PIŠE: Vladimir Glišin, molekularni biolog i profesor Univerziteta (Politika, 1. novembar 2014.)

Zidno slikarstvo u pećini Maros u Indoneziji (pre 40.000 godina)

Zidno slikarstvo u pećini Maros u Indoneziji (pre 40.000 godina)

Dosad se verovalo da su Evropljani nastali mešanjem već odomaćenih lovaca Zapadne Evrope i srednjoistočnih farmera. Međutim, u upravo objavljenom uvodnom članku u časopisu „Nejčer“ tvrdi se da savremeni Evropljani imaju u svojim genomima i treću komponentu koja potiče od migranata severne Evroazije. Genetsku vezu između starosedelačkih Amerikanaca (Indijanaca) i Evropljana objašnjava činjenica da je jedan deo severnih Evroazijaca otišao preko Beringovog moreuza u Ameriku, dok je jedan drugi deo otišao u Evropu

GENOMIKA I POREKLO STANOVNIŠTVO

Razdvajanje ljudi od njihovih najbližih rođaka – afričkih majmuna, šimpanza i gorila – predmet je istraživanja duže od jednog veka. Pitanja koja su postavljena su sledeća: koji su majmuni nama najsrodniji, kada se razdvajanje desilo, koliko je bila efikasna veličina te populacije koja se razdvojila, da li su postojale subpopulacije koje su tome prethodile svojom posebnošću i šta su bili specifični događaji pre nego što je došlo do razdvajanja.

Genomske studije genetskih varijacija u podsaharskoj Africi za koju pretpostavljamo da je kolevka modernog homo sapijensa pomogle su nam da otkrijemo bogatu genomsku istoriju sa nagoveštajima razumevanja složenosti evolucije savremenih ljudi. (Genom nekog organizma je ukupan set DNK, uključujući sve njegove gene. Svaki genom sadrži sve informacije potrebne da se stvori i održava dati organizam. Čovekov, na primer, sadrži više od tri milijarde baznih parova i svi se oni u obliku hromozomskih jedinica nalaze u jedru svake ćelije)

Duboke različitosti genomskih struktura

Najveća studija koja je ikada urađena na grupama Khoe (Hotentoti) i San (Bušmani) populacije u južnoj Africi otkrila je da su ove grupe nastale iz najranije genomske diverzifikacije koja se odigrala pre otprilike 100.000 godina, mnogo ranije od dosadašnjeg prihvaćenog uverenja o migraciji modernih ljudi „iz Afrike“. Urađena je analiza 220 pojedinaca iz različitih regiona južne Afrike i tom prilikom je nađeno oko 2,3 miliona genomskih varijanti (baznih parova) kod svake istražene osobe, što ovu studiju čini najvećom i najtemeljnijom koja je ikada preduzeta. Ove duboke različitosti genomskih struktura unutar afričkih populacija imaju važne implikacije i posledice kada je u pitanju otkrivanje istorije čovečanstva. Iz ovih studija je vidljivo da je u pitanju vrlo složena populaciona istorija ljudi iz Afrike. Ljudska populacija je bila strukturirana vrlo dugo. Još interesantnija je činjenica da su moderni ljudi nastali od genomskih nehomogenih grupa! Ne od samo jednog Adama i samo jedne Eve!

Studija je tim povodom otkrila da se seoski način grupisanja, življenja, prvo raširio u južnoj Africi u Khoe kulturi. Zajedno sa arheološkim i etnografskim studijama utvrđeno je da je seosko grupisanje već postojalo kod pomenute populacije i pre dolaska Bantu farmera iz istočne Afrike. Genomska analiza je, međutim, otkrila i vrlo karakteristične genetske komponente koje imaju istočnoafričke grupe, što ukazuje na vrlo rano „mešanje“ genoma ove dve udaljene ljudske subpopulacije.

Genomske studije ovih grupa su takođe otkrile lokalne adaptacije u različitim Khoe i San grupama pre nego što se odigralo istorijsko razdvajanje Khoe-San grupacije od drugih ljudi. Na primer, otkriveno je da postoji selekcija gena koji su uključeni u funkcije mišića, imunog odgovora, zaštite od UV zračenja. To su, dabome, osobine vezane za prilagođavanje izazovima životne sredine u kojima su se našli preci savremeni San i Khoe grupa, i koji su zaostali u genomsom pulu lokalnih grupa do današnjih dana. Najubedljiviji kandidati novih gena su bili oni koji su omogućili konstituisanje takvog skeleta koji određuje anatomiju savremenih ljudi.

Još odavno znamo da su Y hromozomi karakteristični za muški pol i da se nasleđuju preko muških potomaka, dok se mitohondrijalne DNK koje se inače nalaze u citoplazmi svake ćelije nasleđuju preko ženskog pola i već su prisutne u neoplođenoj jajnoj ćeliji. Prema tome, posebna analiza svake od ovih komponenti može da nam da neku sliku o muškoj tj. ženskoj liniji potomaka. Dabome, ovakvu priliku istraživači o poreklu čoveka nisu ispustili.

Mitohondrijalne DNK

Otkrili su da analize savremenih mitohondrijalnih DNK žena ukazuju da pripadaju Afričkom humanom genomskom pulu. Posledica ovakvog nalaza umanjuje broj interkontinentalnih migracija tj. objašnjenja o geografskoj zastupljenosti tipova mitohondrijalnih DNK. Od 113 analiziranih subpopulacija istračivači su otkrili da je u San populaciji različitost mitohondrijalnih DNK najveća ukazujući da su oni bili jedan od 14 „pradedovskih populacionih grozdova“, nazovimo ih plemenima, nastanjenih u obalskom delu Namibije i Angole.

DNK Y hromozoma

Hromozom Y koji je odgovoran za određivanja muškog pola čoveka je veći od mitohondrija tj. mitohondrijalne DNK koja se nasleđuje samo preko ženske linije (jajne ćelije), te je bilo potrebno više vremena za njihovu analizu, što je ujedno bila i prednost, jer ona sadrže više genetskih informacija od mitohondrijalnih. Određivanje genomske strukture modernog Y hromozoma ukazuje da je on uobličen pre oko 120.000 do 156.000 godina u Africi pa ga često nazivamo Y hromozom Adama! Razlika u datiranju Y hromozoma Adama i mitohondrijalne DNK Eve se pripisuje većoj brzini izumiranja Y hromozoma zbog veće reproduktivne neuspešnosti u muškoj populaciji, što onda znači da je samo mali broj vrlo uspešnih muškaraca ostavljao mnogo dece, dok će manje uspešni muškarci ostaviti i manji broj potomaka. Na nedavnoj konferenciji Američkog društva za humanu genetiku se, dabome, raspravljalo o razlici u homogenosti mitohondrijalnih i Y hromozomskih DNK, pa se došlo, istini za volju, do preliminarnog zaključka da je postojao poligamski sistem, pošto su na jednog muškarca dolazile četiri žene. Mada je bilo mišljenja da je broj od tri muškarca na četiri žene više verovatan! Dodatno interesantno pitanje je bilo da li su mitohondrije Eve nastale pre ili istovremeno sa Y hromozomom Adama. Odgovor je da su nam zajednički i muški i ženski preci postojali istovremeno!

Evropljani

Ono što možda najviše interesuje naše čitaoce u ovoj genomskoj analizi jeste činjenica da se naše shvatanje o poreklu Evropljana promenilo. Naime, dosad je postojalo uverenje da su Evropljani nastali mešanjem već odomaćenih lovaca Zapadne Evrope i srednjoistočnih farmera. Međutim, u upravo objavljenom uvodnom članku u prestižnom naučnom časopisu „Nejčer“ izneta je tvrdnja da savremeni Evropljani imaju u svojim genomima i treću komponentu koja proističe od migranata severne Evroazije. Ovde je značajno istaći činjenicu koja objašnjava genetsku vezu između starosedelačkih Amerikanaca (Indijanaca) i Evropljana! Jedan deo severnih Evroazijaca je otišao preko Beringovog moreuza u Ameriku, dok je jedan drugi deo otišao u Evropu. Takođe je utvrđeno da su ovi Evroazijci došli naknadno, posle već prethodnog mešanja lovaca i farmera. Naime, analiza genoma iz skeleta samih lovaca starih 8.000 godina kao i farmera koji su živeli u Nemačkoj pre 7.000 godina pokazala je da oni još nemaju tragove ove treće evroazijske populacije. Dakle, ova populacija je stigla u Evropu pre otprilike 5.000 godina!

Tako, na primer, Englezi u svojim genomima imaju 50 odsto evropskih farmera, 36 odsto lovaca i 14 odsto Evroazijaca. Međutim, Sardinijci su uglavnom ostaci evropskih farmera i imaju manje od jedan odsto evroazijskih ostataka u svojim genomima.

Ukupno uzev, putem genomskih analiza dobijamo mnogo tačniju sliku o istorijatu porekla savremenih ljudi. Ako su te genomske analize tačne, a ne postoje sumnje da nisu, onda je lako izračunati da je planetom Zemljom od naših prvih Adama i Eva do današnjeg dana protutnjalo između 12.000 i 13.000 čovekovih generacija! Malo li je?

IZVOR: Politika, dodatak Kultura, umetnost, nauka. Vladimir Glišin, molekularni biolog i profesor Univerziteta

 

 

Share




Facebook komentari:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

1 × five =