011_001

Родови у Црној Гори према народним предањима

ПИШЕ: Иван Вукићевић

Родовско друштвено уређење

Зачеци родовског друштвеног уређења на простору данашње Црне Горе огледају се у постојању влашких катуна у XIV веку. Поједина братства која су се претежно бавила сточарством у планинским областима су од српске властеле, а касније и од Турака, добијала повластице у замену за осигуравање безбедности на путевима који су пролазили кроз  крајеве које су та братства насељавала. Тиме је створена економска основа за даље ширење тих братстава на просторима које су контролисали, а многа од њих ће временом прерасти у разгранате родове. Иако је међу овим родовима било доста братстава старобалканског порекла, битно је нагласити да се термин влашки не односи на етничку припадност, већ на друштвени статус. Влашки статус су имали и поједини родови попут Бањана и Дробњака који ће касније прерасти у племена. Са јачањем централне турске власти долази и до постепеног укидања влашког статуса, због чега долази до удруживања дотадашњих катуна у племена.

За разлику од градова и равничарских области где је становништво одувек било мештовитог састава, у највећем делу данашње Црне Горе братства су све до средине XX века најчешће живела самостално по засеоцима у планинским крајевима. Упућени једни на друге, припадници неког братства делили су и добро и зло заједно. Бројност неког братства је за време турске окупације и свеопште несигурности била од посебног значаја за опстанак, због чега су се родбинске везе са сродним братствима пажљиво неговале, а порекло од заједничког родоначелника бележило у родословима и усмено преносило у предањима са колена на колено. Припадност неком већем роду давала је братству одређену врсту сигурности јер је увек могло рачунати да ће им сродна братства притећи у помоћ у случају озбиљнијег сукоба, било да се ради о Турцима или о братствима у окружењу. Услед великог значаја које је породично порекло имало, мушка деца су од малих ногу знала да наброје све претке од свог оца па до најстаријег познатог претка. Поједина братства су почетком XX века знала да наброје и по 15 пасова по мушкој линији до својих родоначелника што најбоље говори о томе колико се водило рачуна о пореклу.

Поред  добрих страна, као што је јачање породице, овакве друштвене околности су довеле и до штетне појаве да је родовско-племенски идентитет постао вишеструко јачи од етничке и верске припадности, што је довело до честих сукоба између брастстава и племена. Најчешће би сукоби започињали око планина за испашу стоке, а убрзо би долазило и до крвне освете која је посебно оптрећивала односе између појединих племена и братстава због чега су црногорске владике много напора улагале да успоставе мир. Тако је рецимо владика Петар I Петровић-Његош (Свети Петар Цетињски) најпре молио завађене стране да се помире, а затим их и клео не би ли спречио даље унутрашње сукобе који су били препрека за успешну борбу за ослобођење од Турака. Тек је са јачањем централне државне власти дошло до постепеног нестанка крвне освете.

 Порекло родова

Подручје данашње Црне Горе су у позном средњем веку претежно насељавали Срби и Албанци, док је у приморју живео и мањи број Грка и Млечана. Међу Србима се могу разликовати два слоја становништва – старији старо-балкански слој и новији словенски слој становништва који је досељен у VI и VII веку. Планинска подручја су у средњем веку била доста слабо насељена, па самим тим и Црна Гора, међутим ситуација се нагло мења са почетком турске окупације када Срби масовно напуштају плодне области под притиском Турака. Крајем XIV и током XV и XVI века долази до великог прилива српских избеглица на подручје данашње Црне Горе где је турска власт била знатно слабија него у другим областима. Такође, велики број породица, међу којима су многе биле добростојеће,  преселио се у приморје које је највећим делом припадало Млетачкој Републици. Срби су се претежно досељавали из Херцеговине, Косова, Метохије и Албаније, али и из нешто даљих области као што су Босна и Македонија.

Најчешће су долазиле појединачне породице, али дешавало се да се организовано населе и читава братства. С обзиром на слабу насељеност, досељеници су били у могућности да запоседну читава села у којима су најчешће затицали малобројне староседеоце, а понекада и само напуштена кућишта. Високим природним прираштајем долазило је до брзог умножавања и ширења на суседна подручја што је довело и до појаве да поједини родови прерасту у читава племена. Највећи родови у Црној Гори, као што су Бјелопавлићи и Васојевићи, углавном су досељени управо у овом периоду као већ формирана братства. Тако се Бјелопавлићи који су дошли из Метохије (Дукађина) први пут помињу 1411. године у дубровачким документима, док се Васојевићи који су досељени из Херцеговине први пут помињу 1444. године, такође у дубровачким документима. Међу неколико највећих родова једино се за Никшиће сматра да су даљим пореклом са подручја данашње Црне Горе, конкретно из Кртола у Боки Которској.

 Повезивање родова путем предања

Као што су поједини већи родови често проглашавали себе за потомке властеле, о чему ће бити више речи у тексту о властели у Црној Гори, тако се често дешавало и да се мања братства представљају као огранци јаких родова. Ова појава се назива прибраћивање, и типична је за староседелачка братства у племенима којима су била ниподаштавана од стране великих братстава. Већа новодосељена братства у Бјелопавлићима, Пиперима и Пјешивцима називала су староседеоце Лужанима, у Бањанима су их називали Матаругама, а у Морачи Мацурама. Староседелачка братства (старинци у народном говору) су овакве тврдње сматрала за увреду због чега су многа од њих, да би себи подигла углед, мењала славе и породична предања, при чему би се најстарији познати предак повезивао са родоначелником неког знатнијег рода или братства. У појединим случајевима је долазило чак и до промене презимена, али за то је био непходан пристанак братства чије су презиме узимали. У неким случајевима су мања братства у сваком погледу постајала део рода коме су се прибратила, али се често дешавало и да сродство никада не буде признато од жељених „рођака“.

Тако су рецимо Караџићи, који су према једном предању даљим пореклом из Македоније, у потпуности прихваћени од Васојевића као грана Лопаћана, док са друге стране Бјелопавлићи називају Раичевиће у Вражегрмцима старинцима, иако Раичевићи себе сматрају за потомке Бијелог Павла. Постоје и прелазни случајеви као у Вељим Цуцама где су Кривокапићи начелно прихватили Ивановиће као свој огранак, али је ипак опште познато у племену да се ради о братству другачијег порекла. Поједини случајеви прибраћивања су заиста парадоксални, а најбољи пример је племе Пипери где су Лутовци, као новији слој становништва, најпре измислили Пипа у свом родослову да би тиме себе представили као осниваче племена, да би затим бројна староседелачка братства, која су заправо проистекла од правих Пипера, себе прогласила за потомке тог истог измишљеног Пипа. Оно што је интересантно је да прибраћивања готово да није ни било код мањих братстава која су се усељавала у већ формирана племена. Њихов положај је био знатно бољи у односу на старинце, због чега нису имали потребу да измишљају непостојеће везе са великим братствима.

Поред прибраћавиња, честа је била и појава да се поједини родови који су били у традиционално пријатељским односима међусобно рођакају и проглашавају своје родоначелнике за браћу, иако су различитог порекла. Свакако најпознатији случај је чувено предање о неколико браће од којих су настала српска племена Васојевићи, Озринићи и Пипери и албанска племена Затријебач, Краснићи и Хоти. Код српских племена је најчешћа верзија предања о петорици браће Васу, Красу, Озру, Оту и Пипу, док предање албанских родова Бонкећа и Хота помиње браћу Бана, Васа, Лазара, Меркота и Пиперија. Међутим, оно што је карактеристично је да сви ови родови изузев Бонкећа и Хота имају различита предања о даљем пореклу браће. Тако Васојевићи сматрају да се Васо доселио из Херцеговине и да је пореклом од Немањића, Пипери (грана Лутоваца) да се њихов предак доселио из Пирота, а Бонкећи и Хоти да су им се преци доселили из горњег тока реке Цијевне. Такође, број пасова до родоначелника се разликује од рода до рода, тако да је и пре генетских истраживања која су побила ово предање било очигледно да се највероватније ради о измишљеној причи чији је циљ било.

 Етнографска истраживања

Почетком XX века више српских етнографа започиње истраживање племена и области у Црној Гори према упутствима Јована Цвијића. Радови Јована Ердељановића, Андрије Јовићевића и других аутора постаће основа за све будуће анализе порекла становништва у Црној Гори. Поред основних података као што је бројност братстава по селима, етнографи су приликом разговора са мештанима записивали и предања о даљем пореклу и гранању родова, историјске догађаје, као и бројне друге податке о областима које су истраживали. Захваљујући истраживањима из тог периода, од заборава је сачувана породична историја великог броја братстава.

Поједини етнографи, као што су Милисав Лутовац и Јован Вукомановић, су и у периоду социјалистичке Југославије наставили посао на истраживању до тада необрађених племена и области. Истраживањима су често бавили и људи из народа који су услед недостатка литературе о свом крају желели да документују прошлост својих предака, тако да је објављено доста радова који по свом квалитету не заостају пуно за радовима наших познатих етнографа. Нажалост, међу тим радовима има и оних у којима се потпуно неосновано износе тврђења и фабрикују народна предања.

 Највећи родови према народним предањима

У прегледу који следи приказани су родови на простору данашње Црне Горе који су 1914. године, односно у периоду након потпуног ослобођења од Турака, имали најмање 20 домова. С обзиром да поједине области нису обрађене детаљним етнографским истраживањима, могуће је да недостају поједини родови који испуњавају наведени критеријум бројности. Подаци о родовима су приказани на основу устаљених народних предања из тог периода. Овом приликом неће бити наведени велики родови који по предању воде порекло од властеле јер ће о њима више речи бити у тексту о властели у Црној Гори. У случајевима где су делови предања о даљем пореклу контрадикторни у односу на делове предања о сродству са другим братсвима, предност је дата даљем пореклу у односу на рођакање са другим родовима. Тако су рецимо од наведених српских и албанских родова који се рођакају једино Бонкећи и Хоти приказани као један род јер имају исто предање о даљем пореклу.

 

Назив Основне гране у Црној Гори Родоначелници Миграције Крсна слава по Јулијанском календару
Азанци Вукајловићи, Луковићи, Петровићи, Радошевићи непознато Шекулар / Озринићи -> Азане (Горњи Бихор) Јовањдан (7.1.)
Алексићи, Бошковићи, Кнежевићи и Поповићи [Алексићи, Бошковићи, Кнежевићи],

Поповићи

браћа Ђуро и поп Никола Скадар -> Брчели Томиндан (6.10.)
Аџићи / непознато Метохија -> Зета -> Косијери -> Пива Мала Госпојина (8.9.), Јовањдан (7.1.) у Пиви
Бабаји (М) Бабајићи непознато Фундина (Кучи)  -> Бабајићи (Доњи Колашин) не славе
Бањовићи Бањовићи непознато Кучи Никољдан (6.12.)
Барјамовићи Барјамовићи и од њих Војводићи војвода Јањо Косовска Митровица / Кучи -> Грађани -> Орахово Ивањдан (24.6.)
Беговићи  и Јаћимовићи Беговићи (М), Јаћимовићи браћа Јован-бег и Иван-бег Доњи Бихор Стевањдан (27.12.); Беговићи не славе
Бездановићи Јовановићи, Пејовићи, Радоњићи поп Михаило Невесиње -> Озринићи -> Комани Аранђеловдан (8.11.)
Берише (А) (К) / Прифти Берише -> Прифти (Груде) Мала Госпојина (8.9.)
Бијелићи Гачевићи, Картали, Обренићи, Шарци Гачо, непознато, непознато, непознато Гацко -> Матаруге (Пљевља) Лазарева субота (8 дана пре Васкрса)
Билофери / непознато Бањани -> Стрп (Бока Которска) Спасовдан (40 дана након Вакрса)
Бисмиљаци Вуковићи, Добрашиновићи, Јанићи, Нововићи Ново ”Бисмиљак” Братоножићи / Кучи -> Заостро (Васојевићи) Никољдан (6.12.)
Бјелоши Грљевићи, Јовановићи Јован Бјелош Грље (Зета) -> Бјелоши Јесењи Јовањдан (23.9.)
Благојевићи Благојевићи и од њих Алексићи Благоје Пива -> Гацко -> Пива, Ускоци Ђурђевдан (23.4.)
Близикуће Љубише, Никлановићи браћа Љубо и Никлан ”Нико” Долина реке Љубишнице -> Паштровићи Митровдан (26.10.)
Богдановићи Перуничићи Богдан Бањани -> Потарје Ђурђевдан (23.4.)
Бонкећи и Хоти (А) (К) Бонкећи, Хоти Кећо Понтин Долина Цијевне-> Затријебач -> Хоти Бонкећи: Никољдан (6.12.); Хоти: Мала Госпојина (8.9.)
Боришићи / Бориша Бјелоши -> Очинићи -> Боришићи (Буковица) Јовањдан (7.1.)
Браниловићи и Руђићи Браниловићи, Руђићи браћа Бранило и Руђо Косово и Метохија -> Бањани -> Пива Браниловићи: Јовањдан (7.1.); Руђићи: Никољдан (6.12.)
Брешковци [Бошковићи, Мијушковићи, Перовићи], Ераковићи, Килибарде Тодор, Вукота Ераковић, Милош Килибарда Озринићи -> Бањани -> Богмиловићи (Пјешивци) Аранђеловдан (8.11.),

Мала Госпојина (8.9.) у Богмиловићима

Бубање и Шаботићи Бубање, Шаботићи (М) браћа Радован и Марко Доњи Бихор Алимпијевдан (26.11.), Шаботићи не славе
Букумири Бојовићи (М), Кнежевићи, Кораћи, Лаловићи непознато Братоножићи, Кучи -> Васојевићи -> Башча (Рожаје), Доњи Бихор, Горњи Бихор, Станчани (Потарје) Никољдан (6.12.), не славе у Бихору
Буроњићи Петровићи Петар Буроњић Бјелопавлићи -> Кућишта (Ћеклићи) Илиндан (20.7.)
Веловићи, Лековићи и Палевићи (А) Веловићи, Лековићи, Палевићи Лека Гелин (родоначелник Лековића) Груде -> Бољевићи Никољдан (6.12.)
Вељокрајани Батрићевићи, Вуловићи, Гавриловићи, Јовечки, Љесари, Николићи непознато Његуши Ђурђевдан (23.4.), Јеремијиндан (1.5.) у Жањевом Долу
Вишњићи / Јован Вишњин Рисан -> Голија -> Котор Ђурђевдан (23.4.)
Врбице Врбице и од њих Вучковићи Вучко Врба (Гацко) -> Врба (Његуши) Петковдан (14.10)
Вујадиновићи Којовићи и од њих Јокановићи Јокан Којовић Бањани -> Пива Ђурђевдан (23.4.)
Вујовићи / Вујо Микулићи (Бјелице) Петковдан (14.10.)
Вукићевићи, Вуковићи и Ивовићи Вукићевићи, Вуковићи, Ивовићи браћа Вукић, Вуко и Иво Невесиње -> Убли Ђурђевдан (23.4.)
Вуковићи и Павловићи Вуковићи, Павловићи браћа Вук и Павле Стара Србија -> Паштровићи Мала Госпојина (8.9.), Стевањдан (27.12.) у Чамом Долу
Вуксагељићи и Вучине (А) Вуксагељићи (К), Вучине (М) Ђон / Груд Сума Сума -> Груде Мала Госпојина (8.9.)
Вулаши и Домазетовићи Вулаши, Домазетовићи Вулаш, Мркота Домазетовић Озринићи -> Ровца -> Дробњак Аранђеловдан (8.11.)
Гамбелићи Миловићи непознато Кучи / Гамбело у Црном Куку -> Велимље (Бањани) Никољдан (6.12.)
Годијељи Лазаревићи, Мијовићи, Пејановићи, Поповићи Пејан Годиње (Бољевићи) -> Годијељи (Дробњак) Ђурђевдан (23.4.)
Грачани Брновићи, [Ђуришићи, Раичковићи], Кажићи, Ковачи, Маровићи Брно, Бошко, непознато, непознато, непознато Никшићка Жупа -> Градац Петковдан (14.10.), Илиндан (20.7.)
Дабовићи / Дабо Трубјела (Никшићке Рудине) -> Крушевице (Бајкове) -> Крушевице (Орахово) Ђурђевдан (23.4.)
Даниловићи / непознато Буковица -> Бобово (Потарје) Ђурђевдан (23.4.), Никољдан (6.12.) у Бобову
Дапчићи Бујеновићи, Ђуришићи, Кикановићи, Јокићи, Милошевићи, Никовићи, Радовићи, Раутовићи, Русовићи, Шотковићи Дапко Албанија -> Кртоли -> Бабунци (Луштица) Срђевдан (7.10.), Ивањдан (24.6.) у Гошићима и Богишићима
Деановићи Зградићи непознато Бољевићи -> Зградићи (Спич) Митровдан (26.10.)
Дедејићи Дедејићи и велики број братстава од њих Добрија Дедејић Озринићи -> Језера, Шаранци -> Ускоци, Потарје Ђурђевдан (23.4.)
Дељани (К) Вуковићи, Јусуфђокићи, Љуцковићи Деља Херцеговина -> Бајице -> Затријебач Никољдан (6.12.)
Димитријевићи Рафаиловићи Димитрије Македонија -> Паштровићи Митровдан (26.10.)
Добриловићи Јаблани, Сјеклоће Шћепан Добриловић Пећ -> Добрско Село Никољдан (6.12.)
Драгаши / Драгаш Колашин -> Пљевља Никољдан (6.12.)
Драгојловићи, Јанчићи и Лаконићи Драгојловићи, Јанчићи, Лаконићи браћа Драгојло, Јанча и Лако Бјелице -> Убли Петковдан (14.10.)
Дрецуни / непознато Велика Дренова -> Љуботињ Никољдан (6.12.)
Дупончевићи Гачевићи, Друговићи, Хрсовићи браћа Гач, Друг и Хрс Његуши Врачевдан (1.11.)
Ђедовићи, Радовићи и Склендери Ђедовићи, Радовићи, Склендери браћа Ђедо, Радо и Склендер Пипери -> Дробнићи (Паштровићи) Мала Госпојина (8.9.)
Ђоновићи, Пајовићи и Хумци Ђоновићи, Пајовићи, Хумци Никола Ђоновић, Пајо, Бјеладин Хумац Ђоновица (Тетово) -> Кроја -> Хум Хотски / Врањ (Зета) -> Томићи (Брчели) -> Сеоца, Цетиње Ђоновићи: Томиндан (6.10.); Пајовићи: Митровдан (26.10.); Хумци: Ђурђевдан (23.4.)
Ђујовићи [Думовићи, Ђуровићи], [Којовићи, Марковићи] кнез Ђујо Релеза (Љешанска нахија) Никољдан (6.12.)
Ђурашевићи, Новаковићи и Станишићи Ђурашевићи, Новаковићи, Станишићи браћа Ђуро, Новак и Станиша Ниш -> Мишићи (Спич) Мратиндан (11.11.)
Ђуришићи, Петрановићи и Семедери Ђуришићи, [Петрановићи, Поповићи] Ђуриша Вукељин, Ђуро Косово -> Забес (Бољевићи) Никољдан (6.12.)
Заграђани Јеврићи, Поповићи-Михајловићи, Секулићи, Трифуновићи, Цикићи, Циковићи, Шљакићи непознато Кучи -> Заграђе (Васојевићи) Св. Пантелија (27.7.)
Иванишевићи Васиљевићи, Кецојевићи војвода Трипко Косово -> Петровићи (Бањани) -> Пива Јовањдан (7.1.)
Ивчевићи Печурице (М) непознато околина Скадра -> Печурице (Мркојевићи) -> Трново (Дупило) Аранђеловдан (8.11.), не славе у Мркојевићима
Иличковићи, Никаљевићи и Роловићи Иличковићи, [Никаљевићи, Роловићи] браћа Голуб и поп Станко, Маро Епир -> Црнобрег (Метохија) ->Плав -> Брскут -> Горњи Брчели Илиндан (20.7.)
Јасеновци Илићи, Радојевићи, Симоновићи Шћепан Херцеговина –> Јасенова (Доња Морача) Срђевдан (7.10.)
Кањоши Пејаковићи Кањош Паштровићи -> Љуботињ Никољдан (6.12.)
Клименти (А) Вукли, Никчи, Селчани Амати / Клмен / Климент [Хоти -> Фундина (Кучи)] / Пипери -> Клименти -> Горњи Бихор, Гусиње, Доњи Колашин, Зета, Плав, Рожаје, [Пипери -> Цеклин -> Бјелопавлићи, Васојевићи, Плав -> Горњи Бихор] Никољдан (6.12.), Петковдан (14.10.) у Зети,  Стевањдан (27.12.) у Режевићима, Алимпијевдан (26.11) у Велици, Ђуричкој Ријеци и Калудри, Ђурђиц (3.11.) у Лушцу, не славе у Горњем Бихору, Гусињу, Доњем Колашину, Плаву и Рожају
Клише Јовановићи непознато Косово / Албанија -> Доњи Брчели Аранђеловдан (8.11.)
Ковачевићи / Раде / Саво Грахово -> Бјелопавлићи Ђурђевдан (23.4.), Јовањдан (7.1.) у Бјелопавлићима
Козјевићи Очинићи Никац Козјевић Очинићи Јовањдан (7.1.)
Конатари / непознато Кучи -> Бијело Поље, Пријепоље Никољдан (6.12.)
Кочани (М) / три брата Годочеље (Горњи Бихор) не славе
Крусе Бојановићи, Перовићи, Рајићевићи, Рацковићи, Ћетковићи непознато Кроја -> Љешанска нахија Петковдан (14.10.)
Лазаревићи Лазаревићи и од њих Вујићи и Пејурићи, Кусовци и Михаљевићи Лазар Шобајићи (Бјелопавлићи) -> Грбаљ -> Зачир (Љуботињ), Цеклин Петковдан (14.10.), Никољдан (6.12.) з Грбљу, Аранђеловдан (8.11.) у Љуботињу, Св. Текла у Цеклину (24.9.)
Ламбуљићи Драговићи, Ђуровићи, Лазовићи, Николићи, Поповићи Лабо Косово -> Груде -> Зета Никољдан (6.12.)
Лужани Богетићи, Дужани, [Мадналинићи, Шкулетићи], Пејовићи, Петричевићи, Рсојевићи, Сеочани, Симоновићи Ђукан Богетић, Стојан Станишин, непознато, Обрад Пејовић, непознато, непознато, Станиша Перов, непознато Бјелопавлићи, Пипери, [Пјешивци -> Горовићи (Грбаљ), Мацаваре (Бањани)] Богетићи и Дужани: Никољдан (6.12.); Мадналинићи, Шкулетићи и  Пејовићи: Јесењи Јовањдан (23.9.); Петричевићи:  Петковдан (14.10.); Сеочани:  Аранђеловдан (8.11.); Симоновићи: Симеондан (1.9.)
Лукшићи / непознато Црна Гора -> Спич Митровдан (26.10.)
Лутовци Мрке, Пипери капетан Гојак / Гојко Пирот-> Лутово -> Пипери -> Васојевићи, [Доњи Бихор -> Горња Села], Гусиње, [Маини -> Бријеге (Брчели)], [Мркојевићи -> Љуботињ -> Лајковићи (Зета)], Паштровићи Аранђеловдан (8.11.), Шћекићи славе Петковдан (14.10.)
Љешевићи-Грађани Липовци, Шишовићи Љеш Призрен -> Грађани Ивањдан (24.6.)
Љешевићи-Грбљани Љешевићи и од њих Љешковићи Љеш Метохија -> Љешкопоље -> [Љешевићи (Грбаљ) -> Бргули (Луштица)], [Пива -> Церово (Пјешивци)] Св. Вартоломеј (11.6.) у Бргулима, Јовањдан (7.1.) у Пиви, Јесењи Јовањдан (23.9.) у Церову
Љешњани Аматбашићи, Болевићи,

Вукчевићи, Зеци, [Маретићи, Мудреше], Милијићи

Андрија, Болија, Драшко, Милија Љеш -> Љешкопоље -> Дражевина -> Цеклин -> Лимљани, Побори Ђурђиц (3.11.)
Љуљановићи (М) Љуљановићи и од њих Ледињани непознато Диноша (Груде) -> Фундина (Кучи) не славе
Малешевци велики број братстава војвода Малеш Малина (Билећа) -> Опутне Рудине -> Пива Игњатијевдан (20.12.)
Маликовићи / непознато Лепеница -> Бјелопавлићи Петковдан (14.10.)
Мараши / Марко Хоти -> Зета Митровдан (26.10.)
Марковљани Паповићи, Шипачњани Добрило, Неноје Марковина (Озринићи) -> Казанци, Шипачно Аранђеловдан (8.11.)
Маројевићи Адројевићи, Милијевићи, Мухадиновићи, Радојевићи, Рамадановићи Марко (Мароје након преласка на ислам) Ћеклићи Илиндан (20.7.)
Мартиновићи-Брајићи / Бело Мартиновић Скадар -> Брајићи -> Ивановићи (Маини) Митровдан (26.10.)
Махмутовићи (М) / Махмут Радојева Глава (Бистрица) не славе
Медини / непознато Западна Европа -> Паштровићи Томиндан (6.10.)
Меховићи, Пепељци и Фетићи Меховићи, Пепељци, Фетићи Мехо, непознато за Пепељаке и Фетиће Кучи -> Доњи Бихор, Горњи Бихор не славе
Мијановићи и Рачете Мијановићи, Рачете Мијан, Рачета Зета -> Мале Цуце -> Кавач (Грбаљ), Попов До (Кривошије) Никољдан (6.12.)
Милатовићи и Милојевићи Милатовићи, Росандићи Милат, Милоје Чево (Озринићи) -> Милати (Комани) -> Бјелопавлићи ->  Милојевићи (Пјешивци) Петковдан (14.10.) у Бјелопавлићима, Јовањдан (7.1.) у Милојевићиима
Милиновићи / непознато Бањани -> Морињ (Бока Которска) Ђурђевдан (23.4.)
Милићевићи Милићевићи и од њих Ненадићи и Терзићи Милић Пљевља -> Потарје Никољдан (6.12.)
Миловановићи Петровићи Милован Кучи -> Дробњак -> Добриловина (Поља) -> Потарје -> Пљевља Ђурђевдан (23.4.)
Милуновићи и Шујаци Милуновићи, Шујаци Велимир Пипери Аранђеловдан (8.11.); Милуновићи: Никољдан (6.12.)
Мирдите, Шаљани и Шоши (А) Мирдите, Шаљани, Шоши Мур Дити, Марк Дити, Зог Дити Дукађин -> Велика, Крајина, Љуботињ, Улцињ Никољдан (6.12.) у Велици, Аранђеловдан (8.11.) у Љуботињу, не славе у Крајини и Улцињу
Миросављевићи Пилице (М) непознато Миројевиће (Доњи Бихор) не славе
Митровићи Митровићи и од њих Анђуси, Грломани, Ђурашевићи, Јовановићи, Рађеновићи и Санковићи непознато Косовска Митровица -> Паштровићи Митровдан (26.10.)
Мишевићи Вицковићи, Гвозденовићи, Пророчићи Периша Мишевић Чарађе (Голија) -> Вучи До (Ћеклићи) Илиндан (20.7.)
Мојановићи Ајковићи, Дракићи, Кнежевићи, Лукачевићи, Пејановићи непознато Стара Србија -> Зета Алимпијевдан (26.11.), Ђурђиц (3.11.) у Бериславцима
Мрдаци / непознато Кучи-> Потарје Никољдан (6.12.)
Мујевићи (М) Личине непознато Кучи -> Горњи Бихор -> Корита не славе
Мулине и Славујевићи [Антонићи, Баћовићи, Глиговићи, Ђурковићи, Лучићи, Орбовићи, Томашевићи], [Крушчићи, Матовићи] Мулина, војвода Митар Цвјетковић, Грбо Славујевић Бањска (Косово) -> Бањани Јовањдан (7.1.)
Муратовићи / Мурат (војник Хајдар-паше) Горњи Бихор не славе
Мустајбашићи, Мушовићи и Хоџићи (М) Мустајбашићи, Мушовићи, Хоџићи непознато Доњи Бихор не славе
Мустеровићи Васиљевићи, Ђуришићи, Кековићи, Раичевићи, Стојановићи, Тодоровићи Мустро Чарађе (Голија)-> Загарач -> Шушуња (Зета) Ивањдан (24.6.)
Никшићи Жупљани, Гојаковићи, Требјешани, Ћуде Никша Кртоли -> Никшићка Жупа -> [Никшићко поље -> [Љевишта (Горња Морача) -> Ускоци], Ораси (Љешанска нахија), Пива ]], [Ровца -> Васојевићи, Доњи Бихор, Горњи Бихор, Колашин, Корита, Кучи, Рожаје], Никшићке Рудине, Опутне Рудине, Потарје, [Паштровићи -> Љуботињ] Лучиндан (18.10.)
Новаковићи Поповићи-Љешкопољци непознато Жабљак Црнојевића -> Љешкопоље Ђурђиц (3.11.)
Новљани Дробњаци непознато Бањани, Никшићке Рудине -> Бјелице, [Дробњак -> Бањани, Васојевићи, Грахово, Грбаљ, Доњи Бихор, Пива, [Пипери -> Цеклин -> Подгор], Пљевља, Потарје] Ђурђевдан (23.4.)
Озрихнићи Гардашевићи, Драгојевићи, Цаушевићи Озрихна „Озро“ Озринићи -> [Бањани -> Пљевља], Бјелопавлићи, Грахово, Дробњак, [Љуботињ -> Дулетићи (Маини)], [Зета -> Глухи До-> Бечићи (Паштровићи)], Комани, Љешанска нахија, Горње Поље, Костањица (Крајина), Никшићко Поље, Пива, Пљевља Аранђеловдан (8.11.)
Павићевићи / Иванко Трешњево (Цуце) -> До Пјешивачки Мала Госпојина (8.9.)
Пешикани / Пешикан Кучи -> Веље Цуце Ђурђиц (3.11.)
Пилатовци велики број братстава Пилат Опутне Рудине Ђурђевдан (23.4.)
Поповићи-Ђурмани / два брата Стара Србија -> Ђурмани (Спич) Усековање (29.8.)
Поповићи-Загорани / непознато Загарач -> Загора (Грбаљ) Илиндан (20.7.)
Поповићи-Зећани Поповићи и од њих Вукељићи, Марићи, Маровићи и Ћепићи поп из Коплика Коплик -> Зета Врачевдан (1.11.), Никољдан (6.12.) у Вуковцима, Ђурђиц (3.11.) у Доњој Горици
Поповићи-Слатињани / Саво Дукађин -> Бјелопавлићи Симеондан (1.9.)
Потпаре / непознато Добриловина (Поља) -> Потарје -> Пљевља Никољдан (6.12.)
Прентовићи / Прента Црна Гора -> Брајићи Митровдан (26.10.)
Рабаревићи Попиводе Вук Љешевоступац Љешев Ступ (Бјелице) Јовањдан (7.1.)
Радечи Радечи и од њих Баше, Ђукановићи, Ђурашевићи и Укашевићи Радеч Озринићи -> Комани -> Ново Село (Бјелопавлићи), Гађи (Грађани) Ђурђевдан (23.4.)
Радивојевићи Борозани, Ломпари Радивоје Буковик (Глухи До) -> Боково (Цеклин) Спасовдан (40 дана након Вакрса)
Радомани / Нико Радоман Овчје Поље (Македонија) -> Бања (Косово) -> Љуботињ -> Браћени (Орахово) Аранђеловдан (8.11.)
Радуновићи / Радун Љешанска нахија Никољдан (6.12.)
Раичевићи и Хераковићи [Пенде, Подубличани, Радоњићи], [Петровићи, Поповићи] Раич, Херак Мужевице (Бањани) -> Његуши -> Доња Морача -> Горња Села -> Радева Мала (Рожаје), Сипање (Корита), Туцање (Горњи Бихор) Ђурђевдан (23.4.), Васиљевдан у Доњој Морачи, Горњим Селима и Радевој Мали, не славе у Сипању и Туцању
Рајковићи и Стаматовићи Рајковићи, Стаматовићи Рајко, Стамат Рогами (Пипери) -> Косијери Аранђеловдан (8.11.), Мала Госпојина (8.9.) у Косијерима
Ранци Гојнићи казнац Димитрије Брчели Ђурђевдан (23.4.)
Реџовићи (М) / непознато Домна (Скадарска Малесија) ->Анамали не славе
Сарапи Бановићи, Вукићевићи, Вучковићи, Калуђеровићи, Лаличићи Божина Сарап Сараповина (Сарајево) -> Љуботињ Никољдан (6.12.)
Селаковићи [Дуловићи, Пајовићи], Пековићи браћа Обрад и Радул Селаковић Попово Поље -> Горња Морача -> Рожаје Стевањдан (27.12.), не славе у Сређанима
Сијарићи (М) / непознато Доњи Бихор не славе
Софтићи (М) / непознато Врбе (Доњи Бихор) не славе
Страхиње Страхиње и од њих Јоветићи и Хајдуковићи Никац Марков Страхиња Хоти -> Утрг (Подгор) Митровдан (26.10.)
Терзићи / непознато Гацко -> Српска (Зета) Никољдан (6.12.)
Тмушићи / непознато Васојевићи Стевањдан (27.12.)
Томићи Томићи и од њих Стијеповићи поп Соа Томић Горанско (Пива) -> Доња Морача -> Старче (Горња Морача) -> Дробњак Петровдан (29.6.)
Тујковићи Мирановићи, Радовићи четири брата Косово ->Љеш -> Доњи Кокоти (Љешкопоље) Никољдан (6.12.)
Ћаласани / непознато Мратиње (Пива) Ђурђевдан (23.4.)
Ћировићи Ћировићи и од њих Голубовићи Ћиро Морача -> Потарје Аранђеловдан (8.11.)
Ускоковићи / непознато Љеш -> Љешанска нахија -> Ћурчићи (Пјешивци) Ђурђиц (3.11.), Мала Госпојина (8.9.) у Пјешивцима
Хајдарпашићи (М) / Хајдар-паша Бихор не славе
Цвјетковићи [Јоковићи, Пејовићи], Мијовићи, Поповићи војвода Митар Цвјетковић Петропоље / Бањска (Косово) -> Петровићи (Бањани) -> Пива Јовањдан (7.1.)
Цицмили / два брата Грбаљ -> Пива Ђурђевдан (23.4.)
Чиндраци (М) / непознато Вучитрн -> Долац (Доњи Бихор) не славе
Џанбеговићи (М) Зоронићи непознато Жиљак (Доњи Бихор) не славе
Шекуларци Војводићи, Вукљеваковићи, Радмужевићи Петар Шекуларац Шекулар Јовањдан (7.1.)
Шеховићи (М) Ковачевићи непознато Босна / Црна Гора -> Губавач (Доњи Бихор) не славе
Шкријељи (А) Бихорци (М), Шестани (К) Керли Пећ -> Шкријељи -> [Шестани -> Микулићи (Мркојевићи), Поможура, Сеоца, Мачуге (Црмница)], Горњи Бихор Врачевдан (1.11.), Петровдан (29.6.) у Горњим Шестанима, Тројичиндан (50 дана накин Васкрса) католици у Доњим Шестанима, Илиндан (20.7.) у Мачугама, не славе у Горњем Бихору
   
Штекојевићи Ђикановићи, Милошевићи, Савићевићи, Спасојевићи Ђуро Штекојевић Кучи -> Витасојевићи (Пјешивци) Јесењи Јовањдан (23.9.)
Напомене:

(А) – родови који су по предањима албанског порекла

(К) – већински католички родови и братства

(М) – већински муслимански родови и братства

За родове чија братства празнују више крсних слава подвучена је најстарија крсна слава.

 

Као што се може приметити, највећи број великих родова потиче од српских средњевековних породица. Међутим, поједини родови као што су Хоти и Шкријељи имају предања о албанском пореклу, док Медини у Паштровићима сматрају да су пореклом из Италије или Шпаније. Родови који потичу од старијег слоја становништва, као што су рецимо Букумири, немају устаљена предања о даљем пореклу. Иако су српски родови претежно православне вере, постоји и велики број братстава, па и читавих родова, који су исламизирани, претежно на северу данашње Црне Горе, док су у Боки Которској многа мања братства за време Млетачке Републике прешла на католичанство. Албански родови су делом католичке, а делом исламске вероисповести, док су поједина братства прешла на православље и преузела српски национални идентитет. Постоје и супротни случајеви, па су тако Бањкани и Дељани из Затријебча, који су према предањима српског порекла, временом албанизовани јер су живели у албанском окружењу. Иако је крсна слава пре свега српски православни обичај, и албански католици су у огромној већини све до Првог светског рата славили крсну славу што је последица њихових вишевековних контаката са Србима и утицаја српске културе.

На карти која следи је приказан територијални размештај највећих родова у Црној Гори по селима и засеоцима у којима су ти родови чинили апсолутну већину становништва. Братства која према предањима воде порекло од властеле су груписана на овој карти, па су тако рецимо као Војиновићи приказана сва братства која према предању воде порекло од овог властеоског рода. Мањи број родова који су наведени у предходној табели није приказан на карти јер нису чинили апсолутну већину становништва ни у једном селу.

Crna_Gora_-_Najveci_rodovi_1914_1


Највећи родови у Црној Гори 1914. године према устаљеним народним предањима

У тексту о генетски профилисаним родовима у Црној Гори ће бити више речи о разликама између предања са једне, и историјских извора и резултата генетских истраживања са друге стране.

 Коришћена литература

Aндрија Јовићевић, Зета и Љешкопоље, Београд 1926.

Андрија Јовићевић, Малесија, Београд 1923.

Андрија Јовићевић, Плавско-Гусињска област, Полимље, Велика и Шекулар, Београд 1921.

Андрија Јовићевић, Ријечка Нахија, Београд 1910.

Андрија Јовићевић, Црногорско Приморје и Kрајина, Београд 1922.

Андрија Лубурић, Дробњаци, Београд 1930.

Блажо Кнежевић, Властелиновићи, Подгорица 2006.

Блажо A. Стругар, Стругари – братство у Цеклину 1450-1980, Цетиње 1983.

Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у турској граници, Београд 1905.

Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у црногорској граници, Београд 1903.

Бранко В. Kостић, Kостићи – братство у Цеклину, Подгорица 2014.

Братство Вукчевић, Црногорско племе Љешњани (Вукчевићи) – Љешанска нахија, Дражевина 1910.

Владо Ђ. Дулетић, Трагом прошлости Дулетића, Будва 2015.

Војин С. Муришић, Крушевице (Сврчуге – Петијевићи – Бијелићи), Београд 2000.

Вујанић, Јерковић, Kртинић, Маринковић, Kњига о Мацурама, Београд 2014.

Вукашин Вучков Шошкић, Шошкићи из Полимља, Београд 1995.

Вукота Миљанић, Аким Миљанић, Презимена у Црној Гори, Београд 2007.

Вуле Kнежевић, Племе Шаранци, Београд 1961.

Драган Крушић, Братство Славујевићи (Матовићи и Крушићи) у  прошлости Бањана, Никшић 2016.

Ђорђе Ојданић, (Не)познате Лубнице, Подгорица 2005.

Ђурђица Петровић, Матаруге у касном средњем веку, Цетиње 1977.

Ејуп Мушовић, Етнички процеси и етничка структура становништва Новог Пазара, Београд 1979.

Звонимир М. Мијушковић, Племе Пјешивци – крајина Старе Црне Горе, Београд 1984.

Зоран Мијбеговић, Кртољске приче, Тиват 2016.

Јован Б. Kековић, Поријекло и родослов Kековића из Загарача, Подгорица 2013.

Јован Вукомановић, Паштровићи, Цетиње 1960.

Јован Вукомановић, Црмница, Београд 1988.

Јован Ердељановић, Братоножићи – племе у црногорским Брдима, Београд 1909.

Јован Ердељановић, Пипери, Београд 1917.

Јован Ердељановић, Kучи, Београд 1907.

Јован Ердељановић, Стара Црна Гора, Београд 1926.

Јован Ф. Иванишевић, Подловћенско Цетиње, Цетиње, 1892.

Јован Ф. Иванишевић, Путопис кроз Мале Цуце, Цетиње, Јавор 1891.

Марко Д. Обрадовић, Поријекло и родослов Обрадовића из Лубница, Андријевица/Бијело Поље 1995.

Марко Миљанов, Племе Кучи у народној причи и пјесми, Београд 1904.

Миладин Kонтић, Племе Пјешивци са историјом братства Kонтић, Београд 1977.

Милан – Мишо Брајовић, Племе Бјелопавлићи, Подгорица 2000.

Милан Пековић, Никшићка Жупа, Београд 1974.

Милан Р. Милановић, Бајкове Крушевице, Београд 1997.

Милета Војиновић, Пљеваљски крај – прошлост и порекло становништва, Пљевља 1997.

Милисав Лутовац, Бихор и Kорита, Београд 1967.

Милисав Лутовац, Рожаје и Штавица, Београд 1960.

Милорад Јокнић, Становништво у пљеваљском крају, Пљевља 2006.

Милун М. Штурановић, Озринићи крај Никшића – прилози за монографију, Подгорица 2000.

Мирко Барјактаровић, Ровца, Титоград, 1984.

Мирко Вукићевић, Вукићевићи из Трешњева и њихови коријени, Андријевица 2015.

Момчило Мићовић, Бањани, Никшић 2016.

Небојша Драшковић, Чевско Заљуће и Доњи Крај – села у племену Озринићи, Београд 1999.

Обрен Благојевић, Пива, Београд 1971.

Павле Радусиновић, Насеља Старе Црне Горе, Београд 1985.

Петар Мркоњић, Средње Полимље и Потарје у Новопазарском санџаку, Београд 1905.

Петар Пејовић, Озринићи – племе Старе Црне Горе, Београд 2004.

Петар Шобајић, Бјелопавлићи и Пјешивци, Београд 1923.

Петар Шобајић, Корјенићи, Цетиње 1964.

Радослав Ј. В. Вешовић, Племе Васојевићи, Сарајево 1935.

Раде Вујисић, Братство Вујисића, Подгорица 1998.

Радојe М. Ускоковић, Исељени Никшићи, Београд 1924.

Радојко Копривица, Братство Копривице – поријекло, свештеници, Никшић 2016.

Рајко Раосављевић, Морача, Ровца, Kолашин, Београд 1989.

Сава Накићеновић, Бока, Београд 1913.

Сава Пејовић Трећи, Протокол – Поријекло Пејовића, Никшић 2016.

Светозар Томић, Бањани, Београд 1949.

Светозар Томић, Дробњак, Београд 1902.

Светозар Томић, Пива и Пивљани, Београд 1949.

Слободан Мишовић, Становништво пљеваљског краја, Пљевља 2013.

Стеван Поповић, Ровца и Ровчани у иторији и традицији, Никшић 1997.

Стојан Kараџић, Вук Шибалић, Дробњак – породице у Дробњаку и њихово поријекло, II измијењено и допуњено издање, Београд 1997.

Томо П. Ораовац, Арбанашко питање и српско право, Београд 1913.

Чедомир С. Булајић, Родослов братства Булајић, Београд 1987.

Шпиро Лучић, Љетопис породице Лучића и Парохије суторинске од 1680. до 1930. године, Херцег-Нови, 2000

Božidar A. Vukčević, Lješanska Nahija II, Kanada 2003.

Fadil M. Kardović, Porijeklo bratstva Kardovića, Novi Pazar 2010.

Jovo Medojević, Muslimani u bjelopoljskom kraju 1477-2002, Podgorica 2003.

Robert Elsie, The Tribes of Albania – History, Society and Culture, London/New York, 2015.

Share




Facebook коментари:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

fourteen − eleven =

Препоручени текстови

Најновије

Топ 10 тема на ДНК форуму

Коментари