Архиве ознака: Црна Гора

povratak-cete-crnogoraca-iz-boja

Племена у Црној Гори

ПИШЕ: Иван Вукићевић

Појам племена

Када се говори о племенима у Црној Гори, сам термин “племе” се може односити на три различита појма:

  • крвна заједница (род)
  • територијално-друштвена заједница једног или више родова
  • административна јединица

Племе се у првобитном значењу односило на род, односно на крвну заједницу једног или више братстава која према народним предањима и родословима потичу од једног заједничког претка кога сва братства у племену сматрају за свог родоначелника. Како су се поједина племена територијално ширила, у њихов састав су улазила и њима несродна мања братства због чега су племена временом постајала вишеродовска. У таква племена спадају рецимо Васојевићи и Озринићи у којима истоимена два рода чине већину становништва, али и Косијери и Пипери у којима су родови по којима су названа та племена временом постали мањина у њима. Међутим, постоји и мањи број племена као што су Грбаљ и Цетиње, која су од самог настанка била мешовитог родовског састава и првенствено су базирана на територијалној припадности. Паштровићи су најбољи пример за вишеструку употребу речи племе. Тако се често може чути да се састоје од 12 племена, док се истовремено и за Паштровиће у целини каже да су племе. Заправо се ради о 12 родова удружених у територијалну племенску заједницу.

Поред народне поделе на племена, у Црној Гори је за време династије Петровић-Његош постојала и званична подела на племена која су представљала административне јединице. Иако су се границе племена према народној и административној подели у највећој мери поклапале, постоје и неке битне разлике јер су племенима формално називане и области које се ни по једном основу не могу тако назвати.

Средњевековна племена

На подручју данашње Црне Горе су у средњем веку живела бројна племена влашко-илирског порекла  заједно са словенским племенима од којих су временом преузела српски језик и етнички идентитет. Међу највећим староседелачким племенима били су Букумири у данашњим Братоножићима и Кучима, Кричи у Потарју и Језерима, Малоншићи у долини Зете, Матаруге у Старој Херцеговини, Мацуре у Морачи и Шпањи на Чеву и у Цуцама. Досадашњим генетским истраживањима је утврђено да су нека од ових племена проистекла из појединих родова, односно да потичу од заједничког претка. Тако Кричи припадају Ј2b1 хаплогрупи,  док Мацуре припадају I1а3 хаплогрупи. Више речи о генетском пореклу појединих родова биће у засебном тексту о генетској структури становништва у Црној Гори. Становништво словенског порекла је само делимично било организовано у племена међу којима су се свакако истицали Лужани у долини Зете. Око порекла племена Риђана из околине Никшића су подељена мишљења – поједини аутори сматрају да су староседелачког порекла, док постоји и распострањено мишљење да су словенског порекла. Већина староседелачких племена је живела у брдско-планинским подручјима где су се претежно бавила сточарством, док су словенска племена претежно живела у питомијим жупним подручјима где су се бавила земљорадњом. Разлике у начину живота су најбитнији разлог за развијенију племенску свест код староседелачких него код словенских племена у то време.

Слабљењем власти Источног Римског Царства и успостављањем српске државе под династијама Војислављевића и Немањића, долази до јачања свести о припадности српској држави и српском народу. Ова појава је уједно довела и до слабљења племенске организације. Међутим, тај процес се зауставља са нестанком српске државе и почетком турске окупације када ради боље заштите од освајача долази до поновног јачања племенске свести и организовања народа у племенске заједнице. Црна Гора као претежно брдско-планинско подручје постаје идеално скровиште за све оне који су из различитих разлога морали да напусте своје матичне области. Крајем XIV и током целог XV века се на простор данашње Црне Горе досељавају бројна братства која ће убрзо формирати нова племена. Области из којих је пристигло највише становништва су Косово, Метохија, Херцеговина и Албанија. Новонастала племена ће постојати све до почетка XX века, а у одређеној мери постоје и данас у народној традицији. Староседелачка племена су се тада делом раселила под притиском досељеника, а делом утопила у новонастала племена. Тако је најпре племе Матаруга нестало под притиском Риђана, док су на некадашњој територији Шпања настала племена Чево и Цуце. Територија Букумира је подељена између Братоножића и Куча, а Мацуре су ушле у састав новонасталих племена Ровца, Горња Морача и Доња Морача.  Јужна област Крича, Језера, припала је Дробњацима, а њихова матична област Кричак у Потарју потпала под директну турску управу. Најплоднији део области Малоншића у Косовом Лугу заузели су Турци након што су их протерали, док је на планинском делу њихове некадашње области настало племе Загарач. Област Лужана је пак подељена између Пипера, Бјелопавлића и Пјешиваца. Риђани су крајем XVII века сведени на простор Грахова, што је временом постао нови назив племена, док су Кривошије, Леденице и Убли постали засебна племена, а Никшићке Рудине и западни део Никшићког поља потпали под директну турску власт.

Народна подела на племена

Према традиционалној народној подели са краја XIX века и почетка XX века, племена се деле према припадности историјским областима:

  1. Црна Гора (Црногорци)

    1.1. Катунска нахија (Катуњани)

    1.2. Ријечка нахија (Ријечани)

    1.3. Црмничка нахија (Црмничани)

    1.4. Љешанска нахија (Љешњани)

  1. Брда (Брђани)
  2. Херцеговина (Херцеговци)
  3. Приморје (Приморци)
  4. Крајина (Крајињани)
  5. Малесија (Малесори)

У свим наведеним областима живе српска племена православне вероисповести сем у Малесији, која својим мањим делом припада Црној Гори, и делу Крајине у којима живе албанска племена католичке и исламске вероисповести. Иако највећи део Приморја од Суторине до реке Жељезнице код Бара није био у саставу тадашње Црне Горе, ово подручје историјски, културно и етнички чини једну целину са осталим споменутим областима.

Crna_Gora_-_Narodna_podela_na_plemena_1

Народна подела на племена

Поједина већа племена се могу назвати сложеним јер поред матичне племенске области обухватају и мања племена која су ушла у ширу племенску заједницу са њима. Тако су рецимо у саставу српског племена Кучи и два мања албанска племена Затријебач и Коћи. Кучи су уједно и једино етнички мешовито племе у Црној Гори. Поред сложених племена, постојали су и, условно говорећи, савези племена попут Мораче коју су чинили Горња и Доња Морача, или Цуца које су чинили Веље и Мале Цуце.

Народна подела на племена и племенско порекло становништва 1914. године

Народна подела на племена и племенско порекло становништва 1914. године

У следећој табели је приказан преглед свих племена према народној подели.

Назив Статус племена Порекло назива Први помен племена,

истоименог села или братства

Црногорци: Катуњани
Бјелице самостално родовско Константин Јиречек (1430.)
Загарач самостално обласно Повеља Ђурђа Црнојевића (1492.)
Комани сложено родовско Которски документ (1326.)
    Бандићи аутономно родовско Племе је настало у XVII веку
Његуши самостално родовско Которски документ (1420.)
Озринићи самостално родовско Дубровачки документ (1335.)
Пјешивци самостално родовско Которски документ (1431.)
Ћеклићи самостално родовско Которски документ (1420.)
Цетиње сложено обласно Повеља Ивана Црнојевића (1485.)
    Бајице аутономно родовско Повеља Ивана Црнојевића (1485.)
    Бјелоши аутономно родовско Повеља Ивана Црнојевића (1485.)
    Очинићи аутономно родовско Которски документ (1445.)
    Угњи аутономно обласно Повеља Ивана Црнојевића (1485.)
Цуце савез родовско Которски документ (1431.)
    Веље Цуце у савезу родовско Племе је настало у XVII веку
    Мале Цуце у савезу родовско Племе је настало у XVII веку
Црногорци: Ријечани
Грађани самостално обласно Турски дефтер (1523.)
Добрско Село самостално обласно Которски документ (1459.)
Косијери самостално родовско Которски документ (1435.)
Љуботињ самостално обласно Которски документ (1398.)
Цеклин самостално обласно Повеља Ивана Црнојевића (1485.)
Црногорци: Црмничани
Бољевићи самостално родовско Турски дефтер (1521.)
Брчели самостално обласно Повеља краља Стефана Дечанског (1326.)
Глухи До самостално обласно Латински документ (1371.)
Дупило самостално обласно Повеља краља Стефана Владислава (1234.)
Лимљани самостално обласно Повеља краља Стефана Милутина (1296.)
Подгор сложено обласно Племе је основано у XVI веку
    Орахово аутономно обласно Повеља краља Стефана Владислава (1242.)
Сотонићи самостално родовско Повеља Ивана Црнојевића (1482.)
Црногорци: Љешњани
Градац самостално обласно Которски документ (1335.)
Дражевина самостално обласно Племе је настало у XVI веку
Брђани
Бјелопавлићи самостално родовско Дубровачки документ (1411.)
Братоножићи сложено родовско Марјана Грбичић Болица (1614.)
Лутово аутономно обласно Турски дефтер (1485.)
Васојевићи сложено родовско Дубровачки документ (1444.)
    Велика аутономно обласно Хрисовуља манастира Високи Дечани (1330.)
    Горња Села аутономно обласно Племе је настало у XVIII веку
    Шекулар аутономно обласно Повеља краља Стефана Милутина (1314.)
Кучи сложено родовско Млетачки уговор (1455.)
    Затријебач аутономно обласно Турски дефтер (1485.)
    Коћи аутономно родовско Турски дефтер (1497.)
Морача савез обласно Летопис попа Дукљанина (XII век)
    Горња Морача у савезу обласно Турски дефтер (1477.)
    Доња Морача у савезу обласно Турски дефтер (1477.)
Пипери самостално родовско Скадарски земљишник (1416.)
Ровца самостално обласно Турски дефтер (1477.)
Херцеговци
Бањани самостално обласно Дубровачки документ (1319.)
Грахово самостално обласно Которски документ (1399.)
Дробњаци сложено родовско Дубровачки документ (1285.)
    Језера аутономно обласно Дубровачкидокумент (1390.)
    Ускоци аутономно обласно Племе је настало 1797. године
    Шаранци аутономно родовско Племе је настало у XVII веку
Кривошије сложено родовско Млетачки документ (1686.)
    Леденице аутономно обласно Повеља цара Стефана Душана (1351.)
Крушевице самостално обласно Летопис попа Дукљанина (XII век)
Никшићка жупа самостално родовско Которски документ (1399.)
Пива самостално обласно Летопис попа Дукљанина (XII век)
Убли самостално обласно Племе је настало у XVII веку
Приморци
Брајићи самостално родовско Которски документ (1448.)
Грбаљ самостално обласно Летопис попа Дукљанина (XII век)
Кртоли самостално обласно Повеља цара Стефана Душана (1351.)
Маини самостално родовско Которски документ (1334.)
Мркојевићи самостално родовско Млетачки документ (1409.)
Ораховац самостално обласно Которски документ (1437.)
Паштровићи самостално родовско Грамата цара Стефана Душана (1355.)
Побори самостално родовско Которски документ (1333.)
Спич самостално обласно Млетачки документ (1542.)
Крајињани
Сеоца самостално обласно Турски дефтер (1485.)
Шестани самостално родовско Которски документ (1444.)
Малесори
Груде самостално родовско Турски дефтер (1485.)
Хоти самостално родовско Млетачки документ (1474.)

Званична подела на племена

Борбу за ослобођење српског народа од Турака започела су управо српска племена стварањем прве слободне српске државе на простору подловћенске Црне Горе почетком XVIII века. Црногорска власт се најпре проширила на Брда, а затим и на Херцеговину и друге области. Како је са државном влашћу династије Петровић-Његош јачала и лична и имовинска сигурност, тако је слабила и племенска свест становништва. Као што се може приметити, дошло је понављања процеса из периода настанка средњевековне српске државе.

Црна Гора је средином XIX века званично била подељена на 5 нахија које су се даље делиле на 39 племена, међу којима  једино Луково, Рудине (Никшићке) и Штитари нису били племена у правом значењу те речи.

Званична подела на племена 1861-1878

Званична подела на племена 1861-1878

Након територијалног проширења на Берлинском конгресу 1878. године, Црна Гора је званично обухватала 50 племена и 4 округа у оквиру 10 нахија. Међу 11 нових племена, нашле су се и области Зета, Голија, Крајина, Рудине (Опутне) и Трепча које се у народу ни по чему нису сматрала за племена. Међутим, ова административна подела је била довољна да дође до појаве да се у литератури ове области често погрешно називају племенима.

Званична подела на племена 1878-1910

Званична подела на племена 1878-1910

Са проглашењем Краљевине Црне Горе 1910. године и доношењем новог закона о административној подели земље исте године, укидају се племена као административне јединице. Услед исељавања у градове и новог начина живота, племена ће након Првог светског рата у највећој мери и суштински престати да постоје.

Коришћена литература

Андрија Јовићевић, Зета и Љешкопоље, Београд 1926.

Андрија Јовићевић, Малесија, Београд 1923.

Андрија Јовићевић, Плавско-Гусињска област, Полимље, Велика и Шекулар, Београд 1921.

Андрија Јовићевић, Ријечка Нахија, Београд 1910.

Андрија Јовићевић, Црногорско Приморје и Kрајина, Београд 1922.

Андрија Лубурић, Дробњаци, Београд 1930.

Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у турској граници, Београд 1905.

Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у црногорској граници, Београд 1903.

Бранислав Ђурђев, Постанак и развитак брдских, црногорских и херцеговачких племена, Титоград 1984.

Војин С. Муришић, Крушевице (Сврчуге – Петијевићи – Бијелићи), Београд 2000.

Вујанић, Јерковић, Kртинић, Маринковић, Kњига о Мацурама, Београд 2014.

Вуле Kнежевић, Племе Шаранци, Београд 1961.

Ђурђица Петровић, Матаруге у касном средњем веку, Цетиње 1977.

Ђуро Поповић, Јован Рогановић, Земљопис Књажевине Црне Горе за ученике III разреда основне школе – Треће издање, Цетиње 1899.

Звонимир М. Мијушковић, Племе Пјешивци – крајина Старе Црне Горе, Београд 1984.

Зоран Мијбеговић, Кртољске приче, Тиват 2016.

Јован Вукомановић, Паштровићи, Цетиње 1960.

Јован Вукомановић, Црмница, Београд 1988.

Јован Ердељановић, Братоножићи – племе у црногорским Брдима, Београд 1909.

Јован Ердељановић, Пипери, Београд 1917.

Јован Ердељановић, Kучи, Београд 1907.

Јован Ердељановић, Стара Црна Гора, Београд 1926.

Јован Ф. Иванишевић, Подловћенско Цетиње, Цетиње, 1892.

Јован Ф. Иванишевић, Путопис кроз Мале Цуце, Цетиње, Јавор 1891.

Марко Миљанов, Племе Кучи у народној причи и пјесми, Београд 1904.

Миладин Kонтић, Племе Пјешивци са историјом братства Kонтић, Београд 1977.

Милан – Мишо Брајовић, Племе Бјелопавлићи, Подгорица 2000.

Милан Пековић, Никшићка Жупа, Београд 1974.

Милан Р. Милановић, Бајкове Крушевице, Београд 1997.

Мирко Барјактаровић, Ровца, Титоград, 1984.

Момчило Мићовић, Бањани, Никшић 2016.

Нићифор Дучић, Црна Гора, Биљешке, Београд 1874.

Обрен Благојевић, Пива, Београд 1971.

Павле Радусиновић, Насеља Старе Црне Горе, Београд 1985.

Петар Пејовић, Озринићи – племе Старе Црне Горе, Београд 2004.

Петар Шобајић, Бјелопавлићи и Пјешивци, Београд 1923.

Петар Шобајић, Корјенићи, Цетиње 1964.

Радослав Ј. В. Вешовић, Племе Васојевићи, Сарајево 1935.

Рајко Раосављевић, Морача, Ровца, Kолашин, Београд 1989.

Сава Накићеновић, Бока, Београд 1913.

Светозар Томић, Бањани, Београд 1949.

Светозар Томић, Дробњак, Београд 1902.

Светозар Томић, Пива и Пивљани, Београд 1949.

Стеван Поповић, Ровца и Ровчани у иторији и традицији, Никшић 1997.

Стојан Kараџић, Вук Шибалић, Дробњак – породице у Дробњаку и њихово поријекло, II измијењено и допуњено издање, Београд 1997.

Томо П. Ораовац, Арбанашко питање и српско право, Београд 1913.

Božidar A. Vukčević, Lješanska Nahija II, Kanada 2003.

Risto Kovijanić, Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima – Knjiga I, Cetinje 1963.

Risto Kovijanić, Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima – Knjiga II, Cetinje 1974.

Robert Elsie, The Tribes of Albania – History, Society and Culture, London/New York, 2015.

Врањешевићи, Кљајићи, Покрајци – генетска веза

Наставите са читањем