Истраживање: Срби натполовично вуку корене из палеолита

 

Портал Порекло преноси налазе најновијег истраживања генетског прапорекла овдашњег становништва, која указују на висок ниво „Y“ хромозома палеолитских родова у Србији

Да ли се данашње европске генетичке варијације и њени дистрибутивни обрасци могу приписати првобитном насељавању Европе од стране анатомски модерних људи током палеолита или каснијем Блискоисточном неолитском продору, и даље је предмет расправа.

Југоисточна Европа је била раскрсница неколико култура још од палеолита и нарочито Балкан је био део трасе којом су неолитски земљорадници продирали у Европу.

С обзиром на њен географски положај у срцу Балканског полуострва на раскрсници централне и југоисточне Европе, Србија има кључни географски положај који може да пружи увид у расветљавање интеракције између аутохтоних палеолитских људи и пољопривредних колониста из “Плодног полумесеца“.

У овој студији ми, по први пут, проучавамо “Y“-хромосом опште српске популације.  Узоркованa су укупно 103 појединца и анализиран њихов ДНК за 104 “Y“-хромосома би-алеалних маркера и 17 придружених “STR“ локуса. Наши резултати указују да је отприлике 58 % српских “Y“-хромозома (I1–M253, I2a–P37.2, R1a1a–M198) води порекло из пре-неолитског времена.

С друге стране, одликe наводних блискоисточних родова, укључујући Е1b1b1а1-М78 и G2a-P15, Ј1-М267 и Ј2-М172 и М269-R1b1а2-М269, износе 39 % “Y“-хромосома.

Осим тога, испитивања расподеле “Y“-хромозома мушкараца у Европи, указују на изузетно висок ниво палеолитских родова који обухвата Србију, Босну и Херцеговину и Хрватску, што противречи теорији о могућем продору неолитских заједница преко Јадранског мора, на просторе палеолитских популација.

На основу свега изнетог, произилази да је око 58 % српске популације потекло од припадника најстаријих људских заједница у палеолиту (I1 укупно 7,8%, I2a укупно 30,1% и R1a1 укупно 20,4%). Претпоставља се да је хаплогрупа “I“ карактеристична за кромањонце. Хаплогрупа R1a1 је врло раширена од централне Азије до источне Европе и Скандинавије. Везује се стари народ Скита, а у Азији за млађе турско-монголске народе.

Објашњење појмова (А. М.):

–        ПАЛЕОЛИТ: или старије камено доба, обухвата врло широк период, од 2.6 милиона година до око 10.000 година пре Христа. У млађем палеолиту (од 40.000 година пре Х.), јављају се кромањонци и први језици.

–        НЕОЛИТ: млађе камено доба и у најширем схватању обухвата период од пре 12.000 до 6.000 године пре Хр., с тим да је врхунац пољопривреде остварен у периоду од 8. до 6. миленијума пре Христа.

–        ПЛОДНИ ПОЛУМЕСЕЦ представља назив за плодно подручје Средњег истока, који се распростире полукружно (полумесец) од Палестине до Персијског залива, обухватајући реке Еуфрат и Тигрис, и у којој су настале културе Сумера, Вавилона, Асирије, Феничана и др.

 

ИЗВОР:  Regueiro M, Rivera L, Damnjanović T, Luković L, Milašin J, Herrera RJ., Department of Molecular and Human Genetics, College of Medicine, Florida International University, Miami, FL 33199, USA., http://dienekes.blogspot.com/2012/02/serbian-y-chromosomes.html; приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

ДНК

Share




Facebook коментари:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

5 × two =

Препоручени текстови

Најновије

Топ 10 тема на ДНК форуму

Коментари