Архиве категорија: Аутори

Родови словенског и германског порекла у Црној Гори

ПИШЕ: Иван Вукићевић

Објављено: 19.11.2017. | Допуњено: 11.12.2017.

Увод

Новији слој становништва у Црној Гори превасходно чине припадници хаплогрупа које се везују за словенске и германске народе који су населили Балкан у раном средњем веку. Тако се CTS10228 грана  I2 хаплогрупе и R1a хаплогрупа на простору Црне Горе могу поистоветити са Србима који су се као словенски народ доселили на Балкан са Карпата, док се I1 хаплогрупа и М223 грана I2 хаплогрупе везују за поједине германске народе и племена чији су припадници доспели на Балкан под различитим околностима. У тексту Генетска слика Црне Горе је било више речи о хаплогрупама на простору Црне Горе, док ће овде у краћим цртама бити наведени сви родови за које је до сада утврђено да су словенског или германског порекла. Родови су груписани по гранама за које утврђено да им припадају преко SNP тестирања или се то основано претпоставља на основу резултата по маркерима. Битно је напоменути да припадност споменутим хаплогрупама не гарантује да су родови о којима ће бити речи у овом тексту заиста словенског или германског порекла, већ да се на основу досадашњих сазнања о миграцијама тих хаплогрупа тако нешто основано може претпоставити.

I1 хаплогрупа

I1-P109>Y3662>S14887>Y11203>FGC22046>FGC22045>FGC33034>FGC22054

Новљани су према предању српско племе и род из околине Травника у Босни од кога потичу Дробњаци. Најпре су се преко Херцеговине населили на поручју Бањана и Никшићких Рудина, да би одатле касније прешли у Дробњак. Основне групе братстава су Балотићи, Вуловићи, Добриловићи, Ђурјановићи, Калабићи, Косовчићи, Косорићи, Лазаревићи, Мандићи, Миличићи, Милошевићи, Милутиновићи, Омакловићи, Поповићи, Србљановићи и Церовићи, а према предању од Новљана су и Златнопојасовићи и Трепчани. Дробњаци највећим делом славе Ђурђевдан, док од већих братстава једино Мандићи славе Аранђеловдан у Дробњаку, а Никољдан у Бјелицама где живе Милешевићи који су према предању њихов огранак. За највећи број братстава је потврђено да су генетски сродна чиме је предање о заједничком пореклу потврђено. До сада је једино за Златнопојасовиће и Трепчане установљено да нису сродни осталим Дробњацима, односно да припадају I2 хаплогрупи. Исто важи и за Ћетковиће из Шекулара који имају предање да су од Церовића, као и за неколико братстава чија су матица Леденице и која су према предању пореклом од Мандића, а као и Ћетковићи припадају I2 хаплогрупи. С друге стране, за поједина братстава која имају другачија предања о пореклу се такође испоставило да припадају роду Новљана. То су Касалице из Дробњака, Булатовићи-Стајовићи из Мртвог Дубоког у Ровцима од којих потичу исламизирани Еровићи из Бихора, Станишићи из Вражегрмаца у Бјелопавлићима, Вранеши, Садиковићи и Фуртуле из Доњег Колашина, Кајевићи из Средњег Полимља, као и Шабановићи из Корита. Касалице из Дробњака су према предању од Ковачевића из Грахова што се испоставило као нетачно јер Ковачевићи припадају I2 хаплогрупи. Булатовићи-Стајовићи су, као и сви остали Булатовићи, према предању од Никшића-Гојаковића, међутим то је случај само са једним делом тог великог братства. Славе Лучиндан. Станишићи су према устаљеном предању огранак Бубића, међутим постоји и предање по коме су прибраћени Бубићима што ће се испоставити као тачно. Славе Петковдан. Вранеши су род из Доњег Колашина чији је родоначелник Херак Вранеш.  Јоксимовићи су према предању од Херака Вранеша, а захваљујући резултату њихових исељеника утврђено је да припадају роду Новљана. Славе Цвети. Исламизирани Даутовићи су према једном предању такође од Вранеша што ће се испоставити као истинито јер су сродни Јоксимовићима. Према истом предању су Даутовићима сродни Мушовићи и Хасанбеговићи, али се испоставило да су сва три братства разнородна, због чега се може закључити да су Мушовићи и Хасанбеговићи преузели споменуто предање од Даутовића. Садиковићи су муслиманско братство из Садића у Доњем Колашину које је према предању пореклом из Шаранаца. Фуртуле из Павиног Поља у Доњем Колашину такође припадају роду Новљана. Славе Аранђеловдан. Шабановићи су према предању од Муратбашића из Годијева који су сродни Мустајбашићима, Мушовићима и Муратбашићима. Када је у питању даље порекло Новљана, на основу припадности I1a1 хаплогрупи се може закључити да су скандинавског порекла. Новљани су по бројности четврти род у Црној Гори са 5,45% заступљености према анонимном истраживању.

I1-Z63>BY151>S2078>S2077>Y2245>L1237

Бајићи, Бијеловићи, Милојевићи, Миљанићи и Мркајићи су род који чине братства различитих предања о пореклу. Бајићи из Пљевље и околних села су према предању пореклом од Мартиновића из Бајица одакле су се у Пљеваљску област доселили преко Бандића и Колашина. С обзиром да Мартиновићи највероватније припадају J2a хаплогрупи, ово предање се може одбацити као нетачно. Бајићи славе Стевањдан. Бијеловићи, Миљанићи и Мркајићи из Бањана према предању потичу од заједничког претка Милисава који се доселио из Озринића, а даљим пореклом су из Метохије. Бијеловићи живе у Велимљу, Мркајићи у Петровићима, а најбројнији Миљанићи у истоименом селу. Од Миљанића су Бајчете у околини Пљевље. Сви славе Јовањдан. Милојевићи из истоименог села у Пјешивцима су пореклом са Чева, а доселили су преко Комана где су живели неко време. Презиме Милатовић данас не постоји, већ се сви презивају Росандић. Према предању су сродни Милатовићима у Вражегрмцима у Бјелопавлићима, међутим то предање се испоставило као нетачно јер Милатовићи припадају I2 хаплогрупи. Росандићи славе Јовањдан.

Љуљановићи из Куча су према устаљеном предању огранак Мрњавчића, док постоји и предње по коме су пореклом из Диноше у Грудама. Деле се на исламизиране Ледињане у Фундини и неколико братстава која чине већину Криводољана. Исељених Љуљановића-Криводољана има у Љешници у Бихору.  Љуљановићи-Криводољани славе Митровдан. Ледињани се деле на Мустафиће, Прековиће и Цуриће, а Љуљановићи-Криводољани на Лаловиће, Мијовиће и Перковиће и исељене Мирковиће у Љешници у Бихору. Исељених Љуљановића има и у Гусињу, Тузима и Подгорици. Међу Љуљановићима до сада нема тестираних, међутим на основу резултата исламизираних Калача из истоименог села код Рожаја се може наслутити да припадају I1-L1237 грани. Наиме, према устаљеном предању Калачи су од Милачића из Брскута у Кучима који су огранак Дрекаловића, а према другом предању су из Кривог Дола, такође у Кучима. Како Дрекаловићи припадају роду Куча и E хаплогрупи, прво предање се може одбацити, због чега се може претпоставити да су Калачи од Љуљановића из Кривог Дола који тамо живе заједно са Мрњавчићима који такође припадају роду Куча и E хаплогрупи. Калачима су сродни и Морачани из Мојковца који су према предању од Дуловића из Горње Мораче. Како је за Дуловиће утврђено да припадају G2 хаплогрупи, Морачани су највероватније од неког мањег братства из Горње Мораче које је живело са Дуловићима и од њих преузело славу Стевањдан.

I1-Z63>BY151>S2078>S2077>Y16435>Y16437

Пукићи су католичко братство албанског порекла из Старог Бара. Пореклом су из Пуке у Албанији по којој носе презиме.

I1-Z63>BY151>S2078>S2077>Y16435>Y16437>Y16434

Мацуре су староседелачки род са подручја племена Ровца, Доња Морача и Горња Морача за који се одувек сматрало да потиче од предсловенског становништва. У Црној Гори ниједно братство није задржало предање о пореклу од Мацура за разлику од исељених Мацура у Далмацији чијим је тестирањем утврђена хаплогрупа којој припада овај род. У Црној Гори је до сада једино за Неђељковиће из Роваца који су грана Драшковића утврђено да припадају роду Мацура, уместо роду Никшића како се очекивало на основу предања. У Ровцима и Доњој Морачи су новији досељеници често називали старинце Мацурама, међутим ниједно од до сада тестираних староседелачких братства из тог подручја не припада роду Мацура. За Мацуре се на основу хаплогрупе може закључити да су германског порекла. Крсна слава Мацура у Далмацији је Аранђеловдан, док Недељковићи славе Лучиндан.

I2 хаплогрупа

I2-CTS10228 гране и родови у Црној Гори

I2-CTS10228>Y3120

Дракуловићи су род који чини неколико братстава која према предању потичу од Дракула Мандића из Дробњака. Овом роду припадају Бојковићи из Вишњева у Грбљу, Андријашевићи и Кешељевићи из Вилуса у Грахову, Илићи и Лазовићи у Леденицама, Гојковићи у Мокринама код Херцег-Новог. Ови последњи имају предање о пореклу од Гојка Мрњавчевића, међутим то се може одбацити због славе коју деле са осталим споменутим братствима која их сматрају за рођаке. Према истом предању, од Дракуловог сина који је остао у Дробњаку потичу Јауковићи, међутим за њих је утврђено да су сродни осталим Дробњацима Новљанима. Сви Дракуловићи славе Ђурђевдан.

Караџићи у Васојевићима и Дробњаку су према устаљеном предању грана Лопаћана од Васојевића, а према мање прихваћеном предању су пореклом из Македоније где су живели под планином Караџицом. Утврђено је да нису сродни ни Васојевићима, али ни Петијевићима који су према предању потекли од Караџића. Славе Аранђеловдан.

Лужани су једно од првих српских племена које је населило простор данашње Црне Горе, конкретно долину реке Зете. Доласком Бјелопавлића, Пипера и Пјешиваца на простор данашњих истоимених племена Лужани делом напуштају своју дотадашњу област, а делом се прибраћују већим новодосељеним братствима, док је свега пар преосталих братстава задржало свест о лужанском пореклу. У Пјешивцима су од Лужана Мандалинићи и Шкулетићи који славе Јесењи Јовањдан, а од исељеника Богетићи из истоименог села који су прешли у Горовиће у Грбљу где славе Никољдан. У Бјелопавлићима су Петричевићи и Симоновићи, а највероватније и неколико других братстава која себе не сматрају за Лужане. То су Поповићи из Слатине који причају да су пореклом из Дукађина попут Бјелопавлића, Вујадиновићи и Калезићи који себе сматрају за Бјелопавлиће, као и Ковачевићи који имају предање о пореклу од истоименог братства из Грахова. Ковачевићима из Долова су према предању прибраћени Абејевићи и Муреновићи који су преузели њихово презиме, међутим не само што је утвђено да не потичу од Ковачевића из Грахова, већ се испоставило и да су Муреновићи заиста сродни Ковачевићима чиме је предање Муреновића о пореклу из Цуца доведено у питање. Највероватније се ради о давно разрођеним лужанским братствима од којих су се Абејевићи и Муреновићи касније прибратили бројнијим Ковачевићима. Симоновићи и Поповићи славе Симеондан, Ковачевићи-Муреновићи Јовањдан, а остала споменута братства Петковдан. У Пиперима су од Лужана Станишићи у Сеоцима, али и Црнци из истоименог предела који су према племенском предању огранак досељених Лутоваца. Оба братства славе Аранђеловдан. Од Црнаца су Стањевићи у Поборима и Дабковићи у Паштровићима. Стањевићи славе Јесењи Јовандан, а Дабковићи Никољдан. Од исељених Црнаца су вероватно и Ђедовићи, Радовићи и Склендери из Дробнића у Паштровићима који су досељени из Пипера у исто време као и Дабковићи. Ова три братства славе Малу Госпојину. Од исељених Лужана из Пипера су Вујотићи у селу Дуга у Братоножићима који славе Никољдан, а по селу које настањују се називају и Дужанима. Од свих наведених братстава једино су тестирани Ковачевићи (главна линија и Муреновићи), тако да тек остаје да се види у којој мери су лужанска братства међусобно сродна. Вељовићи, Муховићи и Османовићи су сродна братства из Бихора и Рожајске области и према предању од Булатовића из Роваца, па самим тим и Никшића, међутим испоставило се да им нису сродни на основу чега се може закључити да потичу од прибраћене гране Булатовића. Предак Вељовића се у Трпезе у Бихору доселио са два брата од којих су исламизовани Муховићи и Османовићи, да би одатле прешао у Бијелу Цркву код Рожаја. Вељовићи славе Лучиндан. Како је за Вељовиће установљено да су сродни Ковачевићима, може се претпоставити да су ова братства даљим пореклом од Лужана.

Паучинци су муслимански род из Паучине код Рожаја који је према предању пореклом из околине Ђаковице од албанског племена Гашана. Међутим, судећи по припадности I2 хаплогрупи која није присутна код других до сада тестираних Гашана, највероватније се ради о роду српског порекла. Деле се на Алијиће, Грлиће, Сеферовиће и Хусовиће.

Пилатовци из истоименог села у Опутним Рудинама према предању потичу од бана Пилата који је у средњем веку као властелин управљао тим подручјем, а поред ове области, насељавају и суседну билећку област у Источној Херцеговини. У Црној Гори се деле на Комнениће и Шекариће у Пилатовцима и Додере у Пиви. Славе Ђурђевдан.

Раичевићи и Шумановићи из Вражегрмаца у Бјелопавлићима су према сопственом предању Бјелопавлићи, док их остала братства у Бјелопавлићима сматрају за старинце у племену. С обзиром да Бјелопавлићи припадају E хаплогрупи ипак се ради о старијем слоју становништва.

Савићи су братство из Метеха код Плава које је пореклом из Роваца. Део Савића је прешао у Мурино у Васојевићима. С обзиром да нису сродни ниједном братству из Роваца, очигледно потичу од старијег слоја становништва из тог племена. Славе Лучиндан.

I2-CTS10228>Y3120>S17250>Y4882>A1328

Костићи и Лаловићи су братства из Пиве различитог порекла према предањима која чине један род. Костићи из Смријечна су староседеоци у Пиви и према предању су досељени пре Браниловића и Руђића. Славе Илиндан. Лаловићи из Борковића су према предању огранак Браниловића, али с обзиром да Браниловићи припадају N хаплогрупи, очигледно је да су им Лаловићи прибраћени. Деле се на Делиће, Лондровиће и Радовиће. Славе Јовањдан.

Ћетковићи у Шекулару су група братстава која је према устаљеном предању пореклом од Церовића из Дробњака. Међутим, за Церовиће је утврђено да припадају I1 хаплогрупи, као и остали Дробњаци. Ћетковићи су познати и под надимком Вајмеши, а према једном старијем предању надимак носе према свом претку војводи Вајмешу из XV века. Иако се то предање није очувало код Ћетковића, добија на значају с обзиром да је предање о пореклу од Церовића оборено. Исељених Ћетковића има у већем броју у суседним селима Ровца и Калудра, као и Горњим Селима. Славе Ђурђевдан.

I2-CTS10228>Y3120>S17250>PH908

Азанци, Комненовићи, Лутовци и Никшићи на основу досадашњих резултата по свој прилици припадају истом роду упркос различитим предањима о пореклу. Хаплотип овог рода је модалан за I2-PH908 грану у оквиру које је овај род уједно и најбројнији у Црној Гори. Азанци из Азана у Бихору се деле на Вукајловиће, Луковиће, Петровиће, Поповиће и Радошевиће. Према предању Вукајловића пореклом су из Озринића, док су према предању Поповића пореклом из Шекулара од Вуковића. С обзиром да нису сродни Вуковићима који припадају другој грани I2 хаплогрупе, ово друго предање се може одбацити као нетачно. Сви славе Јовањдан, сем исламизованих Новалића у Лагаторима који су огранак Вукајловића. Комненовићи из Бањана према предању потичу од Павла Орловића и доселили су се из Чарађа у Голији, међутим то свакако није случај јер нису сродни великим групама братстава са истим предањем. Некада су живели у Тупану, да би касније прешли у суседни Кленак. Раније су сви Комненовићи славили Јовањдан, док део братства данас слави Аранђеловдан. Лутовци су према предању пореклом из Пирота одакле су се доселили у Лутово у Братоножићима. Из Лутова су се исељавали у Пипере где су временом постали најбројнији род. Према устаљеном родослову се деле на Мрке и „Пипере“ (чије племенско име Лутовци својатају преко измишљеног претка Пипа), док се „Пипери“ даље деле на Вукотиће, Ђурковиће, Лазаревиће, Петровиће и Црнце. Међутим, за Мрке и Драгишиће у Радећи, који су према измишљеном предању грана Ђурковића, се зна да су старији слој становништва у племену, а за Црнце да су од Лужана. Сви Лутовци и њима прибраћена братства славе Аранђеловдан сем Божовића који славе Митровдан. За исељене Шћекиће у Средњем Полимљу је утврђено да нису сродни Лутовцима иако имају предање да су од Ђурковића. Од Лутоваца су највероватније и исламизирани Мемовићи-Црновршани који су се из Лутова преселили у Ћеклиће испод Црног Врха одакле су протерани у Никшић за време тзв. истраге потурица. Из Никшића су прешли у Црни Врх код Берана, село које су назвали по свом старом завичају, одакле су их протерали Васојевићи, да би се коначно населили у околини Бијелог Поља. Никшићи су према предању пореклом од Никше Грбљановића из Кртола чији је отац као властелин управљао тим делом Боке Которске, међутим о Грбљановићима нема историјских података који би потврдили ово предање. Никша је имао пет синова: од Радована су Требјешани из Никшићког поља, од Милутина су Драговољићи и Ливеровићи, Владимир се вратио на имање Никшиног оца, од Гезимира је већи број братстава у Никшићкој Жупи, а од Гојака су Гојаковићи у Ровцима који се деле на Булатовиће, Влаховиће, Срезојевиће и Шћепановиће. Док су се Требјешани услед бројних сукоба са никшићким Турцима раселили широм Црне Горе (највише их је у Горњој Морачи, Ускоцима, Љешанској нахији, Пиви, Никшићким и Опутним Рудинама), Никшићи у Никшићкој Жупи и Ровцима су се разгранали и чине већину становништва у тим племенима. За Булатовиће, који су једно од највећих братстава у Црној Гори, је утврђено да су разнородни те да поред Булатовића који су сродни осталим Никшића постоје још чак четири прибраћена рода у оквиру овог братства (две R1a гране, две I2 гране и једна I1 грана). Такође, код Драшковића из Роваца који су огранак Шћепановића постоји прибраћена грана која је пореклом од Мацура који припадају I1 хаплогрупи. Сви Никшићи славе Лучиндан. Срзентићи из Паштровића, који су се некада презивали Ћуде, имају предање о пореклу од Никшића који су у Паштровићима имали своје катуне. За сада нема тестираних Срзентића тако да ово предање остаје непотврђено. Срзентићи славе Никољдан у Паштровићима и Срђевдан у Љуботињу. Овом роду припадају и Кулизе из Доњег Бишева код Рожаја чија је хаплогрупа утврђена преко њихових исељеника из Србије. Према предању су пореклом из Куча што се може одбацити јер до сада ниједно тестирано братство из Куча не припада I2-PH908 грани. Кулизе славе Мратиндан.

Аџије, како гласи надимак једног огранка Николића-Павловића из Ластве у Озринићима, су према устаљеном предању од Николића чије презиме носе, односно Озринића Драгојевића, а према другом су пореклом из Никшића и прибраћени су Николићима. С обзиром да нису генетски сродни Озринићима, друго предање се може сматрати потврђеним. Аџије славе Аранђеловдан.

Бабовићи су братство из засеока Жањице у Радованићима на Луштици. Спадају међу староседеоце и славе Никољдан.

Бараћи и Стаматовићи су род који чине два братства која немају заједничко предање о пореклу. Бараћи су мање братство из Павиног Поља у Доњем Колашину о чијем пореклу нема довољно података. Бараћи славе Никољдан. Стаматовићи су староседелачко братство из Рогама у Пиперима. Њихових исељеника има на Златибору захваљујући чијим резултатима је утврђена хаплогрупа овог братства. Претпостављало се да су Стаматовићима сродни Рајковићи, друго староседелачко братство из Рогама, међутим шансе за то су на основу доступних резултата јако мале иако оба братства припадају I2-PH908 грани. Стаматовићи славе Аранђеловдан.

Беговићи из Расова код Бијелог Поља су муслиманско братство које важи за најстарије у тој области. Према предању су сродни Јаћимовићима, што се као што је већ споменуто испоставило као нетачно, и заједно потичу од ниже властеле која је владала тим подручјем до турске окупације када су Беговићи прешли на ислам да би задржали повластице.

Бездановићи из Комана су према предању пореклом из Невесиња одакле су се најпре доселили на Чево у Озринићима, да би одатле касније прешли у Комане. Бездановићи чине већину становништва у Зеленим Доловима, Милатама и Жупи Безданској, а насељвају и Балоче и Ораовицу. Деле се на Јовановиће, Пејовиће и Радоњиће и сви славе Аранђеловдан.

Бијелићи, Главичани, Ковачевићи и Пребирачевићи нису међусобно повезани предањима, али се испоставило да су генетски сродни. Бијелићи су група братстава из Матаруга код Пљевље која се дели на Гачевиће, Картале, Обрениће и Шарце и према предању су досељени из Гацка, док постоје и мишљења да су староседеоци. Славе Лазареву суботу (Лазаревдан). Главичани из Осредака су староседеоци у Доњој Морачи и не знају одакле су даљим пореклом. Славе Никољдан. Ковачевићи из Грахова су према предању пореклом из Старог Влаха и најбројније су братство у племену. Рођакају се са Церовићима из Дробњака за које је међутим утврђено да припадају I1 хаплогрупи. Исељених Ковачевића има у Језерима, а према предању од њих је и истоимено братство у Бјелопавлићима што се испоставило као нетачно јер припадају другој грани I2 хаплогрупе. Ковачевићи славе Ђурђевдан. Пребирачевићи су староседелачко братство из Пећарске у Бистрици. Од њих су исељени Балшићи у Драгосињцима код Краљева захваљујући чијем резултату је утврђен хаплотип овог братства. Славе Лазареву суботу (Лазаревдан).

Брбуни, како гласи надимак дела Петијевића из Мокрина, потичу од француског војника који се прибратио Петијевићима што је и генетски потврђено с обзиром да Петијевићи припадају E хаплогрупи. Међутим, имајући у виду да Брбуни припадају I2-PH908 грани може се претпоставити да се ради о војнику Србину који је регрутован у француску војску. Брбуни славе Јесењи Јовањдан, као и остали Петијевићи.

Бубање су братство из истоименог села код Берана о чијем пореклу постоји више предања од којих ниједно није прихваћено у некој већој мери. Према једном предању су из Цеклинске Жупе и раније су се звали Лаловићи, према другом су од Бубића из Бјелопавлића, а према трећем предању презиме су добили према бубњу. Оно што је заједничко свим овим предањима јесте да су Бубањама род Шаботићи из Бихора, међутим као што је већ споменуто, Шаботићи припадају G2 хаплогрупи име је утврђено да ова два братства нису сродна. Бубање славе Алимпијевдан.

Величани-Шаљани су највећи род из Велике у Васојевићима чији се предак Чера према предању доселио из албанског племена Шаље. С обзиром да до сада нема тестираних припадника I2 хаплогрупе међу Шаљанима, код којих иначе преовлађује R1b хаплогрупа, споменуто предање је у великој мери доведено у питање. Черани се деле на већи број братстава. Шаљићи из Горњег Полимља су пореклом из Велике и сматра се да су од Кнежевића који су огранак Величана-Шаљана, међутим за њих је установљено да припадају N хаплогрупи, односно роду Бањана. Сви Черани славе Никољдан.

Врбице су братство из Врбе у Његушима, а тамо су се доселили из истоименог села код Гацка. Део Врбица је узео презиме Вучковић према свом родоначелнику Вучку. Исељених Врбица има у Бања Луци и на основу резултата једног од ових исељеника је утврђено да припадају I2 хаплогрупи, али не и којој грани, међутим на основу резултата Суботића који се рођакају са Врбицама може се претпоставити да и Врбице припадају I2-PH908 грани. Славе Петковдан.

Гурешићи из Црнче у Бихору су према предању досељени из Роваца, а старином су из Врања у Зети. Славе Климањдан. Гурешићи имају предање да је од њих потекла династија Карађорђевић чему у прилог иде и то што Карађорђевићи такође имају предање о пореклу из Врања и што су у прошлости су славили Климањдан. Међутим, за Кузмиће из Мраморца код Смедеревске Паланке који су блиски рођаци Карађорђевића је установљено да нису сродни Гурешићима иако такође припадају I2 хаплогрупи, чиме је предање Гурешића оборено.

Дапчићи су род из Кртола који је према предању пореклом из Албаније. Деле се на већи број братстава од којих нека живе и у суседној Луштици. Већина братстава слави Срђевдан, док поједина братства славе Ивањдан.

Дупончевићи су староседелачки род из Великих Залаза у Његушима. Деле се на Гачевиће, Друговиће и Хрсовиће. У Катунској нахији многи сматрају да су од Матаруга, међутим то је мало вероватно с обзиром да припадају I2 хаплогрупи. Исељавали су се у Бјелице и околину Котора. Славе Врачевдан.

Живковићи у Јеринићима у Пиви су према предању од Церовића из Дробњака. Како је за Церовиће утврђено да припадају I1 хаплогрупи, ово предање се испоставило као нетачно. Живковићи славе Ђурђевдан.

Златнопојасовићи, Конатари и Поповићи-Дубљевићи су према предањима различитог порекла, међутим на основу досадашњих резултата може се сматрати да су генетски сродна. Златнопојасовићи из Дробњака су група братстава која је према предању сродна осталим Дробњацима, међутим не припадају истој хаплогрупи. Деле се на Гргуревиће, Гркиће, Ђериће и Јововиће. Славе Ђурђевдан. Конатари су братство из истоименог села код Бијелог Поља које је према предању пореклом из Куча. С обзиром да у Кучима до сада ни за једно братство није утврђено да припада I2 хаплогрупи, ово предање је вероватно нетачно. Од Конатара су према предању исламизирани Хаџибеговићи из Ботурића у Бистрици. Конатари славе Никољдан. Поповићи-Дубљевићи су братство из Пиве које је према устаљеном предању од Милића из Бјелица, док су према мање прихваћеном предању у Бјелице дошли из Бара где су се презивали Поповић. С обзиром да Дубљевићи нису генетски сродни Милићима, друго предање је свакако меродавније. Од Дубљевића су Поповићи у Тепцима у Језерима. И једни и други славе Ђурђиц.

Зубци су род и истоимено племе у Требињској области. У Херцег-Новом и околним селима има неколико мањих братстава која воде порекло из Зубаца, а међу њима су до сада тестирани Радановићи из Мокрина за које је потврђено да припадају овом роду. Радановићи славе Ђурђевдан, као и већина братстава досељених из Зубаца.

Кањоши су род који потиче из истоименог засеока у Буљарици у Паштровићима. Од њих је Кањош Мацедоновић, што наводи на помисао да је њихово старо презиме Мацедоновић. Међутим, Кањоши се као братство помињу знатно раније у Паштровићима због чега се може закључити да је Мацедоновић био надимак поменуте личности. Кањоши су се у потпуности иселили из Паштровића, а од њих су Пејаковићи у Љуботињу који славе Никољдан.

Лијешевићи су братство из Стијене у Пиперима које спада међу староседелачка у том племену. Од њих према предању потичу Доњаци из Цеклина који се деле на Вујановиће, Вукмировиће, Лопичиће и Стругаре, као и исељене Вукмановиће у Подгору. Према предању Доњака, Лијешевићи од којих потичу су пореклом Новљани и у Пипере су се доселили из Дробњака. Од Лијешевића потичу и Каљевићи из Дробњака за које је утврђено да припадају I2 хаплогрупи чиме је оборено предање о Лијешевића пореклу од Новљана. Међу Доњацима још увек нема тестираних због чега сродство са Лијешевићима још увек није потрвђено. Лијешевићи у Пиперима и Каљевићи славе Томиндан, а Доњаци славе Ђурђевдан.

Малешевци, Славујевићи и Суботићи су братства са ширег подручја Херцеговине за која се на основу досадашњих резултата основано може претпоставити да су генетски сродна. Малешевци потичу из Малина код Билеће одакле су се преселили у Опутну Рудину где су најбројнији род. У Црној Гори се деле на Алексиће, Јарамазе и Шупиће. Исељених Малешеваца има у селу Црна Гора у Пиви. За поједине исељене Малешевце је утврђено да припадају G2 и E хаплогрупама, међутим ту се ради о прибраћеним браствима с обзиром да тестирани Алексић припада I2 хаплогрупи. Сви Малешевци славе Игњатијевдан, по чему су јединствени не само у Црној Гори. Славујевићи су према предању из Бањске са Косова одакле су се доселили заједно са претком Мулина са којима се рођакају. Међутим, за Мулине је утврђено да припадају N хаплогрупи чиме је поменуто предање о сродству побијено. Славујевићи се деле на Крушчиће и Матовиће, а у Бањанима се може чути и да се ради о остацима Матаруга што је мало вероватно с обзиром на сродност са Малешевцима и припадност I2 хаплогрупи. Славујевићи славе Јовањдан. Суботићи из Леденица су према предању пореклом са Чева у Озринићима одакле су се доселили преко Врбе код Гацка. Сматрају да су сродни Врбицама у Његушима што се испоставило као нетачно јер иако оба братства припадају I2-PH908 грани међусобно ипак нису сродни. Исто тако, утврђено је и да Суботићи из Леденица нису сродни ни истоименом братству из Врбе које такође припада I2-PH908 грани. Суботићи у Леденицама славе Ђурђевдан.

Медини из Мединског Крша код Петровца у Паштровићима су једно од најстаријих братстава у племену које се спомиње још у XIV веку у повељи цара Душана. Медини су у једном тренутку сви прешли на католичанство, да би се већина касније под притиском осталих Паштровића вратила на православље због чега су преостали Медини католици прешли у Будву. Према једном предању су пореклом из Италије, док Медини у Будви сматрају да им је предак био лутајући витез из Шпаније. С обзиром да Медини припадају I2-PH908 групи која је типична за Србе, оба предања се могу одбацити. Православни Медини у  Паштровићима славе Томиндан, а католици у Будви славе Лучиндан.

Мијајловићи су братство из Игала код Херцег-Новог, а тамо су досељени из Бајкових Крушевица. Славе Јовањдан.

Мијановићи и Рачете су два сродна братства која су према предању пореклом из Зете. Одатле су прешли у Мале Цуце где су им били катуни, да би се предак Рачета даље иселио у Кавач код Котора. Мијановићи насељавају Круг и Меоца у Малим Цуцама, а њихових исељеника има у Кривошијама и Кртолама. Оба братства славе Никољдан.

Озрихнићи, како гласи старо презиме Озринића, су разгранати род из Катунске нахије. На Чево су према устаљеном предању досељени из Херцеговине и зову се по свом родоначелнику Озрихни, али због презимена које је временом скраћено (слово х је нестало) постоје и погрешна нагађања да се предак звао Озро или да су дошли са Озрена у Босни. Деле се на три велике групе братстава – Гардашевиће, Драгојевиће и Цаушевиће. За све три гране је утврђено да припадају истом роду чиме је потврђено предање о заједничком пореклу. Високим наталитетом су најпре постали већина у племену које је и преименовано по њима, да би се временом иселили готово сви старинци. Озринићи су етнички најмонолитније српско племе јер поред самих Озринића у племену живе једино два мала братства која су према предању другачијег порекла – Вулаши и Домазетовићи, с тим што се и за њих испоставило да припадају роду Озринића. Брешковци из Пјешиваца и Бањана који су пореклом са Чева такође припадају роду Озринића иако се сматрало да су исељени старинци. До сада се од бројних тестираних братстава која су према предању од овог рода једино за Антуновиће, Мијатовиће и Паповиће из Голије и Горњих Поља, Вуковиће из Пиве и Павловиће-Аџије из Озринића испоставило да су другачијег порекла. Због недостатка обрадиве земље у матици Озринићи су се у великом броју исељавали широм Црне Горе. Има их у Озринићима код Никшића, Грахову, Команима, Љешанској нахији, Никшићким Рудинама, Горњем Пољу, Пиви, Дробњаку, Језерима, Шаранцима, Пљевљи и Крајини. Сви Озринићи славе Аранђеловдан, сем у Крајини где су исламизирани. По бројности су трећи род у Црној Гори са 5,94% заступљености према анонимном истраживању.

Паровићи су братство из Биограда код Невесиња од којих потичу Шестовићи из Крупица у Затарју. Део Шестовића је касније прешао у Стожер у Доњем Колашину. Паровићи су према предању огранак Паповића из Казанаца у Голији, али с обзиром да Паповићи припадају R1a хаплогрупи, ово предање је највероватније настало као последица сличности презимена. Шестовићи славе Аранђеловдан.

Потарци су род који чини група братстава из области Доњег и Горњег Колашина која према предању потиче од Никшића, међутим иако су им генетски доста сродни, утврђено је да се ради о два засебна рода у оквиру I2-PH908 гране. Већина братстава се иселила из Црне Горе, а у Црној Гори је међу братствима која славе Лучиндан, славу свих исељених Потараца, једино за Татиће из Колашина утврђено да припадају овом роду. Њима су још сродни и Крвавци из Затарја који су према предању од Дедејића из Дробњака и славе Ђурђевдан.

Пуношевићи су род из Његуша чији родоначелник Пунош према предању потиче од властеле Војиновића. Пунош се из Гацка најпре преселио у Мужевице испод планине Његош у Бањанима, а одатле у Дуги До у Његушима. Пуношевићи су касније населили и Копито у Његушима, а има их и на Мирцу. Деле се на Водаловиће, Ђурановиће, Марићевиће, Милошевиће, Оташевиће и Параче у Дугом Долу и Богдановиће у Копиту. Већина Водаловића и Ђурановића је исељена из племена. Првих има у Глибацу код Никшића, као и у Кривошијама где се презивају Одаловић одакле је део прешао у Боку Которску и Ластву у Грбљу, а других такође у Боки Которској и Побрђу у Грбљу где су узели друга презимена. Оташевића има исељених у Горњој Ржаници у Васојевићима. Пуношевићи су некада сви славили Никољдан, да би већина братстава у Дугом Долу касније почела да слави Николице. Исељеници и даље славе Никољдан.

Рајковићи-Вражегрмци су најбројније братство из Брезојевице у Васојевићима. Према предању су из Вражгрмаца у Бјелопавлићима. Славе Врачевдан.

Рајковићи-Рогамљани су најбројније братство из Рогама у Пиперима и важе за један од старијих родова у том племену. Од њих су према предању и Латковићи, Радовићи и Рајковићи у Косијерима где чине већину становништва, а исељених Рајковића из Косијера има и у Његушима. У Пиперима славе Аранђеловдан, а у Косијерима Малу Госпојину.

Синђићи су староседелачко братство из Међуречја у Ровцима. Крсну славу Лучиндан су преузели од Никшића-Гојаковића.

Тмушићи из истоименог села у Полици у Васојевићима су према предању пореклом од Селаковића из Горње Мораче. С обзиром да Селаковићи припадају G2 хаплогрупи, а да је за Магделиниће из Богаја код Рожаја који су огранак Тмушића утврђено да припадају I2-PH908 грани, предање о пореклу од Селаковића је очигледно нетачно. Од Тмушића су још и Курпејовићи из Сеошнице код Рожаја. Тмушићи су по свему судећи староделечако братство у Средњем Полимљу. Славе Стевањдан.

Трепчани у Језерима су према предању Новљани, као и већина дробњачких братстава, међутим с обзиром да Новљани припадају I1 хаплогрупи, највероватније се ради о братству које се са Новљанима заједно преселило у Дробњак са поручја где су заједно живели. Из Трепче у Никшићким Рудинама су се доселили Међужваље у Дробњаку, а одатле у Тепца у Језерима одакле су се раширили и на суседна села тако да су појединачно најбројнији род у Језерима. Деле се на Раичевиће, Станишиће и Радуловиће. Раичевићи и Станишићи славе Ђурђевдан сем исељеника у Рудом Пољу у Дробњаку који славе Аранђеловдан, док Радуловићи славе Никољдан.

I2-Y3120>S17250>PH908>Z16983

Бјелоши су род из истоменог села код Цетиња које је својевремено било и самостално племе које се касније придружило Цетињу. Родоначелник Бјелоша се према предању доселио из села Грље у Зети. Деле се на Грљевиће и Јовановиће, док исељених Бјелоша има у Грбљу. Славе Јесењи Јовањдан у Бјелошима, а Никољдан у Грбљу.

Фуштићи су братство из Брскова код Мојковца. Према предању су потомци Саса који су радили у руднику Брскову. Генетски су сродни појединим Немцима што иде у прилог овом предању, као и њихово презиме које би могло бити српска верзија немачког презимена Фушт. Славе Мратиндан.

I2-CTS10228>Y3120>S17250>PH908>A5913

Жарићи, Милатовићи и Радечи су род који чине братства пореклом са Чева која међутим немају предање о заједничком предању. Жарићи из Мартинића у Бјелопавлићима су према предању од Војинића из истоименог села у Чеву и себе сматрају за огранак властеоског рода Војиновића. Љешњани из Роваца такође имају предање да су из Војинића код Чева и да су огранак Војиновића, али припадају другој подграни I-CTS10228. Жарићи славе Петковдан, славу коју су преузели од Бјелопавлића. Милатовићи су пореклом са Чева одакле су се преко Милата у Команима преселили у Вражегрмце у Бјелопавлићима. Према предању су сродни Милојевићима из истоименог села у Пјешивцима, али с обзиром да је за Росандиће који потичу од Милојевића је утврђено да припадају I1 хаплогрупи, ово предање се може одбацити. Славе  Петковдан. Радечи су се са Чева најпре преселили у Комане у исто време кад и Милатовићи, а одатле су прешли у Ново Село код Спужа и Гађи у Грађанима где се деле на Баше, Ђукановиће, Ђурашевиће и Укашевиће. Радечи славе Аранђеловдан у Новом Селу, а братства у Гађима славе Ђурђевдан.

I2-CTS10228>Y3120>Y4460

Кочани су муслиманско староседелачко братство из Годочеља у Горњем Бихору. Не знају одакле су се доселили, а о њиховом пореклу постоје разне теорије. Док поједини сматрају да су од неког турког војника, постоје и нагађања на основу презимена да су из Кочана код Никшића или Кочана у Македонији. I-Y4460 грана којој припадају је изузетно ретка на српском етничком подручју.

I2-CTS10228>Y3120>Z17855

Војводићи и Вуковићи из Шекулара према предању потичу од војводе Петра Шекуларца, као и Радмужевићи за које је установљено да припадају J1a1 хаплогрупи. Војводићи се деле на Булиће, Дашиће и Рмуше, док се Вуковићи деле на Бракочевиће, Живковиће и Јашовиће. Сви Војводићи и Вуковићи славе Јовањдан.

Војинићи су разгранати род чија братства настањују Ровца, Доњу Морачу и Горњу Морачу, а по Љешанској нахији одакле су досељени се називају и Љешњанима. Постоје два предања о пореклу њиховог родоначелника Богдана Војинића којима је заједничко то што га везују за властелу Војиновиће. Према првом предању Богданови преци су се најпре из Херцеговине доселили у Војиниће у Чеву, да би се Богдан преко Љешанске нахије са породицом преселио у Лијешње у Доњој Морачи (касније ће припасти Ровцима) које су назвали по истоименом селу из Љешанске нахије. Према другом предању Богдан је истог порекла као и Вукчевићи из Дражевине, а из Вучитрна су се најпре доселили Љешанску нахију, одакле су Боданови преци прешли на Чево. Из Чева се Бодан затим вратио у Лијешње у Љешанској нахији да би одатле прешао у Доњу Морачу. Међутим, како је за Вукчевиће утврђено да нису сродни Војинићима иако такође припадају I2 хаплогрупи, друго предање се може одбацити због чега се може сматрати да овај род потиче са Чева, а евентуално даљим пореклом из Херцеговине. Из Роваца су се исељавали у суседна племена Доњу и Горњу Морачу. Љешњани-Војинићи се деле на велики број братстава. У Ровцима славе Аранђеловдан, у Доњој Морачи Ћириловдан (Св. Кирила Словенског, стару славу овог рода), а у Горњој Морачи Св. Ћирила и Методија.

Љешњани су разгранати род из Дражевине у Љешанској нахији и Љешкопоља који према предању потиче из Љеша у Албанији. Деле се на Вукчевиће у Дражевини који у том племену чине већину становништва, Болевиће и Милијиће у Љешкопољу и исламизиране Аматбашиће који су живели у Подгорици до ослобођења овог града 1878. године када су се иселили у Турску. Зеци у Поборима, као и Мудреше и Маротићи у Цеклину, имају предање да су сродни Вукчевићима, међутим утврђено је да ова братства припадају G2 хаплогрупи. Сви Љешњани славе Ђурђиц. Иако припадност Љешњана I2-Z17855 грани још увек није потврђена, то се на основу хаплотипа основано може претпоставити.

Цеклињани-Горњаци су највећи род из Цеклина чији се родоначелник Лека према предању доселио преко Пипера из Вукли у албанском племену Клименти. Од Усен Леке, како се према предању албанских Клименти звао Лека, су у Климентима преостала братства Врата и Ђоновић у Селцима где се Лекин син преселио из Вукли. С обзиром да Вукли припадају роду Клименти односно E хаплогрупи, предање о Лекином сродству са албанским Климентима је оборено. Горњаци се деле на две групе братстава – Љешевиће и Вуличевиће. Исељених Горњака има у Папратници у Дупилу и Мартинићима у Бјелопавлићима. Лушчани у Васојевићима, Ђуричани, Ралевићи и Цеклињани-Величани у Васојевићима и околини Плава, као и Хадровићи у Бихору, имају предање да су од Ђурашковића који су грана Љешевића, али за ова братства је установљено да припадају E и G2 хаплогрупама, односно да нису сродна Горњацима. У Цеклину Горњаци славе Никољдан, док исељеници у Дупилу славе Аранђеловдан, а у Бјелопавлићима Петковдан.

I2-M223>CTS616>Y3721>Y3670>L1229

Меховићи, Пепељци и Фетићи су три муслиманска братства из Бихора и Корита која су према предању заједничког порекла из Куча. С обзиром да I2-L1229 грана до сада није забележена у Кучима нити код других исељеника из овог племена, ово предање је вероватно нетачно.

I2-M223>CTS616>CTS10057>L701

Миковићи су једно од 12 паштровских „племена“, односно родова који су управљали Паштровићима. Досељени су из Црмнице где су били ситна властела у средњем веку. Од Миковића су у Црмници преостали Ђалци, док се у Паштровићима поред оних који су задржали старо презиме деле на Андровиће, Греговиће, Давидовиће и Медиговиће. Миковићи славе Илиндан.

Поповићи-Барјактаровићи из Петњика и Калудре у Васојевићима према сопственом предању потичу од Николе Поповића од истоименог братства са Медуна у Кучима које је огранак Дрекаловића. Постоје и мишљења да су се доселили из Братоножића. За исламизоване Дудиће из Биохана код Тутина који потичу од Барјактаровића је утврђено припадају I2 хаплогрупи, а како Дрекаловићи припадају роду Куча и E хаплогрупи, може се закључити да је део предања о пореклу од Поповића са Медуна оборен. С обзиром на чврсто предање Барјактаровића о старијем презимену Поповић, највероватније потичу од истоименог староседелачког братства из Полимља. Барјактаровићи славе Никољдан.

R1a хаплогрупа

R1a-Z282 гране и родови у Црној Гори

R1a-Z282

Миочани су род који чине Кујовићи и Шуковићи из Миоске у Доњој Морачи и Обрадовићи из Горњих Села у Васојевићима. Према предању потичу од Хераковића из Његуша одакле су се према једној верзији преко Спужа, а према другој преко Ожеговица у Озринићима, населили у Миоску у Доњој Морачи. Одатле су Обрадовићи прешли у Горња Села. С обзиром да Хераковићи припадају E хаплогрупи, Миочани су највероватније од старијег слоја становиштва у Његушима. Од Обрадовића су Кнежевићи из Будимље и Отовићи у Бучу у Васојевићима, Зекићи у Радевој Мали код Рожаја, као и исламизирани Бабачићи и Реброње у Бихору и Скоци у Сипању у Коритима. Кнежевићи имају предање да су од херцеговачких Ераковића (који су грана Брешковаца) и да нису огранак Обрадовића, већ њима сродно братство, али то предање се може одбацити како због тога што Брешковци припадају I2 хаплогрупи, тако и јер је у супротности са предањима Обрадовића, као и Зекића који су се са Кнежевићима најпре доселили у Будимљу, а затим прешли у Радеву Малу. Крсна слава овог рода је Васиљевдан.

R1a-Z282>PF6155>M458>PF7521>Y2604>CTS11962>L1029

Антуновићи, Мијатовићи и Паповићи су три сродна братства која су према предању пореклом од Озринића-Цаушевића из Велестова у Озринићима. Из Велестова су се најпре населили у Шипачно у Горњем Пољу где су остали Мијатовићи, да би Антуновићи и Паповићи прешли у Казанце у Голији. С обзиром да Озринићи припадају I2 хаплогрупи, предање о пореклу од Цаушевића се може одбацити. Сва три братства славе Аранђеловдан.

Благојевићи, Бостанџићи и Кликовци су братства различитог порекла за која је установљено да припадају истом роду. Благојевићи из Буковца у Пиви су према предању староседеоци у том племену. У прошлости су се у потпуности иселили у Гацко, да би се после неког времена вратили у Буковац. Сматра се да су Алексићи у Малинском у Ускоцима такође од Благојевића, међутим за њих је утврђено да припадају роду Новљана и I1 халогрупи. Благојевићи славе Ђурђевдан. Бостанџићи су братство пореклом из Куча које се иселило у Тушињу у Дробњаку. Један брат је остао у Тушињи и њега су Зековићи, док је други брат отишао у Никшић и од њега су исламизирани Љувари. Код Зековића постоји и предање по коме су од Радоњића из Куча који су огранак Дрекаловића, међутим то предање се може одбацити јер Дрекаловићи припадају роду Куча и E хаплогрупи. Зековићи славе Никољдан. Кликовци из Зете су према предању од Вујошевића из Орахова у Кучима који су огранак Мрњавчића, међутим с обзиром да Мрњавчићи припадају роду Куча и E хаплогрупи, и то предање се може одбацити као нетачно. Кликовци славе Ђурђиц. Може се закључити да Бостанџићи и Кликовци потичу од најстаријег слоја становништва из Куча.

Кораћи су братство које настањује Главаца у Горњим Селима, Крље и Рујишта у Средњем Полимљу, Јоховицу у Бихору и Бјелошевину у Никшићкој Жупи. Пореклом су из Кораћ-дола у Братоножићима, а Кораћи у Никшићкој Жупи сматрају да су од Дармановића који су грана Братоножићи. Како Братоножићи припадају Q2 хаплогрупи, то предање се може одбацити јер се и у Братоножићима сматра да су Кораћи од старијег слоја становништва. Због тога се сумљало да су Кораћи можда од Букумира, међутим на основу хаплогрупе којој припадају Кораћи то очигледно није случај. Кораћи из Бихора су прешли на ислам, а део њих је променио презиме у Паламар. Православни Кораћи славе Никољдан.

Марковљани су група братстава из Шипачног у Горњим Пољима која је пореклом из Марковине у Озринићима. Деле се на Божовиће, Бошковиће, Мариће, Мићовиће, Радовиће, Стојановиће и Чоловиће. Према једном предању њима су сродни Мијатовићи из Шипачног и Антуновићи и Паповићи из Казанаца, међутим за ова братства је утврђено да припадају засебном роду у оквиру исте гране. Сви Марковљани славе Аранђеловдан.

Перишићи су староседелачко братство у Косијерима за које није познато одакле потичу. Некада су живели у засеоку Плоча, да би касније прешли у засеок Посајке. Славе Малу Госпојину.

Радовићи-Пљевљани су староседелако братство из Пљевљаске области. Од њих су Лончари из Рађевића код Пљевље на основу чијег резултата је утврђен хаплотип овог рода. Радовићи и Лончари славе Ђурђевдан.

R1a-Z282>Z280>Z92>Z685>YP270

Ћоровићи су муслиманско братство из Доњег Бихора. Потичу од Мехмед Ћор-паше који се доселио у Лозну након пада Осијека у аустријске руке. Етничко порекло Ћор-паше није познато сем што се зна да је био у служби Османског царства. Из Лозне су се исељавали у друга доњебихорска села, а највише у Ивање где су појединачно најбројније братство.

R1a-Z282>Z280>CTS1211>Y35>YP4278

Шаренци су род из околине Билеће који према предању потиче од Властелиновића из истог краја. У Црној Гори овом роду припадају Елезовићи из Церовице у Бањанима који су ту досељени из Грахова преко Вилуса, а према предању су пореклом са Косова. С обзиром на то да припадају роду Шаренаца предање о пореклу са Косова су највероватније преузели од других братстава из Бањана. Елезовићи славе Аранђеловдан, док Шаренци у околини Билеће славе Лазаревдан.

R1a-Z282>Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y2613>Y2609>Y2608

Секуловићи из Утрга у Подгору су према предању пореклом из Васојевића, а у Утргу су прибраћени Мијачима чије су презиме узели. Мијачи су од Абрамовића из Бјелица за које је установљено да припадају E хаплогрупи, а с обзиром да тестирани Мијач припада R1a хаплогрупи, може се претпоставити да је од Секуловића. Секуловићи као и остали Мијачи славе Митровдан.

Хасанбеговићи и Цвијовићи су род који чине два братства различите вероисповести и различитих предања за која се испоставило да су сродна. Хасанбеговићи из Павиног Поља у Доњем Колашину су према предању сродни Даутовићима и Мушовићима, међутим за Даутовиће је установљено да припадају роду Новљана и I1 хаплогрупи, а за Мушовиће да припадају R1b хаплогрупи чиме је то предање оборено. Хасанбеговићи су се између два светска рата иселили из Доњег Колашина, а од њих потичу Мелуновићи из Пријепоља преко којих је установљен хаплотип ових братстава. Цвијовићи из околине Пљевље према предању потичу од династије Бранковић, међутим за Корјениће од којих потичу Бранковићи је утврђено да припадају G2 хаплогрупи, због чега се ово предање може одбацити као нетачно. Цвијовићи су најбројнији Малим Крћама где живе у засеоку који носи њихово име. Славе Мратиндан.

R1a-Z282>Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y33>CTS8816>Y2902

Боројевићи из Доњег Краја на Цетињу су према предању из Старог Влаха одакле се доселио војвода Иван Боројев. Деле се на Боројевиће, Владисављевиће, Вушуровиће и Драгосављевиће-Шабане. Из Доњег Краја су се исељавали у Веље Село у Мркојевићима, Љуботињ и Томиће у Бјелицама одакле је део прешао у Шпиљаре код Котора. Боројевићи углавном славе Ђурђевдан, док у Томићима славе Петковдан, а у Шпиљарима Врачевдан. У Мркојевићима су исламизирани.

Мрке из истоименог села у Пиперима су према предању једна од две гране Лутоваца из Лутова у Братоножићима, међутим за њих се поуздано зна да су старији слој становништва у Пиперима што је генетика и потврдила. Мрке се деле на Буљевиће, Крчковиће и Латковиће. Исламизирани Барјактовићи и друга братства у Мркојевићима која су од њих потекла су пореклом из Мрка.  Исељених Барјактаровића има у Мужовићима у Љуботињу где се презивају Прље, а одатле су неки даље прешли у Улиће у Цеклину где живи истоимено братство и Лајковиће у Зети по којима се зове истоимено село. Мрке у матици славе Аранђеловдан, као и у Љуботињу и Цеклину, док Лајковићи славе Петровдан. Од Мрка су највероватније и Маџгаљи из Писане Јеле у Доњем Колашину који су према предању из Куча, а за које се испоставило да припадају овом роду. Маџгаљи славе Ђурђевдан.

Радоничићи су братство из Убала одакле се део иселио у Доброту код Котора где су прешли у католичанство. Пореклом су из Попова. У Ублима славе Петковдан, а у Доброти Св. Крст.

Смоловићи и Шпањевићи су братства из Потарја која према предању потичу од Дедејића из Дробњака који су се ту доселили са Чева. С обзиром да је за Дедејиће и још нека братства која су од њих потекла утврђено да припадају роду Крича, односно J2b хаплогрупи, постоји могућност да су једино Смоловићи и Шпањевићи заиста дошли са Чева јер презиме Шпањевић указује на област Катунске нахије. Оба братства славе Ђурђевдан.

R1a-Z282>Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y33>CTS8816>Y3301>L1280>Y5647>YP611>YP3987

Бјелићи из Заостра у Васојевићима су према предању из Куча. Славе Митровдан, због чега се сматрало да вероватно потичу од Мрњавчића из Куча, али очигледно се ради о старијем слоју становништва из тог племена.

Мојановићи су један од најстаријих родова у Зети чија је матица у селу названом по њима. Према предању су из Старе Србије одакле су се доселили под планину Мојан на Проклетијама, а одатле су прешли у Зету. Деле се на Ајковиће, Дракиће, Кнежевиће, Лукачевиће и Пејановиће, а од последњих су и исламизирани Дервановићи и Секнићи у Подгорици. Сви Мојановићи славе Алимпијевдан, сем у Бериславцима где славе Ђурђиц.

R1a-Z282>Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y33>CTS8816>Y3301>S18681>YP315>YP314

Павловићи из Крушевица су према предању су пореклом из Фоче одакле су се најпре доселили у Конавле где живели до преласка те области под власт Дубровника, да би затим прешли у Поде код Херцег-Новог, а одатле у Крушевице. Славе Ђурђевдан.

R1a-Z282>Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>YP237>YP235>YP234>YP295>L366

Ћеклићи су род и истоимено племе у Катунској нахији. Род чине две групе братстава из племена која су различитог порекла према предању – Маројевићи и Буроњићи. Маројевићи су према предању од Марка из Војковића у Ћеклићима који је прешао на ислам и променио име у Мароје. Деле се на Адројевиће, Милијевиће, Мухадиновиће, Радојевиће и Рамадановиће и временом су сви који су остали у племену прешли на православље. Од Маројевића су и исељени Стојановићи у Брајићима. Буроњићи су према предању од Петра Буроњића који се доселио из Бјелопавлића, а по њему се још зову и Петровићи. Деле се на Драгомиљане, Језеране, Петродољце и Убљане. Презиме њиховог родоначеника упућује на то да би даљим пореклом могли бити из Буроња у Љешанској нахији. Сви Ћеклићи славе Илиндан сем Стојановића који славе Митровдан.

Извори података

ДНК резултати:

  • Српски ДНК пројекат
  • Albanian Bloodlines Project
  • Bošnjački DNK projekat
  • 23andMe – резултате прикупио Небојша Новаковић (Српски ДНК пројекат)
  • Анонимно тестирање 404 појединца из Црне Горе из студије Human Y-Chromosome Short Tandem Repeats: A Tale of Acculturation and Migrations as Mechanisms for the Diffusion of Agriculture in the Balkan Peninsula, 2010. – статистичка обрада Синиша Јерковић (Српски ДНК пројекат)

Литература:

  • Андрија Јовићевић, Зета и Љешкопоље, Београд 1926.
  • Андрија Јовићевић, Малесија, Београд 1923.
  • Андрија Јовићевић, Плавско-Гусињска област, Полимље, Велика и Шекулар, Београд 1921.
  • Андрија Јовићевић, Ријечка Нахија, Београд 1910.
  • Андрија Јовићевић, Црногорско Приморје и Kрајина, Београд 1922.
  • Андрија Лубурић, Дробњаци, Београд 1930.
  • Блажо Кнежевић, Властелиновићи, Подгорица 2006.
  • Блажо A. Стругар, Стругари – братство у Цеклину 1450-1980, Цетиње 1983.
  • Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у турској граници, Београд 1905.
  • Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у црногорској граници, Београд 1903.
  • Бранко В. Kостић, Kостићи – братство у Цеклину, Подгорица 2014.
  • Братство Вукчевић, Црногорско племе Љешњани (Вукчевићи) – Љешанска нахија, Дражевина 1910.
  • Владо Ђ. Дулетић, Трагом прошлости Дулетића, Будва 2015.
  • Војин С. Муришић, Крушевице (Сврчуге – Петијевићи – Бијелићи), Београд 2000.
  • Вујанић, Јерковић, Kртинић, Маринковић, Kњига о Мацурама, Београд 2014.
  • Вукашин Вучков Шошкић, Шошкићи из Полимља, Београд 1995.
  • Вукота Миљанић, Аким Миљанић, Презимена у Црној Гори, Београд 2007.
  • Вуле Kнежевић, Племе Шаранци, Београд 1961.
  • Драган Крушић, Братство Славујевићи (Матовићи и Крушићи) у прошлости Бањана, Никшић 2016.
  • Ђорђе Ојданић, (Не)познате Лубнице, Подгорица 2005.
  • Ђурђица Петровић, Матаруге у касном средњем веку, Цетиње 1977.
  • Ејуп Мушовић, Етнички процеси и етничка структура становништва Новог Пазара, Београд 1979.
  • Звонимир М. Мијушковић, Племе Пјешивци – крајина Старе Црне Горе, Београд 1984.
  • Зоран Мијбеговић, Кртољске приче, Тиват 2016.
  • Јован Б. Kековић, Поријекло и родослов Kековића из Загарача, Подгорица 2013.
  • Јован Вукомановић, Паштровићи, Цетиње 1960.
  • Јован Вукомановић, Црмница, Београд 1988.
  • Јован Ердељановић, Братоножићи – племе у црногорским Брдима, Београд 1909.
  • Јован Ердељановић, Пипери, Београд 1917.
  • Јован Ердељановић, Kучи, Београд 1907.
  • Јован Ердељановић, Стара Црна Гора, Београд 1926.
  • Јован Ф. Иванишевић, Подловћенско Цетиње, Цетиње, 1892.
  • Јован Ф. Иванишевић, Путопис кроз Мале Цуце, Цетиње, Јавор 1891.
  • Косто Р. Перућица, Опутна Рудина, Београд 1989.
  • Марко Д. Обрадовић, Поријекло и родослов Обрадовића из Лубница, Андријевица/Бијело Поље 1995.
  • Марко Миљанов, Племе Кучи у народној причи и пјесми, Београд 1904.
  • Миладин Kонтић, Племе Пјешивци са историјом братства Kонтић, Београд 1977.
  • Милан – Мишо Брајовић, Племе Бјелопавлићи, Подгорица 2000.
  • Милан Пековић, Никшићка Жупа, Београд 1974.
  • Милан Р. Милановић, Бајкове Крушевице, Београд 1997.
  • Милета Војиновић, Пљеваљски крај – прошлост и порекло становништва, Пљевља 1997.
  • Милисав Лутовац, Бихор и Kорита, Београд 1967.
  • Милисав Лутовац, Рожаје и Штавица, Београд 1960.
  • Милорад Јокнић, Становништво у пљеваљском крају, Пљевља 2006.
  • Милош К. Војиновић, Стотину година од исељавања муслимана из Црне Горе за Турску 1914-2014, Колашин 2014.
  • Милош К. Војиновић, Тадија Б. Бошковић, Попис домова у новим крајевима Краљевине Црне Горе 1913. године, Колашин 2015.
  • Милун М. Штурановић, Озринићи крај Никшића – прилози за монографију, Подгорица 2000.
  • Мирко Барјактаровић, Ровца, Титоград, 1984.
  • Мирко Барјактаровић, Село Петњик, Београд, 1986.
  • Мирко Вукићевић, Вукићевићи из Трешњева и њихови коријени, Андријевица 2015.
  • Момчило Мићовић, Бањани, Никшић 2016.
  • Небојша Драшковић, Чевско Заљуће и Доњи Крај – села у племену Озринићи, Београд 1999.
  • Обрен Благојевић, Пива, Београд 1971.
  • Павле Радусиновић, Насеља Старе Црне Горе, Београд 1985.
  • Петар Мркоњић, Средње Полимље и Потарје у Новопазарском санџаку, Београд 1905.
  • Петар Пејовић, Озринићи – племе Старе Црне Горе, Београд 2004.
  • Петар Шобајић, Бјелопавлићи и Пјешивци, Београд 1923.
  • Петар Шобајић, Корјенићи, Цетиње 1964.
  • Радослав Ј. В. Вешовић, Племе Васојевићи, Сарајево 1935.
  • Раде Вујисић, Братство Вујисића, Подгорица 1998.
  • Радојe М. Ускоковић, Исељени Никшићи, Београд 1924.
  • Радојко Копривица, Братство Копривице – поријекло, свештеници, Никшић 2016.
  • Рајко Раосављевић, Морача, Ровца, Kолашин, Београд 1989.
  • Сава Накићеновић, Бока, Београд 1913.
  • Сава Пејовић Трећи, Протокол – Поријекло Пејовића, Никшић 2016.
  • Светозар Томић, Бањани, Београд 1949.
  • Светозар Томић, Дробњак, Београд 1902.
  • Светозар Томић, Пива и Пивљани, Београд 1949.
  • Слободан Мишовић, Становништво пљеваљског краја, Пљевља 2013.
  • Слободан Н. Ковачевић, Граховски Ковачевићи кроз векове и ратове, Приштина 1998.
  • Стеван Поповић, Ровца и Ровчани у иторији и традицији, Никшић 1997.
  • Стојан Kараџић, Вук Шибалић, Дробњак – породице у Дробњаку и њихово поријекло, II измијењено и допуњено издање, Београд 1997.
  • Томо П. Ораовац, Арбанашко питање и српско право, Београд 1913.
  • Чедомир С. Булајић, Вилуси, Београд 1994
  • Шпиро Лучић, Љетопис породице Лучића и Парохије суторинске од 1680. до 1930. године, Херцег-Нови, 2000
  • Božidar A. Vukčević, Lješanska Nahija II, Kanada 2003.
  • Čedomir S. Bulajić, Rodoslov bratstva Bulajić, Beograd 1997.
  • Fadil M. Kardović, Porijeklo bratstva Kardovića, Novi Pazar 2010.
  • Jovo Medojević, Muslimani u bjelopoljskom kraju 1477-2002, Podgorica 2003.
  • Risto Kovijanić, Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima – Knjiga I, Cetinje 1963.
  • Risto Kovijanić, Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima – Knjiga II, Cetinje 1974.
  • Robert Elsie, The Tribes of Albania – History, Society and Culture, London/New York, 2015.
  • Veselin Konjević, Kazivanje Ahmet-bega Mušovića, Cetinje, 2017.

Родови старобалканског порекла у Црној Гори

ПИШЕ: Иван Вукићевић

Увод

Старобалкански слој становништва у Црној Гори чине потомци Влаха, Илира, Келта, Трачана, Цинцара и других народа који су у одређеним периодима током историје насељавали овај део Балкана. За старобалканске родове се уопштено сматрају сви родови који по Y хромозому, односно мушкој линији, припадају хаплогрупама које се не могу директно повезати са познатим миграцијама из средњег и новог века. То су пре свих E, G2, J2a, J2b, L1 и R1b хаплогрупе, док се за J1, N, Q1, Q2 и T хаплогрупе не зна са сигурношћу од када су присутне на простору данашње Црне Горе. У тексту Генетска слика Црне Горе је било више речи о хаплогрупама на простору Црне Горе, док ће овде у краћим цртама бити наведени сви родови за које је до сада утврђено да су старобалканског порекла. Родови су груписани по гранама за које утврђено да им припадају преко SNP тестирања или се то основано претпоставља на основу резултата по маркерима. Битно је напоменути да припадност споменутим хаплогрупама не гарантује да су родови о којима ће бити речи у овом тексту заиста старобалкански, односно да су на Балкану присутни најкасније од почетка средњег века, већ да се на основу досадашњих сазнања о миграцијама тих хаплогрупа тако нешто основано може претпоставити.

E хаплогрупа

E-V13 гране и родови у Црној Гори

E-V13>Z1057>PH1246>BY14151

Васојевићи су род и истоимено племе у Брдима. Родоначелник Васоје је према предању унук Вукана Немањића, а у Лијеву Ријеку се са породицом доселио из Херцеговине Васојев праунук Васо. Васојевићима су генетски сродна поједина братстава из западних српских крајева која су пореклом из Херцеговине, што иде у прилог предању о пореклу Васојевића из те области. Васојевићи се деле на Мијомановиће, Новаковиће и Рајевиће, а најбројнији Рајевићи се деле на Дабетиће, Ковачевиће и Лопаћане. Наведене основне гране се даље деле на већи број братстава. Васојевићи су након протеривања албанског племена Клименти из Горњег Полимља населили ову област након чега је седиште племена премештено из Лијеве Ријеке у Андријевицу. За све три основне гране Васојевића је генетски потврђено да припадају истом роду, док је само за поједина братства утврђено да насупрот устаљеним предањима не припадају роду Васојевића. То су Караџићи из Лопата који су се највећим делом иселили у Дробњак и који припадају I2 хаплогрупи, као и Бакићи из Забрђа и Радевићи из Мезгаља у Шекулару који припадају роду Куча и E хаплогрупи. Такође, Пјешивци који себе сматрају за потомке Стевана Васојевића нису сродни Васојевићима, већ припадају Ј2а хаплогрупи. Исељених Васојевића има у Глухом Долу где чине већину становништва тог племена, као и у Дупилу где су појединачно најбројнији род. Васојевића у већем броју има и у Горњој Морачи, Грбљу, Никшићкој Жупи и Пољима. Сви Васојевићи славе Аранђеловдан. Васојевићи су према анонимном истраживању по бројности пети род у Црној Гори са 4,95% заступљености.

Милошевићи су род од кога је проистекло племе Шаранаци, а према устаљеном предању су од Властелиновића из Плане код Билеће одакле су се преко Бјелопавлића и Колашина доселили у Шаранце. Међутим, утврђено је да генетски нису сродни Шаренцима из Херцеговине који такође имају предање о пореклу од Властелиновића, чиме на важности добија мање прихваћено предање о даљем пореклу Милошевића из Куча. Деле се на Анђелиће, Вуковиће, Кнежевиће, Распоповиће, Раичевиће, Ћосовиће и Џаковиће. Сва наведена братства живе у Шаранцима сем Распоповића који живе у Мартинићима у Бјелопавлићима. Шаранци су се након досељавања у своју нову матицу даље исељавали и у Пиву, Затарје и Пљевљу. Сви Шаранци славе Ђурђевдан сем Распоповића који славе Петковдан. Још увек није потврђена припадност Шаранаца овој грани, међутим на основу хаплотипа се то основано може претпоставити.

E-V13>Z1057>CTS5856

Добриловићи у Добрском Селу су према предању пореклом из Пећи. Деле се на Вујовиће, Милановиће и Поповиће у засеоку Липи и Вукиће, Ђурановиће, Рајовиће и Средановиће  у засеоку Папрати. Након протеривања Бјелица из Ријечке нахије добрска братства су населила и Добрску Жупу. Сви Добриловићи славе Никољдан.

Ђолевићи су албанско братство из Груда које је према предању огранак Вуксагељића, међутим за остала братства са истим предањем је утврђено да припадају J2b хаплогрупи одакле се може закључити да су Ђолевићи прибраћени Вуксагељићима.

Заграђани су сродна група братстава из Заграђа у Васојевићима. Према предању су из Куча, а у новије време се може чути и да су од Дрекаловића што се испоставило као нетачно с обзиром да им нису генетски сродни. Деле се на Јевриће, Поповиће-Михајловиће, Секулиће, Трифуновиће, Цикиће, Циковиће и Шљакиће. Сви славе Пантелијевдан.

Јаћимовићи су староседоци из Костенице у Бистрици и према предању су сродни Беговићима из  Расова код Бијелог Поља који наводно потичу од рођеног брата родоначелника Јаћимовића. Међутим, утврђено је да се ради о два различита рода с обзиром да Беговићи припадају I2 хаплогрупи. Јаћимовићи славе Стевањдан.

Катићи из Суторине су пореклом из Попова. Највише их је у суторинском селу Шћепошевићи. Славе Стевањдан.

Петровићи-Врањани из Дупила су према предању из Врања у Зети. Од Петровића потичу знатно бројнији исламизирани Растодери (старо презиме Храстодер) из Бихора који сматрају да су Петровићи од истоименог братства са Косора у Кучима које је грана Дрекаловића, а не из Врања. Међутим, с обзиром да Растодери не припадају роду Куча предање о пореклу од Дрекаловића се може одбацити као нетачно. Међу Растодерима постоји и огранак који припада R1b хаплогрупи, односно истом роду који чини неколико бихорских братстава, тако да се може закључити да се ради о прибраћеницима.

Радивојевићи су род из Бокова у Цеклину. Деле се на Борозане и Ломпаре. Њихов предак Радивоје се према предању доселио из Буковика у Глухом Долу. Од Борозана је истоимено исламизирано братство у Невесињу захваљујући чијем резултату је утврђена хаплогрупа овог рода. Борозани и Ломпари у Бокову славе Спасовдан.

E-V13>Z1057>CTS5856>Z5017>Z5016>Y3762>CTS6377>CTS9320>Z16988

Бјелопавлићи су род и истоимено племе у Брдима. Према предању потичу од Бијелог Павла из Пећи, сина албанског властелина Леке Дукађинца, док према истом предању од другог Лекиног сина Гаврила (Гаша) потиче албанско племе Гашани. Тестирано је више припадника ових племена и утврђено је да Бјелопавлићи и Гашани не потичу од истог претка при чему су Гашани врло разнородни међу собом. Бјелопавлићи се према родослову деле на Бубиће и Дмитровиће (старо презиме Митровића), док се Митровићи даље деле на Калезиће, Николиће, Павковиће и Петрушиновиће. За Бубиће је извесно да нису потомци Бијелог Павла о чему ће у наставку бити више речи. Такође, Вујадиновићи у Вражегрмцима и Калезићи у Павковићима су највероватније пореклом Лужани иако се у племену сматрају за Бјелопавлиће. За Раичевиће у Вражегрмцима је утврђено да припадају I2 хаплогрупи и да нису сродни Бјелопавлићима насупрот њиховом предању. За Кадовиће из Шобајића у Вражегрмцима је утврђено да припадају роду Бјелопавлића насупрот устаљеном предању према коме су грана Шобајића који сматрају да потичу од Сибињанин Јанка односно деспота Стефана Лазаревића, због чега на значају добија мање прихваћено предање по коме су Кадовићи прибраћени Шобајићима. Исељених Бјелопавлића има широм Црне Горе, а највећа исељеничка братства су Калуђеровићи у Ћеклићима, Пешићи у Васојевићима и исламизирани Каљићи (огранак Калетића) у Доњем Колашину који су се након Балканских ратова иселили у Турску. Сви Бјелопавлићи славе Петковдан.

Букумири су староседелачки род из Братоножића. Сматра се да су албанског порекла јер се у повељи Балше III Страцимировића из 1411. године спомињу Ника Букумјера и његов син Ђон. Букумири су у том периоду били племе на простору данашњег племена Братоножићи са катунима који су се простирали и на северном делу племенске територије Куча. Од Букумира су у Братоножићима остали једино Лаловићи (Љаљовићи), а од њих су Фемићи из Фемића Крша код Берана и исламизирани Љаљевићи из Миоча код Бијелог Поља. До сада је једино тестиран припадник братства Узуновић које је према предању огранак Фемића на основу чега се претпоставља да Букумири припадају E-Z16988 грани. Од исељених Букумира су још и Кнежевићи из Будимље у Васојевићима. Бојовићи који се деле на неколико братстава из Бихора и Рожајске области такође сматрају да су пореклом Букумири, али за њих је установљено да припадају J2b хаплогрупи. Сви православни Букумири славе Никољдан сем Кнежевића који славе Васиљевдан.

Клименти су албански католички род и истоимено племе на крајњем северу Албаније. Према предању сви потичу од претка православне вере који се тамо доселио према једној верзији из Лопара у Фундини (Кучка Крајина) преко Хота, према другој из Пипера, а према трећој из Мораче. Према предању се деле на Селчане, Вукле и Никче према истоименим селима, док новији родослови придодају и Боге који су се касније прикључили племену. Утврђено је да највећи број Селчана и Вукли чини исти род који се због своје бројности може назвати родом Клименти. С друге стране Никчи припадају J2b хаплогрупи, а исељени Аговићи у Бихору и Мурићи у Рожајској области који припадају R1b хаплогрупи, док Горњаци у Цеклину припадају I2 хаплогрупи. На основу овога се може закључити да иако један род преовлађује код Климената то племе има доста мештовито генетско порекло становништва. Братства из Клименти превасходно насељавају области Рожаја, Плава и Гусиња где су готово сви исламизирани и говоре српским језиком изузев малог броја католичких породица у околини Гусиња. Према предању из Клименти су још и српска братства Калуђеровићи у Зети, Орландићи и Дабановићи у Сеоцима, Перазићи у Крајини и Паштровићима и Дајковићи у Цеклину, међутим још увек нема тестираних припадника ових братстава тако да је непознато да ли су генетски сродни албанском роду Клименти. Сва православна братства из Клименти славе Никољдан, сем Калуђеровића који славе Петковдан.

Чиндраци су муслиманско братство из села Долац у Бистрици. Према предању су досељени из Вучитрна где живи истоимено братство, али постоји и мишљење да су староседеоци у Полимљу.

E-V13>Z1057>CTS5856>Z5017>Z5016>Y3762>CTS6377>CTS9320>Z17107>BY4467

Ракоњци су староседелачко братство из Ракоња код Бијелог Поља одакле су расељавали по суседним селима у околини Бијелог Поља. Према предању су пореклом од Поповића из Куча који су грана Дрекаловића, међутим Ракоњци не само да нису генетски сродни Дрекаловићима, већ се први пут помињу у Полимљу већ у време непосредно након смрти Дрекаловог сина Лала када братство Поповић није ни постојало. Ракоњци славе Никољдан.

E-V13>Z1057>CTS5856>Z5017>Z19851

Бјелице, Вуковићи, Ђуричковићи, Лушчани и Риђани су род који чине братства која су према предањима пореклом од Дрекаловића, Озринића и Орловића што ће се испоставити као нетачно. Бјелице су племе у Катунској нахији чије име као родовско својатају Милићи и Предишани из тог племена преко наводног претка Бела (или Бјелана), а према предању су од Орловића и досељени су из Чарађа у Голији преко Цуца. Међутим, највећи број братстава која су према предању од Орловића припада J2a хаплогрупи, тако да се то предање може одбацити као нетачно. Бјелице су се исељавале у Ријечку Нахију на подручје које је касније припало Цеклину, као и у Голију, Горње Поље и Опутне Рудине. Славе Јовањдан у матици, а поједини исељеници славе Петковдан и Јесењи Јовандан. Вуковићи из Мратиња и Бријега у Пиви су пореклом са Чева у Озринићима, а према предању потичу од истоименог рода. С обзиром да Озринићи припадају I2 хаплогрупи, очигледно се ради о старинцима са Чева. Исељених Вуковића има у Крћама код Пљевље где се презивају Пивљанин. Поред Вуковића, и Роћени из Дробњака којих има и у Бршну код Никшића су такође пореклом са Чева, а припадају овом роду. Вуковићи и Роћени славе Аранђеловдан. Ђуричковићи из истоименог села у Загарачу имају исто предање o пореклу од Орловића и досељаавњу преко Цуца као и Бјелице. Од њих су Недовићи у Пријелозима код Бијелог Поља захваљујући чијем резултату је утврђено да Ђуричковићи припадају E хаплогрупи, али не и којој тачно грани. Међутим, на основу предања  се основано може претпоставити да се ради о E-Z19851 грани и истом роду коме припадају Бјелице. Ђуричковићи славе Малу Госпојину, а Недовићи Аранђеловдан. Лушчани из Васојевића су према предању од Ђурашковића из Цеклина, међутим како Горњаци чији су Ђурашковићи огранак припадају I2 хаплогрупи, ово предање је оборено. Деле се на Вековиће, Пајковиће, Поповиће, Радичевиће и Томашевиће у Лушцу и неколико мањих братстава у другим селима у околини Берана међу којима су тестирани Ђурашковићи из Будимље. Сви славе Ђурђиц. Риђани су племе које се некада простирало од Никшића до Крушевица, али се због губитка територија свело на простор Грахова по коме је племе касније преименовано. Од братстава која су живела у Риђанима овом роду припадају Драгошевићи из Грахова и Лаковићи и Томановићи из Малих Цуца.  Драгошевићи су према већини предања од Дрекаловића из Куча, а у Грахово су се доселили преко Чева и Риђана код Никшића. Међутим, Дрекаловићи припадају роду Куча и другој подграни E-V13, на основу чега се може закључити да је предање Драгошевића нетачно. Деле се на Булајиће, Вујачиће, Вујовиће, Вучевиће и Делибашиће. За Вујачиће је утврђено да су разнородни, односно да један део братства припада I2 хаплогрупи. Драгошевићи су се из Грахова исељавали у Никшићке Рудине. Лаковићи и Томановићи из Малих Цуца су према предању су такође од Дрекаловића, али за разлику од Драгошевића, имају нешто прецизније предање и сматрају да су од братства Љаковића. Сличност презимена Љаковић и Лаковић јер највероватнији разлог настанка овог измишљеног предања. Занимљиво је да је крајем XIX века још увек постојало предање о њиховом сродству са Драгошевићима за које ће се испоставити да је тачно. Исељених Лаковића има у Голији, Никшићким Рудинама и Пјешивцима. Сви славе Никољдан. Овом роду припадају и Ђуричићи из Малих Цуца који су према предању од Бандића из Комана, док се у Цуцама за њих сматра да су старинци. Ђуричићи славе Јовањдан.

E-V13>Z1057>CTS5856>Z5018>S2979>FGC33614>FGC33625

Берише су албански род и истоимено племе из северне Албаније одакле потиче и родоначелник Бериша у селу Прифти у Грудама. У прошлости су предводили Груде, али су новији досељеници из Суме временом постали бројнији због чега је племенски барјак прешао на Вуксагељиће. Берише у Грудама су славили Малу Госпојину до прве половине XX века.

E-V13>Z1057>CTS5856>Z5018>S2979>Z16659>Y3183>S2972

Војиновићи-Поблаћани су некадашње братство из Поблаћа код Пљевље које потиче од спахије Војина. Од њих су Лисичићи из Крушева, као и исламизиране Лисице из Мељака у Затарју за које постоји и друго предање по коме су од Диздаревића из Мељака. Лисичићи славе Јовањдан.

E-V13>Z1057>CTS5856>Z5018>S2979>Z16659>Y3183>S2972>Z16661

Кучи су етнички мешовити српско-албански род и истоимено племе у Црној Гори. До сада је уврђено да роду Куча припада чак девет група сродних братстава која имају различита предања о пореклу, а то су Мрњавчићи, Дрекаловићи, Бонкећи, Нуцуловићи (са Никићима и Пајовићима), Љухари, Бојовићи и Доброшани у Кучима, као и Бектешевићи и Лончаревићи у Гусињу и Бандери и Цириковићи у Плаву. Мрњавчићи су према предању од Гојка Мрњавчевића, а у Куче су се преко Брштана или Бардање у Климентима доселили из Скадра. Сматрају да су Мрњавчевићи старином из Бјелопавлића. Деле се на пет група братства: Беровјани и Перићи, Ђурђевићи, затим Живковићи, Криводољани, Кућани, Ледињани и Цикнићи, Костровићи и Никезићи. За Љуљановиће (Ледињани и део Криводољана) и Цикниће постоји и мишљење да су другачијег порекла, што је највероватније и случај на основу резултата једног братства исељеног код Рожаја. Од Мрњавчића су према предању између осталих и Јанковићи у Доњој Морачи, Вујачићи из Зете, Подгора и Љешанске нахије, Чабаркапе из Затара и Шаранаца, као и исламизирана братства Ђурђевићи и Мицановићи из Затарја, Мекићи из Колашина и Дракуловићи, Колиновићи, Муратагићи и Радоњчићи из Плавско-Гусињске области. За Кликовце у Зети је утврђено да насупрот предању нису од Мрњавчића и да припадају R1a хаплогрупи. Већина Мрњавчића слави Митровдан, док Костровићи, Никезићи и Вујачићи славе Никољдан, а Беровјани и Перићи Јесењи Јовањдан. Дрекаловићи су према устаљеном предању од Дрекала Јовановог, унука Ђурђа Кастриота, док су Мрњавчићи одувек тврдили да су Дрекаловићи њихов огранак. С обзиром да припадају истом роду, може се закључити да је предање Дрекаловића о пореклу од Кастриота оборено.  Деле се на Вујошевиће, Иликовиће, Мијовиће и Чејовиће. Славе Никољдан. Од Дрекаловића према предањима су између осталих и Анђелићи у Васојевићима, Ђаловићи и Чампари у Коритима, Ђуровићи код Рожаја, исламизовани Рожајци (Бећировићи, Ганићи, Кардовићи, Фетаховићи и други) и Дуровићи у Бихору. За Драгошевиће из Грахова, Лаковиће и Томановиће из Малих Цуца, Барјактаровиће из Васојевића, Ракоњце из Средњег Полимља, као и исламизиране Растодере из Бихора и Калаче из околине Рожаје је утврђено да нису Дрекаловићи насупрот њиховим предањима. Албанско католичко братство Нуцуловићи из Коћа и српска братства Никићи и Пајовићи из Лазорца у Орахову су према предању албанског порекла и доселили су се из Кастрата. Никићи и Пајовићи су се према истом предању посрбили и прешли на православље па славе Митровдан као и остала братства у Лазорцу. Бонкећи из Затријебача су албанска католичка група братстава која према предању води порекло од Бона Кећија чији се отац Кећи доселио из горњег тока Цијевне у данашњој Албанији. Према предању од Бановог брата Лазара потичу данашњи Хоти, међутим утврђено је да Хоти припадају J2b хаплогрупи чиме је то предање оборено. Деле се на Дацаите, Ђокиће, Ник-Ђерковиће, Никмараше и Дуке. Од Бонкећа су Никочевићи и неколико других братстава у околини Гусиња где су сви прешли на ислам. Бонкећи у Затријебачу су славили Никољдан све до прве половине XX века. Љухари из истоменог села у Фундини су албанско братство које је према предању од Мартиновића са Бајица, што је с обзиром на припадност роду Куча очигледно нетачно. Деле се на католике Ђоловиће и Перковиће и муслимане Муховиће. Од Љухара су и исламизовани Шабовићи из Плава којих има и у Доњем Бихору. Бојовићи су братство из Убла у Кучима, а њихових исељеника има и у Поткршу у Братоножићима и Грнчару код Гусиња. Славе Никољдан и сматрају се за старинце у племену. Доброшани су братство из Врбице у Кучима и данас се презивају Јокановић. Сматра се да су досељени из Затријепча. Славе Никољдан. Бектешевићи и Лончаревићи из Гусиња су према предању Лончаревића пореклом од Милића из Бјелица, а у Гусиње су се доселили преко Бањкана у Затријебачу где је остао предак Бањкана. Међутим, за Зећировиће из Лахола у Бихору који су огранак Бектешевића је утврђено да припадају роду Куча чиме су оспорени и порекло од Милића и сродство са Бањканима. Бектешевићи су исламизирани, док Лончаревићи славе Мратиндан. Бандери и Цириковићи су муслиманска братства из Плава која су према предању турског порекла из Анадолије. С обзиром да је за Олевиће који су грана Цириковића утврђено да припадају роду Куча, предање о турском пореклу је очигледно нетачно. Бакићи и Радевићи су према предању огранак Васојевића-Новаковића, међутим за њих је такође утврђено да припадају роду Куча. Бакићи живе у Забрђу, а Радевићи у Лијевој Ријеци и Мезгаљу у Шекулару. Оба братства славе Аранђеловдан. Предања кучких братстава недвосмислено говоре о пореклу овог рода из горњег тока Цијевне који припада албанским племенима Климентима и Кастратима. Кучи су се одатле насељавали у таласима због чега се изгубила свест о заједничком пореклу. Како су споменута албанска племена некада такође била етнички мешовита, не може се на основу досадашњих сазнања утврдити да ли су Кучи изворно српског или албанског порекла. Кучи су најбројнији род у Црној Гори са 7,18% заступљености према анонимном истраживању.

E-V13>Z1057>CTS5856>Z5018>S2979>Z16659>L241

Аџићи и Копривице су братства која према предањима нису међусобно повезана, али за која се испоставило да су генетски сродна. Аџићи су према предању пореклом из Метохије одакле су се преселили најпре у Зету, а одатле у Косијере. Део Аџића се из Косијера иселио у Книн у Далмацији, а одатле у Тупан у Бањанима, да би затим прешао у Пиву где су знатно бројнији него у матици Косијерима. Аџићи у Косијерима славе Малу Госпојину, а у Пиви Јовањдан. Према мање прихваћеном предању Зечевића из Бањана који углавном сматрају да су од истоименог братства из Васојевића, они би такође могли да буду од Аџића на шта указује и заједничка крсна слава Јовањдан. Копривице из истоименог села у Бањанима су према предању пореклом од Милоша Обилића и једно су од највећих братстава у Црној Гори. Исељавали су се у мањем броју у Пиву и одатле у Затарје. Славе Никољдан.

Богутовићи и Мишевићи су родови из Катунске нахије који су према једном предању истог порекла. Богутовићи, како на основу которских докумената највероватније гласи старо презиме Хераковића и Раичевића (Рајићевића) из Његуша, су према предању пореклом из села Мужевице у Бањанима. Хераковићи се деле на Петровиће од којих је династија Петровић-Његош и Поповиће, а Раичевићи се деле на Пенде, Подубличане и Радоњиће. Исељених Раичевића има у Братешићима у Грбљу. Миочани из Доње Мораче и њихови исељеници у Васојевићима су према предању пореклом од Хераковића, међутим за ова братства је утврђено да припадају R1a хаплогрупи чиме је то предање оборено. Хераковићи и Раичевићи славе Ђурђевдан. Мишевићи из Ћеклића се још називају и Вучедољанима по селу које настањују. Деле се на Вицковиће, Гвозденовиће и Пророчиће. Према свим предањима су из Чарађа у Голији, док су према једној верзији сродни Хераковићима и Раичевићима из Његуша што тек треба да буде потврђено с обзиром да још увек нема тестираних Вучедољана. Такође славе Ђурђевдан.

Даниловићи из Ђурђевине су староседеоци у Доњој Морачи. Најстарији познати предак Даниловића је према предању поп Јован, док није познато ко је био Данило по коме носе презиме. Славе Јовањдан.

E-V13>Z1057>CTS5856>Z5018>L17

Петијевићи из истоименог села у Крушевицама су према предању пореклом од Караџића из Дробњака, а самим тим и Васојевићи. Међутим, ово предање се испоставило као нетачно јер не само што Караџићи припадају I2 хаплогрупи и нису сродни Васојевићима, већ и Петијевићи нису сродни ни Караџићима ни Васојевићима. Петијевићи су раније славили Јовањдан, што је слава коју и данас славе поједини исељеници, док данас славе Јесењи Јовањдан. Једна грана Петијевића са надимком Брбуни је према предању од прибраћеног француског војника и за њих је утврђено да припадају I2 хаплогрупи.

E-PF2431

Цеклињани-Алимпијевци су род који чине Ралевићи из Калудре у Васојевићима, Ђуричани из Ђуричке Ријеке код Плава и група братстава из Велике која се назива Цеклињанима. Наведена братства славе Алимпијевдан и својатају се међусобно, као и са Хадровићима из Бихора, а према предању сви су од Ђурашковића од цеклинских Горњака. Међутим, за ово предање се испоставило да је нетачно јер је за Горњаке утврђено да припадају I2 хаплогрупи, док Хадровићи припадају G2 хаплогрупи. По свему судећи, овај род је проистекао од староседелачког становништва из Цеклинске Жупе.

E-М123>М34>М84

Парежани су најстарији род у Бањанима и насељавају Парешки До у селу Петровићи. Деле се на Кокотовиће и Мишковиће. На основу резултата Братића из Љубомира који су огранак Парежана, може се закључити да припадају Е-М84 грани. У Бањанима преовлађује мишљење да су Парежани од Матаруга, ишчезлог племена несрпског порекла, што није искључено с обзиром да припадају грани која готово да није ни заступљена код Срба. Парежани славе Томиндан.

G2 хаплогрупа

G2-PF3147>PF3148>PF3177>L91

Хадровићи су муслиманско братство из Бихора које је према предању од Ђурашковића  од Горњака из Цеклина. Већина братственика се данас презива Адровић. Као што је већ споменуто, рођакају се са Ралевићима, Ђуричанима и Цеклињанима из Велике. С обзиром да Горњаци припадају I2 хаплогрупи, а Ралевићи Е1 хаплогрупи, очигледно је да је и предање Адровића нетачно.

G2-L30>CTS574>M406

Зоговићи, Крџићи и Шаботићи су род који је по свој прилици староседелачки у Полимљу. Зоговићи и Крџићи су према предању од Мартиновића из Бајица одакле су се најпре доселили у Горње Полимље, да би део прешао у Шекулар одакле су се сви иселили за Метохију. Како Мартиновићи највероватније припадају J2a хаплогрупи, ово предање се може одбацити. Зоговићи и Крџићи славе Јовањдан. Шаботићи из Бихора су муслиманско братство које је према предању сродно Бубањама из истоименог села код Берана, али с обзиром да Бубање припадају I2 хаплогрупи, то предање је оборено.

Селаковићи из Горње Мораче су пореклом из Поповог Поља у Херцеговини. Деле се на Дуловиће, Пајовиће и Пековиће. Према предању од њих потичу и Тмушићи из Васојевића за чији огранак Магделиниће је установљено да припадају I2 хаплогрупи. Албијанићи из Опутних Рудина су према једном од више предања од Селаковића чему у прилог иде и заједничка слава Стевањдан која је доста ретка у Црној Гори.

G2-L30>CTS574>CTS2488>P303>L140>PF3345>L497

Вељићи из Долца и Бабина у Васојевићима су према предању из Братоножића. Сматра се да су од старијег слоја становништва из тог племена што је и генетски потврђено с обзиром да не припадају роду Братоножића. Вељићи славе Никољдан.

G2-L30>CTS574>CTS2488>P303>L140>PF3345>L497
   >Z1815>Y7538>Z1816>Z1823>L43>L42>Y11074>YSC33

Главочи, Корјенићи и Мрдаци су род који чине три групе братстава различитих предања о пореклу. Главочи су једно од 12 „племена“ у Паштровићима и према предању су пореклом са Косова. Данас се презивају Суђић. Славе Петровдан. Корјенићи су сродна група братстава из истоименог племена у Источној Херцеговини која слави Аранђеловдан. Од њих је у Црној Гори неколико мањих братстава попут Биједића у Затарју и Бакоча у Боки Которској. Биједићи су према доста чврстом предању од средњевековне властеле Бранковића који такође потичу из Корјенића. Мрдаци и њихов огранак Мрдаковићи су братства из Затарја чији је родоначелник према предању Брајило „Крунослав“ Маричић из Брњака у Ибарском Колашину што се не може поткрепити историјским подацима. Преци Мрдака су према истом предању једно време живели у Бјелопавлићима и Морачи, док су најдуже остали у Брскуту у Кучима, да би се на крају населили на подручје Затарја. Постоји и мишљење да су старинци у области Затарја. Славе Никољдан.

Зеци, Маротићи и Мудреше су пореклом из Спужа одакле су Маротићи и Мудреше прешли у Боково у Цеклину, а Зеци у Поборе. Код Маротића и Мудреша постоји предање о сродству са Вукчевићима из Љешанске нахије што се испоставило као нетачно јер Вукчевићи припадају I2 хаплогрупи. Од Мудреша су Вулетићи из Лимљана захваљујући чијем резултату је утврђена хаплогрупа овог рода. Маротићи и Мудреше славе Спасовдан, док Зеци и Вулетићи славе Јесењи Јовањдан. Некадашња слава свих ових братстава је Ђурђиц.

J1 хаплогрупа

J1-Z1828>Z18463

Радмужевићи су група братстава из Шекулара која потиче од Комнена Барјактара који је према предању потомак војводе Петра Шекуларца, али као што је већ споменуто, нису сродни са Војводићима и Вуковићима који имају исто предање. Деле се на Кекиће, Лекиће, Масларе  и Спалевиће. Према једној теорији назив Шекулара потиче од Секеља (Секлера) који су ту доселили из Трансилваније. С обзиром да Радмужевићи припадају хаплогрупи која је крајње нетипична за српско етничко подручје, а присутна је код Секеља, постоји могућност да су Радмужевићи најстарији слој становништва у Шекулару по коме је племе и добило име. Славе Јовањдан.

J2a хаплогрупа

J2a-Z7532>FGC15901

Сотонићи су род од ког је проистекло истоимено племе у Црмници и према предању потичу од Михаила Дукађинца, сина дукађинског бана због чега се још називају и Дукађинцима. С обзиром да је Дукађин албански назив за област североисточне Албаније који се временом проширио и на некада чисто српску Метохију, као и да у Сотонићима има албанских топонима, може се претпоставити је овај род албанског порекла.  Деле се на Миросаљиће, Митровиће, Николиће и Расалиће и чине већину становништва у племену. Славе Аранђеловдан.

J2a-M92

Капетановићи су муслиманско братство из Добракова код Бијелог Поља. Према предању су пореклом из околине Невесиња.

J2a-M92>Z8096>S8230

Пјешивци и Цуце су разгранати род који чини неколико група братстава са различитим предањима о пореклу. Бајковићи, Грабљани, Градињани, Липљани, Липовци и Проседољци из Вељих Цуца су према предању пореклом од Орловића и у Веље Цуце су се доселили из Чарађа у Голији преко Бањана. Најбројнији Бајковићи се деле на Кривокапиће и Преобрежане, а Кривокапићима су прибраћени Ивановићи чија хаплогрупа још увек није утврђена. Од Орловића из Чарађа су према предању још и Милићи и Предишани у Бјелицама, Бандићи у Команима, Ђуричковићи у Загарачу, Ненојевићи (Мартиновићи и Вуксановићи) у Бајицама, Самарџићи у Кривошијама, Тепавчевићи у Голији и Ћетковићи у Ораховцу чији су се преци једно време задржали у Вељим Цуцама. До сада је потврђено да су братствима из Вељих Цуца сродни Бандићи и Самарџићи, док су Бјелице и Ђуричковићи сродни и припадају E хаплогрупи, а Тепавчевићи припадају роду Бањана, односно N хаплогрупи. Још увек нема тестираних Ненојевића и Ћетковића, али се за Ненојевиће претпоставља да припадају истом роду као и братства из Вељих Цуца јер су се Бандићи и Самарџићи у своје нове матице доселили преко Бајица. Исељених Бајковића има у Никшићким Рудинама, Грахову и Ораховцу, а Мартиновића у Љешкопољу. Сва братства из Вељих Цуца славе Јовањдан, као и Ненојевићи, Самарџићи и Ћетковићи. Бандићи славе Малу Госпојину. Павићевићи из Дола Пјешивачког су према предању из Трешњева у Вељим Цуцама. Од њих су Мирковићи и Перовићи у Мацаварама у Бањанима и Пјешивци у Језерима. Павићевићи славе Малу Госпојину у Пјешивцима, Јовањдан у Бањанима и Јесењи Јовањдан у Језерима. Пјешивци су сродна група братстава и истоимено племе у Катунској нахији. Према предању потичу од браће Богдана и Витка, наводних потомака Стевана Васојевића који се налази и у родословном стаблу Васојевића. С обзиром да Васојевићи припадају E хаплогрупи, очигледно је да Пјешивци не потичу од Васојевића. Пјешивци су се према предању у своју садашњу матицу доселили преко албанског племена Груде због чега су се са њима у прошлости рођакали, међутим у том албанском племену до сада нема тестираних припадника J-S8230 гране. Пјешивци се деле на Потолиће у Горњим Пјешивцима и Витковиће у Доњим Пјешивцима. Исељених Пјешиваца има у околини Никшића, Његушима и Језерима. Сви славе Јесењи Јовањдан, изузев Кустудија у Мајсторима у Његушима који славе Ђурђевдан. Радуловићи су братство које је некада живело у Башином Селу у Озринићима, селу које је некада припадало Цуцама, а одатле су се под притиском Озринића иселили у Пјешивце, Кривошије, Бајице и Опутну Рудину. Према предању су од Војиновића са Косова одакле су се доселили у Чарађе у Голији, а одатле су заједно са Орловићима прешли у Цуце. С обзиром да су сродни осталим братствима досељеним из Чарађа, предање о пореклу од Војиновића се може одбацити. Већина Радуловића припада овом роду, док Радуловићи из Кривошија или барем један њихов део припадају L1 хаплогрупи. Од Радуловића су Бојанићи у Кривошијама и Озринићи у Бајицама. Радуловићи славе Јовањдан и Малу Госпојину. Поред наведених разгранатих братстава, овом роду припадају и Жмукићи из Кривошија који су пореклом са Грахова и католици Масловари из Богдашића код Тивта за које се једино зна да су досељени из Старе Црне Горе. Жмукићи славе Јовањдан, а Масловари Врачевдан.

J2a-L25>Z438>Z387

Нурковићи су муслиманско братство из Сеошнице код Рожаја чији је родоначелник према предању Нурко Храстодер из Бихора. С обзиром да Растодери, како се данас презивају Храстодери, највећим делом припадају E хаплогрупи, за споменуто предање о пореклу Нурковића се испоставило да је нетачно.

J2b хаплогрупа

J2b-M205>Y22059

Вељокрајани и Кричи су род који чине братства са различитим предањима о пореклу. Вељокрајани су староседелачка група братстава у Његушима која је предводила ово племе у даљој прошлости. Деле се на Николиће и Батрићевиће у Вељем Крају, затим Вуловиће и Љесаре у  Жањевом Долу и Пераше у Мирцу. Варезићи у Пиви су такође од Вељокрајана, а захваљујући резултатима њиховог огранка Супића код Гацка као и Живковића код Лајковца који су огранак Радичевића, утврђена је хаплогрупа Вељокрајана. Стара слава Вељокрајана је Велика Госпојина, међутим већина братстава је преузела Ђурђевдан, док у Жањевом Долу славе Јеремијевдан. Варезићи славе Никољдан. Од Вељокрајана су по свему судећи и Ројевићи из села Озринићи код Никшића који такође припадају овом роду, а према једном предању, испоставило се нетачном, су од Озринића са Чева. Ројевићи славе Малу Госпојину. Кричи су некадашње племе које је обухватало простор Кричка у Затарју и Језера и Шаранаца у Дробњаку. Одувек се сматрало да су Кричи једно од племена које су Срби затекли по доласку на Балкан, а генетика је то и потврдила. Док у Црној Гори ниједно братство није задржало предање о кричком пореклу, многи Кричи који су се иселили у Лику и Далмацију су задржали своје племенско име у презименима и називима села које су оснивали захваљујући чему је утврђено и којој хаплогрупи припадају. Испоставило се да и поједина братства у Црној Гори припадају роду Крича, иако о томе нису сачувала предања. То су Годијељи из Дробњака, Голубовићи, Марковићи и Перуничићи из Затарја, Дедејићи и неколико братстава која су потекла од њих у Језерима, Шаранцима, Пољима и Буковици и Радовићи са огранком Чамџићима у Средњем Полимљу и Пљеваљској области. Према предањима Годијељи су из Годиња у племену Бољевићи, Голубовићи од Ћировића из Доње Мораче којих има и у околини Пљевље, Дедејићи са Чева у Озринићима, Марковићи из Марковине у Озринићима, Перуничићи из Бањана где су се презивали Богдановић, док Радовићи не знају своје даље порекло. С обзиром да сва ова братства припадају истом роду, извесно је да већина ових предања нису тачна. Сва наведена братства славе Ђурђевдан сем Ћировића и Голубовића који славе Аранђеловдан.

J2b-Z628

J2b-Z628 гране и родови у Црној Гори

Вујовићи-Микулићи су највеће братство из Микулића у Бјелицама. Важе за једно од најстаријих братстава у племену и немају предање од даљем пореклу, тако да се сматра да би могли бити огранак Микулића по којима је село добило назив. Славе Петковдан.

J2b-Z628>Z2507>Z638>Z1296>Z1297>Y27522>Y23094

Вуксагељићи, Вучине и Никчи су две групе албанских братстава која су према предању различитог порекла, али припадају истом роду. Вуксагељићи и Вучине чине већину становништва у албанском племену Груде. Њихов родоначелник се према предању доселио из Суме у Албанији. Бројнији Вуксагељићи се према предању деле на Ђолевиће, Ивезиће, Наковиће и Сиништовиће, док све Вучине носе исто презиме. За Ђолевиће је међутим утврђено да припадају Е хаплогрупи и да нису сродни осталим браствима из овог рода. У планинском делу племена су католици, док су у Тузима и Диноши у зетској равници претежно муслимани. Католици су славили Малу Госпојину до прве половине XX века. Никчи су један од четири фиса албанског племена Клименти и према предању су исти род са осталим фисовима за које је међутим утврђено да припадају Е и R1b хаплогрупама. Од Никчи су у Црној Гори Никачи из Годиња код Бољевића који славе Никољдан.

Шкријељи су албански род и истоимено племе из Малесије у Албанији. Шкријеља у Црној Гори има у Шестанима где су основали истимено племе и у Горњем Бихору где су прешли на ислам. Тутићи који су живели у Мојковцу су такође из Шкријеља, што је и генетски потврђено. Шестани су се исељавали у Сеоца, Микулиће код Бара, Мачуге у Сотонићима и Подможуру код Улциња. Шестани су специфични по томе што међу њима има и католика и православаца и муслимана. Католици у Горњим Шестанима су славили Петровдан, а у Доњим Шестанима Тројичиндан. Исламизованих Шестана има у суседним Мурићима и Микулићима. Православни Вучедабићи из истоименог села у Доњим Шестанима и Лекићи у Сеоцима славе Врачевдан, док Добрковићи у Мачугама славе Илиндан.

J2b-Z628>Z2507>Z638>Z1296>Z1297>Z1295

Бојовићи-Брскућани су према предању пореклом од Букумира из Брскута у Братоножићима и деле се на православне Ивановиће и Ратковиће код Рожаја и исламизоване Рамдедовиће и Скендеровиће у Бихору и Дервовиће у Бијелом Пољу. С обзиром да Лаловићи, за које се поуздано зна да су Букумири, највероватније припадају E хаплогрупи, поставља се питање да ли су и Бојовићи заиста Букумири. Ратковићи славе Никољдан.

Николићи-Голијани из Крсца у Голији су од Николића из Дулића у Гацком. Према предању су пореклом од Грбљановића из Дробњака који су се у Дулиће доселили преко Озринића и Баљака код Билеће, међутим о Грбљановићима из Дробњака нема никаквих података који би потркрепили ово предање. Славе Ђурђевдан.

Хоти су албански католички род и истоимено племе у Малесији које се налази са обе стране границе са Албанијом. Предак данашњих Хота се доселио из горњег тока Цијевне, а брзим размножавањем су најпре постали већина у племену да би на временом протерали све старе Хоте (Богићевце, Бубиће, Вујачиће, Мараше и друга братства) због чега су Хоти постали родовски најмонолитније племе у целој Црној Гори. Данашњи Хоти су према предању исти род са Бонкећима из Затријебача, међутим за њих је утврђено да припадају роду Куча и E хаплогрупи. Хоти се деле на две групе братстава чије су матице Трабојин и Рапша. Из Трабојина су Гоздјени, Гојчаји и Душаји, а из Рапше Јунчевићи, Лајчовићи и Ђоновићи. Славили су Крстовдан до прве половине XX века. Исељених Хота у Црној Гори има код Плава и Рожаја где су прешли на ислам.

J2b-Z628>Z2507>Z638>Z1296>Y20899>PH1751

Мирдите и Шоши су два племена из Дукађина у Албанији чији су истоимени родови према предању истог порекла заједно са суседним Шаљанима. До сада је утврђено да већина Мирдита припада истом роду, коме би на основу једног резултата требало да припадају и Шоши, док је за Шаљане утврђено да већински припадају R1b хаплогрупи. У Црној Гори има неколико католичких и муслиманских албанских братстава из Мирдита у Крајини и околини Улциња, док су из Шоша према предању Шоћи из Љуботиња. Марвасије, Паљоке и Симони у Пистули код Улциња су славили св. Марију, Пепђоновићи у Тејани у Крајини св. Краља, а Прелукићи у Горњој Бриски су славили Тројичиндан. Шоћи у Љуботињу славе Аранђеловдан. За сада нема тестираних међу овим братствима.

J2b-Z628>Z2507>CTS3617

Новићевићи су род из Прњавора код Плава чији се родоначелник Новић према предању доселио из Пипера. Од православних Новићевића су настала још и исламизирана братства Гутовићи, Јасавићи, Марковићи и Шкунтићи. J2b хаплогрупа до сада није забележена у Пиперима, тако да ово предање још увек није потврђено. Православни Новићевићи славе Аранђеловдан.

J2b-Z628>Z2507>CTS3617>Z38240>PH1602>PH3514

Ожеговићи из Кута код Херцег-Новог су досељени из села Ожеговице у Озринићима. Према предању су Озринићи што се испоставило као нетачно с обзиром да Озринићи припадају I2 хаплогрупи. Ожеговићи славе Тројичиндан, а према предању су раније славили Аранђеловдан.

L1 хаплогрупа

L1-M349

Бубићи у Бјелопавлићима су према устаљеним предањима потомци Бијелог Павла, с тим што су међу њима подељена мишљења око тога да ли је Буба био син Бијелога Павла или његов унук који је рођен у Хотима где се из Дукађина доселио Шћепан, син Бијелог Павла. Међутим, број пасова до Бијелог Павла је знатно мањи код Бубића него код Митровића због чега се и без ДНК резултата могу одбацити предања о пореклу Бубића од Бјелопавлића. Томе у прилог иду и предање из Петрушиновића по коме је Буба из Мојановића у Зети и да није од Бијелог Павла, као и предање из Мартинића по коме је Буба заиста досељен из Хотског Хума, али да је био католик и да му се отац звао Ђон. Бубићи се деле на две групе братстава од којих једна насељава Мартиниће (Вукшићи и Ераковићи), а друга Вражегрмце (Дамјановићи, Милановићи и Станишићи). Од Бубића је до сада тестиран једино Станишић из Вражегрмаца за кога се испоставило да припада роду Новљана и I1 хаплогрупи, међутим за ово братство постоји доста уверљиво предање да су највероватније прибраћени Бубићима, због чега се тај резултат не може сматрати релевантним за Бубиће. Од исељеника из Шобајића у Вражегрмцима потичу сродна братства Вучуровићи, Водовари и Илићи у Кривошијама где су се доселили преко Цуца. Вучуровићи и Водовари су према предању потомци Бијелог Павла, док Илићи  имају нешто прецизније предање по коме су од Бубића. Део исељеника из Шобајића се кратко задржао у Кривошијама, и од њих потичу Вукаловићи и Вујичићи у Зубцима и Грахову и Милошевићи у области Гацка и Невесиња. Вукаловићи у Зубцима имају и предање о сродству са Радмановићима у Загарачу. Наведена братства се међусобно рођакају и са Звицерима из Малих Цуца који међутим имају предање о пореклу из Куча. Захваљујући резултату Милошевића утврђено је да братства из Шобајића припадају L1-M349 грани, а с обзиром на предања из Кривошија, може се претпоставити да се ради о исељеним Бубићима. Овом роду припадају и Радуловићи из Кривошија или барем један њихов део за које се испоставило да насупрот предању нису сродни осталим Радуловићима који су се из Башиног Села у Озринићима раселили на разне стране. Сви Бубићи славе Петковдан, док Звицери и Радуловићи славе Јовањдан.

N хаплогрупа

N-P189.2>Y6516>Y7310>FGC28435

Бањани су род и истомено племе из Старе Херцеговине. Род чини неколико разгранатих братстава која немају предање о међусобном сродству, а то су Браниловићи и Руђићи, Вишњићи, Вујадиновићи, Кецојевићи, Мулине, Тепавчевићи и Цвјетковићи. Браниловићи и Руђићи су две разгранате групе братстава које чине већину становништва у Пиви. Према предању потичу од браће Руђа и Бранила који су досељени из Бањана, међутим не спомиње се од ког конкретно братства потичу. Гаговићи из Безуја су једино братство међу њима које има нешто прецизније предање према коме су у сродству са Петровићима (тј. Цвјетковићима) из Бањана, што ће се испоставити као тачно. За Костиће и Лаловиће који су према предању Браниловићи је утврђено да припадају I2 хаплогрупи и да нису сродни осталим братствима. Браниловићи славе Јовањдан, а Руђићи Никољдан. Вишњићи са огранком Голијанима и Савићи су братства из Голије која према једном предању потичу од Митра Бановића које се са породицом доселио у Голију доселили из Петропоља са Косова. Према другом предању које је устаљеније код Вишњића, ово братство потиче из Рисна. Вишњићи славе Ђурђевдан, а Голијани и Савићи Јовањдан. Вујадиновићи су братство које се у потпуности иселило из Бањана, а према предању су даљим пореклом из Скадра. Од њих су Јокановићи и Краљачићи у Трси у Пиви који славе Ђурђевдан. Кецојевићи и Цвјетковићи су сродна братства из Петровића у Бањанима где су се према предању доселили са Косова. Цвјетковићи према једном предању потичу од Митра Цвјетковића из Петропоља са Косова, а према другом су се доселили из Бањске, такође са Косова. Прво предање је готово истоветно као и предање братстава из Голије због чега се може узети као тачније. Деле се на Јоковиће који су прешли у Пиву и Пејовиће, Мијовиће и Поповиће у Петровићима у Доњим Бањанима. Доње-Бањаца има исељених у Опутним Рудима. Кецојевићи су се у потпуности иселили из Бањана, највећим делом у Пиву, а мањим делом у Херцег-Нови и Опутну Рудину. Сва наведена братства славе Јовањдан. Мулине су група братстава која насељава неколико села у Бањанима са матицом у Кленку због чега се често називају Кленчанима. Према предању су пореклом из Старе Србије и у сродству су са Матовићима из Велимља, међутим за њих је утврђено да припадају I2 хаплогрупи. Мулине се деле на Антониће, Баћовиће, Лучиће, Глиговиће, Ђурковиће, Лучиће, Орбовиће и Томашевиће. Исељених Лучића има у Суторини. Славе Јовањдан. Слијепчевићи су братство из Бањана за чији огранак Бјелаковиће из Пиве је утврђено да припадају овом роду. Бјелаковићи славе Јовањдан. Тепавчевићи из Голије су према предању од Орловића што се може одбацити с обзиром да припадају роду Бањана. На основу свега наведеног, може се закључити да овај род највероватније потиче са Косова с обзиром да већина братстава има предање о пореклу из те области.

Q1 хаплогрупа

Q1-Z5902>Y6802>Y6798>Y6794>YP1600

Иванишевићи су братство од кога потичу Васиљевићи из Петровића у Доњим Бањанима. Према предању су у сродству са Кецојевићима, међутим за њих је утврђено да припадају N хаплогрупи. Васиљевићи у Бањанима славе Јовањдан, а њихови исељеници у Ублима код Рисна славе Ђурђевдан.

Q2 хаплогрупа

Q2-L245>Y2209

Братоножићи су племе и истоимени род у Брдима. Према предању су од Брата, унука Гргура Бранковића, што би значило да су старином из Корјенића одакле потичу Бранковићи. Међутим, за Корјениће од којих потичу Бранковићи је утврђено да припадају G2 хаплогрупи, тако да се ово предање о пореклу од владарске куће може одбацити. Братножићи се деле на Баљевиће (или Балевиће), Прогоновиће, Сеоштичане и Чађеновиће. С обзиром да је племенска територија Братоножића на кршевитом и неплодном подручју, доста су се исељавали широм Црне Горе. Највећа исељеничка братства су Радмановићи у Загарачу, Шошкићи у Васојевићима, Крњичани на Скадарском језеру, Вучинићи и Вукановићи у Пиперима, Вукаловићи у Грахову, Осредчани у Доњој Морачи и Белоjице у Рожајској области. Скоро сва наведена братства према предањима потичу од Баљевића који су уједно и најбројнија грана Братоножића. За Цимбаљевиће из Васојевића који су према предању из Пипера се такође испоставило да припадају роду Братоножића. Већина Братоножића слави Никољдан, док Прогоновићи славе Јесењи Јовањдан, Радмановићи и Вукаловићи славе Петковдан, а Вучинићи, Вукановићи, Крњичани и Цимбаљевићи славе Аранђеловдан.

R1b хаплогрупа

R1b-L23 гране и родови у Црној Гори

R1b-L23

Димитријевићи су братство од кога потичу Рафаиловићи из Витог Дола у Паштровићима и према предању су пореклом из Македоније. Припадају паштровском „племену“ Бечићи и славе Митровдан.

Ранци су староседелачко братство из Брчела од којих потичу данашњи Гојнићи. У Пјешивцима је постојало село Ранци где је живело истоимено лужанско братство због чега се сумља да су од њих Ранци у Брчелу, међутим хаплогрупа којој припадају Гојнићи не упућује на лужанско порекло. Гојнићи славе Ђурђевдан.

R1b-L23>L51>L151

Каљевићи су албанско католичко братство из истоименог зесеока у Грудама. Презиме на албанском гласи Калај. Славили су Малу Госпојину до прве половине XX века.

R1b-L23>L51>L151>P312>U152

Бањовићи су братство из Куча које спада у старији слој становништва у племену. Од давнина се баве ковањем, а према предању су пореклом из Бања Луке по којој су понели презиме. Најпре су се населили у Коћима одакле су прешли у Лопаре у Фундини, а одатле су се исељавали и у друга села у Кучима. Међу Бањовићима до сада нема тестираних, међутим на основу једног предања о пореклу Жижића из Дробњака и њиховог резултата се може претпоставити да Бањовићи припадају овој грани. Наиме, Жижићи потичу од ковача Илије који се као населио у Веље Дубоко у Ровца где се као домазет оженио, да би његови синови касније прешли у Милошевиће у Дробњаку. Према предању самих Жижића, они потичу од Домазетовића са Чева, међутим како је утврђено да Домазетовићи припадају роду Озринића, односно I2 хаплогрупи, то предање се може одбацити. Због тога се као тачније може узети предање које се очувало у Ровцима по коме се Илија доселио из Куча и по коме је уместо Никољдана почео да слави Аранђеловдан, славу куће где се доселио као домазет. Како су Бањовићи једини ковачи у племену, а притом славе Никољдан, основано се може претпоставити да је Илија био од тог братства. Истом роду са Жижићима припадају и Бакићи из Доње Мораче за које се у племену сматра да су досељени из Србије. Бакићи се рођакају са истоименим братством из Забрђа у Васојевићима, међутим за њих се испоставило да припадају роду Куча, а не роду Васојевића како гласи њихово предање. Жижићи и Бакићи славе Аранђеловдан.

Богићевци према предању потичу од Богића, унука Гојка Мрњавчевића, који се из Хота доселио у Доњу Морачу. Сматрају да су Мрњавчевићи старином из Ливна. Богићеви потомци су се брзо рамножили и временом постали већина у племену. Деле се на Вујисиће, Лакићевиће, Поповиће и Радовиће, Меденице и Ракочевиће, а од ових братстава су временом настала и поједина мања братства. Исељавали су се у великом броју у околину Колашина, а има их и у околини Пљевље. Славе Аранђеловдан.

R1b-L23>L51>L151>P312>U152>L2>Y20253

Коњевићи су брастство из Пријевора у Суторини које је према предању из Мораче. С обзиром да је за Богићевце из Мораче утврђено да припадају R1b-U152 грани која је предачка у односу на R1b-Y20253 грану којој припадају Коњевићи, постоји могућност да су Коњевићи од Богићеваца. Коњевићи славе Никољдан.

R1b-L23>L51>L151>U106

Дрецуни и Сарапи су два братства из Љуботиња са различитим предањима о пореклу за која се испоставило да су сродна. Дрецуни су према предању из Велике Дренове у Шумадији, а бројнији Сарапи су из околине Сарајева и деле се на Бановиће, Вукићевиће, Вучковиће, Калуђеровиће и Лаличиће. Сви славе Никољдан.

Мушовићи из Бијелог Поља и околине су пореклом из Доњег Колашина. Њихов родоначелник Ахмет је према једном предању потомак Херака Вранеша, према другом је потомак Јоксима Вранешког, родоначелника Јоксимовића из исте области, а према трећем је био турског порекла. Код Мушовића постоји и мање прихваћено предање о пореклу од Махмутбеговића из Пећи за које се сматра да су грана Црнојевића. Оно у чему се сва предања слажу јесте да су Мушовићи сродни Даутовићима и Хасанбеговићима из Доњег Колашина, међутим то се испоставило као нетачно с обзиром да Хасанбеговићи припадају R1a хаплогрупи. Мушовићи су се из Доњег Колашина иселили у Никшић и Колашин где су управљали тим градовима за време турске окупације, да би након Берлинског конгреса прешли на своја имања у Стричини у Доњем Колашину, а одатле након Балканских ратова у Бијело Поље и Нови Пазар.

R1b-L23>Z2103>Z2106>Z2108>Z2110>CTS7556
   >Y5592>CTS9219>Y18959>BY611>Y23373>Z2705>Y33200

Бањкани, Бихорци, Вујовићи, Мараши, Мурићи, Пипери и Страхиње су род који чини неколико група братстава са потпуно различитим предањима о пореклу. Специфични су и по томе што међу њима према предањима има и српских братстава албанског порекла и албанских братстава српског порекла, а међу њима има православца, католика и муслимана. Бањкани су католичка група братстава из истоименог села у Затријебачу. Презиме на албанском гласи Бекаи. Према предању, пореклом су од Црнојевића, а предак им се у Затријебач доселио из Црнојевића Ријеке. Бихорци су група муслиманских братстава из околине Петњице за која се испоставило да припадају овом роду, а то су Аговићи, Дураковићи, затим Кожари, Муратовићи, Тараниши и Тигањи, Личине и део Растодера. Аговићи су према  предању из Селца у Климентима, тако да су вероватно од Мурића. Дураковићи су према предању од Букумира из Братоножића, међутим то очигледно није тачно. Кожари, Муратовићи, Тараниши и Тигањи су сродна братства која не знају одакле потичу, а Муратовићи сматрају да су им је предак дошао са Хајдар-пашом што такође не може бити случај. Личине су се раније презивали Мујевић, а с обзиром на предање о пореклу из Куча, могли би бити од Бањкана. Део Растодера такође припада овом роду. Вујовићи су према предању од племићке породице Војиновића из Вучитрна, одакле су се преко Мораче и Братоножића доселили у Љуботињ где су били спахије једно време, док је део братства прешао у Трново и Комарно који су припали племену Дупило. Од Вујовића су још Лалићи и Лекићи у Црмници.  Славе Аранђеловдан. Мараши су према предању из Хота које су због одбијања да пређу на католичанство морали да напусте под притиском новодосељених албанских братстава. Рођакају се са Вујачићима из Зете са којима су се заједно иселили из Хота, али различите славе као и предање Вујачића о пореклу од Мрњавчића из Куча које Мараши немају указују на то да се ради о братствима различитог порекла. Мараши славе Митровдан. Мурићи су старо братство из истоименог катуна у Климентима које је према предању једнокрвно са осталим Климентима, међутим испоставило се да су другачијег порекла. Исељених Мурића у Црној Гори има у неколико села у околини Рожаја где су сви прешли на ислам. Пипери су племе у Црној Гори за чија се поједина староседелачка братства испоставило да припада овом роду. Након досељавања Лутоваца део старих Пипера се прибратио досељеницима који су делом преузели њихово предање, док је део братстава у потпуности изгубио било какво сећање о свом пореклу. До сада је утврђено да међу старе Пипере спадају Љумовићи и Станићи из самог племена, као и исељени Шћекићи у Средњем Полимљу који су према предању грана Лутоваца што се испоставило као нетачно. Истом роду вероватно припадају и Драгишићи из Радеће и Милуновићи и Шујаци из Ријеке Пиперске. Пипери у матици славе Аранђеловдан, сем Милуновића који славе Никољдан, док Шћекићи славе Петковдан. Перовићи из Стројенице у Средњем Полимљу имају предање о пореклу из Пиве, али с обзиром да припадају овом роду то предање је доста упитно. Славе Никољдан. Ибрахимагићи су муслиманско братство из Гусиња чије даље порекло није познато, а за које је такође утврђено да припадају овом роду. Страхиње из Утрга у Подгору највероватније такође припадају овом роду јер као и Мараши потичу из Хота и славе Митровдан.

T хаплогрупа

T-L162

Дервишевићи из Гусиња и околине су према предању пореклом из Затријебача, међутим није познато од ког братства, као ни да ли су албанског или српског порекла. Исељених Дервишевића има и у Срђевцу у Доњем Бихору. Дервишевићи су једино братство у Црној Гори за које је установљено да припада Т1а1 хаплогрупи која није забележена на анонимном тестирању.

Извори података

ДНК резултати:

  • Српски ДНК пројекат
  • Albanian Bloodlines Project
  • Bošnjački DNK projekat
  • 23andMe – резултате прикупио Небојша Новаковић (Српски ДНК пројекат)
  • Анонимно тестирање 404 појединца из Црне Горе из студије Human Y-Chromosome Short Tandem Repeats: A Tale of Acculturation and Migrations as Mechanisms for the Diffusion of Agriculture in the Balkan Peninsula, 2010. – статистичка обрада Синиша Јерковић (Српски ДНК пројекат)

Литература:

  • Андрија Јовићевић, Зета и Љешкопоље, Београд 1926.
  • Андрија Јовићевић, Малесија, Београд 1923.
  • Андрија Јовићевић, Плавско-Гусињска област, Полимље, Велика и Шекулар, Београд 1921.
  • Андрија Јовићевић, Ријечка Нахија, Београд 1910.
  • Андрија Јовићевић, Црногорско Приморје и Kрајина, Београд 1922.
  • Андрија Лубурић, Дробњаци, Београд 1930.
  • Блажо Кнежевић, Властелиновићи, Подгорица 2006.
  • Блажо A. Стругар, Стругари – братство у Цеклину 1450-1980, Цетиње 1983.
  • Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у турској граници, Београд 1905.
  • Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у црногорској граници, Београд 1903.
  • Бранко В. Kостић, Kостићи – братство у Цеклину, Подгорица 2014.
  • Братство Вукчевић, Црногорско племе Љешњани (Вукчевићи) – Љешанска нахија, Дражевина 1910.
  • Владо Ђ. Дулетић, Трагом прошлости Дулетића, Будва 2015.
  • Војин С. Муришић, Крушевице (Сврчуге – Петијевићи – Бијелићи), Београд 2000.
  • Вујанић, Јерковић, Kртинић, Маринковић, Kњига о Мацурама, Београд 2014.
  • Вукашин Вучков Шошкић, Шошкићи из Полимља, Београд 1995.
  • Вукота Миљанић, Аким Миљанић, Презимена у Црној Гори, Београд 2007.
  • Вуле Kнежевић, Племе Шаранци, Београд 1961.
  • Драган Крушић, Братство Славујевићи (Матовићи и Крушићи) у прошлости Бањана, Никшић 2016.
  • Ђорђе Ојданић, (Не)познате Лубнице, Подгорица 2005.
  • Ђурђица Петровић, Матаруге у касном средњем веку, Цетиње 1977.
  • Ејуп Мушовић, Етнички процеси и етничка структура становништва Новог Пазара, Београд 1979.
  • Звонимир М. Мијушковић, Племе Пјешивци – крајина Старе Црне Горе, Београд 1984.
  • Зоран Мијбеговић, Кртољске приче, Тиват 2016.
  • Јован Б. Kековић, Поријекло и родослов Kековића из Загарача, Подгорица 2013.
  • Јован Вукомановић, Паштровићи, Цетиње 1960.
  • Јован Вукомановић, Црмница, Београд 1988.
  • Јован Ердељановић, Братоножићи – племе у црногорским Брдима, Београд 1909.
  • Јован Ердељановић, Пипери, Београд 1917.
  • Јован Ердељановић, Kучи, Београд 1907.
  • Јован Ердељановић, Стара Црна Гора, Београд 1926.
  • Јован Ф. Иванишевић, Подловћенско Цетиње, Цетиње, 1892.
  • Јован Ф. Иванишевић, Путопис кроз Мале Цуце, Цетиње, Јавор 1891.
  • Косто Р. Перућица, Опутна Рудина, Београд 1989.
  • Марко Д. Обрадовић, Поријекло и родослов Обрадовића из Лубница, Андријевица/Бијело Поље 1995.
  • Марко Миљанов, Племе Кучи у народној причи и пјесми, Београд 1904.
  • Миладин Kонтић, Племе Пјешивци са историјом братства Kонтић, Београд 1977.
  • Милан – Мишо Брајовић, Племе Бјелопавлићи, Подгорица 2000.
  • Милан Пековић, Никшићка Жупа, Београд 1974.
  • Милан Р. Милановић, Бајкове Крушевице, Београд 1997.
  • Милета Војиновић, Пљеваљски крај – прошлост и порекло становништва, Пљевља 1997.
  • Милисав Лутовац, Бихор и Kорита, Београд 1967.
  • Милисав Лутовац, Рожаје и Штавица, Београд 1960.
  • Милорад Јокнић, Становништво у пљеваљском крају, Пљевља 2006.
  • Милош К. Војиновић, Стотину година од исељавања муслимана из Црне Горе за Турску 1914-2014, Колашин 2014.
  • Милош К. Војиновић, Тадија Б. Бошковић, Попис домова у новим крајевима Краљевине Црне Горе 1913. године, Колашин 2015.
  • Милун М. Штурановић, Озринићи крај Никшића – прилози за монографију, Подгорица 2000.
  • Мирко Барјактаровић, Ровца, Титоград, 1984.
  • Мирко Барјактаровић, Село Петњик, Београд, 1986.
  • Мирко Вукићевић, Вукићевићи из Трешњева и њихови коријени, Андријевица 2015.
  • Момчило Мићовић, Бањани, Никшић 2016.
  • Небојша Драшковић, Чевско Заљуће и Доњи Крај – села у племену Озринићи, Београд 1999.
  • Никола С. Вујачић, Братство Вујачић, Требиње, 1983.
  • Обрен Благојевић, Пива, Београд 1971.
  • Павле Радусиновић, Насеља Старе Црне Горе, Београд 1985.
  • Петар Мркоњић, Средње Полимље и Потарје у Новопазарском санџаку, Београд 1905.
  • Петар Пејовић, Озринићи – племе Старе Црне Горе, Београд 2004.
  • Петар Шобајић, Бјелопавлићи и Пјешивци, Београд 1923.
  • Петар Шобајић, Корјенићи, Цетиње 1964.
  • Радослав Ј. В. Вешовић, Племе Васојевићи, Сарајево 1935.
  • Раде Вујисић, Братство Вујисића, Подгорица 1998.
  • Радојe М. Ускоковић, Исељени Никшићи, Београд 1924.
  • Радојко Копривица, Братство Копривице – поријекло, свештеници, Никшић 2016.
  • Рајко Раосављевић, Морача, Ровца, Kолашин, Београд 1989.
  • Сава Накићеновић, Бока, Београд 1913.
  • Сава Пејовић Трећи, Протокол – Поријекло Пејовића, Никшић 2016.
  • Светозар Томић, Бањани, Београд 1949.
  • Светозар Томић, Дробњак, Београд 1902.
  • Светозар Томић, Пива и Пивљани, Београд 1949.
  • Слободан Мишовић, Становништво пљеваљског краја, Пљевља 2013.
  • Слободан Н. Ковачевић, Граховски Ковачевићи кроз векове и ратове, Приштина 1998.
  • Стеван Поповић, Ровца и Ровчани у иторији и традицији, Никшић 1997.
  • Стојан Kараџић, Вук Шибалић, Дробњак – породице у Дробњаку и њихово поријекло, II измијењено и допуњено издање, Београд 1997.
  • Томо П. Ораовац, Арбанашко питање и српско право, Београд 1913.
  • Чедомир С. Булајић, Вилуси, Београд 1994
  • Шпиро Лучић, Љетопис породице Лучића и Парохије суторинске од 1680. до 1930. године, Херцег-Нови, 2000
  • Božidar A. Vukčević, Lješanska Nahija II, Kanada 2003.
  • Čedomir S. Bulajić, Rodoslov bratstva Bulajić, Beograd 1997.
  • Fadil M. Kardović, Porijeklo bratstva Kardovića, Novi Pazar 2010.
  • Jovo Medojević, Muslimani u bjelopoljskom kraju 1477-2002, Podgorica 2003.
  • Risto Kovijanić, Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima – Knjiga I, Cetinje 1963.
  • Risto Kovijanić, Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima – Knjiga II, Cetinje 1974.
  • Robert Elsie, The Tribes of Albania – History, Society and Culture, London/New York, 2015.
  • Veselin Konjević, Kazivanje Ahmet-bega Mušovića, Cetinje, 2017.

Генетска слика Црне Горе

ПИШЕ: Иван Вукићевић

Објављено: 19.11.2017. | Допуњено: 11.12.2017.

Генетско порекло становништва

Истраживање порекла становништва у Црној Гори је у великој мери олакшано због бројних предања која су се вековима преносила са колена на колено, као и релативно малог броја врло разгранатих родова у односу на број становника. Захваљујући ДНК тестирањима по Y хромозому, данас се лако може установити даље породично порекло по мушкој линији. На основу припадности одређеној грани неке хаплогрупе може се наслутити правац миграција неког братства, а са припадношћу неком већем роду се тачно може утврдити породично порекло. С обзиром да велики део српског народа потиче са подручја данашње Црне Горе и Херцеговине, већина родова који су присутни на овом подручју има бројне исељенике и у другим српским областима.

Становништво у Црној Гори је по свом генетском саставу изузетно хетерогено. Према даљем пореклу се уопштено говорећи може поделити на становништво старобалканског, словенског и германског порекла, док је старобалканско становништво разноликог етничког порекла при чему је само за поједине хаплогрупе утврђено са којим народима су дошле на Балкан. Према ближем етничком пореклу постоји подела на становништво српског, албанског и ромског порекла уз малобројна братства која су пореклом од других народа. Гране I2-CTS10228 и R1a-Z282 у оквиру I2 и R1a хаплогрупа се јасно издвајају као словенске и заступљене су надполовично код свих словенских народа. Анонимно истраживање генетског порекла становништва Црне Горе из 2010. године којим је тестирано 404 мушкараца је показало да 37,37% тестираних припада споменутим гранама које се везују за Словене. Тај проценат код Срба у просеку прелази 50%, међутим треба имати у виду да је ово истраживање обухватило грађане свих националности и вероисповести, тако да се подаци не односе само на становништво српског порекла услед чега је процентуално учешће словенске генетике знатно ниже од српског просека. Заступљеност I2-CTS10228 гране код становништва српског порекла у Црној Гори је на просечном нивоу, док је R1a-Z282 знатно мање заступљена у Црној Гори него у другим српским областима што додатно доприноси нешто нижој заступљености словенске генетике. С друге стране, E хаплогрупа је натпросечно заступљена код Срба у Црној Гори, пре свега због разгранатих брђанских родова који припадају Е-V13 грани. Када су у питању Албанци, код њих су заступљене готово искључиво Е, J2b и R1b хаплогрупе, тако да су генетски знатно монолитнији од Срба. У оквиру све три хаплогрупе се јасно издвајају гране које су карактеристичне за становништво српског, односно албанског порекла. Резултати анонимног тестирања 404 појединца из Црне Горе су приказани у следећој табели.

Грана Број тестираних Процентуално учешће
E-V13 107 26,48
G2-M406 3 0,74
G2-L497 6 1,48
H-M82 6 1,48
I1-P109 22 5,45
I1-Z63 3 0,74
I2-CTS10228 120 29,70
I2-М223 8 1,98
J1-Z1828 3 0,74
J1-Z2223 2 0,49
J2a-L26 17 4,21
J2b-M205 5 1,24
J2b-M241 13 3,22
L1-M349 3 0,74
L2-L595 2 0,50
N-P189.2 6 1,48
Q2-L245 8 1,98
R1a-Z282 31 7,67
R1b-L23 38 9,41
непознато 1 0,25

За већину до сада утврђених родова у Црној Гори је установљено којим тачно гранама хаплогрупа припадају пре свега захваљујући SNP тестирању, док се за неке родове чији припадници нису радили додатна тестирања основано може претпоставити припадност одређеним гранама на основу вредности на тестираним маркерима. За поједине родове се на основу доступних маркера за сада једино може установити предачка грана којој припадају.

Старобалканске хаплогрупе

E хаплогрупа је присутна у Црној Гори превасходно преко V13>Z1057 гране која се даље дели на CTS5856 и PH1246 гране. Највећа заступљеност и разноврсност V13 у свету је на простору централног и јужног Балкана, а сматра се да је ова грана и настала на истом подручју. V13 родови чине апсолутну већину становништва. PH1246 грана је у свету најзаступљенија код Срба и није присутна код других народа у Црној Гори, а родови који припадају овој грани чине апсолутну већину становништва у Васојевићима, Глухом Долу и Шаранцима, највећи и уједно једини родови који припадају овој грани су Васојевићи и Милошевићи. Знатно бројнија CTS5856 је специфична по томе што је заступљена и код родова српског и код родова албанског порекла. Присутна је широм Црне Горе, а у Бјелопавлићима, Гусињској области, Кучима и Рожајској области родови који припадају овој грани чине апсолутну већину становништва. Присутна је преко најмање шест подграна. Највећи CTS5856 родови у Црној Гори су Кучи, Бјелопавлићи, Клименти и род који чине Бјелице, Вуковићи, Ђуричковићи и Риђани. Поред V13, у Црној Гори су у мањем броју заступљене и PF2431 грана која је присутна у Горњем Полимљу и M84 грана која је заступљена у Бањанима. PF2431 је настала на подручју Магреба, док M84 потиче са Леванта. С обзиром на врло велику старост ове две гране, немогуће је утврдити када се појављују у Црној Гори докле год се не утврди о којим се тачно подгранама ради.

G2 хаплогрупа је заступљена у Црној Гори преко PF3147 и L30 грана које су присутне широм Медитерана још од неолита. PF3147 је присутна преко своје даље подгране L91, a L30 преко даљих подграна M406 и L497. L91 грана је у Црној Гори присутна у Бихору, а M406 у Бихору и Горњој Морачи. L497 је у свету највише распрострањена на подручју Алпа и везује се за Келте и њихове миграције. Ова грана је у Црној Гори присутна у Боки Которској, Васојевићима, Затарју и Пљеваљској области.

J1 хаплогрупа је присутна у Црној Гори превасходно преко гране Z1828>Z18463, која је у свету најзаступљенија у Грузији и Јерменији. У Црној Гори је концентрисана једино у Шекулару. На анонимном тестирању је забележена и Z2223 грана, међутим до сада није утврђено који родови припадају тој грани.

J2а хаплогупа је у Црној Гори заступљена преко Z6065, M92 и Z387 грана. Z1842 и Z387 су у свету највише заступљене на Леванту и у Анадолији.  Z6065, односно њена даља подграна FGC15901, је у Црној Гори присутна у Сотонићима где истоимени род чини већину становништва, а Ј2а-Z387 грана је забележена једино у Рожајској области. M92 је заступљена преко своје даље подгране S8230 која је најбројнија грана ове хаплогрупа у Црној Гори са највећом концентрацијом у Катунској нахији. Већина становништва у Вељим Цуцама, Пјешивцима, Бандићима, Кривошијама и највероватније Бајицама припада овој грани, односно роду Пјешиваца и Цуца. Највећа заступљеност M92 је у Италији и Црној Гори, а настала је на Блиском Истоку.

J2b хаплогрупа је присутна у Црној Гори преко M205 и Z628 грана, односно њихових подграна. M205>Y22059 је процентуално у свету најзаступљенија код Срба, а мањој мери је присутна и код других балканских народа изузев Албанаца. У Црној Гори је најприсутнија у Дробњаку и Затарју преко рода Крича. Предачка грана M205 се ширила са Леванта и присутна је широм Медитерана тако да се сматра да је на подручју Балкана присутна од касне антике. Z628 је заступљена преко даљих подграна Z638 и CTS3617. За Вујовиће-Микулиће из Бјелица се не може закључити на основу хаплотипа којој тачно грани припадају, већ се само претпоставља да припадају некој подграни Z628. За сва остала братства је прецизно утврђена припадност појединим подгранама. Z638>Z1296 је у свету најзаступљенија код Албанаца, а у Црној Гори су присутне три њене даље подгране (Z1295, Y23094, PH1751) којима припадају искључиво албански родови или братства албанског порекла. Z1295 је најзаступљенија у Хотима где истоимени род чини комплетно становништво, а присутна је и у Бихору и Голији. Y23094 је најзаступљенија у Грудама и Шестанима где родови Вуксагељића и Вучина, односно род Шкријеља, чине већину становништва. Ова подграна је такође присутна у Бихору, Бољевићима, Сотонићима и Улцињском крају. PH1751 је заступљена у Крајини и Улцињској области преко братстава досељених из албанског племена Мирдите. CTS3617 је заступљена преко даље подгране PH3514 којој на основу досадашњих резултата припада само једно мање српско братство код Херцег-Новог. Ова грана је заступљена код Срба, Бугара и Цинцара.

L1 хаплогрупа је у траговима распростањена широм Медитерана. У Црној Гори је њено присуство до сада утврђено једино у Кривошијама преко M349 гране, међутим судећи по резултатима анонимног тестирања, вероватно је у већој мери присутна и у Бјелопавлићима.

L2 хаплогрупа потиче из Африке, а на основу доступних резултата не може се поуздано утврдити која грана је тачно заступљена у Црној Гори. Ова хаплогрупа је забележена једино на анонимном тестирању преко L595 гране, тако да није познато која јој братства припадају.

N хаплогрупа је у Црној Гори присутна преко FGC28435 гране која је у свету најзаступљенија код Срба. Ова релативно млада грана је по свему судећи настала на Балкану, али није познато када је и са којим народом њена предачка грана P189.2 дошла на ове просторе. Највећа концентрација N хаплогрупе је у Сибиру, тако да постоји претпоставка да је дошла са Мађарима који припадају угро-финској групи народа. Сви припадници FGC28435 гране у Црној Гори припадају роду Бањана који је у истоименом племену појединачно најбројнији род, док у Пиви чини и већину становништва. Овај род је у већој мери заступљен једино још у Голији која са Бањанима и Пивом историјски чини једну целину.

Q1 хаплогрупа није забележена у Црној Гори на анонимном тестирању, али је за једно братство из Бањана утврђено да припада Z5902 грани, односно њеној даљој подграни YP1600 која је заступљена у траговима на простору северног Медитерана.

Q2 хаплогрупа је присутна у Црној Гори преко L245>Y2209 гране која је у свету најчешћа код Јевреја Ашкеназа који су из Израела дошли у Европу за време Римског Царства. Братоножићи су једини род који припада овој грани и чини већину становништва истоименом племену, а присутан је у већој мери и у Васојевићима и Загарачу. Највећа заступљеност ове гране на Балкану је на острвима Хвару (14,3%) и Корчули (6,1%).

R1b хаплогрупа је у Црној Гори присутна преко две основне гране: западне L51 и источне Z2103. L51 je заступљена преко својих подграна подграна P312>U152 и U106. Грана U152 се везује за миграције Келта и најзаступљенија је у Доњој Морачи преко рода Богићеваца коме припада већина становништва. U106 је присутна широм Западне Европе, претежно код германских народа, а у Црној Гори заступљена у Љуботињу где је појединачно најбројнија грана. Z2103 је заступљена преко своје даље подгране Y33200 која је у свету најраспрострањенија на Балкану, конкретно на подручју Шоплука, као и код Албанаца Гега и Срба из Црне Горе. У Црној Гори сва Y33200 братства припадају истом роду, а међу њима има и братстава албанског порекла (Аговићи, Мурићи) и братстава која су према предањима српског порекла (Бањкани, Вујовићи, Мараши, Пипери…). Ова грана је највише заступљена у Пиперима, Дупилу, Затријепчу, Бихору и Рожајској области.

T хаплогрупа је распрострањена у малим процентима широм Европе и Медитерана. Њено присуство у Црној Гори није забележно на анонимном тестирању, али је утврђено за једно братство из Гусињске области да припада L162 грани.

Грана Старост гране у годинама према YFull Етничко порекло родова у Црној Гори према предањима
E-V13>Z1057>PH1246>BY14151 4800 српско
E-V13>Z1057>CTS5856 4000-4800 српско, албанско
    >Z5017>Z5016>Y3762>CTS6377>CTS9320>Z16988 2900-3100 албанско, српско
    >Z5017>Z5016>Y3762>CTS6377
>CTS9320>Z17107>BY4467
<1700 српско
    >Z5017>Z19851 3300-4000 српско
    >Z5018>S2979>FGC33614>FGC33625 <3000 албанско
    >Z5018>S2979>Z16659>Y3183>S2972 4000 српско
        >Z16661 3800-4000 српско, албанско, турско
    >Z5018>S2979>Z16659>L241 3000-4000 српско
    >Z5018>L17 3800-4000 српско
E-PF2431 11100-14000 српско
E-М123>М34>М84 7500-15200 српско
G2-PF3147>PF3148>PF3177>L91 9300-11000 српско
G2-L30>CTS574>M406 8600-14700 српско
G2-L30>CTS574>CTS2488>P303>L140>PF3345>L497 7300-10900 српско
    >Z1815>Y7538>Z1816>Z1823>L43>L42>Y11074>YSC33 <3600 српско
J1-Z1828>Z18463 7100-8100 српско
J1-Z2223 <6100 непознато
J2a-Z7532>FGC15901 <11200 српско
J2a-M92 7900-11400 српско
    >Z8096>S8230 4300-6100 српско
J2a-L25>Z438>Z387 7000-9100 српско
J2b-M205>Y22059 900-6100 српско
J2b-Z628 4400-5400 албанско, српско
    >Z2507>Z638>Z1296>Z1297>Y27522>Y23094 3600-4200 албанско
    >Z2507>Z638>Z1296>Z1297>Z1295 3900-4300 албанско, српско
    >Z2507>Z638>Z1296>Y20899>PH1751 1150-2400 албанско
    >Z2507>CTS3617 4000-4400 српско
        >Z38240>PH1602>PH3514 <3100 српско
L1-M349 7100-13000 aлбанско, српско
L2-L595 <23200 непознато
N-P189.2>Y6516>Y7310>FGC28435 <850 српско
Q1-Z5902>Y6802>Y6798>Y6794>YP1600 <11900 српско
Q2-L245>Y2209 3600-4300 српско
R1b-L23 6100-6400 српско, албанско
    >L51>L151 4800-5700 српско, албанско
        >P312>U152 4500 српско
            >L2>Y20253 3400-4400 српско
        >U106 4700-4800 српско
    >Z2103>Z2106>Z2108>Z2110>CTS7556>Y5592
>CTS9219>Y18959>BY611>Y23373>Z2705>Y33200
1300 српско, албанско, непознато
T-L162 12600-16100 албанско


Словенске хаплогрупе

I2 хаплогрупа је на Балкану, па самим тим и Црној Гори, заступљена преко такозване Dinaric гране CTS10228>Y3120 када је у питању становништво словенског порекла. I2 је најзаступљенија хаплогрупа код српског народа, због чега је и најзаступљенија и у Црној Гори. Споменута грана је настала на Карпатима и у свету је процентуално најзаступљенија код Срба и Хрвата, при чему је код Хрвата заступљена претежно на штокавском говорном подручју. У Црној Гори су присутне три гране Dinaric-а: S17250, Y4460 и Z17855. S17250 је најзаступљенија, пре свега њена подграна PH908 која је распрострањена широм Црне Горе. Родови који припадају овој грани чине апсолутну већину становништва у Језерима, Команима, Косијерима, Кртолама, Лутову, Никшићкој Жупи, Озринићима, Пиперима и Ровцима. Највећи PH908 родови у Црној Гори су род Азанаца, Комненовића, Лутоваца и Никшића, Озрихнићи (Орзинићи), Лијешевићи, род Малешеваца, Славујевића и Суботића и род Бијелића, Главичана, Ковачевића и Пребирачевића. Друга подграна Y4882>A1328 је заступљена у Пиви и Шекулару. Y4460 је врло слабо присутна код Срба, па и у Црној Гори где је само за једно братство из Бихора утврђено да припада овој грани. Z17855 је у мањим процентима доста равномерно заступљена код свих словенских народа, док је процентуално најзаступљенија код Македонаца. У Црној Гори је појединачно најбројнија грана у Дражевини, Цеклину и Шекулару, а у већој мери је присутна у Доњој Морачи и Ровцима где је друга по бројности, као и у Горњој Морачи где је такође заступљена. Највећи Z17855 родови у Црној Гори су Цеклињани-Горњаци, Љешњани, Војинићи и род Војводића и Вуковића.

R1a хаплогрупа је најбројнија словенска хаплогрупа у свету. У Црној Гори је, као што је већ споменуто, слабије заступљена у односу да друге српске области. Присутна је преко две гране – PF6155>M458 и Z280, од којих је ова друга знатно бројнија. M458 је претежно заступљена код Западних Словена, међутим у Црној Гори је присутна једино преко даље подгране L1029 која је заступљена код свих словенских народа. У Црној Гори је најприсутна у Бихору, Голији, Горњим Пољима, Горњим Селима и Пиви. Z280 је претежно заступљена код Источних Словена, а у Црној Гори је присутно неколико њених даљих подграна: YP270 је заступљена у Бихору, YP4278 у Бањанима, CTS3402 у Пиперима, Цетињу и спорадично у неколико других области, L366 у Ћеклићима и Брајићима и L1280 у Васојевићима. Од свих наведених грана, једино је L366 значајније присутна на неком подручју, конкретно у Ћеклићима где већину становништва чини истоимени род.

Грана хаплогрупе Старост гране у годинама према YFull Етничко порекло родова у Црној Гори према предањима
I2-CTS10228>Y3120 2300-3800 српско
    >S17250>Y4882>A1328 1400-1850 српско
    >S17250>PH908 1850 српско
        >Z16983 1550-1850 српско, немачко
        >A5913 1500-1850 српско
    >Y4460 2200-2300 српско
    >Z17855 1600-2300 српско
R1a-Z282 5000 српско
    >PF6155>M458>PF7521>Y2604>CTS11962>L1029 2100-3200 српско
    >Z280>Z92>Z685>YP270 3200-4100 непознато
    >Z280>CTS1211>Y35>YP4278 1850-4200 српско
    >Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y2613>Y2609>Y2608 1950-2400 српско
    >Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y33>CTS8816>Y2902 2500-4200 српско
    >Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y33>CTS8816
>Y3301>L1280>Y5647>YP611>YP3987
1250-2300 српско
    >Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y33
>CTS8816>Y3301>S18681>YP315>YP314
1550-2400 српско
    >Z280>CTS1211>Y35>CTS3402
>YP237>YP235>YP234>YP295>L366
2800 српско


Германске хаплогрупе

I1 хаплогрупа је у Црној Гори присутна преко P109 и Z63 грана. P109 се везује за миграције Нормана који потичу од Викинга из Скандинавије, а у Црној Гори је присутна преко своје даље подгране FGC22054 којој припада род Новљана који чини већину становништва у Дробњаку, а присутна је и у неколико других области где има исељеника из овог племена. Z63 грана је заступљена преко даљих подграна L1237 и Y16437 које се везују за миграције Гота. L1237 је заступљена у Бањанима, Ровцима, Пљеваљској области и Рожајској области. Једини већи род који припада овој грани је род Бијеловића, Миљанића и Мркајића у Бањанима. За Y16437 грану је до сада утврђено да је присутна у Ровцима, Морачи и Барској области.

I2 хаплогрупа, односно њена германска грана М223, је у Црној Гори присутна преко даљих подграна L1229 и L701. L1229 грана се често назива и англосаксонском јер је најзаступљенија код Енглеза. Њено присуство у Црној Гори је до сада забележено у Бихору и Коритима. L701 грана је најзаступљенија код Немаца, док је присутна и код других средњоевропских народа. Овој грани у Црној Гори припадају поједина братства у Васојевићима и Паштровићима.

Грана хаплогрупе Старост гране у годинама према YFull Етничко порекло родова у Црној Гори према предањима
I1-P109>Y3662>S14887>Y11203
>FGC22046>FGC22045>FGC33034>FGC22054
800 српско
I1-Z63>BY151>S2078>S2077>Y2245>L1237 2900-3900 српско
I1-Z63>BY151>S2078>S2077>Y16435>Y16437 1450-2100 српско, албанско
    >Y16434 700-1450 српско
I2-M223>CTS616>Y3721>Y3670>L1229 5500-9200 српско
I2-M223>CTS616>CTS10057>L701 10000-10600 српско

Ромска хаплогрупа

H хаплогрупа је у Црној Гори заступљена преко M82 гране која се везује са Роме. До сада ни за једно братство није утврђено да припада овој грани, већ је њено присуство у Црној Гори забежено једино на анонимном тестирању.

Грана хаплогрупе Старост гране у годинама према YFull Етничко порекло родова у Црној Гори према предањима
H-M82 15600-16300 непознато

Територијални размештај хаплогрупа

На следећој карти је приказан територијални размештај хаплогрупа у Црној Гори по селима и засеоцима у којима су поједине гране чиниле апсолутну већину становништва.

Генетско порекло становништва у Црној Гори 1914. године по Y хромозому

Битно је напоменути да је обзиром на изузетно велики број различитих хаплогрупа и њихових грана које су заступљене на малом простору као што је Црна Гора овако велики проценат територије на којој поједине гране чине апсолутну већину заиста куриозитет. То је последица вишевековног родовско-племенског друштвеног уређења у коме су братства живела засебно у својим селима и засеоцима на основу чега је могуће изузетно прецизно установити генетски састав становништва. Такође, услед сродности великог броја братстава у племенским областима,  у њима је и на основу врло малог броја тестираних са великом вероватноћом већ установљено генетско порекло око 90% становништва.

Уколико се хаплогрупе групишу према пореклу, картографски се може приказати и територијални размештај становништва старобалканског, словенског и германског порекла.

Генетско порекло становништва у Црној Гори 1914. године по Y хромозому

Овим приступом се за додатних 10% територије Црне Горе на којој припадници ниједне појединачне гране не чине апсолутну већину становништва утврђује ког је даљег порекла преовлађујуће становништво. Као што се може видети, старобалканске хаплогрупе убедљиво доминирају на истоку, док преовлађују и на западу Црне Горе. Словенске хаплогрупе преовлађују у централном делу земље, а германске једино на подручју Дробњака.

Територијални размештај највећих родова

На следећој карти је приказан територијални размештај највећих родова у Црној Гори по селима и засеоцима у којима су ти родови чинили апсолутну већину становништва на основу нових сазнања до којих се дошло захваљујући ДНК тестирањима.

Највећи родови у Црној Гори 1914. године према народним предањима, историјским подацима и ДНК резултатима

ДНК резултати су потврдили највећи број предања у Црној Гори када је у питању међусобно сродство братстава. Један од највећих доприноса досадашњих генетских истаживања јесте научна потврда да бројни велики и разгранати родови заиста постоје и да нису плод народне маште. С друге стране, када су у питању предања о пореклу од крупније властеле, за велики број таквих предања је утврђено да су нетачна о чему је већ било речи у тексту Властела у Црној Гори према народним предањима. Поређењем народних предања и порекла становништва утврђеног ДНК резултатима може се приметити да је је код муслиманских братстава сразмерно нешто већи број предања за која се испоставило да су нетачна у односу на православна и католичка братства. То се посебно односи на староседелачко исламизовано становништво са севера данашње Црне Горе. Више речи о пореклу и предањима свих до сада тестираних братстава ће бити у текстовима о генетски профилисаним родовима у Црној Гори.

Извори података

ДНК резултати:

  • Српски ДНК пројекат
  • Albanian Bloodlines Project
  • Bošnjački DNK projekat
  • 23andMe – резултате прикупио Небојша Новаковић (Српски ДНК пројекат)
  • Анонимно тестирање 404 појединца из Црне Горе из студије Human Y-Chromosome Short Tandem Repeats: A Tale of Acculturation and Migrations as Mechanisms for the Diffusion of Agriculture in the Balkan Peninsula, 2010. – статистичка обрада Синиша Јерковић (Српски ДНК пројекат)

Филогенетска стабла:

  • YFull YTree v5.08
  • ISOGG (International Society of Genetic Genealogy) Y-DNA Haplogroup Tree 2017

Властела у Црној Гори према народним предањима

ПИШЕ: Иван Вукићевић

Појам властеле

Српске средњовековне државе су имале феудално друштвено уређење, као и већина других европских земаља у том периоду. Владари су својим војсковођама и другим људима од поверења додељивали на управу одређене области, а често и у трајно власништво. У нашем народу су феудалци називани властелом или племством, било да се радило о крупним земљопоседницима попут Мрњавчевића који су у једном моменту контролисали готово половину српског царства, или породицама које су управљале мањим жупама. Свако ко је по указу владара поседовао одређено подручје називан је властелином јер је имао апсолутну власт над тим подручјем и његовим становницима све докле год је био у милости врадарске куће. Основна обавеза властеле према владару била је учешће у ратовима и територијалном ширењу државе, тако да су властелини уједно били и војсковође чиме су стицали углед у народу.

Дукљанска и зетска властела

Већина српских владарских породица из средњег века, као што су Војислављевићи, Вукановићи, Немањићи, Хребељановићи, Балшићи и Црнојевићи, потичу са простора данашње Црне Горе.

Кнез Војислав, родоначелник Војислављевића, био је синовац дукљанског краља Јована Владимира. Након што је Константин Бодин, најпознатији владар из ове династије, освојио Рашку, тамо на власт поставља жупане браћу Вукана и Марка који су по неким мишљењима били његови рођаци. Од старијег Вукана ће настати рашка династија Вукановића из које ће проистећи неколико великих жупана Рашке. У једном од међудинастичких сукоба у Рашкој, жупан Завида бежи у Дукљу где се рађа његов син Стефан Немања, потоњи велики жупан Рашке и родоначелник династије Немањић. За Завиду многи сматрају да је био припадник династије Вукановић, а уколико би то било тачно, постоји и могућност да су Војислављевићи и Немањићи исти род. Оно што је сигурно јесте да све три споменуте династије потичу из средњовековне Дукље.

Након смрти цара Душана долази до слабљења централне власти и јачања властеле што је касније довело и до потпуног распада српског царства након смрти његовог сина цара Уроша. Најмоћније властеоске породице као што су Балшићи, Бранковићи, Војиновићи, Мрњавчевићи и Хребељановићи формирају своје самосталне државе које ће често долазити у међусобне сукобе око територија. Преци кнеза Лазара Хребљановића, родоначелника Лазаревића, потичу из Грбља. Његов отац Прибац је од цара Душана добио на управу Прилепац, док је Лазар након вишегодишње службе добио на управу  област око Крушевца коју ће касније знатно проширити. Балшићи, који су у истом периоду управљали Зетом, типичан су пример некада ситне властеле која је од мале области око Бара и Будве временом успела да преузме контролу над читавом Зетом, а после и да се осамостали. Црнојевићи су последња владарска кућа из средњовековне Зете. Најпре су били жупани и дугогодишњи савезници Балшића, да би након смрти последњег Балшића и привремене власти Бранковића, преузели власт над Зетом. Њихов родоначелник је Ђураш Вранчић, витез цара Душана од кога потичу Ђурашевићи чија су грана Црнојевићи. За време њихове власти долази до постепеног губитка територија, а област око Цетиња на коју се Зета свела добија назив Црна Гора. Последњи отпор српског народа је сломљен крајем XV века када Турци коначно освајају и Црну Гору.

Предања о пореклу од властеле

У периоду након Косовске битке долази до постепеног нестанка српске државе, тако да православна црква, као једина преостала институција српског народа, преузима улогу чувара националног и културног идентитета. Најпре је настао култ кнеза Лазара који је проглашен за светитеља и великомученика, па чак и цара иако никада није имао ту титулу, а затим и остале српске властеле која је учествовала у бици. За стварање бројних предања о властели и косовским јунацима најзаслужнија је православна црква на челу са цетињским владикама који су имали велики утицај на народ у Црној Гори. То је довело и до појаве су бројна братства досељена из других српских области тврдила да потичу од појединих властеоских породица, не би ли тако стекла углед у новом окружењу. Иако су поједина братства заиста проистекла од властеоских породица, у највећем броју случајева се радило о потпуно измишљеним предањима, међутим како је време пролазило све је теже било направити разлику између тачних и измишљених предања. Тако Богићевци у Доњој Морачи и Мрњавчићи у Кучима сматрају да су потомци Мрњавчевића, Братоножићи да су од Бранковића, а Васојевићи да су од Немањића. Такође, читав низ братстава која потичу из Старе Црне Горе према предањима води порекло од Војиновића и Орловића. До оваквих предања је долазило тако што би се родоначелник у допуњеној верзији предања прогласио за претка неког племића, при чему се ишло толико далеко да су измишљани  и читави пасови од познатог родоначелника до изабраног племића не би ли се покрио временски период између њих. Тако се у предањима помињу бројни припадници властеоских породица о којима не постоје никакви трагови у историји, а међу њима се свакако истиче Гојко Мрњавчевић који је према предањима и народним песмама син краља Вукашина.

Занимљиво је да ниједно братство у Црној Гори нема предање да је пореклом од Војислављевића или Балшића, док свега три братства имају предање да потичу од династије Ђурашевић-Црнојевић. С друге стране, постоји чак преко десет разгранатих брастава која имају предање да су од Орловића, а постоје и братства која имају предање да су од Обилића и Косанчића. Податак да има далеко више братстава која себе везују за косовске јунаке него за властелу и владаре који су владали Дукљом, Зетом и Црном Гором најбоље показује колико је Косовски завет дубоко био укорењен у традицији српског народа у Црној Гори.

Постоје и поједина братства која себе сматрају за огранак већих братстава која имају предање о пореклу од властеле. Тако Пјешивци рецимо имају предање да њихови родоначелници Богдан и Витко потичу од Стевана Васојевића који се налази у родословном стаблу Васојевића, док Драгошевићи из Грахова и Лаковићи и Томановићи у Малим Цуцама сматрају да су огранак Дрекаловића, па самим тим и Кастриота.

У следећој табели су приказана братства на простору данашње Црне Горе почетком XX века на основу њихових устаљених предања о пореклу од средњовековне властеле.

Назив Основне гране у Црној Гори Родоначелници Миграције Крсна слава по Јулијанском календару

Беговићи  и Јаћимовићи

Беговићи и Јаћимовићи (М) Беговићи, Јаћимовићи Јован бег и Иван бег Расово (Средње Полимље) -> Костеница (Бистрица) Стевањдан (27.12.), Беговићи не славе

Богостиновићи

Бољевићи Вулековићи, Пламенци кнез Јован / Иван Богостиновић Благај -> Зета -> Крушевице (Орахово) -> Бољевићи -> Кртоли Ивањдан (24.6.)

Боројевићи

Боројевићи Боројевићи, Владисављевићи, Вушуровићи, Драгосављевићи-Шабани војвода Иван Боројев Стари Влах -> Доњи Крај (Цетиње) -> Веље Село (Мркојевићи), Љуботињ, [Томићи (Бјелице) -> Шпиљари (Котор)] Ђурђевдан (23.4.), Петковдан (14.10.) у Томићима, Врачевдан (1.11.) у Шпиљарима, не славе у Вељем Селу

Властелиновићи-Плањани

Шаранци Анђелићи, Вуковићи, Кнежевићи, Распоповићи, Раичевићи, Ћосовићи, Џаковићи кнез Мијајло „Шарац“ Властелиновић Плана (Билећа) -> Бјелопавлићи -> Плана (Горњи Колашин) -> Шаранци -> Премћани (Затарје) -> Пљеваљска област Ђурђевдан (23.4.)

Властелиновићи-Угњани

Бојковићи, Зубери и Шоровићи Лагатори, Зубери, [Беладе, Капе] непознато, Јовета Зубер, Николица Шоровић Угњи Митровдан (26.10.)

Војиновићи

Војинићи

-Жарићи

Жарићи Војин Војиновић Гацко -> Чево (Озринићи) -> Бобуља (Бјелопавлићи) Петковдан (14.10.)
Војинићи

-Љешњани

велики број братстава Богдан Војинић (потомак Војина Војиновића) Гацко -> Чево (Озринићи) -> Лијешње (Дражевина) -> Ровца -> Доња Морача Ћириловдан (14.2.) у Доњој Морачи, Аранђеловдан (8.11.) у Ровцима
Војиновићи-Трепчани Војиновићи непознато Гацко -> Вучитрн -> Трепча (Васојевићи) -> Бихор, Средње Полимље Св. Јевстатије (20.9.)
Војновићи Војновићи Вујо Војиновић Гацко -> Попово Поље -> Херцег-Нови Јовањдан (7.1.)
Вујовићи-Љуботињани Вујовићи и од њих Лалићи и Лекићи Брајан Војиновић-Вујо-Новак-Марко-војвода Рајич Гацко -> Вучитрн -> Морача -> Братоножићи -> Љуботињ -> Дупило Аранђеловдан (8.11.)
Пуношевићи Богдановићи, Водаловићи, Ђурановићи,

Марићевићи, Милошевићи, Оташевићи, Параче

Пунош (унук Богдана Војиновића) Гацко -> Мужевице (Бањани)  -> Његуши -> [Кривошије -> Бока Которска, Ластва (Грбаљ)], [Кучи -> Горња Ржаница (Васојевићи)] Никољдан (6.12.), већина братстава у Дугом Долу слави Николице (9.5.)
Радуловићи Радуловићи и од њих Бојанићи и Озринићи Радул Војиновић Гацко -> Вучитрн -> Чарађе -> Доњи Крај (Озринићи) -> Дубовик (Бајице), Кривошије, Милојевићи (Пјешивци), Црквице (Опутне Рудине) Јовањдан (7.1.), Мала Госпојина (8.9.) у Милојевићима и Црквицама

Вранчићи-Ђурашевићи-Црнојевићи

Бањкани (АС) (К) Ивановићи, Никпрељевићи Иван Црнојевић-Ђуро-Ненада-Милош Зета -> Млетачка Република -> Ријека Црнојевића -> Бањкани (Затријебач) Никољдан (6.12.)
Ђурашевићи Ђурашевићи Ђураш (унук Ђураша Вранчића) Зета -> Клинци (Луштица) Велика Госпојина (15.8.)
Црновићи Црновићи Ђурађ Црнојевић Грађани Ивањдан (24.6.)

Горевуци

Горевуци Јаблани, Сјеклоће Ратко / Валац Горевук са два брата Клобук -> Мали Залаз (Његуши) -> Добрско Село Св. Агатоник (22.8.)

Грбљановићи

Никшићи Жупљани, Гојаковићи, Требјешани бан Владимир „Илијан“ Грбљановић-Никша Гошићи (Кртоли) -> Никшићка Жупа -> [Никшићка област -> [Љевишта (Горња Морача) -> Ускоци], Опутне Рудине, Ораси (Љешанска нахија), Пива ], [Ровца -> [Бихор -> Корита, Рожајска област], Васојевићи, Колашин, Кучи], Затарје Лучиндан (18.10.)
    Ћуде Срзентићи и од њих Злотвори и Рачевићи непознато … Никшићка Жупа -> Брда (Паштровићи) -> Смоковци (Љуботињ) Никољдан (6.12.), Срђевдан (7.10.) у Смоковцима

Дукађинци-Бјелопавлићи и Гашани

Бјелопавлићи (СА) Бубићи, Дмитровићи Лека Дукађинац-Бијели Павле Пећ (Дукађин тј. Метохија) -> [Паштровићи, Хоти] -> Бјелопавлићи -> Васојевићи, Доњи Колашин, Кривошије, Кућишта (Ћеклићи), Трпези (Бихор) Петковдан (14.10.), не славе Калићи, Цикотићи и Чоковићи
    Водовари,

    Вујичићи,

    Вукаловићи,

    Вучуровићи

    и Илићи

Водовари, Вујичићи, Вукаловићи, Вучуровићи, Илићи од Бубића (према предању Илића) …Шобајићи (Бјелопавлићи) -> Добра Гора (Цуце) -> Кривошије -> Долови (Грахово) Петковдан (14.10.)
    Ђоројевићи Бабићи, Стојковићи од Бубића Бјелопавлићи Петковдан (14.10.)
    Раичевићи и

    Шумановићи

Раичевићи, Шумановићи Раич, бан Млатишума …Вражегрмци (Бјелопавлићи) Петковдан (14.10.)
Гашани (А) Паучинци (М) Лека Дукађинац-Гаврило „Гашо“ Пећ (Дукађин тј. Метохија) -> Паштровићи -> Гаш -> Паучина (Рожајска област) не славе

Дукађинци-Сотонићи

Сотонићи Миросаљићи, Митровићи, Николићи, Расалићи Михаило Дукађинац (син дукађинског бана) Дукађин -> Сотонићи Аранђеловдан (8.11.)

Кастриоти

Дрекаловићи Вујошевићи, Иликовићи, Мијовићи, Чејовићи Ђурађ Кастриот Скендербег-Јован-Дрекале Епир -> Кастрати -> Кучи -> Васојевићи, Бихор, [Мале Цуце -> Богетићи (Пјешивци), Гослић (Голија)], Рожајска област, Ускоци Никољдан (6.12.), не славе Калачи, Омербожовићи, Растодери и Ћемани
    Драгошевићи

 

Булајићи, Вујачићи, Вујовићи, Вучевићи, Делибашићи Драгош / Драгаш / Драгоје …Кучи -> Чево -> Риђани -> Грахово -> Никшићке Рудине, Опутне Рудине Никољдан (6.12.)
    Дуровићи (М)

 

Дуровићи непознато …Кучи -> Годуша (Бихор) не славе
    Ђаловићи

    и Чампари

Ђаловићи, , Чампари непознато …Медун (Кучи) -> Ђаловићи (Корита) Никољдан (6.12.); Чампари: Св. Агатоник (22.8.)
    Ракоњци Ракоњци од Поповића …Медун (Кучи) -> Ракоње (Средње Полимље) -> Уневине (Средње Полимље) Никољдан (6.12.)
    Рожајци (М) [Бећирагићи, Ганићи, Камберовићи, Фетаховићи] Алија, Рамо, Усо …Медун (Кучи) -> Рожајска област не славе
    Храстодери (М) Растодери и од њих Нурковићи од Петровића из Косора Косор (Кучи) -> Дупило -> Бихор -> Сеошница (Рожајска област) не славе
Мугоше Мугоше рођак Ђурађа Кастриота Скендербега Епир -> Кастрати -> Кучи -> Љешкопоље Ђурђиц (3.11.)

Косанчићи

Прибојевићи Богојевићи, Вратнице, Лађићи, Поповићи четири унука Ивана Косанчића Топлица -> Јаблан (Вучитрн) -> Станиселићи (Љешанска нахија) Врачевдан (1.11.)

Јеринићи

Угреновићи Ђапићи бан Угрен Јеринић Никшићка област -> Горње Поље Аћимовдан (9.9.)

Миковићи

Миковићи Миковићи и од њих Андровићи, Греговићи, Давидовићи, Ђалци и Медиговићи протовестијар Радич Миковић Брегалничка област -> Миковићи (Орахово) -> Паштровићи Илиндан (20.7.)

Младеновићи-Бранковићи

Биједићи Биједићи непознато Корјенићи -> Биједићи (Пљеваљска област) Аранђеловдан (8.11.)
Братоножићи Баљевићи, Прогоновићи, Сеоштичани, Чађеновићи војвода Младен-Бранко Младеновић-Вук Бранковић-Ђурађ-Гргур-Стеван/Лазар-Брато Корјенићи -> Дреница -> Братоножићи -> Буковица (Рожајска област), Васојевићи, Доња Морача, Загарач, Крњице, [Бјелошевина (Никшићка Жупа), [Горња Села -> Средње Полимље, Јоховица (Бихор)]] Никољдан (6.12.), Јесењи Јовањдан (23.9.) у Клопоту, не славе у Бихору
Цвијовићи Цвијовићи Јанко Цвијовић (потомак Вука Бранковића) Корјенићи -> Дреница -> Пљеваљска област Мратиндан (11.11.)

Мркшићи

Жарковићи Жарковићи Мркша Мркшић-Жарко Мркшић Косјерић -> Недајно (Пива) Јовањдан (7.1.)

Мрњавчевићи

Богићевци Вујисићи, Лакићевићи, [Поповићи, Радовићи], Меденице, Ракочевићи Мрњан-Гојко Мрњавчевић -Јован-Богић Ливно -> Благај -> Скадар -> Хотски Хум (Хоти) -> Доња Морача -> Горња Морача, Горњи Колашин, Пљевљска област Аранђеловдан (8.11.)
Гојковићи Гојковићи Гојко Мрњавчевић Скадар -> Мокрине (Херцегновска област) Ђурђевдан (23.4.)
Мрњавчићи [Беровјани, Перићи], Ђурђевићи, [Живковићи, Криводољани, Кућани, Ледињани, Цикнићи], Костровићи, Никезићи Мрњан-Гојко Мрњавчевић-[Гаврило, Марко] / Ненада Мрњак (Бјелопавлићи) -> Скадар -> Брштан / Бардањи (Клименти) -> Кучи -> Башча (Рожајска област), Бихор, [Горњи Колашин -> Доњи Колашин], Гусињска област, Доња Морача, Зета,  Мркојевићи, Никшићка област, Плавска област Митровдан (26.10.); Костровићи, Никезићи и Цикнићи: Никољдан (6.12.); Беровјани и Перићи: Јесењи Јовањдан (23.9.); Кликовци: Ђурђиц (3.11.); не славе у Бихору, Зети, Мркојевићима, Гусињу и Плаву
    Вујачићи Вујачићи и од њих Бојанићи, Јањевићи и Шћепћевићи Вујо …Кучи -> Хоти -> Црнци (Пипери) -> Зета -> Опточићи (Подгор) -> Љешанска нахија Никољдан (6.12.)
    Чабаркапе Чабаркапе браћа Бјеле, Радивоје и Радоје Чабаркапа … Кучи -> Мојковац (Доњи Колашин) -> Затарје -> Шаранци Митровдан (26.10.)

Немањићи

Васојевићи Мијомановићи, Новаковићи, Рајевићи Завида-Стефан Немања-Вукан Немањић-Костадин-Васоје-Стефан / Стеван Васојевић-Костадин-Васо Дукља -> Рашка -> Херцеговина -> Васојевићи -> [Дупило -> Глухи До], [Бањани -> Дробњак], Мораково (Никшићка Жупа), Пелиново (Грбаљ), Бјелојевиће (Поља) Аранђеловдан (8.11.)
    Зечевићи

    -Кленчани

Зечевићи непознато …Васојевићи -> Кленак (Бањани) Јовањдан (7.1.)
    Петијевићи Петијевићи Миленко Караџић … Васојевићи -> Бањани -> Дробњак -> Петијевићи (Крушевице) Јесењи Јовањдан (24.6.)
    Пјешивци Витковићи, Потолићи Стеван Васојевић Бањска -> Груде -> Пјешивци -> Његуши, Питомине (Језера) Јесењи Јовањдан (24.6.), Ђурђевдан (23.4.) у Мајсторима, Јовањдан (7.1.) у Језерима
        Вучићевићи Перовићи, Стриковићи Вучић …Стубица (Пјешивци) -> Бороњина (Бјелопавлићи) Јесењи Јовањдан (24.6.)

Обилићи

Копривице Копривице Милош Обилић Кључ (Гацко) -> Копривице (Бањани) -> Врановина (Затарје) Никољдан (6.12.)

Орловићи

Бајковићи Кривокапићи, Преобрежани Павле Орловић-…-Бајко Чарађе (Голија) -> Пригредина (Бањани) -> Веље Цуце -> Ораховац Јовањдан (7.1.)
Бандићи Баровићи, Вукадиновићи, Вукотићи, Секулићи Павле Орловић-…-Радоња Чарађе (Голија) -> Пригредина (Бањани) -> Ржани До (Веље Цуце) -> Бајице -> Бандићи Мала Госпојина (8.9.)
    Ђуричићи Ђуричићи Вуко Бандић …Бандићи -> Башино Село -> Мале Цуце Никољдан (6.12.)
Бјелице Милићи, Предишани Павле Орловић-…-Бело/Бјело/Бјелан Чарађе (Голија) -> Пригредина (Бањани) -> Ржани До (Веље Цуце) -> Бјелице -> Голија, Дуга (Горње Поље), Опутне Рудине, Цеклин Јовањдан (7.1.)
    Бектешевићи

    и 

    Лончаревићи

Бектешевићи (М), Лончаревићи два брата Милића (према предању Лончаревића) …Бјелице -> Бањкани (Затријебач) -> Гусињска област -> Андријевица (Васојевићи), Лахоло (Бихор) Мратиндан (11.11.); Бектешевићи не славе
    Дубљевићи Дубљевићи и од њих Поповићи од Милића …Бјелице -> Дубљевићи (Невесиње)  -> Дубљевићи (Пива) -> Тепца (Језера) Ђурђиц (3.11.)
Грабљани и Градињани [Вулетићи, Јовановићи, Перишићи], [Бошковићи, Миљеновићи] Павле Орловић-…-Миждраг Чарађе (Голија) -> Пригредина (Бањани) -> Веље Цуце Јовањдан (7.1.)
Ђуричковићи Ђуричковићи и од њих Недовићи Павле Орловић-…-Ђурашин „Ђуро“-Ђуричко Чарађе (Голија) -> Пригредина (Бањани) -> Ржани До (Веље Цуце) -> Доњи Крај (Цетиње) -> Ђуричковићи (Загарач) -> Пријелози (Средње Полимље) -> Костићи (Бихор) Мала Госпојина (8.9.), Аранђеловдан (8.11.) у Пријелозима, не славе у Костићима
Комненовићи Комненовићи Павле Орловић-…Комнен Бајица Чарађе (Голија) -> Пригредина (Бањани) -> Ржани До (Веље Цуце) -> Бајице -> Бањани Јовањдан (7.1.)
Липљани и Проседољци Поповићи, [Марковићи, Томашевићи] Павле Орловић-…-поп Јаков Чарађе (Голија) -> Пригредина (Бањани) -> Доњи Крај (Озринићи) -> Веље Цуце Јовањдан (7.1.)
Липовци Ивановићи, Илићи Павле Орловић-…-Змијица Чарађе (Голија) -> Пригредина (Бањани) -> Горња Заљут (Веље Цуце) Јовањдан (7.1.)
Ненојевићи Вуксановићи, Мартиновићи Павле Орловић-…-Неноје Чарађе (Голија) -> Пригредина (Бањани) -> Ржани До (Веље Цуце) -> Бајице -> Љешкопоље Јовањдан (7.1.)
    Бориловићи Бориловићи Борило Мартиновић Бајице -> Лапчићи (Маини) Јовањдан (7.1.)
    Зоговићи

    и Крџићи

Зоговићи,

Крџићи

два брата Мартиновића …Бајице -> Горње Полимље -> Шекулар -> Метохија Јовањдан (7.1.)
    Љухари Ђоловићи (К), Муховићи (М), Перковићи (К), Шабовићи (М) браћа Ђуро и Крсто Мартиновић …Бајице -> Фундина (Кучи) -> Плавска област -> Брестовик (Бихор) Никољдан (6.12.); Муховићи и Шабовићи не славе
Самарџићи Самарџићи Павле Орловић-…Комнен Бајица / Саво Чарађе (Голија) -> Пригредина (Бањани) -> Ржани До (Веље Цуце) -> Бајице -> Кривошије Јовањдан (7.1.)
Тепавчевићи Тепавчевићи Павле Орловић-…-Тепо Голија Јовањдан (7.1.)
Ћетковићи Ћетковићи Павле Орловић-…-Ћетко Чарађе (Голија) -> Пригредина (Бањани) -> Ржани До (Веље Цуце) -> Ораховац -> Братешићи (Грбаљ) Јовањдан (7.1.), Јесењи Јовањдан (24.6.) у Братешићима

Пилатовци

Пилатовци Додери, Комненићи, Шекарићи бан Пилат Опутне Рудине Ђурђевдан (23.4.)

Предојевићи

Радмиловићи Радмиловићи браћа Војко и Сава Радмиловић Пријевор (Билећа) -> Баљци -> Жлијеби (Херцегновска област) Никољдан (6.12.)

Страхињићи

Старчевићи Старчевићи и од њих Бошковићи, Јеловци, Кнежевићи, Лучићи, Милићевићи, Попадићи, Ћирковићи и Џувери Страхињић Бан Бањска (Косово) -> Пљевља -> Затарје Лазарева Субота (8 дана пре Васкрса)

Хребељановићи-Лазаревићи

Шобајићи Вуковићи, Кадовићи, Перовићи Прибац Хребељановић-кнез Лазар-Стефан Лазаревић-Сибињанин Јанко-Лале Грбаљ -> Прилепац -> Крушевац -> Београд -> Хунедоара -> Шобајићи (Бјелопавлићи) Петковдан (14.10.)
Напомене:

(СА) – српски родови и братства албанског порекла према предањима

(АС) – албански родови и братства српског порекла према предањима

(А) – албански родови и братства

(К) – већински католички родови и братства

(М) – већински муслимански родови и братства

За родове који настањују више области је подвучена матица на простору Црне Горе.

За родове чија братства празнују више крсних слава подвучена је најстарија крсна слава.

Поред наведених братстава која имају устаљена предања о пореклу од властеле, постоји и мањи број братстава која су према једном од више предања племићког порекла. Тако Томашевићи, који су грана Мулина у Бањанима, имају и предање да су од босанског краља Стефана Томашевића иако код Мулина преовлађује предање о пореклу из Бањске.

Вредно је помена да владарска кућа Петровић-Његош, као ни цео род Раичевића и Хераковића коме ово братство припада, нема предање о пореклу од средњовековне властеле иако би се од њих то највише могло очекивати јер су владарске куће одувек желеле да своју владавину представе као легитимну кроз континуитет са некадашњим владарским породицама. За њихове родоначелнике, браћу Херака и Раича, у предању се једино каже да су дошли из села Мужевице под планином Његош из Бањана.

Властела у Црној Гори 1914. године према устаљеним народним предањима

Истинитост предања у светлу генетских истраживања

Доступни историјски извори потврђују предања Боројевића, Горевука, Миковића и Радмиловића, а у одређеној мери и предањa Биједића и Војновића. Међутим, битно је споменути да прва четири рода потичу од ситне властеле, док се једино за Биједиће и Војновиће може рећи да највероватније потичу од властеле која је имала битнију улогу у српској историји, конкретно од Бранковића и Војиновића. С друге стране, предања свих осталих наведених братстава се не могу поткрепити историјским документима, а одређени број тих предања већ је побијен досадашњим резултатима ДНК тестирања. Тако рецимо Богићевци, Гојаковићи и Мрњавчићи припадају различитим хаплогрупама, иако сва три рода тврде да су од Мрњавчевића. За Дрекаловиће који су према предању од Кастриота се испоставило да потичу од Мрњавчића чиме је то предање побијено. Исто тако, за Братоножиће и Цвијовиће из околине Пљевље који су према предању од Бранковића је утврђено да су разнородни и да притом нису сродни Корјенићима од којих потичу Бранковићи. Када су у питању Орловићи, за Бјелице, Ђуричковиће и Тепавчевиће је утврђено да нису сродни осталим братствима са истим предањем, при чему су Бјелице и Ђуричковићи засебан род у односу на Тепавчевиће који су сродни Бањанима. Предање Шаранаца о пореклу од Властелиновића је такође оборено јер нису сродни Шаренцима, док се за Шобајиће испоставило да припадају роду Бјелопавлића чиме је оборено њихово предање о пореклу од Лазаревића. Ипак, можда и најбољи пример нетачности предања о пореклу од властеле јесу братства која су према предању од Војиновића. Тако Војинићи-Жарићи, Војинићи-Љешњани, Вујовићи-Љуботињани, Пуношевићи и Радуловићи припадају потпуно засебним родовима, што значи да су најмање четири од пет предања ових братстава нетачна. Међутим, треба имати у виду да је и код предања у којима се спомиње порекло од властеле део родослова до претка по коме је род назван најчешће врло поуздан иако је други део предања нетачан. Тако да ако се предањима приступа на рационалан начин, а не по принципу све или ништа, из њих се доста корисног може сазнати о пореклу становништва. Више речи о пореклу и предањима свих до сада тестираних братстава ће бити у текстовима о генетски профилисаним родовима у Црној Гори.

Коришћена литература

  • Андрија Јовићевић, Зета и Љешкопоље, Београд 1926.
  • Андрија Јовићевић, Плавско-Гусињска област, Полимље, Велика и Шекулар, Београд 1921.
  • Андрија Јовићевић, Ријечка Нахија, Београд 1910.
  • Андрија Јовићевић, Црногорско Приморје и Kрајина, Београд 1922.
  • Андрија Лубурић, Дробњаци, Београд 1930.
  • Блажо Кнежевић, Властелиновићи, Подгорица 2006.
  • Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у турској граници, Београд 1905.
  • Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у црногорској граници, Београд 1903.
  • Војин С. Муришић, Крушевице (Сврчуге – Петијевићи – Бијелићи), Београд 2000.
  • Вукашин Вучков Шошкић, Шошкићи из Полимља, Београд 1995.
  • Вукота Миљанић, Аким Миљанић, Презимена у Црној Гори, Београд 2007.
  • Вуле Kнежевић, Племе Шаранци, Београд 1961.
  • Звонимир М. Мијушковић, Племе Пјешивци – крајина Старе Црне Горе, Београд 1984.
  • Јован Вукомановић, Паштровићи, Цетиње 1960.
  • Јован Вукомановић, Црмница, Београд 1988.
  • Јован Ердељановић, Братоножићи – племе у црногорским Брдима, Београд 1909.
  • Јован Ердељановић, Пипери, Београд 1917.
  • Јован Ердељановић, Kучи, Београд 1907.
  • Јован Ердељановић, Стара Црна Гора, Београд 1926.
  • Јован Ф. Иванишевић, Подловћенско Цетиње, Цетиње, 1892.
  • Јован Ф. Иванишевић, Путопис кроз Мале Цуце, Цетиње, Јавор 1891.
  • Косто Р. Перућица, Опутна Рудина, Београд 1989.
  • Марко Миљанов, Племе Кучи у народној причи и пјесми, Београд 1904.
  • Миладин Kонтић, Племе Пјешивци са историјом братства Kонтић, Београд 1977.
  • Милан – Мишо Брајовић, Племе Бјелопавлићи, Подгорица 2000.
  • Милан Пековић, Никшићка Жупа, Београд 1974.
  • Милета Војиновић, Пљеваљски крај – прошлост и порекло становништва, Пљевља 1997.
  • Милисав Лутовац, Бихор и Kорита, Београд 1967.
  • Милисав Лутовац, Рожаје и Штавица, Београд 1960.
  • Милорад Јокнић, Становништво у пљеваљском крају, Пљевља 2006.
  • Милош К. Војиновић, Тадија Б. Бошковић, Попис домова у новим крајевима Краљевине Црне Горе 1913. године, Колашин 2015.
  • Мирко Барјактаровић, Ровца, Титоград, 1984.
  • Мирко Вукићевић, Вукићевићи из Трешњева и њихови коријени, Андријевица 2015.
  • Небојша Драшковић, Чевско Заљуће и Доњи Крај – села у племену Озринићи, Београд 1999.
  • Никола С. Вујачић, Братство Вујачић, Требиње, 1983.
  • Павле Радусиновић, Насеља Старе Црне Горе, Београд 1985.
  • Петар Пејовић, Озринићи – племе Старе Црне Горе, Београд 2004.
  • Петар Шобајић, Бјелопавлићи и Пјешивци, Београд 1923.
  • Петар Шобајић, Корјенићи, Цетиње 1964.
  • Радослав Ј. В. Вешовић, Племе Васојевићи, Сарајево 1935.
  • Радојко Копривица, Братство Копривице – поријекло, свештеници, Никшић 2016.
  • Рајко Раосављевић, Морача, Ровца, Kолашин, Београд 1989.
  • Сава Накићеновић, Бока, Београд 1913.
  • Светозар Томић, Бањани, Београд 1949.
  • Светозар Томић, Дробњак, Београд 1902.
  • Светозар Томић, Пива и Пивљани, Београд 1949.
  • Стеван Поповић, Ровца и Ровчани у иторији и традицији, Никшић 1997.
  • Стојан Kараџић, Вук Шибалић, Дробњак – породице у Дробњаку и њихово поријекло, II измијењено и допуњено издање, Београд 1997.
  • Томо П. Ораовац, Арбанашко питање и српско право, Београд 1913.
  • Čedomir S. Bulajić, Rodoslov bratstva Bulajić, Beograd 1997.
  • Fadil M. Kardović, Porijeklo bratstva Kardovića, Novi Pazar 2010.
  • Veselin Konjević, Kazivanje Ahmet-bega Mušovića, Cetinje, 2017.

ПРЕПОРУЧУЈЕМО: Сајтови за генетичку генеалогију

isogg.orgМЕЂУНАРОДНО ДРУШТВО ЗА ГЕНЕТИЧКУ ГЕНЕАЛОГИЈУ, најзваничније место за поделу хаплогрупа
Друштво је основано од стране администратора ДНК пројеката. Главна визија друштва је промоција и едукација у области генетичке генеалогије.

На почетној страници се могу пронаћи линкови ка стаблима хаплогупа које носе називе по словима алфабета, као и информације о давању имена подгранама хаплогрупа, тј. СНП-овима.

У оквиру овог друштва направљен је портал ISOGG Wiki где је могуће пронаћи пуно корисних чланака о ресурсима за генетичку генеалогију, врстама тестова (Аутосомална ДНК, Митохондријална ДНК, и мушка Y-ДНК), компанијама које врше тестирање, информације о тестовима и поређење истих. Страница добродошлице са линковима Wiki Welcome Page
У оквиру друштва постоји и форум који се налази на линку.

Сајт је на енглеском језику.

ВИКИПЕДИЈА – слободна енциклопедија.  Овде се могу пронаћи текстови на разним језицима о хаплогрупама, народима и њиховој генетици. Иако се ради о слободној енциклопедији где сами корисници пишу текстове- што много пута може бити злоупотребљено, википедија из године у годину постаје све важнији извор података и информацијa из неколико разлога:

  1. доступна је свима и лако претражива.
  2. редовно се ажурира, нарочито текстови на енглеском језику.
  3. референце. Ово је можда и најбитнија ставка, на дну свих текстова може се пронаћи списак научних радова из којих су преузети подаци. За неке радове су доступни дирекни линкови где се могу прочитати, други се могу пронаћи једноставно претрагом, док су неки доступни само на одређеним сајтовима где се мора платити чланарина.

ДНК хаплогрупе људског Y-хромозома

Чланака на енглеском језику има далеко више, опширнији су и садрже пуно података:
Мушке Y хапорупе Human Y-chromosome DNA haplogroup

Заступљеност мушких хаплогрупа у популацијама широм света Y-chromosome haplogroups in populations of the world

Митохондријалне ДНК хаплогрупе Human mitochondrial DNA haplogroup

Информације о тестовима Genealogical DNA test

Праћењем линкова на наведеним страницама могу се пронаћи додатни текстови.

ЕУПЕДИЈА  – Портал основан од стране Maciamo Hay са циљем да постане детаљан и информативан водич о европским земљама, са освртом на путавања, културу, историју и живот у Европи.

Портал има посебну секцију посвећену генетичкој генеалогији.  У овој секцији је могуће пронаћи текстове о хаплогрупама са сликама најсвежијих стабала сваке од њих и мапама распрострањености.
Поред наведених ставки могуће је прочитати теорије о пореклу сваке хаплогрупе и њених подграна, ширењима кроз одређене археолошке културе, етничке групе, или пак након неког значајнијег историјског догађаја. Ове теорије су засноване на досадашњим резултатима које су донеле популациона генетика и археогенетика, нова истраживања могу донети нова сазнања и самим тим неке хипотезе потврдити, а друге оборити. То се више пута дешавало, тако да треба бити обазрив са теоријама, тј. не узимати их као коначне.

У оквиру Еупедије постоји форум где се могу читати дискусије и учествовати у њима. За читање већег броја страница у току једног дана потребно је постати регистровани корисник на сајту. Регистрација профила је бесплатна.

Већина текстова на сајту су написане на енглеском језику, поред овог језика неке текстове је могуће читати на француском, италијанском и грчком. Од скора, захваљујући члановима удружења „Порекло“ текстове о G2a и  E1b1b хаплогрупама могуће је читати на српском језику.

Фејсбук страница Еупедије

НЕВГЕН Y-ДНК ПРѢДВИЂАЧ за особе које су управо добиле резултате тестирања Y хромозома најважнија ствар је пронаћи поуздан предвиђач хаплогрупе. Невеген је ту прави избор. Поред стандардне опције предвиђања основних хаплогрупа нуди и могућност доста поузданог предвиђања подгране. Предвиђач је плод рада два стручњака са Српског ДНК пројекта и тренутно важи за најбољи не само код нас већ и у свету. Више о овом предвиђачу се може прочитати на следећем линку.

Неки од осталих предвиђача хаплогрупа:

Haplogroup Predictor

Haplo-I Subclade Predictor

ysearch.org – НАЈВЕЋА ИНТЕРНАЦИОНАЛНА БАЗА ХАПЛОТИПОВА

База садржи хаплотипове тестираних широм планете и омогућава више врста претрага:

  1. На основу хаплотипа. Претраживач може имати профил на сајту, али није неопходно пошто је могуће претраживати директним уносом вредности у табели. Регистрација профила је бесплатна. Приликом регистрације након потврде се дешавало да сајт избаци грешку, тј. да регистрација није успела, а уствари јесте. Ово је један од разлога постојања већег броја истих профила који су направљени више пута. Зато у случају избацивања грешке пре прављења новог профила пожељно је проверити да ли је претходна регистрација успела. Ову проверу је најлакше одратити претрагом по презимену које је уписано. ИД профила обавезно запамтити.
  2. Претрага по презимену или у листи презимена.
  3. Претрага по основу хаплогрупе и региона.

Помоћу сајта Ysearch је могуће рачунање генетичке удаљенисти хаплотипова и њихово поређење.

Сајт McGee Surname DNA Project  нуди један занимљив алат за поређење хаплотипова, рачунање генетичке дистанце и времена до заједничког претка: Y-Utility: Y-DNA Comparison Utility, FTDNA 111

Могуће је вршити разне прорачуне мењањем вероватноћа и стопа мутација. Хаплотипове које желимо поредити уносимо једноставним копирањем у поље по фтдна распореду, што се тиче припреме хаплотипова у екселу пре копирања и прављења матрица пожељно је погледати видео How to use Dean McGee’s Utility to generate a Genetic Distance Matrix

За информације о стопама мутације одређених маркера посетити Mutation rates (From ISOGG Wiki) и Mutation Rates used byRogersDNA

Family Tree DNA – највећа и најпознатија компанија за комерцијално тестирање појединаца и група.

На сајту је могуће пронаћи информације о тестовима које компанија нуди, цене истих, упутства за почетнике и још много тога.

ФТдна поседује највећу светску базу комерцијално тестираних особа из читавог света, сваки тестирани преко њихове компаније има могућност поређења својих резултата са великим бројем људи из региона и читавог света. Ово је главна предност ове компаније у односу на конкурентске.
Тестирани се могу учланити у неки од постојећих пројеката или отворити свој пројекат.
Неки од примера регионалних пројеката са наших простора су  Dinaric Alps DNA и Balkans. Члан пројекта може бити само неко ко је тестиран преко ФТдна, остали могу видети само (јавни) део резултата из табела и упоредити са својим резултатом.

Поред одељка за учење и форума компанија за постојеће и будуће кориснике има отворен youtubeканал где је могуће погледати вебинаре о генетичкој генеалогији од почетног до напредног нивоа.

Фејсбук страница ФТдна.

Сајт је на енглеском језику.

YSEQ DNA – још једна компанија за комерцијално тестирање. Нуди скоро све основне производе као ФТдна, а у појединим сегментима чак и више. Цене су нешто ниже, а резултати стижу доста брзо. Преко ове компаније је могуће тестирати велики број СНП-а за све хаплогупе, многи од њих су једино доступни за тестирање код ове компаније. Убрзо након откривања сваког новог СНП-а компанија га додаје на своју листу производа. Чак и у ситуацији да неки СНП није доступан може се наручити његово убацивање у листу по цени од $1. Слично је и са СТР маркерима и панелима.
Компанија  поред појединачних СНП-ова нуди велики број панела за све хаплогрупе.

Када корисник сајта посети страницу неког од панела нпр. I2a-M423 Panel или E1b-V13 Panel може пронаћи најпрецизније стабло жељене хаплогрупе са свим до тог тренутка откривеним подгранама односно СНП-овима.

За оне који се тек намеравају тестирати по први пут могу бити занимљиви STR Панели.

Фејсбук страница YSEQ-а

Сајт је на енглеском језику.

Компанија YFull која се бави тумачењем и поређењем података из  NextGenY-chrsequence резултата тестираних особа. Неки од оваквих тестова су нпр. Big Y и Y-elite. На основу резултата ових тестова YFull прави стабла хаплогрупа,  њихових подграна уз одређивање приближног времена настанка сваке гране и мутације, као и рачунање времена до заједничког претка.

YFull Y-стабло

Кликом на одређена слова може се видети стабло сваке хаплогрупе. Пример стабло I-CTS10228. Поред сваке гране стоји процењено временастанка гране и TMRCA (време до заједничког претка) тестираних у оквиру подгране. TMRCA се рачуна као аритметичка средина старости сваке од линија. Формула за израчунавање TMRCA се може видети кликом на „info“ за сваку грану. Код тестираних који су оставили место порекла поред ИД могуће је наћи податке о земљи и округу из кога долазе.
Са повећањем броја тестираних могуће су промене на стаблу, убацивање нових грана и промена времена до заједничког претка. На стаблу се налазе само резултати оних који су послати комапанији на анализу, из тог разлога много пута неке гране недостају а њих је могуће видети на стаблима код Yseq-a или оним која су направљена од стране администратора одређених пројеката. Још један од недостатака овог стабла су СНП-ови који неки од тестова као што је Биг Ипсилон не покривају, а који су откривени. Ови СНП-ови се такође не налазе на њиховом стаблу, или се налазе само код оних који су тестирани једном врстом теста, а нема их код оних тестираних преко друге компаније пошто њихов тест не покрива тај део хромозома, такав случај је са PH908. Без обзира на ове недостатке Yfull је најбоље место на коме се могу пронаћи подаци о времену настанка хаплогрупа и њихових подграна.

Фејсбук страница Yfull-а

Руски форум за генетичку генеалогију Молген. На форуму је могуће читати дискусије о хаплогрупама и генетици Руса и осталих народа са територије Русије и шире. Форум је на руском језику. Генофонд је још један руски сајт који се бави генетичком генеалогијом кроз синтезу више научних дисциплина.

Бугарски форум за генетичку генеалогију Форум за Българска ДНК Генеалогия где се могу пронаћи  текстови о хаплогрупама и генетици Бугарске, као и подаци о тестиранима из те земље. Форум је на бугарском језику.

Форум Anthrogenica – још једно место за читање дискусија на ову тему, а такође се бави и антропологијом. Форум је на енглеском језику, међутим постоје подфоруми за друге језике међу њима и један за словенске. За читање већег броја страница потребно је регистовати профил, регистрација је бесплатна.

Eurogenes Blog – блог је фокусиран на европску популациону генетику и модерну физичку антопологију.

Genetiker – блог са фокусом на археогенетику и историју где се може прочитати велики број текстова о анализима древне днк.

I-P37.2 haplogroup research – блог који се бави I2a хаплогрупом. На сајту је могуће пронаћи текстове о новим резултатима везаним за ову хаплогрупу са увек актуелним стаблима подграна.

И за крај сајт Српског ДНК пројекта и форум где се могу читати текстови о разним хаплогрупама, народима и пореклу тестираних са нашег подручја. Ко жели може постати и активан учесник разговаралишта или пак члан удружења „Порекло“ што доноси низ погодности, једно од њих је тестирање по повлашћеној цени код ДНК центра.

ПРИРЕДИО: Владица Цонић