Крајишки Маринковићи (Хаплогрупа Р1а1)

 

Сарадник портала Порекло Синиша Јерковић пише о генеаолошком пореклу крајишке лозе Маринковића, на основу тестирања њиховог Y хаплотипа, као и доступних писаних извора

У списку тестираних појединаца налази се и извјесни Американац Маринковић који је трагао за својим поријеклом и који наводи податак да је његов отац био усвојено дијете у Пенсилванији 1913. године, али да је у документима нашао име свог правог деде који се звао Thomas Marinkovich и који је био рођен 1883. године. Нашао је и једну разгледницу упућену у Србију поменутом Томи Маринковићу из периода Првог свјетског рата. На Еllis Island архиви која чува податке о готово свим досељеницима у САД, наведен је поред још неколико Тома Маринковића и Тома Маринковић који одговара опису. На докумету се јасно види да је Тома Маринковић у Америку дошао 1909. године, исте године када је рођен и отац Американца који се тестирао. У вријеме доласка Тома Маринковић је имао 26 година, што ставља годину његовог рођења у поменуту 1883. годину. Као мјесто рођења наводи се Козарац, Hungary. Опису мјеста може да одговара само мјесто Козарац на Кордуну пошто је то мјесто тада административно припадало Мађарској, а њему је забиљежена српска православна породица Маринковића.

Одлазак Крајишника у Америку у периоду од 1900-1914. био је скоро па општа појава, тако да ни поменути Тома није био изузетак. Не знамо каква му је била судбина након што се вратио у Србију за вријеме Првог свјетског рата, али његов унук у Америци је успио да одгонетне тајну свог поријекла послије толико година.

Крајишки Маринковићи који славе Ђурђевдан спадају у старији слој српског крајишког становништва.

За ту групу становништва Милан Карановић у свом дјелу „Поуње у босанској Крајини“ каже:

„Изгледа као да су православни старинци и расно и етнички исто са исламизованим дијелом старинаца, и са католичким старинцима у средњој Босни. Судећи по многим икавским речима код православног становништва у околини Јајца, чини се да су и ови православни старинци говорили икавски, па су их надјачали досељеници из Херцеговине и Рашке…“

Ти старинци Срби у Босанској Крајини веома рано су се помјерали даље према западу. Тако, на списку жумберачких ускока из 1551. налазимо и једног Маринковића. Ради се о Вукши Маринковићу из села Осојно. Прва сеоба у Жумберак десила се 1530. године и у њој су учествовале породице Срба који су претходно живјеле на подручју Срба, Гламоча и Унца. Нема сумње да су Маринковићи били у тој групи.

Један други податак нас упућује на исто подручје. У раду Саве Накићеновића „Книнска Крајина“ налазимо податак о Маринковићима у Плавном у Далмацији и то као огранак племена Зорића. У црквеним књигама и народном предању остало је забиљежено да су у Плавно као и остали Срби дошли из Босне у 16. вијеку што је отприлике исти период кад је једна друга група Маринковића отишла за Жумберак на аустријску територију. Маринковићи који су се населили у Плавном дошли су приликом великог насељавања Далмације средином 16. вијека након што су је Турци освојили. Присуство племена које је славило Ђурђевдан и коме су и Маринковићи припадали посвједочено је постојањем цркве посвећене св. Ђорђу у Плавном која је изграђена 1618. године.

Остаје дакле сасвим извјесна тврдња да су крајишки Маринковићи као дио шире племенске групе Зорића живјели на подручју Босанске Крајине у вријеме доласка Турака, тј. око 1463. године. Ослањајући се на Карановићеву класификацију старих и нових крајишких породица као и први забиљежен податак о једном Маринковићу у Жумберку из 1551. сматрамо да је теза сасвим вјероватна.

На простору саме Крајине било је доста унутрашњих сељења па су Маринковићи били присутни на доста широком простору од Кордуна, баније, Лике, далмације и Босанске крајине.

ГЕНЕТИКА МАРИНКОВИЋА

Генетско тестирање је показало да Маринковић из Америке припада хаплогрупи R1а1 (З280) и то карпатско-словенској варијанти хаплогрупе. На основу досадашњих генетских истраживања обављаних над српском популацијом у Босни и Херцеговини, Србији, Црној Гори, Војводини проценат ове хаплогрупе међу Србима се креће око 16% и представља међу Србима трећу групу по заступљености. Ову хаплогрупу често називају типичном словенском хаплогрупом јер је данас најприсутнија међу Русима, Украјинцима, Бјелорусима и Украјинцима са преко 50 % присутности. Међутим, словенска етногенеза је поред ове хаплогрупе обухватала још неколико прилично различитих хаплогрупа. С друге стране, R1а1 је типична индоевропска група, присутна на широком простору од Индије до Европе. Претпоставља се да је у Европу из централне Азије доспјела инвазијом Аријеваца 3000 година пне. На просторе Балкана је дошла сеобом Словена и то оних из антске и вендске скупине. Од античких народа уз ову групу би се могли везати Сармати. Прилично је заступљена у вишим индијским кастама, као и код Паштуна у Авганистану. На нашим просторима има је нешто више међу Словенцима и Хрватима кајкавцима у Загорју, али и на острву Крку.

АУТОР: Шеф Српског ДНК пројекта Синиша Јерковић

 ДНК

Share




Facebook коментари:

9 мишљења на „Крајишки Маринковићи (Хаплогрупа Р1а1)

  1. младен гајић

    Здраво Синиша,
    одличан чланак.
    С обзиром да сам и ја ”припадник” хаплогрупе Р1а1а РМ198, занима ме да ли су резлтати тестирања господина Маринковић-а јавни и доступни?
    Баш бих волио да их упоредим са мојим…

    Хвала.
    млађо

  2. младен гајић

    Хвала на одговору.
    Значи Маринковић-и припадају ”5. N.Z280+ Central-Eastern European branch, Carpathian I cluster”?

    Ево и ја сам се тестирао и припадам ”5. M6*. Z280+ Central-Eastern European branch, Northern type, cluster M6”.

    Сјајна идеја за српски ДНК пројекат…са нестрпљењем чекам те податке.

  3. Александар Јанковић

    Здраво, Синиша и Млађо,

    Претпостављам да ће вам бити занимљив чланак проф. Анатолија Кљосова „ОТКУД СУ СЕ ПОЈАВИЛИ СЛОВЕНИ И „ИНДОЕВРОПЉАНИ“? – ОДГОВОР ДАЈЕ ДНК-ГЕНЕАЛОГИЈА“, који може да се нађе на на интернету. Наиме, чланови рода R1a1 су на Балкану већ 12.000 година!!! Тек после двеста и нешто поколења избијају на источноевропску равницу, где се пре 4.500 година појавио предак савремених Руса и Украјинаца (истог рода R1a1). Петсто година касније, пре 4.000 година, они су стигли до јужног Урала, а четиристо година касније су кренули у Индију, где сада живи око 100 милиона њихових потомака, чланова истог тог рода R1a1. Рода Аријеваца…
    Дакле савремене технике су потврдиле Милоша Милојевића, који је датирао горепоменуте догађаје пре скоро век ипо.

  4. Dragan Stefan

    Postovani,
    i ja sam haplotip R1a. Kada sam uporedio rezultate G-dina Marinkovica pronasao sam da se poklapamo po 9 tacaka u 5 se razlikujemo za jedan i u jednoj tacki za dva broja (DYS 458 ). Da li to moze da znaci da smo neki dalji rodjaci ?
    Pozz
    Dragan

    1. млађо

      Здраво Драгане,
      да ли желиш да поставиш своје ДНК резултате у табелу ”српског ДНК пројекта”?
      Ако си заинтересован, пошаљи ми мејл на: mladjo@ticino.com

  5. Milan Kecman

    Poštovani g-dine Jerkoviću,

    Imam urađenu DNK analizu za Kecmane. Rezultat je R1a, međutim sem toga ništa više ne znam. Poslao bih Vam rezultate da mi ih podrobnije protumačite.

    Molim Vas da mi pošaljete Vašu e-mail adresu na milan.kecman@live.com.

    Srdačan pozdrav,

    Milan Kecman, Beograd

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

19 − eighteen =

Препоручени текстови

Најновије

Топ 10 тема на ДНК форуму

Коментари