Архиве категорија: Александар Маринковић

mt-DNA-U

МИТОХОНДРИЈСКА ДНК mt-DNA U

ПИШЕ: Александар Маринковић

Припадници ове хаплогрупе су међусобно врло разнородни и не треба их сматрати иоле ближим “рођацима“ уколико припадају различитим огранцима (U2, U3, U4 итд.)

Огранак U2

Хаплогрупа је врло раширена у Европи, али са прилично ниским постотком учешћа (до 2%). Издваја се једино простор јужне Пољске и источног Балтика са преко 3%, а такође и међу становништвом уралског говорног подручја. С друге стране, није присутна у Скандинавији, око Пиринеја, на Сардинији и међу Ашкенази Јеврејима. Такође, значајније се бележи у јужној Азији односно Индији нарочито међу популацијом која говори индоевропским језицима.

Огранак U2 можемо поделити у две подскупине: јужноазијске U2a, U2b и U2c, централноазијску U2d те европску U2е.

За U2 се сматра да је настала пре најмање 40.000 година у западној Азији, а у Европи се везује за Кромањонце од пре 33.000 година (налазиште Костенки на Дону, Русија). Најстарији узорак европска U2е пронађен је у Немачкој (старост 11.000 година) међу мезолитским ловцима-скупљачима, на Карелији старости око 9.500 година и код два узорка у Мотали (Шведска) од пре 8.000 година (U2е1).

Од старих култура, овај огранак се везује за Јамна културу (U2e1a), Културу бојних секира (Corded ware culture – U2e1 and U2e2) и Уњетичку (U2e1f) и Андроново културу (U2e).

Огранак U3

Раширен је по Блиском истоку и подручју Кавказа док у Европи нема већу заступљеност – највише у Грчкој, Италији, Бугарској и Белорусији (2-3%).

Сматра се да је настала пре 30.000 годна међу ловцима-скупљачима Средњег истока и везује се за y-DNA (мушку популацију) хаплогрупе Ј1 и Т1а. У оквиру нашег пројекта забележена су два примерка: један на територији Србије, други у Битољу (БЈРМ).

Огранак U4

Овај огранак је распрострањен већим делом Европе: највише у источној Европи, а спорадично у Скандинавији и Иберском полуострву и источном Медитерану. Настала је пре око 25.000 година међу мезолитским ловцима-скупљачима и добро се поклапа са распростирањем R1a мушке популације и у мањој мери R1b.

Забележена је у Јамна култури, старом Сумеру, Андроново и Карасук култури и Басену Тарим.

Огранак U5

Носиоци U5 мтДНК су раширени по читавој Европи, с нагласком на Скандинавији. Другим речима, значајно је пристуна међу y-DNA хаплогрупама I1, I2 и R1a док се пристуство у Сибиру везује за индоевропске миграције.

Старост је тешко утврдити и креће се у распону од 25.000 до 50.000 година, али се сматра преовладавајућом у доба палеолита и мезолита међу европском ловцима-скупљачима.

Занимљиво је да је у мезолитском налазишту на северу Шпаније (старост око 8.000 година) успешно утврђено порекло појединца и по мушкој и по женској линији: мтДНК је U5b2c1, a по мушкој лози C1a2. И у луксембуршком налазишту тог доба, у Лошбуру, потврђена је код појединца U5b1а мтДНК хаплогрупа и I2 по мушкој лози.

Подгрупа U5а1 је забележена у културама Бојне секира (Corded ware culture), Уњетичкој и Андроново култури те микенској Грчкој, а такође и међу Индоевропљанима курганске културе у Казакстану, Скито-сарматским заједницама у Азији и Украјини па и у латенској култури Келта.

Овај огранак је уједно и најзаступљенији од свих U огранака на простору бивше Југославије (18 од 37), са уделом од 9.57% од 188 прикупљених узорака.

Огранак U6

Ова скупина је раширена по Блиском истоку, северној Африци и Иберијском полуострву те симболично по медитеранској Европи.

Настала је пре 35.000 година у западној Азији те се издвојила из основне U скупине и запутила у Африку.

На нашим просторима још није званично забележена.

Огранак U7

Настала је пре 30.000 година на обалама Црнога мора и везује се за Халштатску културу тј. Старије гвоздено доба. То значи да су њени носиоци највероватније били Келти на западу Европе, Скити на истоку, а на Балкану Илири и Трачани.

Огранак U8

Подскупина U8а присутна је међу Баскима која је настала још у најстаријем палеолиту. С обзиром да није забележена у Африци, највероватније је настала у западној Азији.

Подскупина U8b je забележена у Јордану и Италији, а код нас свега један узорак (Чапљина, БиХ).

Огранак U9

Врло ретка и забележена је у Пакистану, Јемену и Етиопији. Највероватније је афричког порекла и њено ширење се везује за простор око Арапског мора.

Укупно је прикупљено 188 узорака (базе FTDNA, MitoSearch, 23andMe) са ових простора, а њих 37 припада различитим огранцима мтДНК – U. Гледајући подгрупе, стање је следеће:

* 18 – U5
* 8 – U2
* 5 – U4
* 2 – U3
* 2 – U7
* 2 – U (тестирани само HVR1 и HVR2)

Приметна је већа заступљеност U5 хаплогрупе у западним динарским крајевима, али то је вероватно последица малог броја тестираних у Србији, Црној Гори и БЈРМ. Недавно је објављена и вест да је на локалитету “Јеринин град“ код Ваљева утврђена је мтДНК U5a2a код четири женска скелета с почетка 6. века. Могли су је донети и Славени и Готи (или неки други источногермански народ) на ове просторе.

 

mtDNA-T

МИТОХОНДРИЈСКА ДНК mt-DNA R1 + T

 

ПИШЕ: Александар Маринковић

Некада позната као “pre-HV“, а данас као R0a, настала је из мтДНК хаплогрупе R чији је огранак R1 (тачније R2’JT) родоначелник велике скупине ЈТ.

Митохондријска ДНК хаплогрупа Т је настала пре око 29.000 година највероватније на простору источног Медитерана. Чине је два велика огранка, Т1 и Т2 која су се раздвојила пре 21.000 година и имају врло различиту географску распрострањеност.

Огранак Т1 у Европи ретко прелази 6% међу популацијом, а у нашем окружењу присутна је од 4-5% на јужном Балкану и 6% на простору Румуније. Иначе, најзаступљенија је на простору “Плодног полумесеца“ и јужног Кавказа.

Што се тиче другог огранка, Т2, он је много присутнији у Европи односно близу 10%. Најстарији Т2 огранци су Т2с и T2d док су најмлађе T2b, T2e, T2g, настале пре око 10.000 година. Подгрупа T2b се до данас највише разгранала међу Европљанима, чинећи око половине од свих Т2 огранака.

На простору бивше Југославије забележили смо укупно 9 примерака Т мтДНК хаплогрупе и 2 припадника R1.

Гледајући подгрупе, стање је следеће:

* 4 – Т1 (од којих је 1 узорак Т1а1h из Хрватске)
* 2 – Т2
* 2 – R1 (по један у Словенији и Загребу)
* 1 – Т2а1 (Словенија)
* 1 – Т2b (околина Маглаја)
* 1 – Т (тестирани само HVR1 и HVR2 – узорак са острва Иж)

ПИШЕ: Александар Маринковић

Генетичка мешавина (Admixture) сваког појединца утврђује се аутосомалним генетичким тестом од којих су најпознатији Family Finder и 23andMe. Оно обухваћа целокупно генетичко наслеђе стечено од предака уназад двестотињак година (отприлике шест генерација), како са мушке тако и са женске стране.

Осим што могу послужити у трагању односно потврђивању породичних веза, аутосомални исходи се користе и за повезивање народа. Наиме, прикупљени аутосомални исходи више народа и њихово међусобно упоређивање могу јасно показати колико су одређени народи међусобно блиски. Они се у том случају групишу у “гроздове“ док у супротном случају завршавају на удаљеним деловима оса (види текст о поређењу српске и турске генетике).

У оквиру “Додекад пројеката“ вршена су бројна истраживања аутосомалних генетичких резултата различитих народа и етничких скупина. Данас су нам најзанимљивији тзв. K7b и K12b калкулатори (рачуначи) јер најбоље приказују староседелачке и дошљачке скупине на Балкану.

“Српски ДНК Пројекат“ је успео прикупити 30-так аутосомалних исхода са ових простора (Срба и осталих нација). Део је прикупљен са јавно објављених исхода истраживања “Западног Балкана“, личних познанстава са тестиранима, али ипак је већина исхода добијена од самих учесника Форума и чланова Друштва српских родословаца “Порекло“.

K7b-admixture-3

K12b-admixture-gotovo

Аутосомални исходи се могу рачунати како преко рачунача “Невски“ тако и преко сајта “GEDmatch“ који нуди обиље различитих калкулатора, предвиђач боје очију те списак појединаца с којима делите заједничку генетику.

На жалост, “Додекад пројекат“ није обухватио Србе нити балканске народе, а у међувремену је и затворен. Управо из тог разлога, “Српски ДНК Пројекат“ ексклузивно нуди могућност да се домаћа и инострана јавност упозна са аутосомалним исходима српског народа као и нација у окружењу. Овим путем и јавно позивамо заинтересоване с простора бивше Југославије да нам се придруже и пошаљу своје аутосомалне резултате (под условом да им је порекло предака с ових простора, без обзира на националну припадност).

___________

“Serbian DNA Project“ has managed to collect more than 30 autosomal DNA samples, from the Serbs, who were originally from the area of the entire former Yugoslavia. On this occasion, we publish the results K7b and K12b Ancestry admixture, with the intention to increase the number of samples and spreads to other calculators. Also, we intend to make comparisons of Serbian resultswith other results ethnic communities with whom we share a common history and geographical areas. All are welcome and invited to join us. We hope these results will serve all researchers in the field of genetic genealogy outside South Slavic-speaking area.

____________

 

 

ПИШЕ: Александар Маринковић

Митохондријски геном је ДНК у митохондријама (м-ДНК) чија је укупна количина далеко мања од количине једарне ДНК, али није занемарљива зато што садржи гене важне за функционисање ћелије. Данас је познато више наследних митохондријских болести чији узрок је мутација на м-ДНК.

МтДНК стичу од мајке сва њена деца, и мушка и женска, али се наравно преноси искључиво преко жена. То значи да су мушкарци само носиоци, али не и преносиоци мтДНК порекла. Мутације на овим генима се дешавају једном у 10 до 50 генерација

Занимљиво је да је митохондријска ДНК постојанија у односу на y-DNA и много лакше се утврђује у старим костима (тзв. Древна ДНК).

Према до сада прикупљеним резултатима, више је него очигледно да највише мушких и женских припадника има хаплогрупа Н, а следе Ј и разни огранци групе U.

Значај припадности некој од мтДНК хаплогрупа огледа се и у медицини. Наиме, већ је утврђено да су одређене болести учесталије односно да су њени носиоци више отпорни на неке болести и др. медицинска стања.

Ево и примера за европске хаплогрупе:

* Паркинсонова болест – учесталија код Н, а мање присутна код Ј и К.
* Астеноспермија (смањена покретљивост сперматозоида) – мањи ризик код Н, а највећи код Т.
* Дуговечност – израженија код I, J и T.
* Наследна атрофија очног живца (Leber hereditary optic neuropathy) – присутнија код Ј и Т хаплогрупе, а нарочито код Ј2 огранка.
* Припадник хаплогрупе Т има веће шансе да оболи од коронарних болести и дијабетеса.
* Хаплогрупа N има повећани ризик од рака дојки, а угроженије су и жене које припадају њеним “низводним“ хаплогрупама: H, T, U, V, W, X.
* Припадник хаплогрупе U имају повећани ризик од рака простате и рака бубрега.
* Хаплогрупе U и К су повезане са већим ризиком од можданог удара.
* Хаплогрупа Х је погодна за развој дијабетеса тип-2, итд.

ИЗВОР: Википедија, www.eupedia.com

ДОДАТАКmtDNA табела, тестирани појединци са територије бивше Југославије

mtDNA-HV0

ПИШЕ: Александар Маринковић

Премда је митохондријска ДНК хаплогрупа HV0 проистекла из скупине HV, њихова распрострањеност се не поклапа. Наиме, док је родитељска HV пореклом са Блиског истока, HV0 + V скупине су на том простору занемарљиве. Штавише, HV0 + V су раширене по читавој Европи у размеру од 2-8% с нешто већим вредностима на Балтику, Иберији и земљама Магреба.

Хаплогрупа V се налази низводно од њој матичне HV0 и некада је носила назив HV0a2.

Не може се поуздано утврдити где су тачно настале скупине HV0 + V, али се старост HV0 процењује од 19.000 до 26.000 година, а V на 12.000 до 16.000 година.
На простору бивше Југославије забележили смо укупно 7 примерака HV од којих је само један предвиђен као HV0. Као таквог, унели смо га у мапу распрострањености, али не и статистички. Хаплогрупе V до сада има 12 забележених или 6.38% од укупно 188 узорака (базе FTDNA, MitoSearch, 23andMe).

Гледајући подгрупе, стање је следеће:

* 6 – V тестирани само HVR1 и HVR2)
* 3 – V6
* 2 – V1a1
* 1 – V1a1b
* 1 – HV0 (предвиђен на основу мутације T16298C)

Занимиљиво је да се V6 (према www.eupedia.com) бележи углавном у Француској, док се целокупна V1a1 добро уклапа у простор средње и североисточне Европе (Скандинавија, Балтик)

ФИЛОГЕНЕТСКО СТАБЛО mt-DNA HV0 + V (на енглеском језику)

  • HV0
    • HV0a
      • HV0a1: found in the British Isles, Germany and Finland
      • V (aka HV0a2)
        • V1
          • V1a
            • V1a1: found mostly from central to northeast Europe
              • V1a1a: found in Scandinavia, Finland and Baltic countries
              • V1a1b
          • V1b
        • V2: found in the British Isles
          • V2a: found in Ireland
          • V2b: found in England
          • V2c: found in England
        • V3
          • V3a: found in northwest Europe
          • V3b
          • V3c: found in northern, central and eastern Europe
        • V4: found in France
        • V5: found in Lapland
        • V6: found in France
        • V7
          • V7a: found mostly in Slavic countries, but also in Sweden, Germany and France
          • V7b: found in eastern Europe and France
        • V8: found in Sweden
        • V9
          • V9a: found in the British Isles
            • V9a1
            • V9a2
        • V10: found in the British Isles, northwest France and Sweden
          • V10a
          • V10b
        • V11
        • V12: found in Germany
        • V13: found in Norway, Hungary and Russia
        • V14: found in Poland and Iberia
        • V15: found in England, Norway and Armenia
        • V16: found in Britain, Germany and Denmark
        • V17: found in England
        • V18: found in the Netherlands, Germany and Italy
        • V19
        • V20: found in Norway
        • V21
    • HV0b: found in Ireland, Central Europe, Belarus and Italy
    • HV0c
    • HV0d: found in Scandinavia, Morocco and India
    • HV0e
    • HV0f: found in Sweden and Italy