ПИШЕ: Владимир Глишин, молекуларни биолог и професор Универзитета (Политика, 1. новембар 2014.)

Зидно сликарство у пећини Марос у Индонезији (пре 40.000 година)

Зидно сликарство у пећини Марос у Индонезији (пре 40.000 година)

Досад се веровало да су Европљани настали мешањем већ одомаћених ловаца Западне Европе и средњоисточних фармера. Међутим, у управо објављеном уводном чланку у часопису „Нејчер“ тврди се да савремени Европљани имају у својим геномима и трећу компоненту која потиче од миграната северне Евроазије. Генетску везу између староседелачких Американаца (Индијанаца) и Европљана објашњава чињеница да је један део северних Евроазијаца отишао преко Беринговог мореуза у Америку, док је један други део отишао у Европу

ГЕНОМИКА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВО

Раздвајање људи од њихових најближих рођака – афричких мајмуна, шимпанза и горила – предмет је истраживања дуже од једног века. Питања која су постављена су следећа: који су мајмуни нама најсроднији, када се раздвајање десило, колико је била ефикасна величина те популације која се раздвојила, да ли су постојале субпопулације које су томе претходиле својом посебношћу и шта су били специфични догађаји пре него што је дошло до раздвајања.

Геномске студије генетских варијација у подсахарској Африци за коју претпостављамо да је колевка модерног хомо сапијенса помогле су нам да откријемо богату геномску историју са наговештајима разумевања сложености еволуције савремених људи. (Геном неког организма је укупан сет ДНК, укључујући све његове гене. Сваки геном садржи све информације потребне да се створи и одржава дати организам. Човеков, на пример, садржи више од три милијарде базних парова и сви се они у облику хромозомских јединица налазе у једру сваке ћелије)

Дубоке различитости геномских структура

Највећа студија која је икада урађена на групама Кхое (Хотентоти) и Сан (Бушмани) популације у јужној Африци открила је да су ове групе настале из најраније геномске диверзификације која се одиграла пре отприлике 100.000 година, много раније од досадашњег прихваћеног уверења о миграцији модерних људи „из Африке“. Урађена је анализа 220 појединаца из различитих региона јужне Африке и том приликом је нађено око 2,3 милиона геномских варијанти (базних парова) код сваке истражене особе, што ову студију чини највећом и најтемељнијом која је икада предузета. Ове дубоке различитости геномских структура унутар афричких популација имају важне импликације и последице када је у питању откривање историје човечанства. Из ових студија је видљиво да је у питању врло сложена популациона историја људи из Африке. Људска популација је била структурирана врло дуго. Још интересантнија је чињеница да су модерни људи настали од геномских нехомогених група! Не од само једног Адама и само једне Еве!

Студија је тим поводом открила да се сеоски начин груписања, живљења, прво раширио у јужној Африци у Кхое култури. Заједно са археолошким и етнографским студијама утврђено је да је сеоско груписање већ постојало код поменуте популације и пре доласка Банту фармера из источне Африке. Геномска анализа је, међутим, открила и врло карактеристичне генетске компоненте које имају источноафричке групе, што указује на врло рано „мешање“ генома ове две удаљене људске субпопулације.

Геномске студије ових група су такође откриле локалне адаптације у различитим Кхое и Сан групама пре него што се одиграло историјско раздвајање Кхое-Сан групације од других људи. На пример, откривено је да постоји селекција гена који су укључени у функције мишића, имуног одговора, заштите од УВ зрачења. То су, дабоме, особине везане за прилагођавање изазовима животне средине у којима су се нашли преци савремени Сан и Кхое група, и који су заостали у геномсом пулу локалних група до данашњих дана. Најубедљивији кандидати нових гена су били они који су омогућили конституисање таквог скелета који одређује анатомију савремених људи.

Још одавно знамо да су Y хромозоми карактеристични за мушки пол и да се наслеђују преко мушких потомака, док се митохондријалне ДНК које се иначе налазе у цитоплазми сваке ћелије наслеђују преко женског пола и већ су присутне у неоплођеној јајној ћелији. Према томе, посебна анализа сваке од ових компоненти може да нам да неку слику о мушкој тј. женској линији потомака. Дабоме, овакву прилику истраживачи о пореклу човека нису испустили.

Митохондријалне ДНК

Открили су да анализе савремених митохондријалних ДНК жена указују да припадају Афричком хуманом геномском пулу. Последица оваквог налаза умањује број интерконтиненталних миграција тј. објашњења о географској заступљености типова митохондријалних ДНК. Од 113 анализираних субпопулација истрачивачи су открили да је у Сан популацији различитост митохондријалних ДНК највећа указујући да су они били један од 14 „прадедовских популационих гроздова“, назовимо их племенима, настањених у обалском делу Намибије и Анголе.

ДНК Y хромозома

Хромозом Y који је одговоран за одређивања мушког пола човека је већи од митохондрија тј. митохондријалне ДНК која се наслеђује само преко женске линије (јајне ћелије), те је било потребно више времена за њихову анализу, што је уједно била и предност, јер она садрже више генетских информација од митохондријалних. Одређивање геномске структуре модерног Y хромозома указује да је он уобличен пре око 120.000 до 156.000 година у Африци па га често називамо Y хромозом Адама! Разлика у датирању Y хромозома Адама и митохондријалне ДНК Еве се приписује већој брзини изумирања Y хромозома због веће репродуктивне неуспешности у мушкој популацији, што онда значи да је само мали број врло успешних мушкараца остављао много деце, док ће мање успешни мушкарци оставити и мањи број потомака. На недавној конференцији Америчког друштва за хуману генетику се, дабоме, расправљало о разлици у хомогености митохондријалних и Y хромозомских ДНК, па се дошло, истини за вољу, до прелиминарног закључка да је постојао полигамски систем, пошто су на једног мушкарца долазиле четири жене. Мада је било мишљења да је број од три мушкарца на четири жене више вероватан! Додатно интересантно питање је било да ли су митохондрије Еве настале пре или истовремено са Y хромозомом Адама. Одговор је да су нам заједнички и мушки и женски преци постојали истовремено!

Европљани

Оно што можда највише интересује наше читаоце у овој геномској анализи јесте чињеница да се наше схватање о пореклу Европљана променило. Наиме, досад је постојало уверење да су Европљани настали мешањем већ одомаћених ловаца Западне Европе и средњоисточних фармера. Међутим, у управо објављеном уводном чланку у престижном научном часопису „Нејчер“ изнета је тврдња да савремени Европљани имају у својим геномима и трећу компоненту која проистиче од миграната северне Евроазије. Овде је значајно истаћи чињеницу која објашњава генетску везу између староседелачких Американаца (Индијанаца) и Европљана! Један део северних Евроазијаца је отишао преко Беринговог мореуза у Америку, док је један други део отишао у Европу. Такође је утврђено да су ови Евроазијци дошли накнадно, после већ претходног мешања ловаца и фармера. Наиме, анализа генома из скелета самих ловаца старих 8.000 година као и фармера који су живели у Немачкој пре 7.000 година показала је да они још немају трагове ове треће евроазијске популације. Дакле, ова популација је стигла у Европу пре отприлике 5.000 година!

Тако, на пример, Енглези у својим геномима имају 50 одсто европских фармера, 36 одсто ловаца и 14 одсто Евроазијаца. Међутим, Сардинијци су углавном остаци европских фармера и имају мање од један одсто евроазијских остатака у својим геномима.

Укупно узев, путем геномских анализа добијамо много тачнију слику о историјату порекла савремених људи. Ако су те геномске анализе тачне, а не постоје сумње да нису, онда је лако израчунати да је планетом Земљом од наших првих Адама и Ева до данашњег дана протутњало између 12.000 и 13.000 човекових генерација! Мало ли је?

ИЗВОР: Политика, додатак Култура, уметност, наука. Владимир Глишин, молекуларни биолог и професор Универзитета

 

 

Share




Facebook коментари:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

fourteen + nineteen =

Препоручени текстови

Најновије

Топ 10 тема на ДНК форуму

Коментари