи, Ивановићи.

Од Друга су „Друговићи“ од којих су у Вељем Залазу Николићи и Ђуровићи.

Од Гача је настало братство Гачовића, које се кроз векове изделило на Данчуловиће, Капетановиће, Лукреције, Падалице и Пророковиће. У ком периоду су се Капетановићи издвојили као засебан род из братства Гачовића је неизвесно.

Први Гачовић који се јавља у которском споменицима је Милоје Га(у)чевић из Његуша, који је 15. априла 1420. године, заложио Тому Бакојеву из Котора своју земљу у Језеру, покрај Валишта за 4 перпера которска, тако да се на новац не плаћа интерес, ни за земљу закупнина све док Милије не врати дуг.

О исељеним Капетановићима Ердељановић не говори. Међутим, наводи да постоји неколико братстава у Кавачу и суседном Мрчевцу, са крсним именом Св. Врачима, који су старином из Црне Горе и закључује да ће свакако неко од њих бити од залажанских Капетановића. Последњи Капетановићи су се из Вељег Залаза иселили у Котор у првој половини 20. века, где сада живи неколико огранака овог братства.“

Сродни родови: Данчуловићи, Лукреције, Падалице и Пророковићи; Николићи, Ђуровићи, Вукчевићи и Братићевићи

 

 

 

 

Y-ДНК хаплогрупа G

ОПШТЕ НАПОМЕНЕ:

Хаплогрупа G проистекла је из макро-хаплогрупе F. Карактеристична је за популације западне Азије, пре свега Кавказа и Анадолије. У Европи се спорадично јавља у ниским процентима од 2-5%, а највеће присуство бележи у региону Алпа (10-15%) и на Сардинији (15-30%). У прошлости се може повезати са сеобама неолитских земљорадника са подручја Плодног полумесеца у Анадолију, Европу и на Кавказ. Код Срба је ова хаплогрупа, према различитим истраживањима, присутна у проценту од 3-5%.

ПОРЕКЛО И МИГРАЦИЈЕ:

Хаплогрупа G је настала пре око 48000 година (YFull), одвојивши се од макрохаплогрупе F, највероватније негде на простору између источне Турске, северног Ирака и Сирије, и западног Ирана. У прилог овој тези иде и велика разноликост грана хаплогрупе G на том поднебљу.   Постојање „уског грла“ од више од 20000 година указује да су носиоци хаплогрупе G једва преживљавали веома дуг период, другим речима сви данашњи носиоци хаплогрупе G потичу од једног претка који је живео пре око 26000 година, иако је сама хаплогрупа формирана око 22000 година раније. Прва већа подела на гране се десила пре неких 26000 година у време Великог захлађења када се хаплогрупа G поделила на две основне гране, G1 и G2.

Хаплогрупа G1-М342 и данас је изузетно ретка осим код народа Мадјара у Казахстану (87%), у Ирану и међу туркијским народима централне Азије где уједно бележи и највеће проценте.

Хаплогрупа G2a-Р15 је настала пре око 20000 година одвојивши се од G2. Док су се припадници хаплогрупе G2a са подручја Плодног полумесеца ширили пре свега на север и запад носећи са собом вештине земљорадње, њихови “рођаци“, припадници хаплогрупе G2b ширили су се првенствено на исток и југ, где и данас ова релативно ретка хаплогрупа међу Јеврејима и Либанцима бележи највећу заступљеност.

СНП МУТАЦИЈЕ: М201

МАПА РАСПРОСТРАЊЕНОСТИ:

800px-Haplogroup_G_(Y-DNA)

СТАБЛО:

LAARjaG

ПОДГРУПЕ И ЗАСТУПЉЕНОСТ:

Укупно гледано, хаплогрупа G данас бележи највеће присуство код западнокавкаских народаШапсуг Черкеза 81%, северних Осета 75%, Абхаза 55%, Грузина 31%, Балкаро-Кабардина 30%.

G1-M342

Хаплогрупа G1 је генерално много ређа од сестринске хаплогрупе G2. Најзаступљенија је у Ирану, али ни тамо не прелази 10%.

G1a-CTS11562

Најзаступљенија код народа Мадјар у Казахстану, преко 80%. Поред овог постоји и јеврејски- ашкенаски G1а кластер.

G1b-L830

Присутна у Европи кроз јеврејски-ашкенаски G1b кластер.

G2b-M3115

Најприсутнија међу Либанцима и Ашкеназима у Европи.

G2a1-Z6552

Варијанта хаплогрупе G типична за кавкаске народе. Најзаступљенија је код Северних (63,6%) и Јужних Осетина (43,5%), Грузина (34,8%), Карачаја (23,2%), Балкара (20,6%) и Абхаза (19,1%). Ван подручја Кавказа није значајније заступљена.

G2a2а-PF3147>L91

Ова грана је најприсутнија у Европи, али се јавља и у северној Африци и у западној Азији (Јермени 0,9%). L91 је била (уз G2a2b-L30) једна од најзасупљенијих грана међу неолитским земљорадницима, а данас је највећи проценат ове гране забележен на Корзици (11,2%)Сардинији (6%) и у Египту (4,1%).

G2a2b1-M406

Најзаступљенија на простору источног Медитерана. Највећи проценат бележи међу Чамамалима (етничка група у Дагестану), око 18,5%, и међу израелским Друзима (8,1%). Присуство веће од просека бележи међу Грцима западне Турске (3,4%), на Сицилији (2,6%), Италији и Турској (2,4%), и на Криту (1,9%).

У Европу и на ове просторе је могла доћи у различитим историјским периодима кроз разне сеобе. Битно је рећи да није пронађена у више од 100 до сада тестираних скелета из периода неолита који су припадали хаплогрупи G, и самим тим је мало вероватно да је била присутна међу европским земљорадницима који су у Европу мигрирали са подручја Анадолије.

G2a2a2b>PF3359

Релативно ретка грана, најприсутнија код Јермена, Иранаца, Турака, Арапа и кримских Татара.

  G2a2b2a1-L140

Грана из које настају данас три најприсутније варијанте хаплогрупе G2a у Европи: CTS342U1 и L497.

 G2a2b2a1a1a-U1

Одвојила се од матичне L140>PF3355 пре 12000 година на подручју југозападне Анадолије. Данас је најприсутнија на Кавказу (миграције из неолитске Анадолије на Кавказ). У Европи је присутна кроз две основне гране, L1264 (проналази се од Балтика до централне Азије, извесно је да се ширила са Индоевропљанима,) као и Z6744>Z38875 – раштркана широм Европе, понајвише у Холандији.

Најчешћа је код Адигејаца (40%), Черкеза (36,5%), Кабардина (29%), Абасина (23,3%), Абхаза (22,8%), а висок проценат бележи и у Палестини (16,7%). За сада није пронађена на неолитским налазиштима, а највероватнији сценарио за долазак највећег броја њених припадника у Европу су сеобе Индоевропљана са подручја Јамне културе на запад.

       G2a2b2a1b-L497

Скоро па ексклузивно европска грана хаплогрупе G2a, присутна скоро па искључиво у Европи, изузев пар анадолских Турака који живе на подручју некадашњег келтског племена Галата које је живело на подручју данашње Турске. Ово  је уједно и најчешћа варијанта хаплогрупе G2a присутна код Срба, прецизније њен снп присутан међу Србима L497>L42-YSC33. У Европи највеће проценте бележи у Алпима, где чини више од 5% Y-ДНК хаплогрупа становништва Швајцарске и западне Аустрије.

L497 се дели на основну подграну Z1815  (њена сестринска Y19647 је присутна углавном у Италији), која је доживела своју мутацију у неолиту централне Европе, која се даље грана на њену најдоминантнију грану Z1816 и још даље на Z726 и L43.

Географска распрострањеност њених грана:

Z726 – западна Европа.

L43>L42 – швајцарски Алпи (уједно и најдоминантија подграна L497 на Српском ДНК пројекту).

Z759>Z6031 – Немачка и Сардинија.

Z1815>Y19938 – Централна Европа.

Анализирани узорак са подручја Трипољске културе у југозападној Украјини из недавно објављеног рада је припадао грани G2a2b2a1a1b1a1a1-L42 (3619-2936 п.н.е.), грани која је данас најчешћа код Срба. Припадници ове гране хаплогрупе G2a су највероватније асимиловани од стране Индоевропљана из суседне Јамне културе, након чега су заједно мигрирали на запад. Врло је вероватно да су носиоци ове гране код данашњих Срба потомци неког од келтских племена које је обитавало нашим просторима, но будући тестови и студије ће дати бољи одговор.

G2a2b2a1a1c-CTS342

Иако веома ретка, ова грана је данас најприсутнија у Европи. Настала је пре око 12000 година на подручју Плодног полумесеца, и њени припадници су били део првог таласа земљорадника који су ушли у Европу. Пронађена у древној ДНК код неколико неолитских узорака из Анадолије и Европе.

СТАРА ДНК:

Хаплогрупа G је пронађена у великом броју узорака старе ДНК на простору Југозападне Азије и Европе, углавном из периода неолита и енеолита. До сада тестирани узорци старе ДНК показују  да су припадници хаплогрупе G2a2 чинили главни талас земљорадника који су мигрирали из Анадолије у Европу почетком осмог миленијума п.н.е. и образовали прве неолитске културе у Европи. Ова грана је до сада пронађена међу припадницима неолитских култура: Старчевачке, Винчанске, Трипољске, Ленђелске и Културе линеарнотракасте керамике (LBK); као и међу припадницима каснијих енеолитских култура: Тисаполгарске, Баденске, Вучедолске и Културе звонастих пехара (Bell Beaker). Чувени Ледени човек Оци, чија мумија стара око 5300 година је пронађена у италијанским Алпима, припадао је грани G2a2a>L91>L166>FGC5672. Гране G2b2а и G2a1а пронађене су у Ирану, у узорцима из периода неолита, а грана G1а1b у узорку из периода енеолита.

            ПОЗНАТЕ ЛИЧНОСТИ:

Јосиф Висарионович Џугашвили Стаљин (1878-1953), први Генерални секретар Централног комитета Комунистичке партије Совјетског Савеза, и после Лењинове смрти неприкосновени лидер Совјетског Савеза. Тестирањем његовог унука Александра Бурдонског утврђено је да је припадао грани G2a1a-Z6679, карактеристичној за подручје Кавказа, што и не треба превише да чуди јер је био осетинског порекла.

Лери Бирд (1956)легендарни кошаркаш и центар Бостон Селтикса, члан Кошаркашке Куће славних, припада хаплогрупи G2a2b-L497>Z6748, што је потврђено тестирањем Леријевог рођака преко Haplogroup G-L497 Y-DNA Project.

Аутор: Јован Бојанић

njegos

Властела у Црној Гори према народним предањима

ПИШЕ: Иван Вукићевић

Појам властеле

Српске средњовековне државе су имале феудално друштвено уређење, као и већина других европских земаља у том периоду. Владари су својим војсковођама и другим људима од поверења додељивали на управу одређене области, а често и у трајно власништво. У нашем народу су феудалци називани властелом или племством, било да се радило о крупним земљопоседницима попут Мрњавчевића који су у једном моменту контролисали готово половину српског царства, или породицама које су управљале мањим жупама. Свако ко је по указу владара поседовао одређено подручје називан је властелином јер је имао апсолутну власт над тим подручјем и његовим становницима све докле год је био у милости врадарске куће. Основна обавеза властеле према владару била је учешће у ратовима и територијалном ширењу државе, тако да су властелини уједно били и војсковође чиме су стицали углед у народу.

Дукљанска и зетска властела

Већина српских владарских породица из средњег века, као што су Војислављевићи, Вукановићи, Немањићи, Хребељановићи, Балшићи и Црнојевићи, потичу са простора данашње Црне Горе.

Кнез Војислав, родоначелник Војислављевића, био је синовац дукљанског краља Јована Владимира. Након што је Константин Бодин, најпознатији владар из ове династије, освојио Рашку, тамо на власт поставља жупане браћу Вукана и Марка који су по неким мишљењима били његови рођаци. Од старијег Вукана ће настати рашка династија Вукановића из које ће проистећи неколико великих жупана Рашке. У једном од међудинастичких сукоба у Рашкој, жупан Завида бежи у Дукљу где се рађа његов син Стефан Немања, потоњи велики жупан Рашке и родоначелник династије Немањић. За Завиду многи сматрају да је био припадник династије Вукановић, а уколико би то било тачно, постоји и могућност да су Војислављевићи и Немањићи исти род. Оно што је сигурно јесте да све три споменуте династије потичу из средњовековне Дукље.

Након смрти цара Душана долази до слабљења централне власти и јачања властеле што је касније довело и до потпуног распада српског царства након смрти његовог сина цара Уроша. Најмоћније властеоске породице као што су Балшићи, Бранковићи, Војиновићи, Мрњавчевићи и Хребељановићи формирају своје самосталне државе које ће често долазити у међусобне сукобе око територија. Преци кнеза Лазара Хребљановића, родоначелника Лазаревића, потичу из Грбља. Његов отац Прибац је од цара Душана добио на управу Прилепац, док је Лазар након вишегодишње службе добио на управу  област око Крушевца коју ће касније знатно проширити. Балшићи, који су у истом периоду управљали Зетом, типичан су пример некада ситне властеле која је од мале области око Бара и Будве временом успела да преузме контролу над читавом Зетом, а после и да се осамостали. Црнојевићи су последња владарска кућа из средњовековне Зете. Најпре су били жупани и дугогодишњи савезници Балшића, да би након смрти последњег Балшића и привремене власти Бранковића, преузели власт над Зетом. Њихов родоначелник је Ђураш Вранчић, витез цара Душана од кога потичу Ђурашевићи чија су грана Црнојевићи. За време њихове власти долази до постепеног губитка територија, а област око Цетиња на коју се Зета свела добија назив Црна Гора. Последњи отпор српског народа је сломљен крајем XV века када Турци коначно освајају и Црну Гору.

Предања о пореклу од властеле

У периоду након Косовске битке долази до постепеног нестанка српске државе, тако да православна црква, као једина преостала институција српског народа, преузима улогу чувара националног и културног идентитета. Најпре је настао култ кнеза Лазара који је проглашен за светитеља и великомученика, па чак и цара иако никада није имао ту титулу, а затим и остале српске властеле која је учествовала у бици. За стварање бројних предања о властели и косовским јунацима најзаслужнија је православна црква на челу са цетињским владикама који су имали велики утицај на народ у Црној Гори. То је довело и до појаве су бројна братства досељена из других српских области тврдила да потичу од појединих властеоских породица, не би ли тако стекла углед у новом окружењу. Иако су поједина братства заиста проистекла од властеоских породица, у највећем броју случајева се радило о потпуно измишљеним предањима, међутим како је време пролазило све је теже било направити разлику између тачних и измишљених предања. Тако Богићевци у Доњој Морачи и Мрњавчићи у Кучима сматрају да су потомци Мрњавчевића, Братоножићи да су од Бранковића, а Васојевићи да су од Немањића. Такође, читав низ братстава која потичу из Старе Црне Горе према предањима води порекло од Војиновића и Орловића. До оваквих предања је долазило тако што би се родоначелник у допуњеној верзији предања прогласио за претка неког племића, при чему се ишло толико далеко да су измишљани  и читави пасови од познатог родоначелника до изабраног племића не би ли се покрио временски период између њих. Тако се у предањима помињу бројни припадници властеоских породица о којима не постоје никакви трагови у историји, а међу њима се свакако истиче Гојко Мрњавчевић који је према предањима и народним песмама син краља Вукашина.

Занимљиво је да ниједно братство у Црној Гори нема предање да је од Војислављевића или Балшића, док свега два братства, Ђурашевићи на Луштици и Бањкани у Затријебачу, имају предање да су потомци Ђураша Вранчића, односно његовог потомка Ивана Црнојевића. С друге стране, постоји чак преко десет разгранатих брастава која имају предање да су од Орловића, а постоје и братства која имају предање да су од Обилића и Косанчића. Податак да има далеко више братстава која себе везују за косовске јунаке него за властелу и владаре који су владали Дукљом, Зетом и Црном Гором најбоље показује колико је косовски завет дубоко био укорењен у традицији српског народа у Црној Гори.

Постоје и поједина братства која себе сматрају за огранак већих братстава која имају предање о пореклу од властеле. Тако Пјешивци рецимо имају предање да њихови родоначелници Богдан и Витко потичу од Стевана Васојевића који се налази у родословном стаблу Васојевића, док Драгошевићи из Грахова и Лаковићи и Томановићи у Малим Цуцама сматрају да су огранак Дрекаловића, па самим тим и Кастриота.

У следећој табели су приказана братства на простору данашње Црне Горе почетком XX века на основу њихових устаљених предања о пореклу од средњовековне властеле.

 

Назив Основне гране у Црној Гори Родоначелници Миграције Крсна слава по Јулијанском календару
Богостиновићи
Бољевићи Вулековићи, Пламенци кнез Јован / Иван Богостиновић Благај -> Зета -> Крушевице (Орахово) -> Бољевићи -> Кртоли Ивањдан (24.6.)
Боројевићи
Боројевићи Боројевићи, Владисављевићи, Вушуровићи, Драгосављевићи-Шабани војвода Иван Боројев Стари Влах -> Цетиње -> Веље Село (Мркојевићи), Љуботињ, [Томићи (Бјелице) -> Шпиљари (Котор)] Ђурђевдан (23.4.), Петковдан (14.10.) у Томићима, Врачевдан (1.11.) у Шпиљарима, не славе у Вељем Селу
Властелиновићи-Плањани
Шаранци Анђелићи,

Вуковићи, Кнежевићи, Распоповићи, Раичевићи, Ћосовићи, Џаковићи

кнез Мијајло „Шарац“ Властелиновић Плана (Билећа) -> Бјелопавлићи -> Плана (Горњи Колашин) -> Шаранци -> Потарје, Пљевља Ђурђевдан (23.4.)
Властелиновићи-Угњани
Бојковићи, Зубери и Шоровићи Бојковићи, Зубери, Шоровићи непознато, Јовета Зубер, Николица Шоровић Угњи Митровдан (26.10.)
Војиновићи
Војинићи

-Жарићи

Жарићи Војин Војиновић Гацко -> Чево (Озринићи) -> Бобуља (Бјелопавлићи) Петковдан (14.10.)
Војинићи

-Љешњани

велики број братстава Богдан Војинић Гацко -> Чево (Озринићи) -> Лијешње (Дражевина) -> Ровца -> Доња Морача Аранђеловдан (8.11.)
Војновићи / Вујо Војиновић Гацко -> Попово Поље -> Херцег-Нови Јовањдан (7.1.)
Вујовићи Вујовићи и од њих Лекићи Вујо Војиновић Гацко -> Вучитрн -> Љуботињ -> Дупило Аранђеловдан (8.11.)
Пуношевићи Богдановићи, Водаловићи, [Милошевићи, Пајовићи], Оташевићи Пунош (унук Богдана Војиновића) Гацко -> Бањани -> Његуши -> Кривошије Мали Никољдан (9.5.) у Дугом Долу, Никољдан (6.12.) у Копиту и Кривошијама
Радуловићи Радуловићи и од њих Бојанићи и Озринићи Радул Војиновић Гацко -> Вучитрн -> Чарађе -> Доњи Крај -> Дубовик (Бајице), Кривошије, Милојевићи (Пјешивци), Опутне Рудине Јовањдан (7.1.) у Дубовику и Кривошијама, Мала Госпојина (8.9.) у Милојевићима и Опутним Рудинама
Вранчићи-Ђурашевићи-Црнојевићи
Бањкани (К) Ивановићи, Никпрељевићи Иван Црнојевић-Ђуро-Ненада-Милош Зета -> Млетачка Република -> Ријека Црнојевића -> Бањкани (Затријебач) Никољдан (6.12.)
Ђурашевићи / Ђураш (унук Ђураша Вранчића) Зета -> Клинци (Луштица) Велика Госпојина (15.8.)
Горевуци
Горевуци Јаблани, Сјеклоће Ратко / Валац Горевук са два брата Клобук -> Мали Залаз (Његуши) -> Добрско Село Св. Агатоник (22.8.)
Дукађинци-Бјелопавлићи и Гашани (А)
Бјелопавлићи Бубићи, Митровићи Лека Дукађинац-Бијели Павле Дукађин -> Бјелопавлићи -> Васојевићи, Доњи Колашин, Кривошије, Кућишта (Ћеклићи), Трпези (Горњи Бихор) Петковдан (14.10.), не славе Калићи, Цикотићи и Чоковићи
    Ђоројевићи Бабићи. Стојковићи од Бубића …Бјелопавлићи Петковдан (14.10.)
    Раичевићи и

    Шумановићи

Раичевићи, Шумановићи Раич, бан Млатишума …Бјелопавлићи Петковдан (14.10.)
Гашани Паучинци (М) Лека Дукађинац-Гаврило „Гашо“ Дукађин -> Паучина (Рожаје) не славе
Дукађинци-Сотонићи (А)
Сотонићи Миросаљићи, Митровићи, Николићи, Расалићи Михаило Дукађинац (син дукађинског бана) Дукађин -> Сотонићи Аранђеловдан (8.11.)
Кастриоти
Дрекаловићи Вујошевићи, Иликовићи, Мијовићи, Чејовићи Ђурађ Кастриот Скендербег-Јован-Дрекале Епир -> Кастрати -> Кучи -> Васојевићи, Бихор, Рожаје, Ускоци Никољдан (6.12.), не славе Калачи, Растодери и Ћемани
    Драгошевићи,

    Лаковићи и

    Томановићи

[Булајићи, Вујачићи, Вучевићи, Даковићи],

[Лаковићи, Томановићи]

Драгош / Драгаш / Драгоје, браћа Лако и Средан Медуњани …Кучи -> Чево -> Риђани -> [Грахово -> Никшићке Рудине], Мале Цуце Никољдан (6.12.)
    Дуровићи (М)

 

/ непознато …Кучи -> Годуша (Доњи Бихор) не славе
    Ђаловићи,  

    Рожајци и

    Чампари

Ђаловићи, [Бећирагићи, Ганићи, Камберовићи, Фетаховићи] (М), Чампари непознато, [Алија, Рамо, Усо], непознато …Медун (Кучи) -> Ђаловићи (Корита) -> Рожаје Никољдан (6.12.); Чампари: Св. Агатоник (22.8.); Рожајци: не славе
Мугоше / рођак Ђурађа Кастриота Скендербега Епир -> Кастрати -> Кучи -> Љешкопоље Ђурђиц (3.11.)
Косанчићи
Прибојевићи Богојевићи, Вратнице, Лађићи, Поповићи четири унука Ивана Косанчића Топлица -> Јаблан (Вучитрн) -> Станиселићи (Љешанска нахија) Врачевдан (1.11.)
Миковићи
Миковићи Миковићи и од њих Андровићи, Греговићи, Давидовићи, Ђалци и Медиговићи протовестијар Радич Миковић Брегалничка област -> Миковићи (Орахово) -> Паштровићи Илиндан (20.7.)
Младеновићи-Бранковићи
Биједићи / непознато Корјенићи -> Подгора Аранђеловдан (8.11.)
Братоножићи Баљевићи, Чађеновићи, Сеоштичани, Прогоновићи Младен-Бранко Младеновић-Вук Бранковић-Ђурађ-Гргур-Стеван/Лазар-Брато Корјенићи -> Дреница -> Братоножићи -> Буковица (Рожаје), Васојевићи, Долови (Грахово), Доња Морача, Загарач, Крњице Никољдан (6.12.), Јесењи Јовањдан (23.9.) у Клопоту
Цвијовићи / Јанко Цвијовић (потомак Вука Бранковића) Корјенићи -> Дреница -> Пљевља Мратиндан (11.11.)
Мрњавчевићи
Богићевци Вујисићи, Лакићевићи, [Поповићи, Радовићи], Меденице, Ракочевићи Мрњан-Гојко Мрњавчевић -Јован-Богић Ливно -> Благај -> Скадар -> Хотски Хум -> Доња Морача -> Горња Морача, Горњи Колашин, Пљевља Аранђеловдан (8.11.)
Гојковићи / Гојко Мрњавчевић Скадар -> Мокрине (Бока Которска) Ђурђевдан (23.4.)
Мрњавчићи [Беровјани, Перићи], Дучићи, Ђурђевићи, Живковићи, Костровићи, Криводољани, Кућани, Никезићи Мрњан-Гојко Мрњавчевић-Ненада Скадар -> Брштан (Цијевна) -> Кучи -> Гусиње, Доња Морача, Доњи Бихор, Зета, Мркојевићи, Плав, Рожаје Митровдан (26.10.); Костровићи и Никезићи: Никољдан (6.12.); Беровјани и Перићи: Јесењи Јовањдан (23.9.); Кликовци: Ђурђиц (3.11.); не славе у Доњем Бихору, Зети, Мркојевићима, Гусињу и Плаву
    Вујачићи Вујачићи и од њих Бојанићи, Јањевићи и Шћепћевићи Вујо …Кучи -> Хоти -> Црнци (Пипери) -> Зета, [Опточићи (Подгор) -> Љешанска нахија] Никољдан (6.12.)
    Чабаркапе / браћа Бјеле, Радивоје и Радоје Чабаркапа … Кучи -> Мојковац -> Потарје -> Шаранци Митровдан (26.10.)
Немањићи
Васојевићи Мијомановићи, Новаковићи, Рајевићи Завида-Стефан Немања-Вукан Немањић-Костадин-Васоје-Стефан / Стеван Васојевић-Костадин-Васо Дукља -> Рашка -> Херцеговина -> Васојевићи -> [Дупило -> Глухи До], [Бањани -> Дробњак], Мораково (Никшићка Жупа), Пелиново (Грбаљ), Бјелојевиће (Поља) Аранђеловдан (8.11.)
    Зечевићи

    -Кленчани

/ непознато …Васојевићи -> Кленак (Бањани) Јовањдан (7.1.)
    Петијевићи / Миленко Караџић … Васојевићи -> Бањани -> Дробњак -> Петијевићи (Крушевице) Јесењи Јовањдан (24.6.)
    Пјешивци Витковићи, Потолићи Стеван Васојевић Бањска -> Груде -> Пјешивци -> Његуши, Језера Јесењи Јовањдан (24.6.), Ђурђевдан (23.4.) у Мајсторима, Јовањдан (7.1.) у Језерима
        Перовићи и

        Стриковићи

Перовићи, Стриковићи Вучић … Пјешивци Јесењи Јовањдан (24.6.)
Обилићи
Копривице / Милош Обилић Кључ (Гацко) -> Копривице (Бањани) -> Врановина (Потарје) Никољдан (6.12.)
Орловићи
Бајковићи Кривокапићи, Преобрежани Бајко Чарађе (Голија) -> Бањани -> Веље Цуце Јовањдан (7.1.)
Бандићи Баровићи, Вукадиновићи, Вукотићи, Секулићи Радоња Чарађе (Голија) -> Бањани -> Цуце -> Бајице -> Бандићи Мала Госпојина (8.9.)
    Ђуричићи / Вуко Бандић … Бандићи -> Башино Село -> Цуце Никољдан (6.12.)
Бјелице Милићи, Предишани Бело / Бјело / Бјелан Чарађе (Голија) -> Бањани -> Цуце -> Бјелице -> Голија, Дуга (Горње Поље), Опутне Рудине, Цеклин Јовањдан (7.1.)
    Бектешевићи

    и 

    Лончаревићи

Бектешевићи (М), Лончаревићи два брата Милића Бјелице -> Бањкани (Затријебач) -> Гусиње -> Андријевица Мратиндан (11.11.); Бектешевићи не славе
    Дубљевићи Дубљевићи и од њих Поповићи од Милића Бјелице -> Дубљевићи (Невесиње)  -> Дубљевићи (Пива) -> Тепца (Језера) Ђурђиц (3.11.)
Грабљани и Градињани Грабљани, Градињани Миждраг Чарађе (Голија) -> Бањани -> Цуце Јовањдан (7.1.)
Ђуричковићи Ђуричковићи и од њих Недовићи Ђуричко Ђурашинов Чарађе (Голија) -> Бањани -> Цуце -> Ђуричковићи (Загарач) -> Доњи Бихор Мала Госпојина (8.9.), Аранђеловдан (8.11.) у Доњем Бихору
Липљани и Проседољци Липљани, Проседољци Поповићи, [Марковићи, Томашевићи] Чарађе (Голија) -> Бањани -> Доњи Крај -> Цуце Јовањдан (7.1.)
Липовци Ивановићи, Илићи Змијица Чарађе (Голија) -> Бањани -> Веље Цуце Јовањдан (7.1.)
Ненојевићи Вуксановићи, Мартиновићи Неноје Чарађе (Голија) -> Бањани -> Цуце -> Бајице -> Љешкопоље Јовањдан (7.1.)
    Бориловићи / Борило Мартиновић …Бајице -> Лапчићи (Маини) Јовањдан (7.1.)
    Зоговићи и

    Крџићи

Зоговићи,

Крџићи

два брата Мартиновића …Бајице -> Шекулар -> Машница (Васојевићи) Јовањдан (7.1.)
     Љухари Ђоловићи (К), Муховићи (М), Перковићи (К), Шабовићи (М) браћа Ђуро и Крсто Мартиновић …Бајице -> Фундина (Кучи) -> Плав -> Брестовик (Доњи Бихор) Никољдан (6.12.); Муховићи и Шабовићи не славе
Самарџићи / Саво Чарађе (Голија) -> Бањани -> Цуце -> Бајице -> Кривошије Јовањдан (7.1.)
Тепавчевићи / Тепо Голија Јовањдан (7.1.)
Ћетковићи / Ћетко Чарађе (Голија) -> Бањани -> Цуце -> Ораховац > Братешићи (Грбаљ) Јовањдан (7.1.), Јесењи Јовањдан (24.6.) у Братешићима
Предојевићи
Радмиловићи / браћа Војко и Сава Радмиловић Пријевор (Билећа) -> Баљци -> Жлијеби (Херцег-Нови) Никољдан (6.12.)
Страхињићи
Старчевићи Старчевићи и од њих Бошковићи, Јеловци, Кнежевићи, Лучићи, Милићевићи, Попадићи, Ћирковићи и Џувери Страхињић Бан Бањска (Косово) -> Пљевља -> Потарје Лазарева Субота (8 дана пре Васкрса)
Хребељановићи-Лазаревићи
Шобајићи Вуковићи, Кадовићи, Перовићи Прибац Хребељановић-кнез Лазар-Стефан Лазаревић-Сибињанин Јанко-Лале Грбаљ -> Прилепац -> Крушевац -> Београд -> Хунедоара -> Шобајићи (Бјелопавлићи) Петковдан (14.10.)
Напомене:

(А) – родови који су по предањима албанског порекла

(К) – већински католички родови и братства

(М) – већински муслимански родови и братства

За родове чија братства празнују више крсних слава подвучена је најстарија крсна слава.

Поред наведених братстава која имају устаљена предања о пореклу од властеле, постоји и мањи број братстава која су према једном од више предања племићког порекла. Тако Томашевићи, који су грана Мулина у Бањанима, имају и предање да су од босанског краља Стефана Томашевића иако код Мулина преовлађује предање о пореклу из Бањске.

Вредно је помена да владарска кућа Петровић-Његош, као ни цео род Раичевића и Хераковића коме ово братство припада, нема предање о пореклу од средњовековне властеле иако би се од њих то највише могло очекивати јер су владарске куће одувек желеле да своју владавину представе као легитимну кроз континуитет са некадашњим владарским породицама. За њихове родоначелнике, браћу Херака и Раича, у предању се једино каже да су дошли из села Мужевице под планином Његош из Бањана.

Властела у Црној Гори 1914. године према устаљеним народним предањима

Властела у Црној Гори 1914. године према устаљеним народним предањима

Доступни историјски извори потврђују предања Боројевића, Горевука и Миковића, а у одређеној мери и предање Војновића. Међутим, битно је споменути да прва три рода потичу од ситне властеле, док се једино за Војновиће из Херцег-Новог може рећи да највероватније потичу од властеле која је имала битнију улогу у српској историји, конкретно од Војиновића. С друге стране, предања свих осталих наведених братстава не могу се поткрепити историјским документима, а одређени број тих предања већ је побијен досадашњим резултатима ДНК тестирања. Више речи о томе биће у тексту о генетски профилисаним родовима у Црној Гори.

 

Коришћена литература:

Андрија Јовићевић, Зета и Љешкопоље, Београд 1926.

Андрија Јовићевић, Плавско-Гусињска област, Полимље, Велика и Шекулар, Београд 1921.

Андрија Јовићевић, Ријечка Нахија, Београд 1910.

Андрија Јовићевић, Црногорско Приморје и Kрајина, Београд 1922.

Андрија Лубурић, Дробњаци, Београд 1930.

Блажо Кнежевић, Властелиновићи, Подгорица 2006.

Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у турској граници, Београд 1905.

Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у црногорској граници, Београд 1903.

Војин С. Муришић, Крушевице (Сврчуге – Петијевићи – Бијелићи), Београд 2000.

Вукашин Вучков Шошкић, Шошкићи из Полимља, Београд 1995.

Вукота Миљанић, Аким Миљанић, Презимена у Црној Гори, Београд 2007.

Вуле Kнежевић, Племе Шаранци, Београд 1961.

Звонимир М. Мијушковић, Племе Пјешивци – крајина Старе Црне Горе, Београд 1984.

Јован Вукомановић, Паштровићи, Цетиње 1960.

Јован Вукомановић, Црмница, Београд 1988.

Јован Ердељановић, Братоножићи – племе у црногорским Брдима, Београд 1909.

Јован Ердељановић, Пипери, Београд 1917.

Јован Ердељановић, Kучи, Београд 1907.

Јован Ердељановић, Стара Црна Гора, Београд 1926.

Јован Ф. Иванишевић, Подловћенско Цетиње, Цетиње, 1892.

Јован Ф. Иванишевић, Путопис кроз Мале Цуце, Цетиње, Јавор 1891.

Марко Миљанов, Племе Кучи у народној причи и пјесми, Београд 1904.

Миладин Kонтић, Племе Пјешивци са историјом братства Kонтић, Београд 1977.

Милан – Мишо Брајовић, Племе Бјелопавлићи, Подгорица 2000.

Милан Пековић, Никшићка Жупа, Београд 1974.

Милета Војиновић, Пљеваљски крај – прошлост и порекло становништва, Пљевља 1997.

Милисав Лутовац, Бихор и Kорита, Београд 1967.

Милисав Лутовац, Рожаје и Штавица, Београд 1960.

Милорад Јокнић, Становништво у пљеваљском крају, Пљевља 2006.

Мирко Барјактаровић, Ровца, Титоград, 1984.

Мирко Вукићевић, Вукићевићи из Трешњева и њихови коријени, Андријевица 2015.

Небојша Драшковић, Чевско Заљуће и Доњи Крај – села у племену Озринићи, Београд 1999.

Павле Радусиновић, Насеља Старе Црне Горе, Београд 1985.

Петар Пејовић, Озринићи – племе Старе Црне Горе, Београд 2004.

Петар Шобајић, Бјелопавлићи и Пјешивци, Београд 1923.

Петар Шобајић, Корјенићи, Цетиње 1964.

Радослав Ј. В. Вешовић, Племе Васојевићи, Сарајево 1935.

Радојко Копривица, Братство Копривице – поријекло, свештеници, Никшић 2016.

Рајко Раосављевић, Морача, Ровца, Kолашин, Београд 1989.

Сава Накићеновић, Бока, Београд 1913.

Светозар Томић, Бањани, Београд 1949.

Светозар Томић, Дробњак, Београд 1902.

Светозар Томић, Пива и Пивљани, Београд 1949.

Стеван Поповић, Ровца и Ровчани у иторији и традицији, Никшић 1997.

Стојан Kараџић, Вук Шибалић, Дробњак – породице у Дробњаку и њихово поријекло, II измијењено и допуњено издање, Београд 1997.

Томо П. Ораовац, Арбанашко питање и српско право, Београд 1913.

Чедомир С. Булајић, Родослов братства Булајић, Београд 1987.

Fadil M. Kardović, Porijeklo bratstva Kardovića, Novi Pazar 2010.

11DA3DCA-EE3B-43C0-B737FDF6082ED581

ПРЕПОРУЧУЈЕМО: Сајтови за генетичку генеалогију

isogg.orgМЕЂУНАРОДНО ДРУШТВО ЗА ГЕНЕТИЧКУ ГЕНЕАЛОГИЈУ, најзваничније место за поделу хаплогрупа
Друштво је основано од стране администратора ДНК пројеката. Главна визија друштва је промоција и едукација у области генетичке генеалогије.

На почетној страници се могу пронаћи линкови ка стаблима хаплогупа које носе називе по словима алфабета, као и информације о давању имена подгранама хаплогрупа, тј. СНП-овима.

У оквиру овог друштва направљен је портал ISOGG Wiki где је могуће пронаћи пуно корисних чланака о ресурсима за генетичку генеалогију, врстама тестова (Аутосомална ДНК, Митохондријална ДНК, и мушка Y-ДНК), компанијама које врше тестирање, информације о тестовима и поређење истих. Страница добродошлице са линковима Wiki Welcome Page
У оквиру друштва постоји и форум који се налази на линку.

Сајт је на енглеском језику.

ВИКИПЕДИЈА – слободна енциклопедија.  Овде се могу пронаћи текстови на разним језицима о хаплогрупама, народима и њиховој генетици. Иако се ради о слободној енциклопедији где сами корисници пишу текстове- што много пута може бити злоупотребљено, википедија из године у годину постаје све важнији извор података и информацијa из неколико разлога:

  1. доступна је свима и лако претражива.
  2. редовно се ажурира, нарочито текстови на енглеском језику.
  3. референце. Ово је можда и најбитнија ставка, на дну свих текстова може се пронаћи списак научних радова из којих су преузети подаци. За неке радове су доступни дирекни линкови где се могу прочитати, други се могу пронаћи једноставно претрагом, док су неки доступни само на одређеним сајтовима где се мора платити чланарина.

ДНК хаплогрупе људског Y-хромозома

Чланака на енглеском језику има далеко више, опширнији су и садрже пуно података:
Мушке Y хапорупе Human Y-chromosome DNA haplogroup

Заступљеност мушких хаплогрупа у популацијама широм света Y-chromosome haplogroups in populations of the world

Митохондријалне ДНК хаплогрупе Human mitochondrial DNA haplogroup

Информације о тестовима Genealogical DNA test

Праћењем линкова на наведеним страницама могу се пронаћи додатни текстови.

ЕУПЕДИЈА  – Портал основан од стране Maciamo Hay са циљем да постане детаљан и информативан водич о европским земљама, са освртом на путавања, културу, историју и живот у Европи.

Портал има посебну секцију посвећену генетичкој генеалогији.  У овој секцији је могуће пронаћи текстове о хаплогрупама са сликама најсвежијих стабала сваке од њих и мапама распрострањености.
Поред наведених ставки могуће је прочитати теорије о пореклу сваке хаплогрупе и њених подграна, ширењима кроз одређене археолошке културе, етничке групе, или пак након неког значајнијег историјског догађаја. Ове теорије су засноване на досадашњим резултатима које су донеле популациона генетика и археогенетика, нова истраживања могу донети нова сазнања и самим тим неке хипотезе потврдити, а друге оборити. То се више пута дешавало, тако да треба бити обазрив са теоријама, тј. не узимати их као коначне.

У оквиру Еупедије постоји форум где се могу читати дискусије и учествовати у њима. За читање већег броја страница у току једног дана потребно је постати регистровани корисник на сајту. Регистрација профила је бесплатна.

Већина текстова на сајту су написане на енглеском језику, поред овог језика неке текстове је могуће читати на француском, италијанском и грчком. Од скора, захваљујући члановима удружења „Порекло“ текстове о G2a и  E1b1b хаплогрупама могуће је читати на српском језику.

Фејсбук страница Еупедије

НЕВГЕН Y-ДНК ПРѢДВИЂАЧ за особе које су управо добиле резултате тестирања Y хромозома најважнија ствар је пронаћи поуздан предвиђач хаплогрупе. Невеген је ту прави избор. Поред стандардне опције предвиђања основних хаплогрупа нуди и могућност доста поузданог предвиђања подгране. Предвиђач је плод рада два стручњака са Српског ДНК пројекта и тренутно важи за најбољи не само код нас већ и у свету. Више о овом предвиђачу се може прочитати на следећем линку.

Неки од осталих предвиђача хаплогрупа:

Haplogroup Predictor

Haplo-I Subclade Predictor

ysearch.org – НАЈВЕЋА ИНТЕРНАЦИОНАЛНА БАЗА ХАПЛОТИПОВА

База садржи хаплотипове тестираних широм планете и омогућава више врста претрага:

  1. На основу хаплотипа. Претраживач може имати профил на сајту, али није неопходно пошто је могуће претраживати директним уносом вредности у табели. Регистрација профила је бесплатна. Приликом регистрације након потврде се дешавало да сајт избаци грешку, тј. да регистрација није успела, а уствари јесте. Ово је један од разлога постојања већег броја истих профила који су направљени више пута. Зато у случају избацивања грешке пре прављења новог профила пожељно је проверити да ли је претходна регистрација успела. Ову проверу је најлакше одратити претрагом по презимену које је уписано. ИД профила обавезно запамтити.
  2. Претрага по презимену или у листи презимена.
  3. Претрага по основу хаплогрупе и региона.

Помоћу сајта Ysearch је могуће рачунање генетичке удаљенисти хаплотипова и њихово поређење.

Сајт McGee Surname DNA Project  нуди један занимљив алат за поређење хаплотипова, рачунање генетичке дистанце и времена до заједничког претка: Y-Utility: Y-DNA Comparison Utility, FTDNA 111

Могуће је вршити разне прорачуне мењањем вероватноћа и стопа мутација. Хаплотипове које желимо поредити уносимо једноставним копирањем у поље по фтдна распореду, што се тиче припреме хаплотипова у екселу пре копирања и прављења матрица пожељно је погледати видео How to use Dean McGee’s Utility to generate a Genetic Distance Matrix

За информације о стопама мутације одређених маркера посетити Mutation rates (From ISOGG Wiki) и Mutation Rates used byRogersDNA

Family Tree DNA – највећа и најпознатија компанија за комерцијално тестирање појединаца и група.

На сајту је могуће пронаћи информације о тестовима које компанија нуди, цене истих, упутства за почетнике и још много тога.

ФТдна поседује највећу светску базу комерцијално тестираних особа из читавог света, сваки тестирани преко њихове компаније има могућност поређења својих резултата са великим бројем људи из региона и читавог света. Ово је главна предност ове компаније у односу на конкурентске.
Тестирани се могу учланити у неки од постојећих пројеката или отворити свој пројекат.
Неки од примера регионалних пројеката са наших простора су  Dinaric Alps DNA и Balkans. Члан пројекта може бити само неко ко је тестиран преко ФТдна, остали могу видети само (јавни) део резултата из табела и упоредити са својим резултатом.

Поред одељка за учење и форума компанија за постојеће и будуће кориснике има отворен youtubeканал где је могуће погледати вебинаре о генетичкој генеалогији од почетног до напредног нивоа.

Фејсбук страница ФТдна.

Сајт је на енглеском језику.

YSEQ DNA – још једна компанија за комерцијално тестирање. Нуди скоро све основне производе као ФТдна, а у појединим сегментима чак и више. Цене су нешто ниже, а резултати стижу доста брзо. Преко ове компаније је могуће тестирати велики број СНП-а за све хаплогупе, многи од њих су једино доступни за тестирање код ове компаније. Убрзо након откривања сваког новог СНП-а компанија га додаје на своју листу производа. Чак и у ситуацији да неки СНП није доступан може се наручити његово убацивање у листу по цени од $1. Слично је и са СТР маркерима и панелима.
Компанија  поред појединачних СНП-ова нуди велики број панела за све хаплогрупе.

Када корисник сајта посети страницу неког од панела нпр. I2a-M423 Panel или E1b-V13 Panel може пронаћи најпрецизније стабло жељене хаплогрупе са свим до тог тренутка откривеним подгранама односно СНП-овима.

За оне који се тек намеравају тестирати по први пут могу бити занимљиви STR Панели.

Фејсбук страница YSEQ-а

Сајт је на енглеском језику.

Компанија YFull која се бави тумачењем и поређењем података из  NextGenY-chrsequence резултата тестираних особа. Неки од оваквих тестова су нпр. Big Y и Y-elite. На основу резултата ових тестова YFull прави стабла хаплогрупа,  њихових подграна уз одређивање приближног времена настанка сваке гране и мутације, као и рачунање времена до заједничког претка.

YFull Y-стабло

Кликом на одређена слова може се видети стабло сваке хаплогрупе. Пример стабло I-CTS10228. Поред сваке гране стоји процењено временастанка гране и TMRCA (време до заједничког претка) тестираних у оквиру подгране. TMRCA се рачуна као аритметичка средина старости сваке од линија. Формула за израчунавање TMRCA се може видети кликом на „info“ за сваку грану. Код тестираних који су оставили место порекла поред ИД могуће је наћи податке о земљи и округу из кога долазе.
Са повећањем броја тестираних могуће су промене на стаблу, убацивање нових грана и промена времена до заједничког претка. На стаблу се налазе само резултати оних који су послати комапанији на анализу, из тог разлога много пута неке гране недостају а њих је могуће видети на стаблима код Yseq-a или оним која су направљена од стране администратора одређених пројеката. Још један од недостатака овог стабла су СНП-ови који неки од тестова као што је Биг Ипсилон не покривају, а који су откривени. Ови СНП-ови се такође не налазе на њиховом стаблу, или се налазе само код оних који су тестирани једном врстом теста, а нема их код оних тестираних преко друге компаније пошто њихов тест не покрива тај део хромозома, такав случај је са PH908. Без обзира на ове недостатке Yfull је најбоље место на коме се могу пронаћи подаци о времену настанка хаплогрупа и њихових подграна.

Фејсбук страница Yfull-а

Руски форум за генетичку генеалогију Молген. На форуму је могуће читати дискусије о хаплогрупама и генетици Руса и осталих народа са територије Русије и шире. Форум је на руском језику. Генофонд је још један руски сајт који се бави генетичком генеалогијом кроз синтезу више научних дисциплина.

Бугарски форум за генетичку генеалогију Форум за Българска ДНК Генеалогия где се могу пронаћи  текстови о хаплогрупама и генетици Бугарске, као и подаци о тестиранима из те земље. Форум је на бугарском језику.

Форум Anthrogenica – још једно место за читање дискусија на ову тему, а такође се бави и антропологијом. Форум је на енглеском језику, међутим постоје подфоруми за друге језике међу њима и један за словенске. За читање већег броја страница потребно је регистовати профил, регистрација је бесплатна.

Eurogenes Blog – блог је фокусиран на европску популациону генетику и модерну физичку антопологију.

Genetiker – блог са фокусом на археогенетику и историју где се може прочитати велики број текстова о анализима древне днк.

I-P37.2 haplogroup research – блог који се бави I2a хаплогрупом. На сајту је могуће пронаћи текстове о новим резултатима везаним за ову хаплогрупу са увек актуелним стаблима подграна.

И за крај сајт Српског ДНК пројекта и форум где се могу читати текстови о разним хаплогрупама, народима и пореклу тестираних са нашег подручја. Ко жели може постати и активан учесник разговаралишта или пак члан удружења „Порекло“ што доноси низ погодности, једно од њих је тестирање по повлашћеној цени код ДНК центра.

ПРИРЕДИО: Владица Цонић