Архиве ознака: Црна Гора

Властела у Црној Гори према народним предањима

ПИШЕ: Иван Вукићевић

Појам властеле

Српске средњовековне државе су имале феудално друштвено уређење, као и већина других европских земаља у том периоду. Владари су својим војсковођама и другим људима од поверења додељивали на управу одређене области, а често и у трајно власништво. У нашем народу су феудалци називани властелом или племством, било да се радило о крупним земљопоседницима попут Мрњавчевића који су у једном моменту контролисали готово половину српског царства, или породицама које су управљале мањим жупама. Свако ко је по указу владара поседовао одређено подручје називан је властелином јер је имао апсолутну власт над тим подручјем и његовим становницима све докле год је био у милости врадарске куће. Основна обавеза властеле према владару била је учешће у ратовима и територијалном ширењу државе, тако да су властелини уједно били и војсковође чиме су стицали углед у народу.

Дукљанска и зетска властела

Већина српских владарских породица из средњег века, као што су Војислављевићи, Вукановићи, Немањићи, Хребељановићи, Балшићи и Црнојевићи, потичу са простора данашње Црне Горе.

Кнез Војислав, родоначелник Војислављевића, био је синовац дукљанског краља Јована Владимира. Након што је Константин Бодин, најпознатији владар из ове династије, освојио Рашку, тамо на власт поставља жупане браћу Вукана и Марка који су по неким мишљењима били његови рођаци. Од старијег Вукана ће настати рашка династија Вукановића из које ће проистећи неколико великих жупана Рашке. У једном од међудинастичких сукоба у Рашкој, жупан Завида бежи у Дукљу где се рађа његов син Стефан Немања, потоњи велики жупан Рашке и родоначелник династије Немањић. За Завиду многи сматрају да је био припадник династије Вукановић, а уколико би то било тачно, постоји и могућност да су Војислављевићи и Немањићи исти род. Оно што је сигурно јесте да све три споменуте династије потичу из средњовековне Дукље.

Након смрти цара Душана долази до слабљења централне власти и јачања властеле што је касније довело и до потпуног распада српског царства након смрти његовог сина цара Уроша. Најмоћније властеоске породице као што су Балшићи, Бранковићи, Војиновићи, Мрњавчевићи и Хребељановићи формирају своје самосталне државе које ће често долазити у међусобне сукобе око територија. Преци кнеза Лазара Хребљановића, родоначелника Лазаревића, потичу из Грбља. Његов отац Прибац је од цара Душана добио на управу Прилепац, док је Лазар након вишегодишње службе добио на управу  област око Крушевца коју ће касније знатно проширити. Балшићи, који су у истом периоду управљали Зетом, типичан су пример некада ситне властеле која је од мале области око Бара и Будве временом успела да преузме контролу над читавом Зетом, а после и да се осамостали. Црнојевићи су последња владарска кућа из средњовековне Зете. Најпре су били жупани и дугогодишњи савезници Балшића, да би након смрти последњег Балшића и привремене власти Бранковића, преузели власт над Зетом. Њихов родоначелник је Ђураш Вранчић, витез цара Душана од кога потичу Ђурашевићи чија су грана Црнојевићи. За време њихове власти долази до постепеног губитка територија, а област око Цетиња на коју се Зета свела добија назив Црна Гора. Последњи отпор српског народа је сломљен крајем XV века када Турци коначно освајају и Црну Гору.

Предања о пореклу од властеле

У периоду након Косовске битке долази до постепеног нестанка српске државе, тако да православна црква, као једина преостала институција српског народа, преузима улогу чувара националног и културног идентитета. Најпре је настао култ кнеза Лазара који је проглашен за светитеља и великомученика, па чак и цара иако никада није имао ту титулу, а затим и остале српске властеле која је учествовала у бици. За стварање бројних предања о властели и косовским јунацима најзаслужнија је православна црква на челу са цетињским владикама који су имали велики утицај на народ у Црној Гори. То је довело и до појаве су бројна братства досељена из других српских области тврдила да потичу од појединих властеоских породица, не би ли тако стекла углед у новом окружењу. Иако су поједина братства заиста проистекла од властеоских породица, у највећем броју случајева се радило о потпуно измишљеним предањима, међутим како је време пролазило све је теже било направити разлику између тачних и измишљених предања. Тако Богићевци у Доњој Морачи и Мрњавчићи у Кучима сматрају да су потомци Мрњавчевића, Братоножићи да су од Бранковића, а Васојевићи да су од Немањића. Такође, читав низ братстава која потичу из Старе Црне Горе према предањима води порекло од Војиновића и Орловића. До оваквих предања је долазило тако што би се родоначелник у допуњеној верзији предања прогласио за претка неког племића, при чему се ишло толико далеко да су измишљани  и читави пасови од познатог родоначелника до изабраног племића не би ли се покрио временски период између њих. Тако се у предањима помињу бројни припадници властеоских породица о којима не постоје никакви трагови у историји, а међу њима се свакако истиче Гојко Мрњавчевић који је према предањима и народним песмама син краља Вукашина.

Занимљиво је да ниједно братство у Црној Гори нема предање да је пореклом од Војислављевића или Балшића, док свега три братства имају предање да потичу од династије Ђурашевић-Црнојевић. С друге стране, постоји чак преко десет разгранатих брастава која имају предање да су од Орловића, а постоје и братства која имају предање да су од Обилића и Косанчића. Податак да има далеко више братстава која себе везују за косовске јунаке него за властелу и владаре који су владали Дукљом, Зетом и Црном Гором најбоље показује колико је Косовски завет дубоко био укорењен у традицији српског народа у Црној Гори.

Постоје и поједина братства која себе сматрају за огранак већих братстава која имају предање о пореклу од властеле. Тако Пјешивци рецимо имају предање да њихови родоначелници Богдан и Витко потичу од Стевана Васојевића који се налази у родословном стаблу Васојевића, док Драгошевићи из Грахова и Лаковићи и Томановићи у Малим Цуцама сматрају да су огранак Дрекаловића, па самим тим и Кастриота.

У следећој табели су приказана братства на простору данашње Црне Горе почетком XX века на основу њихових устаљених предања о пореклу од средњовековне властеле.

 

Назив Основне гране у Црној Гори Родоначелници Миграције Крсна слава по Јулијанском календару
Беговићи  и Јаћимовићи
Беговићи и Јаћимовићи (М) Беговићи, Јаћимовићи Јован бег и Иван бег Расово (Средње Полимље) -> Костеница (Бистрица) Стевањдан (27.12.), Беговићи не славе
Богостиновићи
Бољевићи Вулековићи, Пламенци кнез Јован / Иван Богостиновић Благај -> Зета -> Крушевице (Орахово) -> Бољевићи -> Кртоли Ивањдан (24.6.)
Боројевићи
Боројевићи Боројевићи, Владисављевићи, Вушуровићи, Драгосављевићи-Шабани војвода Иван Боројев Стари Влах -> Доњи Крај (Цетиње) -> Веље Село (Мркојевићи), Љуботињ, [Томићи (Бјелице) -> Шпиљари (Котор)] Ђурђевдан (23.4.), Петковдан (14.10.) у Томићима, Врачевдан (1.11.) у Шпиљарима, не славе у Вељем Селу
Властелиновићи-Плањани
Шаранци Анђелићи, Вуковићи, Кнежевићи, Распоповићи, Раичевићи, Ћосовићи, Џаковићи кнез Мијајло „Шарац“ Властелиновић Плана (Билећа) -> Бјелопавлићи -> Плана (Горњи Колашин) -> Шаранци -> Премћани (Затарје) -> Пљеваљска област Ђурђевдан (23.4.)
Властелиновићи-Угњани
Бојковићи, Зубери и Шоровићи Лагатори, Зубери, [Беладе, Капе] непознато, Јовета Зубер, Николица Шоровић Угњи Митровдан (26.10.)
Војиновићи
Војинићи

-Жарићи

Жарићи Војин Војиновић Гацко -> Чево (Озринићи) -> Бобуља (Бјелопавлићи) Петковдан (14.10.)
Војинићи

-Љешњани

велики број братстава Богдан Војинић (потомак Војина Војиновића) Гацко -> Чево (Озринићи) -> Лијешње (Дражевина) -> Ровца -> Доња Морача Ћириловдан (14.2.) у Доњој Морачи, Аранђеловдан (8.11.) у Ровцима
Војиновићи-Трепчани Војиновићи непознато Гацко -> Вучитрн -> Трепча (Васојевићи) -> Бихор, Средње Полимље Св. Јевстатије (20.9.)
Војновићи Војновићи Вујо Војиновић Гацко -> Попово Поље -> Херцег-Нови Јовањдан (7.1.)
Вујовићи-Љуботињани Вујовићи и од њих Лалићи и Лекићи Брајан Војиновић-Вујо-Новак-Марко-војвода Рајич Гацко -> Вучитрн -> Морача -> Братоножићи -> Љуботињ -> Дупило Аранђеловдан (8.11.)
Пуношевићи Богдановићи, Водаловићи, [Милошевићи, Пајовићи], Оташевићи Пунош (унук Богдана Војиновића) Гацко -> Бањани -> Његуши -> Кривошије Мали Никољдан (9.5.) у Дугом Долу, Никољдан (6.12.) у Копиту и Кривошијама
Радуловићи Радуловићи и од њих Бојанићи и Озринићи Радул Војиновић Гацко -> Вучитрн -> Чарађе -> Доњи Крај (Озринићи) -> Дубовик (Бајице), Кривошије, Милојевићи (Пјешивци), Црквице (Опутне Рудине) Јовањдан (7.1.), Мала Госпојина (8.9.) у Милојевићима и Црквицама
Вранчићи-Ђурашевићи-Црнојевићи
Бањкани (АС) (К) Ивановићи, Никпрељевићи Иван Црнојевић-Ђуро-Ненада-Милош Зета -> Млетачка Република -> Ријека Црнојевића -> Бањкани (Затријебач) Никољдан (6.12.)
Ђурашевићи Ђурашевићи Ђураш (унук Ђураша Вранчића) Зета -> Клинци (Луштица) Велика Госпојина (15.8.)
Црновићи Црновићи Ђурађ Црнојевић Грађани Ивањдан (24.6.)
Горевуци
Горевуци Јаблани, Сјеклоће Ратко / Валац Горевук са два брата Клобук -> Мали Залаз (Његуши) -> Добрско Село Св. Агатоник (22.8.)
Грбљановићи
Никшићи Жупљани, Гојаковићи, Требјешани бан Владимир „Илијан“ Грбљановић-Никша Гошићи (Кртоли) -> Никшићка Жупа -> [Никшићка област -> [Љевишта (Горња Морача) -> Ускоци], Опутне Рудине, Ораси (Љешанска нахија), Пива ], [Ровца -> [Бихор -> Корита, Рожајска област], Васојевићи, Колашин, Кучи], Затарје Лучиндан (18.10.)
    Ћуде Срзентићи и од њих Злотвори и Рачевићи непознато … Никшићка Жупа -> Брда (Паштровићи) -> Смоковци (Љуботињ) Никољдан (6.12.), Срђевдан (7.10.) у Смоковцима
Дукађинци-Бјелопавлићи и Гашани
Бјелопавлићи (СА) Бубићи, Дмитровићи Лека Дукађинац-Бијели Павле Пећ (Дукађин тј. Метохија) -> [Паштровићи, Хоти] -> Бјелопавлићи -> Васојевићи, Доњи Колашин, Кривошије, Кућишта (Ћеклићи), Трпези (Бихор) Петковдан (14.10.), не славе Калићи, Цикотићи и Чоковићи
    Водовари,

    Вујичићи,

    Вукаловићи,

    Вучуровићи

    и Илићи

Водовари, Вујичићи, Вукаловићи, Вучуровићи, Илићи од Бубића (према предању Илића) …Шобајићи (Бјелопавлићи) -> Добра Гора (Цуце) -> Кривошије -> Долови (Грахово) Петковдан (14.10.)
    Ђоројевићи Бабићи, Стојковићи од Бубића Бјелопавлићи Петковдан (14.10.)
    Раичевићи и

    Шумановићи

Раичевићи, Шумановићи Раич, бан Млатишума …Вражегрмци (Бјелопавлићи) Петковдан (14.10.)
Гашани (А) Паучинци (М) Лека Дукађинац-Гаврило „Гашо“ Пећ (Дукађин тј. Метохија) -> Паштровићи -> Гаш -> Паучина (Рожајска област) не славе
Дукађинци-Сотонићи
Сотонићи Миросаљићи, Митровићи, Николићи, Расалићи Михаило Дукађинац (син дукађинског бана) Дукађин -> Сотонићи Аранђеловдан (8.11.)
Кастриоти
Дрекаловићи Вујошевићи, Иликовићи, Мијовићи, Чејовићи Ђурађ Кастриот Скендербег-Јован-Дрекале Епир -> Кастрати -> Кучи -> Васојевићи, Бихор, [Мале Цуце -> Богетићи (Пјешивци), Гослић (Голија)], Рожајска област, Ускоци Никољдан (6.12.), не славе Калачи, Омербожовићи, Растодери и Ћемани
    Драгошевићи

 

Булајићи, Вујачићи, Вујовићи, Вучевићи, Делибашићи Драгош / Драгаш / Драгоје …Кучи -> Чево -> Риђани -> Грахово -> Никшићке Рудине, Опутне Рудине Никољдан (6.12.)
    Дуровићи (М)

 

Дуровићи непознато …Кучи -> Годуша (Бихор) не славе
    Ђаловићи

    и Чампари

Ђаловићи, , Чампари непознато …Медун (Кучи) -> Ђаловићи (Корита) Никољдан (6.12.); Чампари: Св. Агатоник (22.8.)
    Ракоњци Ракоњци од Поповића …Медун (Кучи) -> Ракоње (Средње Полимље) -> Уневине (Средње Полимље) Никољдан (6.12.)
    Рожајци (М) [Бећирагићи, Ганићи, Камберовићи, Фетаховићи] Алија, Рамо, Усо …Медун (Кучи) -> Рожајска област не славе
    Храстодери (М) Растодери и од њих Нурковићи од Петровића из Косора Косор (Кучи) -> Дупило -> Бихор -> Сеошница (Рожајска област) не славе
Мугоше Мугоше рођак Ђурађа Кастриота Скендербега Епир -> Кастрати -> Кучи -> Љешкопоље Ђурђиц (3.11.)
Косанчићи
Прибојевићи Богојевићи, Вратнице, Лађићи, Поповићи четири унука Ивана Косанчића Топлица -> Јаблан (Вучитрн) -> Станиселићи (Љешанска нахија) Врачевдан (1.11.)
Јеринићи
Угреновићи Ђапићи бан Угрен Јеринић Никшићка област -> Горње Поље Аћимовдан (9.9.)
Миковићи
Миковићи Миковићи и од њих Андровићи, Греговићи, Давидовићи, Ђалци и Медиговићи протовестијар Радич Миковић Брегалничка област -> Миковићи (Орахово) -> Паштровићи Илиндан (20.7.)
Младеновићи-Бранковићи
Биједићи Биједићи непознато Корјенићи -> Биједићи (Пљеваљска област) Аранђеловдан (8.11.)
Братоножићи Баљевићи, Прогоновићи, Сеоштичани, Чађеновићи војвода Младен-Бранко Младеновић-Вук Бранковић-Ђурађ-Гргур-Стеван/Лазар-Брато Корјенићи -> Дреница -> Братоножићи -> Буковица (Рожајска област), Васојевићи, Доња Морача, Загарач, Крњице, [Бјелошевина (Никшићка Жупа), [Горња Села -> Средње Полимље, Јоховица (Бихор)]] Никољдан (6.12.), Јесењи Јовањдан (23.9.) у Клопоту, не славе у Бихору
Цвијовићи Цвијовићи Јанко Цвијовић (потомак Вука Бранковића) Корјенићи -> Дреница -> Пљеваљска област Мратиндан (11.11.)
Мркшићи
Жарковићи Жарковићи Мркша Мркшић-Жарко Мркшић Косјерић -> Недајно (Пива) Јовањдан (7.1.)
Мрњавчевићи
Богићевци Вујисићи, Лакићевићи, [Поповићи, Радовићи], Меденице, Ракочевићи Мрњан-Гојко Мрњавчевић -Јован-Богић Ливно -> Благај -> Скадар -> Хотски Хум (Хоти) -> Доња Морача -> Горња Морача, Горњи Колашин, Пљевљска област Аранђеловдан (8.11.)
Гојковићи Гојковићи Гојко Мрњавчевић Скадар -> Мокрине (Херцегновска област) Ђурђевдан (23.4.)
Мрњавчићи [Беровјани, Перићи], Ђурђевићи, [Живковићи, Криводољани, Кућани, Ледињани, Цикнићи], Костровићи, Никезићи Мрњан-Гојко Мрњавчевић-[Гаврило, Марко] / Ненада Мрњак (Бјелопавлићи) -> Скадар -> Брштан / Бардањи (Клименти) -> Кучи -> Башча (Рожајска област), Бихор, [Горњи Колашин -> Доњи Колашин], Гусињска област, Доња Морача, Зета,  Мркојевићи, Никшићка област, Плавска област Митровдан (26.10.); Костровићи, Никезићи и Цикнићи: Никољдан (6.12.); Беровјани и Перићи: Јесењи Јовањдан (23.9.); Кликовци: Ђурђиц (3.11.); не славе у Бихору, Зети, Мркојевићима, Гусињу и Плаву
    Вујачићи Вујачићи и од њих Бојанићи, Јањевићи и Шћепћевићи Вујо …Кучи -> Хоти -> Црнци (Пипери) -> Зета -> Опточићи (Подгор) -> Љешанска нахија Никољдан (6.12.)
    Чабаркапе Чабаркапе браћа Бјеле, Радивоје и Радоје Чабаркапа … Кучи -> Мојковац (Доњи Колашин) -> Затарје -> Шаранци Митровдан (26.10.)
Немањићи
Васојевићи Мијомановићи, Новаковићи, Рајевићи Завида-Стефан Немања-Вукан Немањић-Костадин-Васоје-Стефан / Стеван Васојевић-Костадин-Васо Дукља -> Рашка -> Херцеговина -> Васојевићи -> [Дупило -> Глухи До], [Бањани -> Дробњак], Мораково (Никшићка Жупа), Пелиново (Грбаљ), Бјелојевиће (Поља) Аранђеловдан (8.11.)
    Зечевићи

    -Кленчани

Зечевићи непознато …Васојевићи -> Кленак (Бањани) Јовањдан (7.1.)
    Петијевићи Петијевићи Миленко Караџић … Васојевићи -> Бањани -> Дробњак -> Петијевићи (Крушевице) Јесењи Јовањдан (24.6.)
    Пјешивци Витковићи, Потолићи Стеван Васојевић Бањска -> Груде -> Пјешивци -> Његуши, Питомине (Језера) Јесењи Јовањдан (24.6.), Ђурђевдан (23.4.) у Мајсторима, Јовањдан (7.1.) у Језерима
        Вучићевићи Перовићи, Стриковићи Вучић …Стубица (Пјешивци) -> Бороњина (Бјелопавлићи) Јесењи Јовањдан (24.6.)
Обилићи
Копривице Копривице Милош Обилић Кључ (Гацко) -> Копривице (Бањани) -> Врановина (Затарје) Никољдан (6.12.)
Орловићи
Бајковићи Кривокапићи, Преобрежани Павле Орловић-…-Бајко Чарађе (Голија) -> Пригредина (Бањани) -> Веље Цуце -> Ораховац Јовањдан (7.1.)
Бандићи Баровићи, Вукадиновићи, Вукотићи, Секулићи Павле Орловић-…-Радоња Чарађе (Голија) -> Пригредина (Бањани) -> Ржани До (Веље Цуце) -> Бајице -> Бандићи Мала Госпојина (8.9.)
    Ђуричићи Ђуричићи Вуко Бандић …Бандићи -> Башино Село -> Мале Цуце Никољдан (6.12.)
Бјелице Милићи, Предишани Павле Орловић-…-Бело/Бјело/Бјелан Чарађе (Голија) -> Пригредина (Бањани) -> Ржани До (Веље Цуце) -> Бјелице -> Голија, Дуга (Горње Поље), Опутне Рудине, Цеклин Јовањдан (7.1.)
    Бектешевићи

    и 

    Лончаревићи

Бектешевићи (М), Лончаревићи два брата Милића (према предању Лончаревића) …Бјелице -> Бањкани (Затријебач) -> Гусињска област -> Андријевица (Васојевићи), Лахоло (Бихор) Мратиндан (11.11.); Бектешевићи не славе
    Дубљевићи Дубљевићи и од њих Поповићи од Милића …Бјелице -> Дубљевићи (Невесиње)  -> Дубљевићи (Пива) -> Тепца (Језера) Ђурђиц (3.11.)
Грабљани и Градињани [Вулетићи, Јовановићи, Перишићи], [Бошковићи, Миљеновићи] Павле Орловић-…-Миждраг Чарађе (Голија) -> Пригредина (Бањани) -> Веље Цуце Јовањдан (7.1.)
Ђуричковићи Ђуричковићи и од њих Недовићи Павле Орловић-…-Ђурашин „Ђуро“-Ђуричко Чарађе (Голија) -> Пригредина (Бањани) -> Ржани До (Веље Цуце) -> Доњи Крај (Цетиње) -> Ђуричковићи (Загарач) -> Пријелози (Средње Полимље) -> Костићи (Бихор) Мала Госпојина (8.9.), Аранђеловдан (8.11.) у Пријелозима, не славе у Костићима
Комненовићи Комненовићи Павле Орловић-…Комнен Бајица Чарађе (Голија) -> Пригредина (Бањани) -> Ржани До (Веље Цуце) -> Бајице -> Бањани Јовањдан (7.1.)
Липљани и Проседољци Поповићи, [Марковићи, Томашевићи] Павле Орловић-…-поп Јаков Чарађе (Голија) -> Пригредина (Бањани) -> Доњи Крај (Озринићи) -> Веље Цуце Јовањдан (7.1.)
Липовци Ивановићи, Илићи Павле Орловић-…-Змијица Чарађе (Голија) -> Пригредина (Бањани) -> Горња Заљут (Веље Цуце) Јовањдан (7.1.)
Ненојевићи Вуксановићи, Мартиновићи Павле Орловић-…-Неноје Чарађе (Голија) -> Пригредина (Бањани) -> Ржани До (Веље Цуце) -> Бајице -> Љешкопоље Јовањдан (7.1.)
    Бориловићи Бориловићи Борило Мартиновић Бајице -> Лапчићи (Маини) Јовањдан (7.1.)
    Зоговићи

    и Крџићи

Зоговићи,

Крџићи

два брата Мартиновића …Бајице -> Горње Полимље -> Шекулар -> Метохија Јовањдан (7.1.)
    Љухари Ђоловићи (К), Муховићи (М), Перковићи (К), Шабовићи (М) браћа Ђуро и Крсто Мартиновић …Бајице -> Фундина (Кучи) -> Плавска област -> Брестовик (Бихор) Никољдан (6.12.); Муховићи и Шабовићи не славе
Самарџићи Самарџићи Павле Орловић-…Комнен Бајица / Саво Чарађе (Голија) -> Пригредина (Бањани) -> Ржани До (Веље Цуце) -> Бајице -> Кривошије Јовањдан (7.1.)
Тепавчевићи Тепавчевићи Павле Орловић-…-Тепо Голија Јовањдан (7.1.)
Ћетковићи Ћетковићи Павле Орловић-…-Ћетко Чарађе (Голија) -> Пригредина (Бањани) -> Ржани До (Веље Цуце) -> Ораховац -> Братешићи (Грбаљ) Јовањдан (7.1.), Јесењи Јовањдан (24.6.) у Братешићима
Пилатовци
Пилатовци Додери, Комненићи, Шекарићи бан Пилат Опутне Рудине Ђурђевдан (23.4.)
Предојевићи
Радмиловићи Радмиловићи браћа Војко и Сава Радмиловић Пријевор (Билећа) -> Баљци -> Жлијеби (Херцегновска област) Никољдан (6.12.)
Страхињићи
Старчевићи Старчевићи и од њих Бошковићи, Јеловци, Кнежевићи, Лучићи, Милићевићи, Попадићи, Ћирковићи и Џувери Страхињић Бан Бањска (Косово) -> Пљевља -> Затарје Лазарева Субота (8 дана пре Васкрса)
Хребељановићи-Лазаревићи
Шобајићи Вуковићи, Кадовићи, Перовићи Прибац Хребељановић-кнез Лазар-Стефан Лазаревић-Сибињанин Јанко-Лале Грбаљ -> Прилепац -> Крушевац -> Београд -> Хунедоара -> Шобајићи (Бјелопавлићи) Петковдан (14.10.)
Напомене:

(СА) – српски родови и братства албанског порекла према предањима

(АС) – албански родови и братства српског порекла према предањима

(А) – албански родови и братства

(К) – већински католички родови и братства

(М) – већински муслимански родови и братства

За родове који настањују више области је подвучена матица на простору Црне Горе.

За родове чија братства празнују више крсних слава подвучена је најстарија крсна слава.

 

Поред наведених братстава која имају устаљена предања о пореклу од властеле, постоји и мањи број братстава која су према једном од више предања племићког порекла. Тако Томашевићи, који су грана Мулина у Бањанима, имају и предање да су од босанског краља Стефана Томашевића иако код Мулина преовлађује предање о пореклу из Бањске.

Вредно је помена да владарска кућа Петровић-Његош, као ни цео род Раичевића и Хераковића коме ово братство припада, нема предање о пореклу од средњовековне властеле иако би се од њих то највише могло очекивати јер су владарске куће одувек желеле да своју владавину представе као легитимну кроз континуитет са некадашњим владарским породицама. За њихове родоначелнике, браћу Херака и Раича, у предању се једино каже да су дошли из села Мужевице под планином Његош из Бањана.

Властела у Црној Гори 1914. године према устаљеним народним предањима

Истинитост предања у светлу генетских истраживања

Доступни историјски извори потврђују предања Боројевића, Горевука, Миковића и Радмиловића, а у одређеној мери и предањa Биједића и Војновића. Међутим, битно је споменути да прва четири рода потичу од ситне властеле, док се једино за Биједиће и Војновиће може рећи да највероватније потичу од властеле која је имала битнију улогу у српској историји, конкретно од Бранковића и Војиновића. С друге стране, предања свих осталих наведених братстава се не могу поткрепити историјским документима, а одређени број тих предања већ је побијен досадашњим резултатима ДНК тестирања. Тако рецимо Богићевци, Гојаковићи и Мрњавчићи припадају различитим хаплогрупама, иако сва три рода тврде да су од Мрњавчевића. За Дрекаловиће који су према предању од Кастриота се испоставило да потичу од Мрњавчића чиме је то предање побијено. Исто тако, за Братоножиће и Цвијовиће из околине Пљевље који су према предању од Бранковића је утврђено да су разнородни и да притом нису сродни Корјенићима од којих потичу Бранковићи. Када су у питању Орловићи, за Бјелице, Ђуричковиће и Тепавчевиће је утврђено да нису сродни осталим братствима са истим предањем, при чему су Бјелице и Ђуричковићи засебан род у односу на Тепавчевиће који су сродни Бањанима. Предање Шаранаца о пореклу од Властелиновића је такође оборено јер нису сродни Шаренцима, док се за Шобајиће испоставило да припадају роду Бјелопавлића чиме је оборено њихово предање о пореклу од Лазаревића. Ипак, можда и најбољи пример нетачности предања о пореклу од властеле јесу братства која су према предању од Војиновића. Тако Војинићи-Жарићи, Војинићи-Љешњани, Вујовићи-Љуботињани и Радуловићи припадају потпуно засебним родовима, што значи да су најмање три од четири предања ових братстава нетачна. Међутим, треба имати у виду да је и код предања у којима се спомиње порекло од властеле део родослова до претка по коме је род назван најчешће врло поуздан иако је други део предања нетачан. Тако да ако се предањима приступа на рационалан начин, а не по принципу све или ништа, из њих се доста корисног може сазнати о пореклу становништва. Више речи о пореклу и предањима свих до сада тестираних братстава ће бити у текстовима о генетски профилисаним родовима у Црној Гори.

Коришћена литература

Андрија Јовићевић, Зета и Љешкопоље, Београд 1926.

Андрија Јовићевић, Плавско-Гусињска област, Полимље, Велика и Шекулар, Београд 1921.

Андрија Јовићевић, Ријечка Нахија, Београд 1910.

Андрија Јовићевић, Црногорско Приморје и Kрајина, Београд 1922.

Андрија Лубурић, Дробњаци, Београд 1930.

Блажо Кнежевић, Властелиновићи, Подгорица 2006.

Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у турској граници, Београд 1905.

Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у црногорској граници, Београд 1903.

Војин С. Муришић, Крушевице (Сврчуге – Петијевићи – Бијелићи), Београд 2000.

Вукашин Вучков Шошкић, Шошкићи из Полимља, Београд 1995.

Вукота Миљанић, Аким Миљанић, Презимена у Црној Гори, Београд 2007.

Вуле Kнежевић, Племе Шаранци, Београд 1961.

Звонимир М. Мијушковић, Племе Пјешивци – крајина Старе Црне Горе, Београд 1984.

Јован Вукомановић, Паштровићи, Цетиње 1960.

Јован Вукомановић, Црмница, Београд 1988.

Јован Ердељановић, Братоножићи – племе у црногорским Брдима, Београд 1909.

Јован Ердељановић, Пипери, Београд 1917.

Јован Ердељановић, Kучи, Београд 1907.

Јован Ердељановић, Стара Црна Гора, Београд 1926.

Јован Ф. Иванишевић, Подловћенско Цетиње, Цетиње, 1892.

Јован Ф. Иванишевић, Путопис кроз Мале Цуце, Цетиње, Јавор 1891.

Косто Р. Перућица, Опутна Рудина, Београд 1989.

Марко Миљанов, Племе Кучи у народној причи и пјесми, Београд 1904.

Миладин Kонтић, Племе Пјешивци са историјом братства Kонтић, Београд 1977.

Милан – Мишо Брајовић, Племе Бјелопавлићи, Подгорица 2000.

Милан Пековић, Никшићка Жупа, Београд 1974.

Милета Војиновић, Пљеваљски крај – прошлост и порекло становништва, Пљевља 1997.

Милисав Лутовац, Бихор и Kорита, Београд 1967.

Милисав Лутовац, Рожаје и Штавица, Београд 1960.

Милорад Јокнић, Становништво у пљеваљском крају, Пљевља 2006.

Милош К. Војиновић, Тадија Б. Бошковић, Попис домова у новим крајевима Краљевине Црне Горе 1913. године, Колашин 2015.

Мирко Барјактаровић, Ровца, Титоград, 1984.

Мирко Вукићевић, Вукићевићи из Трешњева и њихови коријени, Андријевица 2015.

Небојша Драшковић, Чевско Заљуће и Доњи Крај – села у племену Озринићи, Београд 1999.

Никола С. Вујачић, Братство Вујачић, Требиње, 1983.

Павле Радусиновић, Насеља Старе Црне Горе, Београд 1985.

Петар Пејовић, Озринићи – племе Старе Црне Горе, Београд 2004.

Петар Шобајић, Бјелопавлићи и Пјешивци, Београд 1923.

Петар Шобајић, Корјенићи, Цетиње 1964.

Радослав Ј. В. Вешовић, Племе Васојевићи, Сарајево 1935.

Радојко Копривица, Братство Копривице – поријекло, свештеници, Никшић 2016.

Рајко Раосављевић, Морача, Ровца, Kолашин, Београд 1989.

Сава Накићеновић, Бока, Београд 1913.

Светозар Томић, Бањани, Београд 1949.

Светозар Томић, Дробњак, Београд 1902.

Светозар Томић, Пива и Пивљани, Београд 1949.

Стеван Поповић, Ровца и Ровчани у иторији и традицији, Никшић 1997.

Стојан Kараџић, Вук Шибалић, Дробњак – породице у Дробњаку и њихово поријекло, II измијењено и допуњено издање, Београд 1997.

Томо П. Ораовац, Арбанашко питање и српско право, Београд 1913.

Čedomir S. Bulajić, Rodoslov bratstva Bulajić, Beograd 1997.

Fadil M. Kardović, Porijeklo bratstva Kardovića, Novi Pazar 2010.

Veselin Konjević, Kazivanje Ahmet-bega Mušovića, Cetinje, 2017.

Родови у Црној Гори према народним предањима

ПИШЕ: Иван Вукићевић

Родовско друштвено уређење

Зачеци родовског друштвеног уређења на простору данашње Црне Горе огледају се у постојању влашких катуна у XIV веку. Поједина братства која су се претежно бавила сточарством у планинским областима су од српске властеле, а касније и од Турака, добијала повластице у замену за осигуравање безбедности на путевима који су пролазили кроз  крајеве које су та братства насељавала. Тиме је створена економска основа за даље ширење тих братстава на просторима које су контролисали, а многа од њих ће временом прерасти у разгранате родове. Иако је међу овим родовима било доста братстава старобалканског порекла, битно је нагласити да се термин влашки не односи на етничку припадност, већ на друштвени статус. Влашки статус су имали и поједини родови попут Бањана и Дробњака који ће касније прерасти у племена. Са јачањем централне турске власти долази и до постепеног укидања влашког статуса, због чега долази до удруживања дотадашњих катуна у племена.

За разлику од градова и равничарских области где је становништво одувек било мештовитог састава, у највећем делу данашње Црне Горе братства су све до средине XX века најчешће живела самостално по засеоцима у планинским крајевима. Упућени једни на друге, припадници неког братства делили су и добро и зло заједно. Бројност неког братства је за време турске окупације и свеопште несигурности била од посебног значаја за опстанак, због чега су се родбинске везе са сродним братствима пажљиво неговале, а порекло од заједничког родоначелника бележило у родословима и усмено преносило у предањима са колена на колено. Припадност неком већем роду давала је братству одређену врсту сигурности јер је увек могло рачунати да ће им сродна братства притећи у помоћ у случају озбиљнијег сукоба, било да се ради о Турцима или о братствима у окружењу. Услед великог значаја које је породично порекло имало, мушка деца су од малих ногу знала да наброје све претке од свог оца па до најстаријег познатог претка. Поједина братства су почетком XX века знала да наброје и по 15 пасова по мушкој линији до својих родоначелника што најбоље говори о томе колико се водило рачуна о пореклу.

Поред  добрих страна, као што је јачање породице, овакве друштвене околности су довеле и до штетне појаве да је родовско-племенски идентитет постао вишеструко јачи од етничке и верске припадности, што је довело до честих сукоба између брастстава и племена. Најчешће би сукоби започињали око планина за испашу стоке, а убрзо би долазило и до крвне освете која је посебно оптрећивала односе између појединих племена и братстава због чега су црногорске владике много напора улагале да успоставе мир. Тако је рецимо владика Петар I Петровић-Његош (Свети Петар Цетињски) најпре молио завађене стране да се помире, а затим их и клео не би ли спречио даље унутрашње сукобе који су били препрека за успешну борбу за ослобођење од Турака. Тек је са јачањем централне државне власти дошло до постепеног нестанка крвне освете.

 Порекло родова

Подручје данашње Црне Горе су у позном средњем веку претежно насељавали Срби и Албанци, док је у приморју живео и мањи број Грка и Млечана. Међу Србима се могу разликовати два слоја становништва – старији старо-балкански слој и новији словенски слој становништва који је досељен у VI и VII веку. Планинска подручја су у средњем веку била доста слабо насељена, па самим тим и Црна Гора, међутим ситуација се нагло мења са почетком турске окупације када Срби масовно напуштају плодне области под притиском Турака. Крајем XIV и током XV и XVI века долази до великог прилива српских избеглица на подручје данашње Црне Горе где је турска власт била знатно слабија него у другим областима. Такође, велики број породица, међу којима су многе биле добростојеће,  преселио се у приморје које је највећим делом припадало Млетачкој Републици. Срби су се претежно досељавали из Херцеговине, Косова, Метохије и Албаније, али и из нешто даљих области као што су Босна и Македонија.

Најчешће су долазиле појединачне породице, али дешавало се да се организовано населе и читава братства. С обзиром на слабу насељеност, досељеници су били у могућности да запоседну читава села у којима су најчешће затицали малобројне староседеоце, а понекада и само напуштена кућишта. Високим природним прираштајем долазило је до брзог умножавања и ширења на суседна подручја што је довело и до појаве да поједини родови прерасту у читава племена. Највећи родови у Црној Гори, као што су Бјелопавлићи и Васојевићи, углавном су досељени управо у овом периоду као већ формирана братства. Тако се Бјелопавлићи који су дошли из Метохије (Дукађина) први пут помињу 1411. године у дубровачким документима, док се Васојевићи који су досељени из Херцеговине први пут помињу 1444. године, такође у дубровачким документима. Међу неколико највећих родова једино се за Никшиће сматра да су даљим пореклом са подручја данашње Црне Горе, конкретно из Кртола у Боки Которској.

 Повезивање родова путем предања

Као што су поједини већи родови често проглашавали себе за потомке властеле, о чему ће бити више речи у тексту о властели у Црној Гори, тако се често дешавало и да се мања братства представљају као огранци јаких родова. Ова појава се назива прибраћивање, и типична је за староседелачка братства у племенима којима су била ниподаштавана од стране великих братстава. Већа новодосељена братства у Бјелопавлићима, Пиперима и Пјешивцима називала су староседеоце Лужанима, у Бањанима су их називали Матаругама, а у Морачи Мацурама. Староседелачка братства (старинци у народном говору) су овакве тврдње сматрала за увреду због чега су многа од њих, да би себи подигла углед, мењала славе и породична предања, при чему би се најстарији познати предак повезивао са родоначелником неког знатнијег рода или братства. У појединим случајевима је долазило чак и до промене презимена, али за то је био непходан пристанак братства чије су презиме узимали. У неким случајевима су мања братства у сваком погледу постајала део рода коме су се прибратила, али се често дешавало и да сродство никада не буде признато од жељених „рођака“.

Тако су рецимо Караџићи, који су према једном предању даљим пореклом из Македоније, у потпуности прихваћени од Васојевића као грана Лопаћана, док са друге стране Бјелопавлићи називају Раичевиће у Вражегрмцима старинцима, иако Раичевићи себе сматрају за потомке Бијелог Павла. Постоје и прелазни случајеви као у Вељим Цуцама где су Кривокапићи начелно прихватили Ивановиће као свој огранак, али је ипак опште познато у племену да се ради о братству другачијег порекла. Поједини случајеви прибраћивања су заиста парадоксални, а најбољи пример је племе Пипери где су Лутовци, као новији слој становништва, најпре измислили Пипа у свом родослову да би тиме себе представили као осниваче племена, да би затим бројна староседелачка братства, која су заправо проистекла од правих Пипера, себе прогласила за потомке тог истог измишљеног Пипа. Оно што је интересантно је да прибраћивања готово да није ни било код мањих братстава која су се усељавала у већ формирана племена. Њихов положај је био знатно бољи у односу на старинце, због чега нису имали потребу да измишљају непостојеће везе са великим братствима.

Поред прибраћавиња, честа је била и појава да се поједини родови који су били у традиционално пријатељским односима међусобно рођакају и проглашавају своје родоначелнике за браћу, иако су различитог порекла. Свакако најпознатији случај је чувено предање о неколико браће од којих су настала српска племена Васојевићи, Озринићи и Пипери и албанска племена Затријебач, Краснићи и Хоти. Код српских племена је најчешћа верзија предања о петорици браће Васу, Красу, Озру, Оту и Пипу, док предање албанских родова Бонкећа и Хота помиње браћу Бана, Васа, Лазара, Меркота и Пиперија. Међутим, оно што је карактеристично је да сви ови родови изузев Бонкећа и Хота имају различита предања о даљем пореклу браће. Тако Васојевићи сматрају да се Васо доселио из Херцеговине и да је пореклом од Немањића, Пипери (грана Лутоваца) да се њихов предак доселио из Пирота, а Бонкећи и Хоти да су им се преци доселили из горњег тока реке Цијевне. Такође, број пасова до родоначелника се разликује од рода до рода, тако да је и пре генетских истраживања која су побила ово предање било очигледно да се највероватније ради о измишљеној причи чији је циљ било.

 Етнографска истраживања

Почетком XX века више српских етнографа започиње истраживање племена и области у Црној Гори према упутствима Јована Цвијића. Радови Јована Ердељановића, Андрије Јовићевића и других аутора постаће основа за све будуће анализе порекла становништва у Црној Гори. Поред основних података као што је бројност братстава по селима, етнографи су приликом разговора са мештанима записивали и предања о даљем пореклу и гранању родова, историјске догађаје, као и бројне друге податке о областима које су истраживали. Захваљујући истраживањима из тог периода, од заборава је сачувана породична историја великог броја братстава.

Поједини етнографи, као што су Милисав Лутовац и Јован Вукомановић, су и у периоду социјалистичке Југославије наставили посао на истраживању до тада необрађених племена и области. Истраживањима су често бавили и људи из народа који су услед недостатка литературе о свом крају желели да документују прошлост својих предака, тако да је објављено доста радова који по свом квалитету не заостају пуно за радовима наших познатих етнографа. Нажалост, међу тим радовима има и оних у којима се потпуно неосновано износе тврђења и фабрикују народна предања.

 Највећи родови према народним предањима

У прегледу који следи приказани су родови на простору данашње Црне Горе који су 1914. године, односно у периоду након потпуног ослобођења од Турака, имали најмање 20 домова. С обзиром да поједине области нису обрађене детаљним етнографским истраживањима, могуће је да недостају поједини родови који испуњавају наведени критеријум бројности. Подаци о родовима су приказани на основу устаљених народних предања из тог периода, док ће о великим родовима који по предању воде порекло од властеле више речи бити у тексту о властели у Црној Гори. У случајевима где су делови предања о даљем пореклу контрадикторни у односу на делове предања о сродству са другим братсвима, предност је дата даљем пореклу у односу на рођакање са другим родовима. Тако су рецимо од споменутих шест српских и албанских родова који се рођакају једино Бонкећи и Хоти приказани као један род јер имају исто предање о даљем пореклу.

 

Назив Основне гране у Црној Гори Родоначелници Миграције Крсна слава по Јулијанском календару
Адиловићи Адиловићи Адил Борје (Кукс) -> Доњи Колашин -> Средње Полимље не славе
Азанци Вукајловићи, Луковићи, Петровићи, Радошевићи непознато Шекулар / Озринићи -> Азане (Бихор) Јовањдан (7.1.)
Алексићи, Бошковићи, Кнежевићи и Поповићи [Алексићи, Бошковићи, Кнежевићи],

Поповићи

браћа Ђуро и поп Никола Скадар -> Брчели Томиндан (6.10.)
Аџићи Аџићи и од њих Мазићи, Мочевићи (М), Томчићи, Ушћумлићи непознато Метохија -> Зета -> Косијери -> Книн (Далмација) -> Тупан (Бањани) -> Пива -> Мочевићи (Буковица) Мала Госпојина (8.9.), Јовањдан (7.1.) у Пиви, не славе у Мочевићима
Бањовићи Бањовићи непознато Бања Лука -> Коћи -> Кучи Никољдан (6.12.)
Барјамовићи Барјамовићи и од њих Војводићи и Машановићи војвода Јањо Косовска Митровица / Кучи -> Грађани -> Орахово Ивањдан (24.6.)
Бездановићи Јовановићи, Пејовићи, Радоњићи поп Михаило Невесиње -> Озринићи -> Комани Аранђеловдан (8.11.)
Бијелићи Гачевићи, Картали, Обренићи, Шарци Гачо, непознато, непознато, непознато Гацко -> Матаруге (Пљеваљска област) Лазарева субота (8 дана пре Васкрса)
Бијеловићи, Миљанићи и Мркајићи Бијеловићи, Миљанићи, Мркајићи Милисав Метохија -> Чево / Велестово (Озринићи) -> Бањани -> Пљеваљска област, Телач До (Горња Морача) Јовањдан (7.1.)
Билофери Билофери непознато Бањани -> Стрп (Бока Которска) Спасовдан (40 дана након Вакрса)
Бјелоши Грљевићи, Јовановићи Јован Бјелош Грље (Зета) -> Бјелоши -> Грбаљ Јесењи Јовањдан (23.9.), Никољдан (6.12.) у Грбљу
Благојевићи Благојевићи и од њих Алексићи Благоје Пива -> Гацко -> Пива -> Малинско (Ускоци) Ђурђевдан (23.4.)
Близикуће Љубише, Никлановићи браћа Љубо и Никлан „Нико“ Долина реке Љубишнице -> Паштровићи Митровдан (26.10.)
Богдановићи Перуничићи Богдан Бањани -> Борова (Затарје) Ђурђевдан (23.4.)
Богојевићи-Лацмановићи Лацмановићи „Лацман“ Рисан (Бока Которска) -> Драгаши (Затарје) -> Црнобори (Затарје) Врачевдан (1.11.)
Богостиновићи Бољевићи

опширније у тексту о властели

Бонкећи и Хоти (А) (К) Бонкећи, Хоти Кећо Понтин Пипери / Клименти -> [Затријебач -> Гусињска област], [Хоти -> Плав ска област, Малин Дубрава (Рожајска област)] Бонкећи: Никољдан (6.12.); Хоти: Мала Госпојина (8.9.); не славе у Гусињу, Плаву и Рожају
Боришићи Боришићи Бориша Бјелоши -> Очинићи -> Боришићи (Буковица) Јовањдан (7.1.), не славе у Буковици
Боројевићи Доњекрајци

опширније у тексту о властели

Бостанџићи Зековићи, Љувари (М) Митар Бостанџић и његов брат Кучи -> Тушиња (Дробњак) -> Никшић, [Шљиванско (Пљевља) -> Станчани (Затарје) -> Никшић], Баре (Ускоци) Никољдан (6.12.), Љувари не славе
Браниловићи и Руђићи Браниловићи, Руђићи браћа Бранило и Руђо Косово и Метохија -> Бањани -> Пива -> Пљеваљска област Браниловићи: Јовањдан (7.1.); Руђићи: Никољдан (6.12.)
Брешковци [Бошковићи, Мијушковићи, Перовићи], Ераковићи, Килибарде Тодор, Вукота Ераковић, Милош Килибарда Озринићи -> Бањани -> Богмиловићи (Пјешивци) Аранђеловдан (8.11.),

Мала Госпојина (8.9.) у Богмиловићима

Бубање и Шаботићи Бубање, Шаботићи (М) браћа Радован и Марко Бубање (Средње Полимље) -> Бихор Алимпијевдан (26.11.), Шаботићи не славе
Букумири (СА) Бојовићи (М), Дураковићи, Лаловићи (Љаљовићи) Ника Букумјера Братоножићи -> Васојевићи -> Бихор, Васојевићи, Рожајска област, Средње Полимље Никољдан (6.12.), не славе у Бихору и Миочама
Буроњићи Петровићи Петар Буроњић Бјелопавлићи -> Кућишта (Ћеклићи) Илиндан (20.7.)
Веловићи и Лековићи (СА) Веловићи, Лековићи непознато, Лека Гелин Диноша (Груде) -> Годиње (Бољевићи), [Доњи Мурићи (Крајина) -> Годиње (Бољевићи)] Никољдан (6.12.)
Вељокрајани Батрићевићи, Варезићи, Вуловићи, Гавриловићи, Јовечки, Љесари, Николићи, Пераши непознато Његуши -> Дробњак Ђурђевдан (23.4.), Јеремијиндан (1.5.) у Жањевом Долу
Вишњићи Вишњићи Јован Вишњин Рисан (Бока Которска) -> Вишњића До (Голија) -> Котор Ђурђевдан (23.4.)
Властелиновићи-Плањани Шаранци опширније у тексту о властели
Властелиновићи-Угњани Бојковићи, Зубери, Шоровићи опширније у тексту о властели
Војиновићи Војинићи

-Жарићи, Војинићи

-Љешњани, Војиновићи-Трепчани, Војновићи, Вујовићи-Љуботињани, Пуношевићи, Радуловићи

опширније у тексту о властели
Вранчићи Бањкани (АС) (К), Ђурашевићи, Црновићи

опширније у тексту о властели

Врбице Врбице и од њих Вучковићи Вучко Врба (Гацко) -> Врба (Његуши) Петковдан (14.10)
Вујадиновићи Којовићи, Краљачићи Вујадин Скадар -> Бањани -> Пива Ђурђевдан (23.4.)
Вујовићи-Микулићи Вујовићи Вујо Микулићи (Бјелице) Петковдан (14.10.)
Вукићевићи, Вуковићи и Ивовићи Вукићевићи, Вуковићи, Ивовићи браћа Вукић, Вуко и Иво Невесиње -> Убли Ђурђевдан (23.4.)
Вуковићи и Павловићи Вуковићи, Павловићи браћа Вук и Павле Стара Србија -> Паштровићи Мала Госпојина (8.9.), Стевањдан (27.12.) у Чамом Долу
Вуксагељићи и Вучине (А) (К) Вуксагељићи, Вучине Ђон / Груд Сума Сума -> Груде -> Никшић Мала Госпојина (8.9.)
Вулаши, Дедејићи и Домазетовићи Вулаши, Дедејићи, Домазетовићи Вулаш, Добрија Дедејић, Мркота Домазетовић Чево (Озринићи) -> [Језера, Шаранци -> Ускоци, Затарје, Буковица], [Ровца -> Дробњак] Аранђеловдан (8.11.); Дедејићи: Ђурђевдан (23.4.)
Гамбелићи Миловићи непознато Кучи / Гамбело у Црном Куку -> Велимље (Бањани) Никољдан (6.12.)
Годијељи Лазаревићи, Мијовићи, Пејановићи, Поповићи Пејан Годиње (Бољевићи) -> Годијељи (Дробњак) Ђурђевдан (23.4.)
Горевуци Јаблани, Сјеклоће опширније у тексту о властели
Грбљановићи Никшићи опширније у тексту о властели
Грачани Брновићи, [Ђуришићи, Раичковићи], Кажићи, Ковачи, Маровићи Брно, Бошко, непознато, непознато, непознато Никшићка Жупа -> Градац -> Бобија (Цеклин) Петковдан (14.10.), Илиндан (20.7.)
Дабовићи Дабовићи Дабо Трубјела (Никшићке Рудине) -> Бајкове Крушевице -> Крушевице (Орахово) Ђурђевдан (23.4.)
Даниловићи-Буковичани Даниловићи и од њих Драгутиновићи непознато Буковица -> Бобово (Затарје) Ђурђевдан (23.4.), Никољдан (6.12.) у Бобову
Дапчићи Бујеновићи, Ђуришићи, Кикановићи, Јокићи, Милошевићи, Никовићи, Радовићи, Раутовићи, Русовићи, Шотковићи Дапко Албанија -> Кртоли -> Бабунци (Луштица) Срђевдан (7.10.), Ивањдан (24.6.) у Гошићима и Богишићима
Даутовићи, Мушовићи и Хасанбеговићи

(М)

Даутовићи, Мушовићи, Хасанбеговићи

 

Ахмет Доњи Колашин -> [Колашин, Никшић] -> Стричина (Доњи Колашин ) -> Бијело Поље не славе
Деановићи Зградићи непознато Бољевићи -> Зградићи (Спич) Митровдан (26.10.)
Дељани (К) Вуковићи, Јусуфђокићи, Љуцковићи Деља Херцеговина -> Бајице -> Дељани (Затријебач) Никољдан (6.12.)
Дервишевићи (А) (М) Дервишевићи непознато Затријебач -> Гусињска област -> Срђевац (Бихор) не славе
Димитријевићи Рафаиловићи Димитрије Македонија -> Вити До (Паштровићи) Митровдан (26.10.)
Добриловићи [Вукићи, Ђурановићи, Рајовићи, Средановићи], [Вујовићи, Софрани] Шћепан Добриловић Пећ -> Добрско Село Никољдан (6.12.)
Драгојловићи, Јанчићи и Лаконићи Драгојловићи, Јанчићи, Лаконићи браћа Драгојло, Јанча и Лако Бјелице -> Убли Петковдан (14.10.)
Дрецуни Дрецуни непознато Велика Дренова (Шумадија) -> Љуботињ Никољдан (6.12.)
Дукађинци-Бјелопавлићи Бјелопавлићи (СА), Гашани (А) опширније у тексту о властели
Дукађинци-Сотонићи Сотонићи опширније у тексту о властели
Дупончевићи Гачевићи, Друговићи, Хрсовићи браћа Гач, Друг и Хрс Његуши Врачевдан (1.11.)
Ђедовићи, Радовићи и Склендери Ђедовићи, Радовићи, Склендери браћа Ђедо, Радо и Склендер Пипери -> Дробнићи (Паштровићи) Мала Госпојина (8.9.)
Ђоновићи, Пајовићи и Хумци Ђоновићи, Пајовићи, Хумци Никола Ђоновић, Пајо, Бјеладин Хумац Ђоновица (Тетово) -> Кроја -> Подхум (Хоти) / Врањ (Зета) -> Томићи (Брчели) -> Сеоца, Цетиње Ђоновићи: Томиндан (6.10.); Пајовићи: Митровдан (26.10.); Хумци: Ђурђевдан (23.4.)
Ђујовићи [Думовићи, Ђуровићи], [Којовићи, Марковићи] кнез Ђујо Релеза (Љешанска нахија) Никољдан (6.12.)
Ђурашевићи, Новаковићи и Станишићи Ђурашевићи, Новаковићи, Станишићи браћа Ђуро, Новак и Станиша Ниш -> Мишићи (Спич) Мратиндан (11.11.)
Ђуришићи, Петрановићи и Семедери Ђуришићи, [Петрановићи, Поповићи] Ђуриша Вукељин, Ђуро Косово -> Забес (Бољевићи) Никољдан (6.12.)
Заграђани Јеврићи, Поповићи-Михајловићи, Секулићи, Трифуновићи, Цикићи, Циковићи, Шљакићи непознато Кучи -> Заграђе (Васојевићи) Св. Пантелија (27.7.)
Зековићи (А) (М) Зековићи непознато Кастрати -> Добриње (Бијело Поље) не славе
Иванишевићи, Кецојевићи и Цвјетковићи Васиљевићи, Кецојевићи, [[Јоковићи, Пејовићи], Мијовићи, Поповићи] Иваниш, војвода Трипко, војвода Митар Цвјетковић Петропоље / Бањска (Косово) -> Петровићи (Бањани) -> Пива Јовањдан (7.1.)
Ивчевићи Печурице (М) непознато Околина Скадра -> Печурице (Мркојевићи) -> Трново (Дупило) Аранђеловдан (8.11.), не славе у Мркојевићима
Иличковићи, Никаљевићи и Роловићи Иличковићи, [Никаљевићи, Роловићи] браћа Голуб и поп Станко, Маро Епир -> Црнобрег (Метохија) ->Плав -> Брскут -> Горњи Брчели Илиндан (20.7.)
Јасеновци Илићи, Радојевићи, Симоновићи Шћепан Херцеговина –> Јасенова (Доња Морача) Срђевдан (7.10.)
Јошиловићи (М) Пијуци непознато Долац (Сарајево) -> Варине (Затарје) не славе
Кањоши Пејаковићи Кањош Паштровићи -> Љуботињ -> Добрско Село Никољдан (6.12.)
Кастриоти Дрекаловићи, Мугоше

опширније у тексту о властели

Клименти (А) Вукли, Никчи, Селчани Клмен-Амати [[Хоти -> Фундина (Кучи)] / Пипери] -> Клименти -> Бихор, Гусињска област, Зета, Плавска област, Рожајска област, [Пипери -> Цеклин -> Бихор, Бјелопавлићи, Васојевићи, Ђуричка Ријека (Плав)], Церово (Доњи Колашин) Никољдан (6.12.), Петковдан (14.10.) у Зети, Стевањдан (27.12.) у Режевићима, Алимпијевдан (26.11) у Велици, Ђуричкој Ријеци и Калудри, Ђурђиц (3.11.) у Будимљи и Лушцу, не славе у Бихору, Гусињској области, Доњем Колашину, Плавској области и Рожајској области
Клише Јовановићи непознато Косово / Албанија -> Доњи Брчели Аранђеловдан (8.11.)
Кнежевићи-Ораховчани Кнежевићи непознато Ораховица (Бијело Поље) Петковдан (14.10.)
Ковачевићи Ковачевићи Саво Стари Влах -> Церовица (Бањани) -> Грахово -> Бјелопавлићи, Ковачка Долина (Језера) Ђурђевдан (23.4.), Петковдан (7.1.) у Бјелопавлићима
Кожари, Муратовићи, Тараниши и Тигањи (М) Кожари, Муратовићи, Тараниши, Тигањи војник Хајдар-паше Славонија -> Бихор не славе
Козјевићи Очинићи Никац Козјевић Очинићи Јовањдан (7.1.)
Колићи (М) Колићи непознато Кучи -> Бјелојевиће (Поља) -> Доњи Колашин, Средње Полимље не славе
Конатари Конатари и од њих Хаџибеговићи (М) непознато Кучи -> Конатари (Средње Полимље) -> Ботурићи (Бистрица) Никољдан (6.12.)
Косанчићи Прибојевићи

опширније у тексту о властели

Кочани (М) Кочани три брата Годочеље (Бихор) не славе
Крусе Бојановићи, Перовићи, Рајићевићи, Рацковићи, Ћетковићи непознато Кроја -> Љешанска нахија Петковдан (14.10.)
Кучевићи (М) Кучевићи непознато Кучи -> Радетина (Рожајска област) не славе
Лазаревићи Лазаревићи и од њих Вујићи и Пејурићи, Кусовци и Михаљевићи Лазар Шобајићи (Бјелопавлићи) -> Грбаљ -> Зачир (Љуботињ), Цеклин Петковдан (14.10.), Никољдан (6.12.) з Грбљу, Аранђеловдан (8.11.) у Љуботињу, Св. Текла у Цеклину (24.9.)
Ламбуљићи Драговићи, Ђуровићи, Лазовићи, Николићи, Поповићи Лабо Косово -> Груде -> Зета Никољдан (6.12.)
Лужани Богетићи, Дужани, [Мандалинићи, Шкулетићи], Петричевићи, Рсојевићи, Сеочани, Симоновићи Ђукан Богетић, Стојан Станишин, непознато, непознато, непознато, Станиша Перов, непознато Бјелопавлићи, [Пипери -> Дуга (Братоножићи)], [Пјешивци -> Горовићи (Грбаљ)] Богетићи и Дужани: Никољдан (6.12.); Мадналинићи и Шкулетићи: Јесењи Јовањдан (23.9.); Петричевићи:  Петковдан (14.10.); Сеочани:  Аранђеловдан (8.11.); Симоновићи: Симеондан (1.9.)
Лукшићи Лукшићи непознато Црна Гора -> Спич Митровдан (26.10.)
Лутовци Мрке, Пипери капетан Гојак / Гојко Пирот-> Лутово -> Пипери -> Васојевићи, [Бихор -> Горња Села], Доља (Гусиње), [Маини -> Бријеге (Брчели)], [Мркојевићи -> Мужовићи (Љуботињ) -> Улићи (Цеклин), Лајковићи (Зета)], Паштровићи Аранђеловдан (8.11.);  Божовићи: Митровдан (26.10.); Шћекићи: Петковдан (14.10.); Лајковићи: Петровдан (29.6.); не славе у Дољи и Мркојевићима
Љешевићи-Грађани Липовци, Шишовићи Љеш Призрен -> Грађани Ивањдан (24.6.)
Љешевићи-Љешкопољци Љешевићи и од њих Љешковићи Љеш Метохија -> Љешкопоље -> [Љешевићи (Грбаљ) -> Бргули (Луштица)], [Пива -> Церово (Пјешивци)] Св. Вартоломеј (11.6.) у Бргулима, Јовањдан (7.1.) у Пиви, Јесењи Јовањдан (23.9.) у Церову
Љешњани Аматбашићи, Болевићи,

Вукчевићи, Зеци, [Маротићи, Мудреше], Милијићи

Андрија, Болија, Драшко, Милија Љеш -> Љешкопоље -> Дражевина -> Цеклин -> Лимљани, Побори Ђурђиц (3.11.)
Малешевци Алексићи, Јарамази. Шупићи војвода Малеш Малина (Билећа) -> Опутне Рудине -> Пива Игњатијевдан (20.12.)
Маликовићи Маликовићи непознато Лепеница -> Бјелопавлићи Петковдан (14.10.)
Мараши Мараши Марко Хоти -> Зета Митровдан (26.10.)
Маричићи Мрдаци и од њих Мрдаковићи Брајило „Крунослав“ Маричић Брњак (Ибарски Колашин) -> Брскут (Кучи) -> Затарје -> Доњи Колашин, Трновице (Пљеваљска област) Никољдан (6.12.)
Марковљани Божовићи, Бошковићи, Марићи, Мићовићи, Радовићи, Стојановићи, Чоловићи Неноје Марковина (Озринићи) -> Шипачно (Горње Поље) Аранђеловдан (8.11.)
Маројевићи Адројевићи, Милијевићи, Мухадиновићи, Радојевићи, Рамадановићи Марко (Мароје након преласка на ислам) Ћеклићи Илиндан (20.7.)
Мартиновићи-Брајићи Мартиновићи Бело Мартиновић Скадар -> Брајићи -> Ивановићи (Маини) Митровдан (26.10.)
Медини Медини непознато Западна Европа -> Паштровићи Томиндан (6.10.)
Мемовићи (М) Црновршани непознато Лутово (Братоножићи) -> Ћеклићи -> Никшић -> Црни Врх (Васојевићи) -> Средње Полимље, Бихор не славе
Меховићи, Пепељци и Фетићи (М) Меховићи, Пепељци, Фетићи Мехо, непознато за Пепељаке и Фетиће Кучи -> Бихор не славе
Мигаловићи (М) Кофрци непознато Ровца -> Сига (Доњи Колашин) не славе
Мијановићи и Рачете Мијановићи, Рачете Мијан, Рачета Зета -> Мале Цуце -> Кавач (Грбаљ), Попов До (Кривошије) Никољдан (6.12.)
Миковићи Миковићи

опширније у тексту о властели

Милатовићи и Милојевићи Милатовићи, Росандићи Милат, Милоје Чево (Озринићи) -> Милати (Комани) -> Вражегрмци (Бјелопавлићи) ->  Милојевићи (Пјешивци) Петковдан (14.10.) у Бјелопавлићима, Јовањдан (7.1.) у Милојевићиима
Милиновићи Милиновићи непознато Бањани -> Морињ (Бока Которска) Ђурђевдан (23.4.)
Милићевићи Милићевићи и од њих Ненадићи и Терзићи Милић Пљевља -> Затарје Никољдан (6.12.)
Миловановићи Петровићи Милован Кучи -> Дробњак -> Добриловина (Поља) -> Затарје -> Пљеваљска област Ђурђевдан (23.4.)
Милуновићи и Шујаци Милуновићи, Шујаци Велимир Стијена (Пипери) -> Ријека (Пипери) Аранђеловдан (8.11.); Милуновићи: Никољдан (6.12.)
Мирдите, Шаљани и Шоши (А) [[Марвасије, Паљоке, Симони], Пепђоновићи, Прелукићи], Черани, Шоћи Мур Дити, Марк Дити, Зог Дити Дукађин -> Велика, Крајина, Љуботињ, Улцињ Марвасије, Паљоке, Симони:  св. Марија; Пепђоновићи: Св. Краљ; Прелукићи: Тројичиндан; Черани: Никољдан (6.12.); Шоћи: Аранђеловдан (8.11.); остала братства у Крајини и Улцињу не славе
Миросављевићи Пилице (М) непознато Миројевићи (Бистрица) не славе
Митровићи Митровићи и од њих Анђуси, Грломани, Ђурашевићи, Јовановићи, Рађеновићи и Санковићи непознато Косовска Митровица -> Паштровићи Митровдан (26.10.)
Мишевићи Вицковићи, Гвозденовићи, Пророчићи Периша Мишевић Чарађе (Голија) -> Вучи До (Ћеклићи) Илиндан (20.7.)
Младеновићи Биједићи, Братоножићи, Цвијовићи опширније у тексту о властели
Мојановићи Ајковићи, Дракићи, Кнежевићи, Лукачевићи, Пејановићи непознато Стара Србија -> Мојан (Проклетије) -> Зета Алимпијевдан (26.11.), Ђурђиц (3.11.) у Бериславцима
Мрњавчевићи Богићевци, Гојковићи, Мрњавчићи опширније у тексту о властели
Мујевићи (М) Личине непознато Кучи -> Бихор -> Корита не славе
Мулине и Славујевићи [Антонићи, Баћовићи, Глиговићи, Ђурковићи, Лучићи, Орбовићи, Томашевићи], [Крушчићи, Матовићи] Мулина, војвода Митар Цвјетковић, Грбо Славујевић Бањска (Косово) -> Бањани -> Суторина (Бока Которска) Јовањдан (7.1.)
Муратбашићи, Мустајбашићи, Мушовићи и Хоџићи (М) Муратбашићи и од њих Шабановићи, Мустајбашићи, Мушовићи, Хоџићи непознато Бихор не славе
Муратовићи Муратовићи Мурат Кучи -> Средње Полимље не славе
Муслићи (М) Муслићи непознато Кучи -> Муслићи (Доњи Колашин) не славе
Мустеровићи Васиљевићи, Грујичићи, Ђуришићи, Кековићи, Марковићи, Раичевићи, Стојановићи, Тодоровићи Мустро Чарађе (Голија) -> Пригредина (Бањани) -> Ржани До (Веље Цуце) -> Загарач -> Шушуња (Зета) Јесењи Јовањдан (24.6.); Ђуришићи и Кековићи: Јовањдан (7.1.); Марковићи: Петковдан (14.10.)
Немањићи Васојевићи

опширније у тексту о властели

Никићи, Нуцуловићи и Пајовићи [Никићи, Пајовићи] (СА), Нуцуловићи (А) непознато Кастрати -> Селца (Клименти) -> Орахово (Кучи) -> Коћи Никољдан (6.12.), Митровдан (26.10.) у Орахову
Новаковићи Поповићи-Љешкопољци непознато Жабљак Црнојевића -> Љешкопоље Ђурђиц (3.11.)
Новљани Дробњаци непознато [Бањани, Никшићке Рудине] -> Бјелице, [Дробњак -> Бањани, Бихор, Васојевићи, Грахово, Грбаљ, Затарје, Пива, [Пипери -> Цеклин -> Подгор], Пљеваљска област, Садићи (Доњи Колашин)] Ђурђевдан (23.4.); Мандићи: Аранђеловдан (8.11.) у Дробњаку, Никољдан (6.12.) у Бјелицама; Никољдан (6.12.) у Грабовици
Обилићи Копривице

опширније у тексту о властели

Озрихнићи Гардашевићи, Драгојевићи, Цаушевићи Озрихна „Озро“ Озринићи -> Бјелопавлићи, Грахово, Дробњак, [Љуботињ -> Дулетићи (Маини)], [Зета -> Глухи До -> Бечићи (Паштровићи)], Комани, Љешанска нахија, [Горње Поље -> Казанци (Голија)], Костањица (Крајина), Никшићка област, Никшићке Рудине, Опутне Рудине, Пива, Пљеваљска област Аранђеловдан (8.11.);  Николићи: Мала Госпојина (8.9.);  Драговићи не славе
Орловићи Бајковићи, Бандићи, Бјелице, [Грабљани и Градињани], Ђуричковићи, Комненовићи, [Липљани и Проседољци], Липовци, Ненојевићи, Самарџићи, Тепавчевићи, Ћетковићи

опширније у тексту о властели

Павићевићи Павићевићи и од њих Мирковићи и Перовићи Иванко Трешњево (Цуце) -> До Пјешивачки (Пјешивци) -> Мацаваре (Бањани) Мала Госпојина (8.9.), Јовањдан (7.1.) у Мацаварама
Пешикани Пешикани Пешикан Кучи -> Веље Цуце Ђурђиц (3.11.)
Пилатовци Додери, Комненићи, Шекарићи

опширније у тексту о властели

Поповићи-Ђурмани Поповићи два брата Стара Србија -> Ђурмани (Спич) Усековање (29.8.)
Поповићи-Загорани Поповићи непознато Загарач -> Загора (Грбаљ) Илиндан (20.7.)
Поповићи-Зећани Поповићи и од њих Вукељићи, Марићи, Маровићи и Ћепићи поп из Коплика Коплик -> Зета Врачевдан (1.11.), Никољдан (6.12.) у Вуковцима, Ђурђиц (3.11.) у Доњој Горици
Поповићи-Слатињани Поповићи Саво Дукађин -> Бјелопавлићи Симеондан (1.9.)
Потпаре Потпаре непознато Добриловина (Поља) -> Затарје -> Пљеваљска област Никољдан (6.12.)
Прентовићи Прентовићи Прента Црна Гора -> Брајићи Митровдан (26.10.)
Рабаревићи Попиводе Вук Љешевоступац Љешев Ступ (Бјелице) Јовањдан (7.1.)
Радечи Радечи и од њих Баше, Ђукановићи, Ђурашевићи и Укашевићи Радеч Озринићи -> Комани -> Ново Село (Бјелопавлићи), Гађи (Грађани) Ђурђевдан (23.4.)
Радивојевићи Борозани, Ломпари Радивоје Буковик (Глухи До) -> Боково (Цеклин) Спасовдан (40 дана након Вакрса)
Радомани Радомани Нико Радоман Овчје Поље (Македонија) -> Бања (Косово) -> Љуботињ -> Браћени (Орахово) Аранђеловдан (8.11.)
Радуновићи Радуновићи Радун Љеш (Албанија) -> Љешанска нахија Никољдан (6.12.)
Раичевићи и Хераковићи [Пенде, Подубличани, Радоњићи], [Петровићи, Поповићи] Раич, Херак Мужевице (Бањани) -> Његуши -> Братешићи (Грбаљ), [Ожеговице (Озринићи) -> Миоска (Доња Морача) -> Васојевићи -> Бихор, Радева Мала (Рожајска област), Сипање (Корита)] Ђурђевдан (23.4.), Васиљевдан у Доњој Морачи, Васојевићима и Радевој Мали, не славе у Бихору и Коритима
Рајковићи-Вражегрмци Рајковићи Рајко (син Вука Вражегрмца) Вражегрмци (Бјелопавлићи) -> Брезојевица (Васојевићи) Врачевдан (1.11.)
Рајковићи и Стаматовићи Рајковићи, Стаматовићи Рајко, Стамат Рогами (Пипери) -> Косијери -> Његуши Аранђеловдан (8.11.), Мала Госпојина (8.9.) у Косијерима
Ранци Гојнићи казнац Димитрије Брчели Ђурђевдан (23.4.)
Реџовићи (А) (М) Реџовићи непознато Домна (Скадарска Малесија) -> Анамали не славе
Сарапи Бановићи, Вукићевићи, Вучковићи, Калуђеровићи, Лаличићи Божина Сарап Сараповина (Сарајево) -> Љуботињ -> Тузи (Груде) -> Доњи Мурићи (Крајина) Никољдан (6.12.), не славе у Грудама и Крајини
Селаковићи [Дуловићи, Пајовићи], Пековићи браћа Обрад и Радул Селаковић Попово Поље -> Горња Морача -> Тмушићи (Васојевићи) -> Рожајска област Стевањдан (27.12.), не славе у Сређанима
Сијарићи (М) Сијарићи непознато Бихор не славе
Софтићи (М) Софтићи непознато Васојевићи -> Врбе (Бихор) не славе
Страхиње Страхиње и од њих Јоветићи и Хајдуковићи Никац Марков Страхиња Хоти -> Утрг (Подгор) Митровдан (26.10.)
Страхињићи Старчевићи

опширније у тексту о властели

Терзићи Терзићи непознато Гацко -> Српска (Зета) Никољдан (6.12.)
Томићи Томићи и од њих Стијеповићи поп Соа Томић Горанско (Пива) -> Доња Морача -> Старче (Горња Морача) -> Дробњак Петровдан (29.6.)
Тоскићи (А) (М) Дрпљани непознато Јужна Албанија -> Дрпе (Колашин) -> Доњи Колашин -> Бихор не славе
Тујковићи Тујковићи и од њих Мирановићи и Радовићи четири брата Косово -> Љеш (Албанија) -> Доњи Кокоти (Љешкопоље) -> Дуб (Грбаљ) Никољдан (6.12.), Ђурђевдан (23.4.) у Грбљу
Ћаласани Ћаласани непознато Мратиње (Пива) Ђурђевдан (23.4.)
Ћировићи Ћировићи и од њих Голубовићи Ћиро Доња Морача -> Затарје Аранђеловдан (8.11.)
Ћоровићи (М) Ћоровићи Мехмед Ћор-паша Осијек (Славонија) -> Бихор не славе
Ускоковићи Ускоковићи непознато Љеш -> Дражевина -> Ћурчићи (Пјешивци) Ђурђиц (3.11.), Мала Госпојина (8.9.) у Пјешивцима
Хајдарпашићи (М) Хајдарпашићи и од њих Дердемези, Суљовићи и Хасанбеговићи Хајдар-паша Славонија -> Бихор -> Кичава (Доњи Колашин), Средње Полимље не славе
Хребељановићи Шобајићи

опширније у тексту о властели

Цицмили Цицмили два брата Грбаљ -> Пива Ђурђевдан (23.4.)
Чиндраци (М) Чиндраци непознато Вучитрн -> Долац (Бистрица) не славе
Чокрлићи (М) Чокрлије непознато Кучи -> Чокрлије (Доњи Колашин) -> Средње Полимље не славе
Џанбеговићи (М) Зоронићи непознато Жиљак (Бистрица) не славе
Шаховићи (М) Шаховићи непознато Кучи -> Доњи Колашин не славе
Шекуларци Војводићи, Вукљеваковићи, Радмужевићи Петар Шекуларац Шекулар Јовањдан (7.1.)
Шкријељи (А) Бихорци (М),

Тутићи (М), Шестани (К)

Керли Пећ -> Шкријељи -> Бихор, Тутићи (Доњи Колашин), [Шестани -> Микулићи (Мркојевићи), Поможура, Сеоца, Мачуге (Црмница)] Врачевдан (1.11.), Петровдан (29.6.) у Горњим Шестанима, Тројичиндан (50 дана накин Васкрса) католици у Доњим Шестанима, Илиндан (20.7.) у Мачугама, не славе у Бихору и Тутићима
Штекојевићи Ђикановићи, Милошевићи, Савићевићи, Спасојевићи Ђуро Штекојевић Кучи -> Витасојевићи (Пјешивци) Јесењи Јовањдан (23.9.)
Напомене:

(СА) – српски родови и братства албанског порекла према предањима

(АС) – албански родови и братства српског порекла према предањима

(А) – албански родови и братства

(К) – већински католички родови и братства

(М) – већински муслимански родови и братства

За родове који настањују више области је подвучена матица на простору Црне Горе.

За родове чија братства празнују више крсних слава подвучена је најстарија крсна слава.

Као што се може приметити, највећи број великих родова потиче од српских средњевековних породица. Међутим, поједини родови као што су Хоти и Шкријељи имају предања о албанском пореклу, док Медини у Паштровићима сматрају да су пореклом из Италије или Шпаније. Родови који потичу од старијег слоја становништва, као што су рецимо Букумири, немају устаљена предања о даљем пореклу. Иако су српски родови претежно православне вере, постоји и велики број братстава, па и читавих родова, који су исламизирани, претежно на северу данашње Црне Горе, док су у Боки Которској многа мања братства за време Млетачке Републике прешла на католичанство. Албански родови су делом католичке, а делом исламске вероисповести, док су поједина братства прешла на православље и преузела српски национални идентитет. Постоје и супротни случајеви, па су тако Бањкани и Дељани из Затријебча, који су према предањима српског порекла, временом албанизовани јер су живели у албанском окружењу. Иако је крсна слава пре свега српски православни обичај, и албански католици су у огромној већини све до Првог светског рата славили крсну славу што је последица њихових вишевековних контаката са Србима и утицаја српске културе.

Територијални размештај највећих родова према предањима

На следећој карти је приказан територијални размештај највећих родова у Црној Гори по селима и засеоцима у којима су ти родови чинили апсолутну већину становништва на основу народних предања.

Највећи родови у Црној Гори 1914. године према устаљеним народним предањима

Братства која према предањима воде порекло од властеле су груписана на овој карти, па су тако рецимо као Војиновићи приказана сва братства која према предању воде порекло од овог властеоског рода. Мањи број родова који су наведени у предходној табели није приказан на карти јер нису чинили апсолутну већину становништва ни у једном селу.

У текстовима о генетски профилисаним родовима у Црној Гори ће бити више речи о разликама између предања са једне, и историјских извора и резултата генетских истраживања са друге стране.

 Коришћена литература

Андрија Јовићевић, Зета и Љешкопоље, Београд 1926.

Андрија Јовићевић, Малесија, Београд 1923.

Андрија Јовићевић, Плавско-Гусињска област, Полимље, Велика и Шекулар, Београд 1921.

Андрија Јовићевић, Ријечка Нахија, Београд 1910.

Андрија Јовићевић, Црногорско Приморје и Kрајина, Београд 1922.

Андрија Лубурић, Дробњаци, Београд 1930.

Блажо Кнежевић, Властелиновићи, Подгорица 2006.

Блажо A. Стругар, Стругари – братство у Цеклину 1450-1980, Цетиње 1983.

Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у турској граници, Београд 1905.

Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у црногорској граници, Београд 1903.

Бранко В. Kостић, Kостићи – братство у Цеклину, Подгорица 2014.

Братство Вукчевић, Црногорско племе Љешњани (Вукчевићи) – Љешанска нахија, Дражевина 1910.

Владо Ђ. Дулетић, Трагом прошлости Дулетића, Будва 2015.

Војин С. Муришић, Крушевице (Сврчуге – Петијевићи – Бијелићи), Београд 2000.

Вујанић, Јерковић, Kртинић, Маринковић, Kњига о Мацурама, Београд 2014.

Вукашин Вучков Шошкић, Шошкићи из Полимља, Београд 1995.

Вукота Миљанић, Аким Миљанић, Презимена у Црној Гори, Београд 2007.

Вуле Kнежевић, Племе Шаранци, Београд 1961.

Драган Крушић, Братство Славујевићи (Матовићи и Крушићи) у  прошлости Бањана, Никшић 2016.

Ђорђе Ојданић, (Не)познате Лубнице, Подгорица 2005.

Ђурђица Петровић, Матаруге у касном средњем веку, Цетиње 1977.

Ејуп Мушовић, Етнички процеси и етничка структура становништва Новог Пазара, Београд 1979.

Звонимир М. Мијушковић, Племе Пјешивци – крајина Старе Црне Горе, Београд 1984.

Зоран Мијбеговић, Кртољске приче, Тиват 2016.

Јован Б. Kековић, Поријекло и родослов Kековића из Загарача, Подгорица 2013.

Јован Вукомановић, Паштровићи, Цетиње 1960.

Јован Вукомановић, Црмница, Београд 1988.

Јован Ердељановић, Братоножићи – племе у црногорским Брдима, Београд 1909.

Јован Ердељановић, Пипери, Београд 1917.

Јован Ердељановић, Kучи, Београд 1907.

Јован Ердељановић, Стара Црна Гора, Београд 1926.

Јован Ф. Иванишевић, Подловћенско Цетиње, Цетиње, 1892.

Јован Ф. Иванишевић, Путопис кроз Мале Цуце, Цетиње, Јавор 1891.

Косто Р. Перућица, Опутна Рудина, Београд 1989.

Марко Д. Обрадовић, Поријекло и родослов Обрадовића из Лубница, Андријевица/Бијело Поље 1995.

Марко Миљанов, Племе Кучи у народној причи и пјесми, Београд 1904.

Миладин Kонтић, Племе Пјешивци са историјом братства Kонтић, Београд 1977.

Милан – Мишо Брајовић, Племе Бјелопавлићи, Подгорица 2000.

Милан Пековић, Никшићка Жупа, Београд 1974.

Милан Р. Милановић, Бајкове Крушевице, Београд 1997.

Милета Војиновић, Пљеваљски крај – прошлост и порекло становништва, Пљевља 1997.

Милисав Лутовац, Бихор и Kорита, Београд 1967.

Милисав Лутовац, Рожаје и Штавица, Београд 1960.

Милорад Јокнић, Становништво у пљеваљском крају, Пљевља 2006.

Милош К. Војиновић, Стотину година од исељавања муслимана из Црне Горе за Турску 1914-2014, Колашин 2014.

Милош К. Војиновић, Тадија Б. Бошковић, Попис домова у новим крајевима Краљевине Црне Горе 1913. године, Колашин 2015.

Милун М. Штурановић, Озринићи крај Никшића – прилози за монографију, Подгорица 2000.

Мирко Барјактаровић, Ровца, Титоград, 1984.

Мирко Вукићевић, Вукићевићи из Трешњева и њихови коријени, Андријевица 2015.

Момчило Мићовић, Бањани, Никшић 2016.

Небојша Драшковић, Чевско Заљуће и Доњи Крај – села у племену Озринићи, Београд 1999.

Никола С. Вујачић, Братство Вујачић, Требиње, 1983.

Обрен Благојевић, Пива, Београд 1971.

Павле Радусиновић, Насеља Старе Црне Горе, Београд 1985.

Петар Мркоњић, Средње Полимље и Потарје у Новопазарском санџаку, Београд 1905.

Петар Пејовић, Озринићи – племе Старе Црне Горе, Београд 2004.

Петар Шобајић, Бјелопавлићи и Пјешивци, Београд 1923.

Петар Шобајић, Корјенићи, Цетиње 1964.

Радослав Ј. В. Вешовић, Племе Васојевићи, Сарајево 1935.

Раде Вујисић, Братство Вујисића, Подгорица 1998.

Радојe М. Ускоковић, Исељени Никшићи, Београд 1924.

Радојко Копривица, Братство Копривице – поријекло, свештеници, Никшић 2016.

Рајко Раосављевић, Морача, Ровца, Kолашин, Београд 1989.

Сава Накићеновић, Бока, Београд 1913.

Сава Пејовић Трећи, Протокол – Поријекло Пејовића, Никшић 2016.

Светозар Томић, Бањани, Београд 1949.

Светозар Томић, Дробњак, Београд 1902.

Светозар Томић, Пива и Пивљани, Београд 1949.

Слободан Мишовић, Становништво пљеваљског краја, Пљевља 2013.

Слободан Н. Ковачевић, Граховски Ковачевићи кроз векове и ратове, Приштина 1998.

Стеван Поповић, Ровца и Ровчани у иторији и традицији, Никшић 1997.

Стојан Kараџић, Вук Шибалић, Дробњак – породице у Дробњаку и њихово поријекло, II измијењено и допуњено издање, Београд 1997.

Томо П. Ораовац, Арбанашко питање и српско право, Београд 1913.

Чедомир С. Булајић, Вилуси, Београд 1994

Шпиро Лучић, Љетопис породице Лучића и Парохије суторинске од 1680. до 1930. године, Херцег-Нови, 2000

Božidar A. Vukčević, Lješanska Nahija II, Kanada 2003.

Čedomir S. Bulajić, Rodoslov bratstva Bulajić, Beograd 1997.

Fadil M. Kardović, Porijeklo bratstva Kardovića, Novi Pazar 2010.

Jovo Medojević, Muslimani u bjelopoljskom kraju 1477-2002, Podgorica 2003.

Robert Elsie, The Tribes of Albania – History, Society and Culture, London/New York, 2015.

Veselin Konjević, Kazivanje Ahmet-bega Mušovića, Cetinje, 2017.

Племена у Црној Гори

ПИШЕ: Иван Вукићевић

Појам племена

Када се говори о племенима у Црној Гори, сам термин “племе” се може односити на три различита појма:

  • крвна заједница (род)
  • територијално-друштвена заједница једног или више родова
  • административна јединица

Племе се у првобитном значењу односило на род, односно на крвну заједницу једног или више братстава која према народним предањима и родословима потичу од једног заједничког претка кога сва братства у племену сматрају за свог родоначелника. Како су се поједина племена територијално ширила, у њихов састав су улазила и њима несродна мања братства због чега су племена временом постајала вишеродовска. У таква племена спадају рецимо Васојевићи и Озринићи у којима истоимена два рода чине већину становништва, али и Косијери и Пипери у којима су родови по којима су названа та племена временом постали мањина у њима. Међутим, постоји и мањи број племена као што су Грбаљ и Цетиње, која су од самог настанка била мешовитог родовског састава и првенствено су базирана на територијалној припадности. Паштровићи су најбољи пример за вишеструку употребу речи племе. Тако се често може чути да се састоје од 12 племена, док се истовремено и за Паштровиће у целини каже да су племе. Заправо се ради о 12 родова удружених у територијалну племенску заједницу.

Поред народне поделе на племена, у Црној Гори је за време династије Петровић-Његош постојала и званична подела на племена која су представљала административне јединице. Иако су се границе племена према народној и административној подели у највећој мери поклапале, постоје и неке битне разлике јер су племенима формално називане и области које се ни по једном основу не могу тако назвати.

Средњевековна племена

На подручју данашње Црне Горе су у средњем веку живела бројна племена влашко-илирског порекла  заједно са словенским племенима од којих су временом преузела српски језик и етнички идентитет. Међу највећим староседелачким племенима били су Букумири у данашњим Братоножићима и Кучима, Кричи у Потарју и Језерима, Малоншићи у долини Зете, Матаруге у Старој Херцеговини, Мацуре у Морачи и Шпањи на Чеву и у Цуцама. Досадашњим генетским истраживањима је утврђено да су нека од ових племена проистекла из појединих родова, односно да потичу од заједничког претка. Тако Кричи припадају Ј2b1 хаплогрупи,  док Мацуре припадају I1а3 хаплогрупи. Више речи о генетском пореклу појединих родова биће у засебном тексту о генетској структури становништва у Црној Гори. Становништво словенског порекла је само делимично било организовано у племена међу којима су се свакако истицали Лужани у долини Зете. Око порекла племена Риђана из околине Никшића су подељена мишљења – поједини аутори сматрају да су староседелачког порекла, док постоји и распострањено мишљење да су словенског порекла. Већина староседелачких племена је живела у брдско-планинским подручјима где су се претежно бавила сточарством, док су словенска племена претежно живела у питомијим жупним подручјима где су се бавила земљорадњом. Разлике у начину живота су најбитнији разлог за развијенију племенску свест код староседелачких него код словенских племена у то време.

Слабљењем власти Источног Римског Царства и успостављањем српске државе под династијама Војислављевића и Немањића, долази до јачања свести о припадности српској држави и српском народу. Ова појава је уједно довела и до слабљења племенске организације. Међутим, тај процес се зауставља са нестанком српске државе и почетком турске окупације када ради боље заштите од освајача долази до поновног јачања племенске свести и организовања народа у племенске заједнице. Црна Гора као претежно брдско-планинско подручје постаје идеално скровиште за све оне који су из различитих разлога морали да напусте своје матичне области. Крајем XIV и током целог XV века се на простор данашње Црне Горе досељавају бројна братства која ће убрзо формирати нова племена. Области из којих је пристигло највише становништва су Косово, Метохија, Херцеговина и Албанија. Новонастала племена ће постојати све до почетка XX века, а у одређеној мери постоје и данас у народној традицији. Староседелачка племена су се тада делом раселила под притиском досељеника, а делом утопила у новонастала племена. Тако је најпре племе Матаруга нестало под притиском Риђана, док су на некадашњој територији Шпања настала племена Чево и Цуце. Територија Букумира је подељена између Братоножића и Куча, а Мацуре су ушле у састав новонасталих племена Ровца, Горња Морача и Доња Морача.  Јужна област Крича, Језера, припала је Дробњацима, а њихова матична област Кричак у Потарју потпала под директну турску управу. Најплоднији део области Малоншића у Косовом Лугу заузели су Турци након што су их протерали, док је на планинском делу њихове некадашње области настало племе Загарач. Област Лужана је пак подељена између Пипера, Бјелопавлића и Пјешиваца. Риђани су крајем XVII века сведени на простор Грахова, што је временом постао нови назив племена, док су Кривошије, Леденице и Убли постали засебна племена, а Никшићке Рудине и западни део Никшићког поља потпали под директну турску власт.

Народна подела на племена

Према традиционалној народној подели са краја XIX века и почетка XX века, племена се деле према припадности историјским областима:
1. Црна Гора (Црногорци)
1.1. Катунска нахија (Катуњани)
1.2. Ријечка нахија (Ријечани)
1.3. Црмничка нахија (Црмничани)
1.4. Љешанска нахија (Љешњани)
2. Брда (Брђани)
3. Херцеговина (Херцеговци)
4. Приморје (Приморци)
5. Крајина (Крајињани)
6. Малесија (Малесори)

У свим наведеним областима живе српска племена православне вероисповести сем у Малесији, која својим мањим делом припада Црној Гори, и делу Крајине у којима живе албанска племена католичке и исламске вероисповести. Иако највећи део Приморја од Суторине до реке Жељезнице код Бара није био у саставу тадашње Црне Горе, ово подручје историјски, културно и етнички чини једну целину са осталим споменутим областима.

Crna_Gora_-_Narodna_podela_na_plemena_1

Народна подела на племена

Поједина већа племена се могу назвати сложеним јер поред матичне племенске области обухватају и мања племена која су ушла у ширу племенску заједницу са њима. Тако су рецимо у саставу српског племена Кучи и два мања албанска племена Затријебач и Коћи. Кучи су уједно и једино етнички мешовито племе у Црној Гори. Поред сложених племена, постојали су и, условно говорећи, савези племена попут Мораче коју су чинили Горња и Доња Морача, или Цуца које су чинили Веље и Мале Цуце.

 

Народна подела на племена и племенско порекло становништва 1914. године

У следећој табели је приказан преглед свих племена према народној подели.

Назив Статус племена Порекло назива Први помен племена,

истоименог села или братства

Црногорци-Катуњани

Бјелице самостално родовско Константин Јиречек (1430.)
Загарач самостално обласно Повеља Ђурђа Црнојевића (1492.)
Комани сложено родовско Которски документ (1326.)
    Бандићи аутономно родовско Племе је настало у XVII веку
Његуши самостално родовско Которски документ (1420.)
Озринићи самостално родовско Дубровачки документ (1335.)
Пјешивци самостално родовско Которски документ (1431.)
Ћеклићи самостално родовско Которски документ (1420.)
Цетиње сложено обласно Повеља Ивана Црнојевића (1485.)
    Бајице аутономно родовско Повеља Ивана Црнојевића (1485.)
    Бјелоши аутономно родовско Повеља Ивана Црнојевића (1485.)
    Очинићи аутономно родовско Которски документ (1445.)
    Угњи аутономно обласно Повеља Ивана Црнојевића (1485.)
Цуце савез родовско Которски документ (1431.)
    Веље Цуце у савезу родовско Племе је настало у XVII веку
    Мале Цуце у савезу родовско Племе је настало у XVII веку

Црногорци-Ријечани

Грађани самостално обласно Турски дефтер (1523.)
Добрско Село самостално обласно Которски документ (1459.)
Косијери самостално родовско Которски документ (1435.)
Љуботињ самостално обласно Которски документ (1398.)
Цеклин самостално обласно Повеља Ивана Црнојевића (1485.)

Црногорци-Црмничани

Бољевићи самостално родовско Турски дефтер (1521.)
Брчели самостално обласно Повеља краља Стефана Дечанског (1326.)
Глухи До самостално обласно Латински документ (1371.)
Дупило самостално обласно Повеља краља Стефана Владислава (1234.)
Лимљани самостално обласно Повеља краља Стефана Милутина (1296.)
Подгор сложено обласно Племе је основано у XVI веку
    Орахово аутономно обласно Повеља краља Стефана Владислава (1242.)
Сотонићи самостално родовско Повеља Ивана Црнојевића (1482.)

Црногорци-Љешњани

Градац самостално обласно Которски документ (1335.)
Дражевина самостално обласно Племе је настало у XVI веку

Брђани

Бјелопавлићи самостално родовско Дубровачки документ (1411.)
Братоножићи сложено родовско Марјана Грбичић Болица (1614.)
Лутово аутономно обласно Турски дефтер (1485.)
Васојевићи сложено родовско Дубровачки документ (1444.)
    Велика аутономно обласно Хрисовуља манастира Високи Дечани (1330.)
    Горња Села аутономно обласно Племе је настало у XVIII веку
    Шекулар аутономно обласно Повеља краља Стефана Милутина (1314.)
Кучи сложено родовско Млетачки уговор (1455.)
    Затријебач аутономно обласно Турски дефтер (1485.)
    Коћи аутономно родовско Турски дефтер (1497.)
Морача савез обласно Летопис попа Дукљанина (XII век)
    Горња Морача у савезу обласно Турски дефтер (1477.)
    Доња Морача у савезу обласно Турски дефтер (1477.)
Пипери самостално родовско Скадарски земљишник (1416.)
Ровца самостално обласно Турски дефтер (1477.)

Херцеговци

Бањани самостално обласно Дубровачки документ (1319.)
Грахово самостално обласно Которски документ (1399.)
Дробњаци сложено родовско Дубровачки документ (1285.)
    Језера аутономно обласно Дубровачкидокумент (1390.)
    Ускоци аутономно обласно Племе је настало 1797. године
    Шаранци аутономно родовско Племе је настало у XVII веку
Кривошије сложено родовско Млетачки документ (1686.)
    Леденице аутономно обласно Повеља цара Стефана Душана (1351.)
Крушевице самостално обласно Летопис попа Дукљанина (XII век)
Никшићка Жупа самостално родовско Которски документ (1399.)
Пива самостално обласно Летопис попа Дукљанина (XII век)
Убли самостално обласно Племе је настало у XVII веку

Приморци

Брајићи самостално родовско Которски документ (1448.)
Грбаљ самостално обласно Летопис попа Дукљанина (XII век)
Кртоли самостално обласно Повеља цара Стефана Душана (1351.)
Маини самостално родовско Которски документ (1334.)
Мркојевићи самостално родовско Млетачки документ (1409.)
Ораховац самостално обласно Которски документ (1437.)
Паштровићи самостално родовско Грамата цара Стефана Душана (1355.)
Побори самостално родовско Которски документ (1333.)
Спич самостално обласно Млетачки документ (1542.)

Крајињани

Сеоца самостално обласно Турски дефтер (1485.)
Шестани самостално родовско Которски документ (1444.)

Малесори

Груде самостално родовско Турски дефтер (1485.)
Хоти самостално родовско Млетачки документ (1474.)

 

Званична подела на племена

Борбу за ослобођење српског народа од Турака започела су управо српска племена стварањем прве слободне српске државе на простору подловћенске Црне Горе почетком XVIII века. Црногорска власт се најпре проширила на Брда, а затим и на Херцеговину и друге области. Како је са државном влашћу династије Петровић-Његош јачала и лична и имовинска сигурност, тако је слабила и племенска свест становништва. Као што се може приметити, дошло је понављања процеса из периода настанка средњевековне српске државе.

Црна Гора је средином XIX века званично била подељена на 5 нахија које су се даље делиле на 39 племена, међу којима  једино Луково, Рудине (Никшићке) и Штитари нису били племена у правом значењу те речи.

Званична подела на племена 1861-1878

Званична подела на племена 1861-1878

Након територијалног проширења на Берлинском конгресу 1878. године, Црна Гора је званично обухватала 50 племена и 4 округа у оквиру 10 нахија. Међу 11 нових племена, нашле су се и области Зета, Голија, Крајина, Рудине (Опутне) и Трепча које се у народу ни по чему нису сматрала за племена. Међутим, ова административна подела је била довољна да дође до појаве да се у литератури ове области често погрешно називају племенима.

Званична подела на племена 1878-1910

Званична подела на племена 1878-1910

Са проглашењем Краљевине Црне Горе 1910. године и доношењем новог закона о административној подели земље исте године, укидају се племена као административне јединице. Услед исељавања у градове и новог начина живота, племена ће након Првог светског рата у највећој мери и суштински престати да постоје.

Коришћена литература

Андрија Јовићевић, Зета и Љешкопоље, Београд 1926.

Андрија Јовићевић, Малесија, Београд 1923.

Андрија Јовићевић, Плавско-Гусињска област, Полимље, Велика и Шекулар, Београд 1921.

Андрија Јовићевић, Ријечка Нахија, Београд 1910.

Андрија Јовићевић, Црногорско Приморје и Kрајина, Београд 1922.

Андрија Лубурић, Дробњаци, Београд 1930.

Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у турској граници, Београд 1905.

Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у црногорској граници, Београд 1903.

Бранислав Ђурђев, Постанак и развитак брдских, црногорских и херцеговачких племена, Титоград 1984.

Војин С. Муришић, Крушевице (Сврчуге – Петијевићи – Бијелићи), Београд 2000.

Вујанић, Јерковић, Kртинић, Маринковић, Kњига о Мацурама, Београд 2014.

Вуле Kнежевић, Племе Шаранци, Београд 1961.

Ђурђица Петровић, Матаруге у касном средњем веку, Цетиње 1977.

Ђуро Поповић, Јован Рогановић, Земљопис Књажевине Црне Горе за ученике III разреда основне школе – Треће издање, Цетиње 1899.

Звонимир М. Мијушковић, Племе Пјешивци – крајина Старе Црне Горе, Београд 1984.

Зоран Мијбеговић, Кртољске приче, Тиват 2016.

Јован Вукомановић, Паштровићи, Цетиње 1960.

Јован Вукомановић, Црмница, Београд 1988.

Јован Ердељановић, Братоножићи – племе у црногорским Брдима, Београд 1909.

Јован Ердељановић, Пипери, Београд 1917.

Јован Ердељановић, Kучи, Београд 1907.

Јован Ердељановић, Стара Црна Гора, Београд 1926.

Јован Ф. Иванишевић, Подловћенско Цетиње, Цетиње, 1892.

Јован Ф. Иванишевић, Путопис кроз Мале Цуце, Цетиње, Јавор 1891.

Косто Р. Перућица, Опутна Рудина, Београд 1989.

Марко Миљанов, Племе Кучи у народној причи и пјесми, Београд 1904.

Миладин Kонтић, Племе Пјешивци са историјом братства Kонтић, Београд 1977.

Милан – Мишо Брајовић, Племе Бјелопавлићи, Подгорица 2000.

Милан Пековић, Никшићка Жупа, Београд 1974.

Милан Р. Милановић, Бајкове Крушевице, Београд 1997.

Мирко Барјактаровић, Ровца, Титоград, 1984.

Момчило Мићовић, Бањани, Никшић 2016.

Нићифор Дучић, Црна Гора, Биљешке, Београд 1874.

Обрен Благојевић, Пива, Београд 1971.

Павле Радусиновић, Насеља Старе Црне Горе, Београд 1985.

Петар Пејовић, Озринићи – племе Старе Црне Горе, Београд 2004.

Петар Шобајић, Бјелопавлићи и Пјешивци, Београд 1923.

Петар Шобајић, Корјенићи, Цетиње 1964.

Радослав Ј. В. Вешовић, Племе Васојевићи, Сарајево 1935.

Рајко Раосављевић, Морача, Ровца, Kолашин, Београд 1989.

Сава Накићеновић, Бока, Београд 1913.

Светозар Томић, Бањани, Београд 1949.

Светозар Томић, Дробњак, Београд 1902.

Светозар Томић, Пива и Пивљани, Београд 1949.

Стеван Поповић, Ровца и Ровчани у иторији и традицији, Никшић 1997.

Стојан Kараџић, Вук Шибалић, Дробњак – породице у Дробњаку и њихово поријекло, II измијењено и допуњено издање, Београд 1997.

Томо П. Ораовац, Арбанашко питање и српско право, Београд 1913.

Božidar A. Vukčević, Lješanska Nahija II, Kanada 2003.

Risto Kovijanić, Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima – Knjiga I, Cetinje 1963.

Risto Kovijanić, Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima – Knjiga II, Cetinje 1974.

Robert Elsie, The Tribes of Albania – History, Society and Culture, London/New York, 2015.

Врањешевићи, Кљајићи, Покрајци – генетска веза

Наставите са читањем