Генетско порекло војводе Живојина Мишића

Увијек је интересантно када се истражује поријекло познатих личности, поготово великих историјских личности какав је војвода Живојин Мишић (на слици десно). Редови који слиједе донијеће узбудљиву причу о породици војводе Мишића у свјетлу нових података до који је дошла генетичка генеалогија.

Пише: Синиша Јерковић, сарадник портала Порекло из Бањалуке

Прије неког времена објавио сам текст о Божовићима, познатој српској породици из Ибарског Колашина и Пипера. Тада нисам ни слутио какав ће драгоцјен податак донијети генетско тестирање рођака и презимењака војводе Мишића у ваљевском мјесту Струганику. Нећемо се посебно бавити скорашњим миграцијама Мишића већ ћемо покушати да откријемо породичну везу која своју коначну потврду добија управо у генетском резултату.

Ево шта је о Мишићима у Струганику написао Божидар Каљевић, наставник из Земуна:

„Каљевићи су живјели у Тепцима, Подгори, Кочадолу, Слатини и Стругу, има их у још неким од ових села. Доселили су се на дробњачко-дурмиторски простор у 17. веку из Пипера, од братства Пилетића. Пилетићи су даље од Ћурковића и Лутоваца, чији је родоначелник Ћурко, син Мијаљев са старом славом Аранђеловданом.

Каљевићи су се овамо склонили због свађе са Турцима, населили су скоро сами кањон реке Таре, испод планине Пирлитора где су се по народној легенди, налазили двори легендарног јунака војводе Момчила. Породице из ових крајева селиле су се даље најчешће због немаштине, једина грана привреде било је сточарство, а данак се плаћао Турцима, хајдуцима, зверињу кога је у овим крајевима било много, те је стоку било тешко сачувати. У сеобу се најчешће кретало према пљеваљском пољу, где се један дио породица задржавао, па је тако и Лука Каљевић, по коме се тај део породице једно време прозвао, кренуо у том правцу, али су га са братственицима упутили даље према Старом Влаху, где је остао Сава Каљевић са својима, па се тамо зову Каљевић и Чађевићи (око Ужица), а они наставили према Ваљеву (Струганику). Тамо ће се по Миши прозвати Мишићи.

Данас у Црној Гори има доста братственика оних Каљевића који су се иселили у Србију.

Стара слава им је Томиндан.“

И тако смо, као и у случају Божовића, дошли опет у Пипере. А шта смо написали за поријеклу Божовића поновићемо:

„У Лутову, у Братоножићима постоји читава једна група породица која по предању потиче од једног претка, од извјесног капетана Гојка. Како се каже у предању, капетан Гојко је у Братоножиће такође досељеник, и то из Пирота у Старој Србији. Поменути Гојко се по паду српске Деспотовине (што значи да је живио половином 15.вијека) доселио у црногорска Брда, а његов син Никола је са сином Пипом дошао у Лутово у Братоножићима. Пипо је опет имао сина Михајла, а Михајло два сина: Ђурка и Гојислава. Од Ђурка би били сви Лутовци, као и пиперски Ђурковићи, а од Гојиславовог сина Вукоте Вукотићи и од њих Божовићи у Пиперима. Дакле би цијела линија за Божовиће изгледала овако: Божо (Божидар)- Вукота- Гојислав- Михајло- Пипо- Никола- капетан Гојко.“

Каљевићи, од који су постали Мишићи, преци војводе Живојина Мишића воде поријекло од Пилетића, пиперског братства. У раду о Пиперима Јована Ердељановића за Пилетиће се каже да припадају братству Ћурковића које се доселило из Лутова у Братоножићима. Пилета, по коме су Пилетићи добили име био је син Вује, а Вујо син Радула, а Радул син Никца, а Никац син Ћурка, по коме је и цијело братство добило име. И сад слиједи најинтересантнији дио који повезује пиперске Божовиће са Мишићима. Ћурко је био син Мијаља тј. Михајла, а брат Гојислава, истог оног Гојислава који је имао сина Вукоту и унука Божу од ког су и настали Божовићи у Пиперима. Значи ради се о истом братству из Лутова чији је најдаљи познати предак капетан српске Деспотовине Гојко који је живио половином 15. вијека. Да би јасније представили предањску везу Мишића из Струганика и Божовића из Пипера и Ибарског Колашина постављамо следеће стабло:

 

Из овога је сасвим јасно да се ради о истом братству. Синови Михајла Пиповог, Ћурко и Гојислав прешли су из Братоножића у Пипере и од њих су у Пиперима настала два напоштованија пиперска братства: Божовићи и Ћурковићи из којих су се дуго времена управо и бирале пиперске војводе. Да ли је онда чудо што је и војвода Живојин Мишић потекао из једне породице са оваквом војном и ратничком историјом?

Постоји још један детаљ везан за ово велико српско братство које би могло имати везе са легендом, а то је прича о војводи Момчилу из народне пјесме Женидба краља Вукашина. Момчило није само личност народних пјесама већ и историјска личност који се, као савременик цара Душана, појављује у историјским изворима. Извори кажу да је војвода Момчило живио на граници Срба и Бугара, да је ратовао и за рачун Византинаца, али да се на крају приклонио српском цару Душану. У младости је био хајдук, али се касније упристојио и почео да живи животом српског племства. Град Пирот је иначе познат као Момчилов град. Главну пиротску тврђаву –Кале по предању сазидао је управо војвода Момчило. Зашто ово све спомињемо?

Поменуто братство у Лутову у Братоножићима води поријекло од капетана Гојка који је половином 15. вијека дошао управо из Пирота, града војводе Момчила. Ни то не би морало да подразумјева неку везу да поменути Каљевићи, преци Мишића нису живјели у подножју тврђаве Пирлитор на Дурмитору, коју народна пјесма веже управо за војводу Момчила. Ту је, под Пирлитором, усљед издајства невјерне жене Видосаве, погинуо војвода Момчило, оставивши у аманет краљу Вукашину, своме непријатељу, да умјесто невјерне Видосаве ожени Момчилову сестру Јевросиму, што ће краљ Вукашин и учинити. А Јевросима ће родити краљевића Марка, сестрића војводе Момчила. Народне пјесме су настајале кад је наш народ био под Турцима. Управо у том периоду под Пирлитором живјело је братство које је могло тврђаву у пјесми повезати са далеком успоменом на војводу о ком је остало породично предање.

ГЕНЕТСКА ПОТВРДА – МИШИЋИ И БОЖОВИЋИ

Све што је досад речено ослањало се махом на породично предање које је , на нашу срећу, дочекало 20. вијек да би га записао Јован Ердељановић. У цијелој овој причи је фасцинантно да је модерна наука, у овом случају генетика у могућности да потврди или оповргне породично предање. Да видимо шта нам у том смислу говоре резултати тестирања по очевој линији савременог потомка Божовића из Ибарског Колашина и савремених потомака Каљевића и Мишића из Струганика крај Ваљева.

Божовић је тестиран на укупно 12 маркера док су Каљевић и Мишић тестирани на 17 маркера, нажалост не на истим маркерима и не у истим компанијама, тако да нам то оставља могућност да упоредимо њихове генетске резултате на укупно 10 маркера. Осим тога у могућности смо да одредимо њихову Y- ДНК хаплогрупу. И Божовић и Каљевић и Мишић припадају истој хаплогрупи I2a1 Dinaric South, појединачно најзаступљенијој хаплогрупи код Срба. А ово су њихови генетски резултати:

 

Иако се ради о малом броју маркера, сасвим је јасно да је предање о заједничком поријеклу Мишића из Струганика и Божовића из Ибарског Колашина генетски потврђено. Њихови хаплотипови разликују се у 2 маркера на упоређених 10 маркера. Ова разлика је разумљива са обзиром да је њихов заједнички предак Михајло живио прије 400-450 година, крајем 16. вијека. Хаплотип Каљевића из Струганика је идентичан Мишићевом што је и очекивано и што само потврђује да су Мишићи настали од Каљевића. Свакако би било корисно да се сви тестирани тестирају на већи број маркера као и да се круг тестираних потомака капетана Гојка прошири. На тај начин бисмо могли пронаћи одговоре на још многа питања.

Ово је једна од прича која чини генетичку генеалогију једном од веома интересантних и динамичних дисциплина. Личи унеколико на детективско истраживање далеке прошлости. Надамо се да ће на нашем српском ДНК пројекту бити још оваквих занимљивих и из позиције генетике успјешних прича.

Напомена: Генетски резултати Мишића и Каљевића преузети из студије Александра Бачка „Родови који славе св. Тому“.

АУТОР: Шеф Српског ДНК пројекта Синиша Јерковић

ДНК

Share




Facebook коментари:

3 мишљења на „Генетско порекло војводе Живојина Мишића

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

six − 1 =

Препоручени текстови

Најновије

Топ 10 тема на ДНК форуму

Коментари