У потрази за старим Красојевићима

Колико узбудљиво може бити трагање за коренима, у свом новом тексту на најбољи могући начин демонстрира стални сарадник нашег и вашег портала Синиша Јерковић из Бањалуке. Његово истраживање о Јерковићима води нас дубоко у прошлост (уз помињање других, Јерковићима блиских родова), а као круну свега Синиша даје поглед на порекло из угла генетичке генеалогије. Обавезно прочитајте!

КРАЈИШКИ ЈЕРКОВИЋИ

Постоје у Крајини двије разнородне гране Јерковића. Јерковићи који славе св. Алимпија Столпника из Голубића крај Книна нису истог поријекла са Јерковићима који слава Петровдан и Јовањдан у више мјеста Крајине. Поријекло првих, голубићких Јерковића обрађено је у студији ТРИ СРОДНЕ ГОЛУБИЋКЕ ПОРОДИЦЕ од Александра Бачка. Поријекло других је нешто компликованије.

Јерковићи се као презиме на крајишким просторима први пут појављују 1658. приликом пресељења једне групе српских породица, познатих под именом Усорци са турске на аустријску територију. Усорци се пресељавају у околину Оточца, Вилићко поље, са подручја које није до краја дефинисано. Док Стјепан Павичић сматра да су из Усоре били пресељени прво на Кореничко поље, а одатле у Оточац, Војин Дабић сматра да је сеоба ишла директно из Усоре. Имајући у виду присуство неких усорачких породица у Далмацији, сасвим је вјероватно да је постојала  међустаница на простору Коренице или евентуално у околини Коренице. Познати су упади котарских ускока у крајеве око Удбине и Коренице, на тај начин је и дио Усораца могао доспјети у сјеверну Далмацију. Штавише, такве сеобе су документоване поготово у другој половини 17. вијека. Како год, Јерковићи су били у тој групи породица поријеклом из Усоре.

Усора је крај у Босни око ријеке Усоре, познати манастири тог краја су Липље и Ступље, које су по свој прилици подигли досељени Срби након доласка из Херцеговине у 15.вијеку. Долазак великог броја Херцеговаца из области Билећких Рудина и Бањана у Усору је такође документовано у турским пописима. Досељавали су се долином ријеке Босне, прво су били груписани око Маглаја (познати Закон о маглајским власима из 1489), а након пада Сребреничке Бановине шире се по читавој сјеверној Босни, Требави, Усори, Озрену. Читав тај крај доживљава процват у том периоду, граде се манастири, становништво се множи, Срби живе у повлаштеном влашком статусу, имају своју свјетовну и вјерску самоуправу. Усора и околни крајеви губе гранични војни значај већ након Мохачке битке 1526, те се један број Срба из Усоре свакако помјерио ка западу, ка граници да би сачувао влашке привилегије. Лика је освојена од стране Турака 1528. године, па су вјероватно у годинама које су слиједиле, половином 16. вијека Срби Усорци дошли и у крајеве око Коренице.

Добар дио усорачких породица славио је Јовањдан, што би могло да се објасни и доминацијом бањанских братстава међу њима. Јерковићи са славом Јовањдан, из околине Оточца доселиће се након ослобођења Лике од Турака 1689. у крај око Госпића, тачније Дивосело гдје их у великом броју биљежи и познати попис Лике и Крбаве из 1712. године. Старе књиге парохије Буковић, сад већ дио Бенковца, такође биљежи велики број Јерковића у 18. вијеку. Поред Јерковића биљежи у Буковићу још неке Усорачке породице од којих је најзначајнија за поријекло Јерковића породица Кресовић или Кресојевић. Како и када су ове усорачке породице дошле у Далмацију, могло би се сазнати пратећи дјеловање котарских ускока у Лици. Крај око Бенковца је насељен након што су ускоци у прољеће 1684. године упали у Удбину и крајеве око Коренице. Сасвим је могуће да су тамо затекли и Јерковиће и Кресовиће који нису отишли у претходној сеоби за Оточац. Поменута парохијска књига Буковића помиње сеобу једног Јерковића у Босну 1771. Ради се о Мили Јерковићу који је због тешких прилика тог времена у Далмацији, са породицом преселио у Босну. Поред овог Јерковића књига спомиње и неке друге Јерковиће одсељене у Карин, којих тамо данас нема, али их је зато било у оближњем Грабу у Грачацу у Лици.

Милан Карановић говорећи о великом броју Јерковића у Поуњу који славе Петровдан написао је да су поменути Јерковићи у Поуње доселили из области Тромеђе и Бјелајског поља, а да су претходно дошли из Далмације. Једино мјесто у региону Тромеђе и Бјелајског поља гдје су забиљежени Јерковићи јесте Орашко брдо и Пркоси. Подручје Пркоса насељавано је баш у периоду 18. вијека из Далмације, тако да је сасвим вјероватно поменути Миле Јерковић из Бенковца 1771. године дошао у Пркосе. Јерковићи у Пркосима славе Јовањдан. Међу Јерковићима у Поуњу остало је предање да су некад славили Јовањдан, али да су због једне једне зимске несреће на славу почели да славе Петровдан. Из овога се јасно види да је Петровдан старија слава, доста незгодна за слављење јер пада у периоду највећих пољских радова и да су Јерковићи вјероватно у својим сеобама са усорачким бањанским породицама преузели њихову за слављење доста погоднију славу зимски Јовањдан, али да су поменуту несрећу схватили као „опомену“ свог свеца заштитника св. Петра и вратили се опет на стару славу ма колико била незгодна за прослављање.

Рјешење су нашле Јерковићима сродне породице Влаисављевића, Ловрића и Шараца које су почеле да славе Часне Вериге светог апостола Петра које су у јануару, јер им је владика, по предању, тако разрешио тј. прослављали су истог светитеља св. Петра, али у погодније зимско вријеме.

Значи сви Јерковићи у Поуњу који славе Петровдан, по свој прилици потекли су од Миле Јерковића и његових потомака који се 1771. из Бенковца доселио на Пркосе (граница Бјелајског поља и Тромеђе).

Милан Карановић Јерковиће дефинише као племе са неколико њима сродних породица. То су породице: Балабан, Влаисављевић, Ловрић, Шарац. Све ове породице славе или Петровдан или Часне вериге апостола Петра. Балабан је презиме надимачког поријекла, од турског Балабан-медвјед и може да значи тром, незграпан, крупан човјек. Исходишно мјесто Балабана у Босни је подручје Тромеђе и Унца,одакле су се расељавали даље, највише у доњу Крајину. Сасвим је вјероватно да је презиме и настало управо у Унцу, као надимак у 18.вијеку. Породица Влаисављевић се поред Јерковића помиње у списку усорачких породица тако да је то презиме сасвим могуће донесено још из Херцеговине. Ловрићи се не спомињу у усорачком списку, али их има и у Лици и у Крајини на више мјеста. Шарци се спомињу у Унцу и Тромеђи као досељеници из Врлике у Далмацији гдје их и данас има. Сигурно да овај списак саплеменика Јерковића у Крајини није коначан и да би могао да се прошири још неким породицама: Јелићи, Манојловићи, Веселиновићи, Жакуле и др. Ове породице иако једног рода, нису се увијек по Крајини, Лици и Далмацији кретале једном путањом, већ су се могле раздвојити и ићи сасвим различитим правцима.

Ако су све те породице припадале једном племену, поставља се питање које би то племе могло да буде. Управо због тога морамо се вратити у Херцеговину, мјесто одакле су све породице потекле.

ХЕРЦЕГОВАЧКИ РОЂАЦИ ЈЕРКОВИЋА

По предању неких херцеговачких и црногорских породица у мјесту Плана између Гацка и Билеће живио је за вријеме херцега Стефана Косаче, његов савременик и савезник, кнез Михајло Шарац. Кнез Михајло је живио у периоду пред турска освaјања Херцеговине. Надимак Шарац, имао је, по предању, јер је преболовао велике богиње, па му је лице остало ишарано. Кнез Михајло је имао неколико синова и у вријеме турске најезде на Херцеговину (а то је било око 1465) његови синови су се повукли у Црну Гору у подножје планине Његош, у Мужевице, у Црној Гори. Михајлов син Алекса и његов брат ког су звали Баба вратили су се на очевину у Плану, али се Алекса потурчио и постао Авдија. Од та два брата постали су муслимани Авдићи и православни Бабићи у Плани крај Билеће. Од тих повратника племена Михајла Шарца из Црне Горе у Херцеговину настала су презимена: Зимоњић, Жерајић, Парежанин, Шаренац. Они Шаренци Властелиновићи који су остали у Црној Гори расељавали су се тамо такође на неколико страна: једни су отишли у Бјелопавлиће и од њих су у Бјелопавлићима Поповићи, Распоповићи и Радовићи у Мартинићима. Највеће дио племена је отишао на подручје Плане Колашинске гдје формирао племе Шаранци које се касније проширило према Дробњацима, са лијеве стране ријеке Таре. Из Плане Колашинске су се од ових Шаренаца у Херцеговину вратили Анђелићи. Од осталих расељеника, а припадника овог племена су: Шарци, Шаранчићи и Змајевићи у Пљевљима, Шарци на Голији за које се каже да су од Кресојевића из Билеће. Властелиновићи Шарци који су се након пада Херцеговине под Турке повукли према Црној Гори,  поред околине Никшића населили су се и у цетињско село Врела, гдје су о њима остале забиљежене легенде. Од њих је остала и црква посвећена св. Петру у селу Врелу, по свој прилици свецу заштитнику и крсној слави. Ердељановић спомиње Врељанина Властелиновића који се доселио у цетињска Врела са славом Петровдан, која је затим постала преслава старосједилачких угањских братстава до данас. Властелиновићи се помињу и као никшићки кнежеви у млетачким изворима 17. вијека. Кнез Томаш Властелиновић погубљен је са осталим српским кнезовима од стране Турака у том периоду. Након ослобађања Боке од Турака 1687. године Властелиновићи се селе на млетачку територију, добијају грофовску титулу и граде у Рисну задужбину, цркву посвећену св. апостолима Петру и Павлу. Велики број Властелиновића одлази у том периоду у Русију одакле шаљу прилоге манастирима Савини и Пивском манастиру. Линија рисанских Властелиновића гаси се са смрћу грофа Илије Властелиновића почетком 19. вијека.

Да би разумјели однос српских породица Херцеговине у периоду турске власти битно је да пренесемо следећи пасус из рада Косте Радовића „Дурмитор (Пива) у дјелу Јована Дучића“:

„Видјели смо да Јован Дучић, на основу мишљења историчара Светозара Ћоровића, доводи у родбинску везу Гаговиће који су зидали Пивски манастир и Владиславиће. Веза војводе Стефана са калуђером из Рудиница и четовање Властелиновића у Бајовом хајдучком саставу, може само ићи у прилог Дучића о родбинским везама неких пивских братстава са Владиславићима и Властелиновићима, односно Дучићима. Дучић је у праву када инсистира да се српско племство у Херцеговини прије турског освајања, држало, знало се ко је сој, ко несој. Тако се знало и у Црној Гори.“

Ово је битан дио јер говори о вези Властелиновића, Владиславића (Влаисављевића) и Дучића. Не само што све три породице имају коријен у гатачко-билећком крају, већ се Влаисављевићи касније помињу само у Крајини, а Властелиновићи као велико племе Шаранаца или Шараца у Црној Гори. И Шарци и Влаисављевићи су у Крајини једно племе које слави св. Петра, истог свеца заштитника коме су Властелиновићи подигли двије цркве једну у цетињским Врелима, другу у Рисну. Нешто касније видјећемо и потврду ове везе у генетским истраживањима.

КРАСОЈЕВИЋИ-ПЛЕМЕ СТАРЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ

Видјели смо пратећи поријекло Јерковића из Крајине да се велики број породица Херцеговине, Црне Горе и Крајине може везати за једног, додуше легендарног претка, Михајла Шарца Властелиновића из Плане крај Билеће. Видјећемо да ли овакво породично предање има основу у историјским подацима. Тачније, треба да поставимо питање, какво је поријекло Михајла Шарца и ко је живио на подручју Плане херцеговачке у 15.вијеку? Одговор на ово питање није тешко пронаћи, највише захваљујући сачуваној грађи Дубровачког архива.

Област Херцеговине, у ранијем периоду дио старијих територија Хума, Травуније и Загорја кроз читав средњи вијек је била насељена Србима и била је интегрални дио српских кнежевина, а потом и уједињене српске државе под Немањићима. Већ смрћу цара Душана 1355. године почиње постепени, али незаустављиви распад српске државе, највише из разлога опадања моћи централне власти и  владара да задржи под контролом осиљене великаше. На простору будуће Херцеговине издваја се у том периоду моћна властела Војиновићи, потомци војводе гатачког Војина, једног од најближих људи  св.краља Стефана Дечанског. Кроз неколико генерација Војиновићи ће објединити под своју власт огромну територију, од Звечана на Косову, Рудника у Шумадији, до Требиња и Неретве на југу и западу. 1373. уједињеним нападом св. кнеза Лазара Хребељановића  и босанског бана Твртка последњи изданак Војиновића, Никола Алтомановић, побијеђен је у бици, ухваћен, ослепљен, а његову територију су св. кнез Лазар и бан Твртко подијелили међу собом. Тад  су по први пут Гацко, Билећа, Требиње дошли у посјед босанског владара. Да би осигурао власт у новоосвојеним српским крајевима Твртко се ослањао на двије до тада мало познате српске великашке породице из Горњег Подриња, а то су били Јабланићи и Косаче, тачније двојица војсковођа из ових породица: Павле Раденовић Јабланић и Влатко Вуковић Косача. Након поменутог освајања, Косаче ће добити сву територију источно од Неретве до Пријепоља, а Павловићи Јабланићи градове Билећу и Требиње и простор између њих. Подручје херцеговачке Плане ће се, на основу те подјеле, наћи крајем 14.вијека на граници територија Косача и Павловића Јабланића.

Оно, што је интересантно, јесте да је први писани помен Косача у историјским изворима, истовремено везан и за први помен Влаха Кресојевића или Красојевића у крају између Гацка и Билеће. Наиме, само неколико година послије пропасти Војиновића, тачније 1379., у једном дубровачком документу, спомиње се поименце неколико припадника Влаха Красојевића који превозе со  из Дубровника на трг у Горажде који припада Власима Косачама. Овдје је битно напоменути да се појам Влаха овдје може тумачити искључиво као социјална, а не етничка категорија и можда би најтачнији превод термина „Власи“ био заправо „Племе“. Јер сви они Власи који се у дубровачким архивима помињу као Власи  као што су Дробњаци, Бањани, Риђани и др. касније се јављају као српска херцеговачка племена. Видимо у овом случају да се и саме Косаче називају Власима, а касније ће се то име употребљавати и за још неке српске херцеговачке племићке породице као што су Храбрени Милорадовићи. А ко су заправо Власи у Херцеговини у 14. и 15. вијеку? То је посебна социјална категорија, која је у распаду српског средњевјековног друштва нашла облик социјалног организовања који јој је био најпогоднији за преживљавање. Радило се углавном о сродничким скупинама словенског, српског поријекла које су искористиле влашка, сточарска  средњевјековна права која су подразумјевала слободу од кметских обавеза и извјесну самоуправу, да би се интегрисала и обезбједила у новим друштвеним околностима ослабљене државе, стално претеће турске опасности и близине Дубровника као великог трговачког центра. Тако, наједанпут, захваљујући прије свега Дубровачком архиву, на историјску сцену израњају власи Бобани, Бурмази, Мириловићи, Пилатовци, Малешевци, Бањани, Дробњаци, Риђани, Кресојевићи, Глеђевићи, Угреновићи и многи други. Иако је могуће да је међу овим Власима било и оних оригинално влашког, дакле несрпског поријекла, огромна већина су ипак били Срби. Власи су се бавили кириџилуком, превозом робе на линији Дубровник-унутрашњост, осигурањем трговачких конвоја, сточарством, ратовањем. Они су у неку руку били главна војна снага локалних племића који су се и сами регрутовали управо из таквих сродничких група. Тако су Косаче имали своје Влахе, босански бан своје, Павловићи своје, и у већини сукоба српских и босанских племића са Дубровником или међусобно, Власи или херцеговачка племена су били главни учесници. Потпуно исти модел организовања и самоуправе овим херцеговачким српским племенима потврдиће и Турци приликом освајања Херцеговине 1465. и у том влашком статусу Срби ће са Турцима и отићи на запад. У преговорима са Аустријом Срби ће већ приликом првих сеоба на аустријску територију тражити да им се потврде влашка права, која су била основ вјерске и друштвене самоуправе и изузећа од феудалних обавеза и тек ће онда прелазити на аустријску страну. Тако ће бити приликом прве сеобе Срба у Жумберак 1531. али и у осталим сеобама по Крајини  све док аустријски цар Фердинанд Други  1630. није донио познати Statuta Valachorum којима ће се Србима гарантовати постојеће вјерска, социјална и самоуправна права и обавезе, а што је у суштини било само потврда оних права које су неколико вијекова раније имали и херцеговачки Власи.

Дакле, власи Кресојевићи су били војни савезници Косача, вјероватно су им помогли и приликом потискивања Војиновића из Херцеговине. Докумената у дубровачком архиву који потврђују ову везу Кресојевића са Косачама има напретек. Поменућемо неке: 1420. помињу се власи Кресојевићи као људи војводе Сандаља Хранића Косаче, 1427. помињу се неки Оливеровићи, власи Кресојевићи, људи војводе Сандаља као осумњичени за пљачку једног дубровачког властелина, 1430. власи Кресојевићи су опет напали Дубровчане. Интересантно је да је забиљежено кретање Кресојевића крајем 15. вијека (након пада Херцеговине) према западу, Далмацији и острвима. Тако читамо: „Јавио се на Рабу и један херцеговачки катун- Красојевића (1495) ; један од красојевићког катуна звао се Ђурађ Бршић, а други Миховил Рајковић.“

Питање које постављамо јесте, какве везе имају Власи Кресојевићи са поријеклом Јерковића, Шаренаца, Властелиновића о којима смо раније говорили? Укратко, Михајло Шарац, легендаран или не, ако је постојао, припадао је власима Кресојевићима, тачније племе Шараца Властелиновића проистекло је из нешто шире групе Влаха Кресојевића.  У Херцеговини и Црној Гори, иако Кресојевићи под тим презименом не постоје, постоји предање више породица о поријеклу од Кресојевића, веч смо поменули Шарце под Голијом који су поријеклом од Кресојевића, за Авдиће у Плани се такође каже да су поријеклом од Кресојевић Шаренаца, муслиманска породица Кресо из Билеће по поријеклу су „  поисламљени потомци породице Видака Шаренца из Кресовине код Прераца (недалеко од Плане)“ и још много других породичних предања који повезује Кресојевиће са Шаренцима и Шарцима у Херцеговини. Видимо из горе поменутог податка о породици Кресо да се читав крај између Билеће и Гацка, око Плане и Прераца назива Кресовина, матична област Кресојевића и родно мјесто Михајла Шарца. Кресојевића данас нема у Херцеговнини и Црној Гори, али их има у Лици, Далмацији и Босанској Крајини и то као Кресојевића, Кресовића, Кресоја. Видјели смо из горе изнесених података да су Кресовићи били у групи усорачких фамилија скупа са Јерковићима и Влаисављевићима који су 1658. прешли у Вилићко поље код Оточца, тамо их као Кресојевића и данас има. Налазимо их и у Бенковцу и Буковићу у Далмацији опет скупа са Јерковићима као Кресовиће, па у Пркосима опет скупа са Јерковићима и Шарцима као Кресоје. Сасвим је очигледно да су се припадници племена Кресојевића кретали мање више скупа у сеобама на запад.

Још неке породице Херцеговине знају за своје поријекло од Кресојевића. Таква је и поморска породица Каменаровић из Доброте у Боки. Тако читамо: „Каменаровићи су једно од најпознатијих поморских братстава Доброте, које је у периоду од XVIII-XX вијека дало 109 помораца, од којих 68 капетана. Каменаровићи воде поријекло из Херцеговине, од познате породице Красојевић, која се спомиње још 1480. До промјене презимена у Каменаровић дошло је 1560. године.“

Од Кресојевића је и позната рисанска породица Љубатовић који су као народни добротвори оставили доста културних споменика народу Боке.

Једна велика група племена Шаренаца населила је у 19. вијеку из Херцеговине област Зворничке Спрече. Породице које у том крају славе Лазареву Суботу без сумње су потомци Шаренаца из Херцеговине.

Велики број припадника племена Кресојевић-Шаренаца је свакако одселио и у Србију, поготово западну, у општој струји херцеговачких миграција.

Расељавање племена Кресојевића десило се како смо видјели након пада Херцеговине под Турке 1465. Племе се расуло на све стране, добар дио је отишао на сјевер према Усори, а одатле у Лику, Далмацију, Славонију, Крајину, један дио је отишао према Црној Гори , а одатле се расељавао према Боки и Приморју, у области Таре формирао је племе Шаранаца, велики број је одселио у Русију у 17.вијеку, немали број је остао у Херцеговини. Кресојевићи или Красојевићи су као племство поменути у најстаријем грбовнику наших простора Охмучевићевом грбовнику из 1584. гдје је и представљен њихов грб, бијели крст на црвеној подлози са цвијетом на свим крајевима крста (цвијет би могао да буде ружа, али могуће и красуљак). Такође би требало испитати везу између имена Красојевић- Шарац, тј. да ли је могуће да се ради о истом имену са двије варијанте од сродних глагола красити и шарати.

Значи одговор на постављено питање са почетка текста: Ко је живио на простору родног мјеста Михајла Шарца, Плани Херцеговачкој у 15.вијеку гласи : На подручју Плане живјели су Власи Кресојевићи, цијели простор се звао Кресовина, а надамо се да смо горњом анализом доказали да су Властелиновићи Шарци проистекли управо из племенске групе Кресојевића.

ГЕНЕТСКИ САПЛЕМЕНИЦИ- ЈЕРКОВИЋИ, СТОЈИЋИ-ДУЧИЋИ И ГЛУШЧЕВИЋИ

Покушаћемо да успоставимо генетску везу која би бар приближно потврдила представљено поријекло крајишких Јерковића из Херцеговине. Да би то доказали представићемо генетске резултате три генетски анализиране особе чије поријекло би могло да открије везу до средњевјековних Кресојевић-Шараца. Ради се о припадницима презимена Јерковић из Босанске Крупе, Стојић из села Дучић у Ваљевском крају и Глушчевић из Метковића у долини Неретве.

Сва три поменута појединца су анализирани као припадници хаплогрупе I2a1b1 Dinaric South. Ова подгрупа хаплогрупе I2a1b1 Dinaric специфична је на нашим просторима управо за простор Херцеговине. На основу досадашњих испитивања проценат припадности овој хаплогрупи у Херцеговини је преко 70%, у Далмацији 60%, у Босни око 50%, у Србији око 40%, у Хрватској и Славонији око 30%. Из распореда хаплогрупе јасно је да је област Херцеговине њено жариште, тј. да су је у остале крајеве пренијели херцеговачки Срби, православне, католичке и муслиманске вјере. Веома је присутна код буњевачких породица, код српских племена источне Херцеговине: Бањана, Пивљана и Дробњака, код племена старе Црне Горе и Брда: Озринића, Шекулара, Боројевића из Цетињског племена и многих других. Друго њено жариште је  у средњој Европи: Њемачкој, Чешкој, Пољској, сјевероисточној Словачкој, југозападној Белорусији и Украјини. Из њеног распореда у Европи и анализе постојећих хаплотипова немали број истраживача је утврдио да су хаплогрупу I2a1b1 Dinaric у цјелини на Балкан донијели Словени својим сеобама у 6. и 7.вијеку, а mlađi ogranak haplogrupe I2a1b1 Dinaric nazvan South великим дијелом може да се повеже са српским миграцијама.

Дакле, горе анализирани Јерковић, Стојић и Глушчевић имају веома близак хаплотип, тј. њихово генeтско поријекло је веома блиско. Покушаћемо да анализом пронађемо ту везу. Поријекло Јерковића је већ обрађено у горњем тексту, па ћемо рећи нешто више  о поријеклу Стојића и Глушчевића.

Анализирани Стојић, оставио је податке да је поријеклом из села Дучићи у ваљевском крају и да му је крсна слава Лазарева субота. У антропогеографској студији Љубомира Павловића „Колубара и Подгорина“ читамо податке да је старије име села Дучић било Кацапа, а да су име Дучић као презименско донијели досељеници. У једном аустријском спису из 18.вијека село је убиљежено као Кацапа, а не као Дучић што значи да су досељеници који су донијели име Дучић дошли након тога. Најстарија група породица у селу којима припада и поменути Стојић су Ћумурлије или Ћумури који су по предању доселили из Мостара у Херцеговини и све те породице славе Лазареву Суботу као крсну славу. Наводи се неколико породица које припадају овим Ћумурлијама. Овај податак је изузетно интересантан, јер траг Ћумурлија у Херцеговини је веома лако пратити кроз постојеће студије. Наиме, постоји у Мостару муслиманска породица Ћумурија, која је поријеклом из села Кути у источном крају Дабарског поља. Тамо чак постоји и кула Ћумурија, мада у селу самих Ћумурија данас нема. Шобајић у свом раду о Дабарском Пољу каже да су муслимани Ћумурије настали од православне породице Ковачи из Фатнице. И заиста у Дедијеровом раду Билећке рудине у Фатници налазимо наставак приче о Ћумуријама који каже да су православни Ковачи из Фатнице примили ислам и одселили одатле као Ћумурије. У истом мјесту Фатници живјела је прије тристо година, како наводи Дедијер богата породица Дучић која је изумрла или одселила. И ето у Фатници, у непосредној близини помињане Плане се сусрећу и Дучићи и Ћумурије. Описујући старосједилачке породице у Херцеговини Дедијер пише и о Шаренцима, Зимоњићима, Бабићима као лако препознатљивим по својој крсној слави Лазаревој Суботи коју слави и анализирани Стојић и све друге породице у селу Дучићу крај Ваљева које се збирно називају Ћумуријама. Нема сумње да су те породице у Ваљеву дио племена Шаренаца- Кресојевића. Још једну ствар би требало имати у виду, а то је поријекло Дучића од Влаисављевића или Владисавића, који су настали од Дуке Владисављевића. Јован Дучић у свом раду о грофу Сави Владисавићу говори управо о тој вези. Ако томе додамо да Карановић у Крајини Шарце, Јерковиће и Влаисављевиће сматра једним родом са истом славом прича око веза ових породица се у потпуности поклапа, што анализирана генетска веза између Јерковића и Стојића у потпуности потврђује.

Генетски веома блиски Јерковићима су и Глушчевићи, католичка породица из Метковића у долини Неретве. Глушчевићи су породица српског православног поријекла која се у Метковићу први пут помиње 1735. По властитом предању су из Црне Горе и прво су живјели на подручју села Глушци код Метковића (које је насељено српским православним живљем на прелазу између 17. и 18.вијека, а и данас је већински православно). Ако видимо распоред Глушчевића на тлу Црне Горе видјећемо да су присутни на више локација али да је  најбројнија група Глушчевића у Каменој Гори и Пренћанима код Пљеваља.  Глушчевићи су заједно са Шарцима прешли из подручја племена Шаранаца код Таре на подручје Пљеваља. Иако има неких традиција о поријеклу од дробњачких братстава, и то је разумљиво јер су се Глушчевићи као и остали Шаранци налазили на територији ширег племена Дробњака. Познати учесници битке на Шаранцима из августа  1862. када је по процјенама побијено преко 2000 Турака ,који су кренули да пале Шаранце, били су харамбаше Мићо Глушчевић и Ристан Шарац. Метковски Глушчевићи су сасвим вјероватно поријеклом од ових шараначких Глушчевића.

НА КРАЈУ СВЕГА

Иако се овим текстом покушало одредити поријекло једне конкретне породице- Јерковића из Крајине, на крају се дошло до приче о много широј групи породица које бисмо збирно и могли назвати племеном Кресојевића или Красојевића, Шаренаца или Шараца, Властелиновића. Видјели смо такође да је бројност и територијална заступљеност племена велика и да обухвата велик број породица. Не прејудицирајући и заједничко генетско поријекло свих припадника поменутог племена, дали смо нека генетска упоређивања која би могла да дају одговоре о заједничком поријеклу. Постоји велики број презимена којa нису поменутa у овом раду, а такође би се могли повезати са племенском скупином Кресојевића. Досадашња генетска испитивања појединаца са подручја Херцеговине показала су да постоји јасна генетска блискост између већине српских херцеговачких племена: Пивљана, Дробњака, Бањана, Озринића па и овдје поменутих Кресојевића Шаренаца. Већину анализираних карактерише веома млада подгрупа опште хаплогрупе I2a1b1 Dinaric која се описује називом South. То нам јасно говори да је су поменута српска племена Херцеговине у даљој прошлости заиста потицала од једног претка и да су и крвно и генетски била повезана. Надамо се да ће нови број анализираних појединаца помоћи да се та слика старих српских племена склопи у цјелину. Шкоти су нешто слично учинили са својим клановима. Овај рад и Српски ДНК пројекат на сајту poreklo.rs би требало да иду у том смјеру.

АУТОР: Сарадник портала Порекло Синиша Јерковић

Share




Facebook коментари:

52 мишљења на „У потрази за старим Красојевићима

  1. Milan Stojic

    Poštovani gospodine Jerkoviću.
    Kao prvo da Vam se zahvalim na iscrpnoj analizi porekla porodice Stojić. trideset godina se bavim svojim rodoslovom, samim tim i uopšte rodoslovom. Koristim progra ,,Family tree maker,,. u svom rodoslovu imam oko 1700 ličnosti. dugo godina tražim nekoga ko se ovako detaljno bavi analizom porekla poradica i nešto nisam nalazio baš pravog. Sa Vama sam izgleda to postigao. Hteo bih da intenzivnije saradjujemo. da vam prenesem još puno svojih saznanja. Kao recimo o mojoj vrlo velikoj sličnosti sa porodicama u južnoj italiji u pokrajini Melise u okolini Napulja.
    Za početak toliko.

    Milan Stojić
    mistojic@yahoo.com
    +381698908211
    Beograd

  2. Синиша Јерковић

    Милане, мислим да сам користио ваш генетски резултат у овој анализи, ако се не варам. За који дан ће на овом сајту отпочети српски ДНК пројекат тако да ћемо покушати дешифровати помоћу генетике поријекло многих српских породица. Ваш, мој и још неколико генетских резултата које сам упоређивао припадају једној посебој грани хаплогрупе I2a1b1 Dinaric South. Сви су са простора Херцеговине, а везу са Красојевићима сам већ елаборирао. Искрено, волио бих да се тестира неко од Зимоњића, Шаренаца или Дучића, да би потврдили ову тезу. Што се породица у покрајини Молисе тиче, ради се о исељеним српским и донекеле хрватским породицама из јужне Далмације и Херцеговине. Данас се та заједница зове Молишки Хрвати и донекле је сачувала српски језик. Много се њих свакако претопило у Италијане. Мислим да је вама, а и мени близак припадник презимена Фиоре, а има их још. Надам се да ћете узети активно учешће у нашем будућем пројекту.

  3. Milan Stojic

    Mislim da bi trebalo da budemo u kontaktu. Svakako da ću da uzmem učešća u projektu. Uradio sam u Hjustonu 111 gena. Prvo sam uradio 17 gena na institutu za kriminalistiku med. fak. u bgd. Kontaktirao sam sa porodicom Fiore. Onda sa Sarajlijom Kočanom Seidom koji ima isto tako sličnu genetiku. Baveći se ovom materijom do detalja, skoro potpuno sam kompletirao saznanja o svojim precima a i o ostalim stanovnicima opština: Lazarevac, Lajkovac, Mionica, Ljig, Stepojevac. Pošto me program ne ograničava, svoj rodoslov sam razgranao onoliko koliko sam imao podataka. To je 1668 ljudi. pored svoje porodice tu je na desetine drugih porodica gde su se ženske osobe Stojić udavale, kao: Bliznaković iz sela Petka. Brdarić iz sela Pepeljevac, Arsić itd. Tu su i babe, prababe, cukun babe jer sam uradio i mitohondrialnu analizu DNK. Od godine , približno 1800-te pa do danas imam izdetaljisane skoro sve datume rodjena, vencanja i smrti. Sve to zahvaljujući sačuvanoj dokumentaciji. Trenutno radim veliki posao pregleda Novina Serbskih od 1834-1919. Moji prijatelji i ja pregledamo oko 120 000 strana. Tržimo licitacije imovine zbog neplaćenih dugova. Tu se pominju imena ljudi koji se graniče sa parcelama koje se prodaju. Podaci su vrlo interesantni. Sve je to jako interesantno i pruža puno podataka. Međutim za sagledavanje 18-og veka već nije tako i nastaje mrak.
    Pronašao sam rad Andrije Luburića u Srpskoj Akademiji Nauka, u kojem tvrdi da ,, ulazeći u hiljade domova po Hercegovini, Drobnjaku, Bilećskim rudinama je zapazio da se ljudi koji slave ,,Lazarevu subotu,, Izjasnjavaju da potiču iz okoline Pljevalja, i da bi to neko trebao da ispita. Baš sam se raspisao. Mnogo toga bi trebali da prozborimo. Nadam se da ćemo imati priliku.
    Srdačan pozdrav!

    1. Брдарић Драган

      Господине Стојићу!
      Истражујући своје порекло, прочитао сам и овај текст и приметио да сте истраживали и да знате да су се женске особе удавале за Брдариће из Пепељевца код Лајковца.Ја имам родослов Брдарића са именима баба и прабаба… међутим нису наведена презимена.Обзиром да ја живим у Сомбору а да моји рођаци знају више него ја о пореклу женских предака,молио бих Вас да ако имате вољу ступимо у контакт и поразговарамо о овој теми ,како бих касније са рођацима могао да тачно одредим ко ји је предак са којом женом живео и ко су ми рођаци по женској линији. Унапред захвалан Драган Брдарић .

      1. Milan Stojić

        Poštovani gosp. Brdariću.
        Stojana Stojić rođena 1867.god u Ćelijama kod Lazarevca.
        Udata za Tanasija Brdarića u Pepeljevac.
        Marko,Ivko,Ivan,Stojan,Stevan,Tanasije, deca (Vojislav Rozmir,Leka,Stana,Anka).
        deca Vojislava su Dragoljub, Roksanda, Gordana, Slobodanka, Momčilo, Olga.
        Imam skeniran rodoslov Brdarića iz Pepeljevca. Radjen ručno. Mogu Vam ga poslati ako ste zainteresovani.

        Moja e-mail adresa mistojic@yahoo.com
        +381 69 8908 211
        Pozdrav!
        Čujemo se.

  4. Eror

    Zanima me nešto više o tom novom srpskom DNK projektu. O čemu je tačno reč i gde se može pročitati nešto više. Koliko znam DNK istraživanja su relativno skupa, pa me zanima ko će biti obuhvaćen projektom i kako se može u njemu „učestvovati“? Imam neobično srpsko prezime iz Like, a interesuje me kako bi se moglo utvrditi poreklo pre dolaska u Liku, pošto se prezime koliko sam ja uspeo da istražim ne pominje nigde pre popisa Like i Krbave iz 1712. godine i nema nekih tragova u geografskim odrednicama osim u Lici i Kordunu. Po nekim podacima smo iz grupe plemena koja je došla iz Bosne, tzv. Usorčani tj. Vilićani. Svi Erori slave Sv. Vrače Kozmu i Damjana, osim jednog ogranka koji je zbog priženjenog pradede promenio slavu. Pronašao sam da ima 2-3 porodice u Turskoj, koje vode poreklo sa ostrva Midilini koje pripada današnjoj Grčkoj, a u Italiji postoji prezime Errore, najviše na Siciliji. Ostali Erori u svetu su poreklom iz Like.

    1. administrator Аутор чланка

      Поштовани,
      Српски ДНК пројекат стартује у понедељак. За почетак објавићемо табелу са свим досад испитаним људима са ових простора, који су урадили Y-ДНК анализу, тј. анализу прапорекла по мушкој линији. Као што, претпостављам, знате, наш сајт је омогућио за тројицу наших посетилаца месечно попуст од 50 одсто у ДНК центру за генетику, где може да се утврди којој хаплогрупи припадате. Слободно се пријавите. Уверени смо да ће, што више буде тестираних људи са ових простора, бити јаснији одговор о нашем прапореклу. Ваше презиме спада у групу оних интересантнијих, посебно у овој ери компјутеризације :) Били бисмо вам захвални кад би ваша сазнања о пореклу презимена Ерор поделили са свим нашим посетиоцима. Наравно, позивамо и све наше сараднике који имају неку информацију о презимену Ерор да се јаве. Свака реч, свака нова информација је драгоцена.

  5. Eror

    Хвала на одговору.
    Имам доста података о пореклу Ерора од 1712. године и о њиховој прошлости од тада до данас. Чим будем мало хронолошки средио податке поставићу их на Вашој страници. Такође се придружујем Вашем позиву да они који знају нешто више, такође допринесу овом пројекту о презименима и систематизацији сазнања о презименима на овим просторима. Наравно, ту пре свега мислим на оне који се озбиљно баве овим питањем, без обзира да ли професионално или из хобија, али под претпоставком да ће објављивати само податке који су проверљиви и тврдње које су аргументоване, пошто интернет пружа могућности свима за разне рекла-казала приче и легенде које обично нису добро утемељене и немају везе са стварном прошлошћу, а не могу се никако проверити.

  6. Miroslav Šarac

    Priča o Mihajlu Vlastelinoviću Šarcu je osnova za priču o poreklu mnogih porodica. Dilema koja mene muči, bez rešenja, da li Šarci iz Pive (Nedajno, ranije Stabna, opština Plužine) vode poreklo od te ličnosti, ili od Branilovića, a kasnije od pivskih starosedelaca – Tufegdžića i Radoičića. Jedni autori tvrde jedno, drugi nešto drugo. Ništa pouzdano nisam pronašao za šta bih mogao da se držim kao za verodostojne činjenice. Dilema je, dakle, o poreklu Šaraca starijem od 300 godina. Molim Vas, gospodine Jerković, za sugestije i pomoć.
    msharac@yahoo.com
    +38166479955
    Hvala!

    1. Синиша Јерковић

      Господине Шарац, моја је претпоставка, за коју додуше немам конкретних доказа, да сви Шарци припадају племену Красојевића па и они у Пиви. То не мора бити у контрадикцији са припадношћу Браниловићима као пивским старосједиоцима, јер ми заправо о Браниловићима и Руђићима као јединим старим становницима Пиве знамо веома мало. Ствар коју можда нисам поменуо у горњем тексту је постојање одређене веће племенске скупине на територији Бањана, Пиве, Дробњака и источне Херцеговине под именом Матаруга. Има више предања о Матаругама као старосједилачком становништву. Многи их помињу као влашко или албанско племе, али се заправо ради о српском словенском племену (јер моторуга је словенска ријеч која је значила палицу у млинском колу, а у пренесеном значењу је у неким крајевима значила висока, крупна човјека, неког ко је као та тољага или палица). Шарци код Пљеваља и данас живе у селу Матаругама и знају за себе да су старе Матаруге. Сви славе Лазареву Суботу као и Шаренци у Херцеговини. Као и Стојић- Дучић из горе поменутог текста. Хаплогрупи И2а1б Динарик Соутх којој припадамо и ја и Стојић припада и Гачевић из Матаруга саплеменник Шараца. И многи ранији истраживачи су доводили у везу Красојевиће са Матаругама, попут Лубурића који их јасно повезује са неким Бањанским братствима као што су Мишковићи и Кокотовићи. Знамо да су по предању и Браниловићи и Руђићи од два брата из Бањана, тако да не бих искључио могућност да су и Руђу и Бранило од старих Матаруга-Красојевића. Матаруге су по свој прилици биле старосједилачко српско словенско становништво које је углавном живјело у равницама и жупама. Слабљењем државе Немањића постало је лак плијен влашких сточара (Е1б и Ј2б) па се и оно само морало организовати по принципу катуна и племена. Власи Красојевићи-Шарци су били једно такво новоформирано племе састављено од старих Матаруга. Један дио је свакако живио и у Пиви. И то су оне старосједилачке пивске породице. То је отприлике неко моје виђење ствари.

  7. Miroslav Šarac

    Gospodine Jerković, ja bih voleo da se vi meni javite na mejl msharac@yahoo.com Ja pišem jedan spis o pivskim Šarcima, imam rodoslove, a hteo bih dodatne sugestije i nformacije naravno….. teško je prodreti u rani Srednji vek i vreme koje nije sačuvano u porodičnoj tradiciji. S obzirom da sam na pola napisane knjige o svojoj porodici tojest bratstvu, dobrodošle bi mi još neke informacije.
    +38166 479 955
    msharac@yahoo.com
    Unapred hvala.

  8. Milan Kljaić

    Занима ме да ли имате још неких података, наиме, ја сам Кљаић, порекло
    је из Перне код Топуског.
    Наишао сам на име Трифуна Кљаића, као десетара године 1571.
    у неким Аустроугарским списима.

  9. dejan kartal

    Nesto ne mogu da vam posaljm poruku na vasu imejl adresu,pa cu ovako.

    Postovani urednici sajta Poreklo.
    Da VaM se ukratko predstavim.Zovem se Dejan Kartal,rodom sam iz Sarajeva,sada zivim u Srpskom Sarajevu (sluzbeni naziv Istocno Sarajevo)Otac mi je iz Pljevalja (Crna Gora),iz sela Kozica(ili Kozice).Krsna slava nam je Lazareva subota.
    Kada sam se poceo zanimati za prezimena,nasao sam podatak da moje prezime Kartal na turskom jeziku znaci orao.Daljim istrazivanjem nasao sam sajt „Montenegro“ koji se bavi przimenima Crne Gore,ali daje sture podatke.Kod mog prezimena stoje sledece informacije Kartal Kartali ranije Bijelić (Komnenić); Babine, Kozice i Mataruge (Pljevlja).Posle toga naisao sam na knjigu u elektronskom obliku, na cirilicnom pismu koja se zove Prezimena Crne Gore,i pored moga prezimena u zagradi pise (Kartal,Obrenic,Sarac),pa sam zakljucio da su Obrenici i Sarci nama Kartalima u neku ruku bliski,ovaj podatak sam nasao jos negdje.Kada sam bio ovdje kod nas u jednoj knjizari,naletim na knjigu koja se zove „Prezimena Crne Gore“,pod mojim prezimenom stoje informacije iste kao i na sajtu Montenegro,koji sam vec naveo.
    Preko drustvene mreze faceook,upoznao sam se sa jednom rodicom koja se preziva Kartal,ona je iz sela Mataruge(znao sam za to selo i da u njim zive Kartali,udaljeno je od sela moga oca oko cetiri kilometra)takodje slavi Lazarevu subotu.Pricali smo o svacemu,i naposlijetku je ja upitam da li zna nesto o nasem porijeklu.Rece da zna i poce objasnjavati kako su bila tri brata koja su se prezivala Bijelic, i naselili Mataruge,te jedan uze prezime Kartal,jedan Obrenic i jedan Sarac.Bio je zavjet te brace da se nikad neuzimamo odnosno da nesklapamo brakove izmedju sebe.Bio je neki Kartal koji je ovaj zavjet prekrsio i ozenio neku djevojku od Saraca,nisu imali djece,pa su nasi stari govorili da je to zbog toga.Ta rodica mi kaza jos,da se mi u Pljevljima puno nesvojatamo sa Sarcima ni sa Obrenicima,ali gledamo da se nevjencajemo,da ipak ne bude rodoskrnavljenja.Na pitanje da li zna odakle su se doselila ta tri brata Bijelica,ona mi odgovori iz Hercegovine(misleci na danasnju Hercegovine,Pljavlja pripadaju Staroj Hercegovini)
    Na televiziji RTRS(Radio Televizija Republike Srpske)na dnevniku gostovao je Petar Askraba Zagorski i predstavljao je svoju knigu „Srbija (ili Zagorije…)“u kojoj se bavio srpskim prezimenima i porijeklima porodici.Ubrzo sam dosao do njegovog broja telefona.Nazvao sam ga i pitao koliko je cijena knjige,gdje je mogu nabaviti i rekao mu da moje prezime znaci na turskom orao i da mi je zbog toga neprijatno,a onda me on upita koje mi je prezime,a ja mu kazem Kartal,a on ce meni ovako:“Oca mu .ebem,ko te je to slagao“i objasni mi da rijec kartal dolazi od romanske rijeci karta,sto bi znacilo papir ili slicno. Ovo je mi je potvrdio i sajt Srpska Dijaspora.Na ovom sajtu obradjivano je prezime Kartalija,gdje se kaze o porijeklu rijeci kartal.
    Petar Askraba Zagorski u svojoj knjizi „Srbija(iliZagorije…)“na stranici 447. obradjuje prezime Krasojevic,pa onda na stranici 457.kaze da je od prezimena Krasojvic nastalo dosta prezimena,pa navede neka,pa nabroja BIJELIC,KARTAL,SARAC,OBRENIC.Objasnjava on i kako je nastalo prezime Krasojevic…Prvo je bio neki vojvoda Purca Golemi,kiji bijase vojvoda Urosa Nemanjica.Vojvoda Purca Golemi je imao sina vojvodu Poznana Purcica koji je u epskim pjesmama poznat kao junak Novak Grebostrekovic.Askraba veli da je Poznan Purcic ,alijas Novak Grebostrekovic ratovao sa svojom vojskom u Aziji.Vojvoda Poznan je imao dvojicu sinova,Lazara i Krasoja,pa je od njegovog sina Krasoja nastalo prezime Krasojevic.
    Kada sam ovo procitao,nazvao sam P.A Zagorkog za objasnjenje,prvo sam ga pitao da li je moje prezime nastalo direktno iz prezimena Krasojevic,ili je prvo od Krasojevic nastalo Bijelic pa onda iz Bijelica Kartal.On ni kaza upravo je Bijelic nastalo od Krasojevica,pa od Bijelic moje prezime tj Kartal,napomenu me jos,da su to jedni Bijelici,te da ih ima dosta.Na pitanje,da li ja imam zicu(genetsku vezu) sa Poznanom i Purcom Golemim, on mi rece,da je to tesko znati,jer su recimo podanici i vojnici nekog vojvode uzimali prezimena svojih vlaselina itd,te da ce se to moci nekad utvrditi uz pomoc genetike,koja je jako napredna nauka.
    Postoje Kartali u Cajnicu(Republika Srpska),oni slave Miholjdan,po nekom mom skromnom misljenju,da smo mi isto bratstvo Kartala,jer su Pljevlja i Cajnice jedno mjesto pored drugog.Po kazivanju jendnog covjeka iz Krupe(bosanska krajina) da je bila jedna srpska pravoslavna porodica Kartal..Takodje znam da ima Kartala, koji su poislamljeni.Moja pokojna baba je od Glucevica iz Kamene Gore.
    Ono sto mene interesuje,da li vi imate jos nekih informacija o mojoj familiji.Ako nemate,interesuje me porijeklo moje majke,koja se djevojacki prezivala Milosevic.Radi se o Milosevicima iz Hadzica(malo predgradje Sarajeva),selo se zove Kasatici,odakle je ona.Znam jedino da su se ti Milosevici u Kasatice doselili iz Gacka(Hercegovina).Krsna slava je Sv Petka.

    HVALA UNAPRIJED.SVAKO VAM DOBRO!!!

  10. Синиша Јерковић

    Дејане,

    Тачно је да твоји Картали воде поријекло од Бијелића из Матаруга. Ево шта је Петар Мркоњић записао о твом роду прије стотињак година у свом раду Средње Полимље и Потарје:
    „Бијелићи су старосједиоци, па су пре 80 година измјењали презимена; Обренићи су се прозвали тако по некој баби Обренији, Картали по некаквом гаталу, што је гатао вријеме, Шарци по некаквом који био „шарен“ тј. крадљивац, Гачевићи по имену некаква Гача.“

    Сад ово може , а и не мора да буде тачно. Ми на Српском ДНК Пројекту имамо једног тестираног Гачевића из Матаруга и он припада подгрупи И2а Динарик Југ. Веома је близак Стојићу из Србије који слави такође Лазареву Суботу, а који је поријеклом вјероватно Дучић из Херцеговине.

    Гледајући све досадашње генетске резултате за ту групу родова могло би се закључити сљедеће: Све те фамилије су старосједилачке фамилије на ширем простору источне Херцеговине (тако их и Дедијер дефинише). Потичу од старих Срба који су се на просторе Херцеговине доселили са простора данашње Чешке (тамо су им и најближи генетски рођаци). Насељавали су углавном жупе и долине. Тако у ту групу спадају и старосједиоци Пивске жупе који су од браће Руђа и Бранила и мали број породица у Бањанима, нешто већи у источној Херцеговини. У народу је на њих остало сјећање као на Матаруге или стари народ. Већина тих старих Срба Матаруга се одселила на запад у западну Херцеговину, Далмацију, Крајину, највише са Турцима, много их се и потурчило. Један дио тих Матаруга се уклопио у новоформирана херцеговачка племена у којима је било и Влаха. Остаје на генетици да утврди како се гранало то велико племе.

    Племе Шаранци у Дробњацима по свој прилици није по мушкој линији везано са овом групом породица (а и постоји предање да су потомци неке удовице из Куча). То нам за сада говори генетика.

    Поздрав

  11. Синиша Јерковић

    И још једна ствар. У херцеговачком мјесту Влаховићима постоји стара црква Св. великомученика Лазара косовског. Црква је под заштитом државе као споменик из 15.вијека. Стручњаци сматрају да је првобитна Црква била посвећена васкрслом Лазару, тј. слави Лазарева Субота, јер је култ кнеза Лазара заживио тек послије Велике Сеобе. Интересантно је да око цркве има неколико стећака са натписима, а за поријекло Бијелића из Пљеваља би можда могао да буде интересантан сљедећи натпис:

    „ † Асе лежи кнезь Влаћь Биелићь у свои црькви у Светомь Лазару. Чловече тако да ниеси проклеть нетикаи у ме.“

    Из натписа је јасно да је црква првобитно посвећена васкрслом Лазару, а не св. Лазару Косовском јер је Влађ Бијелић практично савременик кнеза Лазара.

    Овај властелин Влађ Бијелић је ктитор поменуте цркве. Његови потомци Влаћевићи такође су сахрањени тамо. Били су поданици Херцега Шћепана.Није искључено да су потомци ових Бијелића повезани са Бијелићима у Матаругама, поготово због ове везе са славом Лазарева Субота.

  12. dejan kartal

    Hvala Sinisa,
    Koliko sam ja shvatio, Vi ste iz Banja Luke,pa mene bi interesovalo kako bih mogao uraditi DNK analizu,i koliko to kosta.
    Prvi put za vlastelina Vladja Bijelica i za taj manastir u Vlahovicima sam cuo prije jedno tri godine, na promociji zbirke pijesama „Ne tikaj u me“ od akademika Rajka Petrova Noga,u kulturnom centru ovde u Srpskom Sarajevu,za naziv te zbirke je uzeo bas taj natpisa na stecku,objasnjvajuci kako danasnji muslimani svojataju stecke,tako jos je nesto prico i bilo je zanimljivo.
    O Vladju Bijelicu i Vlacevicima sam citao i u kod Askrabe.
    Hvala

  13. Синиша Јерковић

    Дејане, код нас велики број људи ради тестирање у београдском ДНК центру. Ево ти њиховог линка на којем даље можеш наћи информације http://dnk.rs/Pra-poreklo

    За остале опције прочитај теме на форуму порекло.рс. Тамо је углавном све објашњено http://dnk.poreklo.rs/forum/index.php?board=16.0

    А ово је линк на Српски ДНК Пројекат гдје су постављени резултати породица са наших простора који су се досад тестирали. http://dnk.poreklo.rs/

  14. dejan kartal

    Sinisa,
    Nisam u finansiјskoj mogucnosti da dodjem u Beograd kod vas na testiranje. Koliko vidim na Srpskom DNK projektu, kaze da zainteresovani mogu da salju svoje analizu kod vas.
    Znam da u Sarajevu postoji fakultet za genetiku,ja bih se raspitao kako da se testiram.
    Koliko je sad njima dole vjerovat.

  15. Синиша Јерковић

    Дејане, не вршимо ми тестирање већ комерцијалне лабораторије. Ми само скупљамо резултате које нам сами тестирани пошаљу послије тестирања.
    Не вјерујем да у Сарајеву раде ова комерцијална тестирања. Знам да је за наш стандард ово све још увијек скупо.
    С обзиром на твоју генеаолошку везу са породицом Гачевић која се тестирале, можеш претпоставити да си такође I2a Dinaric South хаплогрупе.

    1. Milan Stojić

      Dejane, pozdrav za tebe i sve koji slave Lazarevu subotu.
      Zovem se Milan Stojić. U gornjem tekstu se pominjem kao Stojic iz Dučića.
      Da li si uradio DNK analizu? Postaje sve jasnije da je tačna Luburićeva tvrdnja da svi ljudi koji slave Lazarevu subotu potiču iz okoline Pljevalja. Bilo bi dobro da uradiš analizu. Kao i Šarenci, Zimonjići i svi ostali koji slave istu slavu. Istražujući 30 godina svoj rodoslov, sa tim Gačevićem, iz Mataruga sam sve sigurniji da će mo se svi spojiti u srednjem veku ili u pred turskom periodu uz pomoć genetike.
      Pozdrav iz Bgd. Milan Stojić.
      mistojic@yahoo.com
      +381698908211

  16. Žerajić Miljan

    Poštovani,
    kao prvo da Vam se zahvalim,a i da Vas pohvalim na iscrpnim pojašnjenjima o istoriji mnogih porodica.Već dugi niz godina se trudim da pronadjem kariku koja mi nedostaje u sigurnom i kvalitetnom završetku porodičnog stabla porodice Žerajić(imam blizu 500 osoba),a to je period prije 1700.god
    Proučavao sam djela gosp. J.Dedijera,gosp.P.Aškrabe,gosp.J.Erdeljanovića i drugih,ali nisam pronašao siguran odgovor na pitanje koje ste veoma lijepo formulisali u Vašem tekstu o Krasojevićima:

    „Pitanje koje postavljamo jeste, kakve veze imaju Vlasi Kresojevići sa porijeklom Jerkovića, Šarenaca, Vlastelinovića o kojima smo ranije govorili? ~

    Prema nekim porodičnim predanjima porijeklo je od Krivokapića,ali sam čitajući Dr.J.erdeljanovića(Stara Crna Gora)shvatio da je to nemoguće i da je vjerovatnija veza sa nekim jakim brastvom iz okoline Gacka(??)i da se da zaključiti da su ova brastva vršila seobe do Crne Gore i nazad.
    Kada uredim tekst,poslaću ga na Vaš portal,a do tada Vas molim za pojašnjenje veza Žerajića i ostalih hercegovačkih porodica koje slave Lazarevu subotu sa Krasojevićima,odnosno kada su te porodice bile jedna i koja?!
    U nadi da mi uskoro odgovorite(može na mail) unaprijed hvala,
    Žerajić Miljan
    Nevesinje

    1. Синиша Јерковић

      Миљане,
      нема сумње да су породице које у Херцеговини славе Лазареву Суботу истог поријекла и да су повезане са средњевјековним Кресојевићима. То говоре скоро сва предања тих породица, а веза Кресојевић-Шаренац се помиње чак и у народним пјесмама. Кресојевићи се сами по себи помињу још у 14.вијеку као племе. Да ли су настали из неке ширег клана и по личном имену Красоје, питање је на које засад не можемо одговорити. Оно што можемо рећи, бар судећи по генетици, да је група породица из које су проистекли Красојевићи била словенска и српска по народности и да је старосједилачка у Херцеговини од досељења Срба на те просторе у 7.вијеку.
      Питање је и који је степен везе групе родова Дучић-Владисавић са Шаренцима и осталима који славе Лазареву Суботу. Генетика каже да веза постоји.

  17. GORAN

    Poštovani gospodine Jerkoviću vidim da se studiozno bavite ispitivanjem i porijekom srpskih prezimena što me živo interesuje. Moje prezime je Stajić potićemo iz Hercegovine i slavimo slavu Lazarevu subotu.Živjeli smo u okolini Sarajeva u selu Miševići okolina Sarajeva, gdje nas je bilo 35 kuća a poslije 1996 god. neživi više niko jer smo se razišli po bijelome svijetu. Ja vas lijepo molim i bio bih vam zahvallan ako imate kakvih podataka o porijeklu i postanku prezimena STAJIĆ da mi pošaljete mejlom na gore naznačenu adresu.
    Uz veliko poštovanje srdačan pozdrav

    1. Синиша Јерковић

      Горане,

      Стајићи се такође помињу у овој групи породица које славе Лазареву Суботу и које су повезане са Красојевићима тако да све што сам горе писао за остале важи и за Стајиће.

  18. vlastimir

    Postovanje Sinisa,
    Da se i ja ukljucim sada na kratko u ovu prepisku. Na zalost sada ne mogu biti detaljniji jer sam u prilicno velikim obavezama. Inace zavrsavam knjigu o poreklu svoje porodice Bezarevec i zapravo temelji porekla porodice su upravo Krasojevici, Bijelici i veza sa porodicama koje su zivele u selu Mataruge kod Pljevalja. Svi Bezarevici inace slave Sv. Lazara osim porodice u Derventi, selo Osinje koja slavi Djurdjevdan. Uveren sam da je to ista porodica ali vezu jos nisam uspeo dovoljno da rasvetlim. Pre nego li iznesem svoj detaljniji stav o porodicama koje slave Lazarevu subotu i koje su sigurno sa istim korenom, zamolio bi Sinisu da iznese svoje misljenje oko porekla porodice Bezarevic, ako poseduje bilo kakav podatek. Taj stav bi mi posebno bio od koristi.

    1. Milan Stojić

      Gospodine Bezareviću.
      Čitajući Vaše pismo mislim da bi trebalo da kontaktiramo obzirom da slavimo istu slavu a i bavimo se izradom rodoslova. Možda popričamo i pokušamo da okupimo na ovoj strani sve ljude koji slave našu slavu u cilju olakšanja istraživanja.

      Srdačan pozdrav iz Bgd. Milan Stojić.
      mistojic@yahoo.com
      +381698908211

  19. Небојша Аутор чланка

    Једни Ступари, који у Лици, Босанској Крајини и Далмацији славе Лазаревдан, памте да су пореклом из крајева данашње северозападне Црне Горе (Пљевља и околина). Можда су и они сродни овој групи родова (уколико нису мењали славу приликом сеобе).

  20. Окир Аутор чланка

    Поздрав, Синиша.

    На Банији постоје и Кресојевићи (Никољдан) и Ловрићи (мислим да је Петровдан слава) и Болобани (Петровдан).

    Петар Демић

  21. Goran Pavlović

    Zovem se Goran Pavlović, rodom iz sela Dučića u Mionici i slavim Lazarevu subotu. Zaseok u kome mi je kuća se i sada zove Ćumuradija. Sličnost sa Ćumurdžijama je velika, želim reći sigurno nije slučajna. Stariji ljudi ne pamte Stojiće u Ćumuradiji, ali ko zna? Prča se o doseljavanju tri brata: Pavla – Pavlovići (divljake), Obrada – Obradovići i Pere (Perići). Da li su svi zajedno bili Stojići, ili Dučići ne znam, ali sam rad saznati i pomoći na ovom zanimljivom projektu.

    1. Milan Stojić

      Gorane Pavloviću.
      Tražio sam te u Dučiću, ali je tamo neki drugi Goran Pavlović Kaže da Živiš u Sremčici. Pošto i ja živim u Bgd. trebalo bi da se čujemo i vidimo. Imaš na ovoj strani moje podatke i telefon. Koliko ja znam po predanju moji su poreklom iz Dučića. Slavimo Lazarevdan. Taj moj predak kada se udao u Ćelije izjašnjavao se kao Stojan Milivojević. Znači otac mu se zvao Milivoje. Pronašao sam dokumenat u valjevskom sudu iz 1820.-te godine. Devojka Stana počivšeg Milivoja iz Dučića. Što znači da je Milivoje te 1820-te godine već bio pokojni. Ali kad se čujemo moći ćemo da razmenimo podatke.
      Pozdrav Milan Stojić.

  22. Никола Поповић

    Поштовани, зовем се Никола Поповић, 23 год, долазим из околине Градишке (РС).
    Интересује ме поријекло моје породице. Крсна слава нам је Лазарева субота, и по предању мога дједа, мој наврдеда или отац од чукундеде Ђорђе се доселио из Црне Горе. Да ли постоји могућност да сазнам из кога мјеста је услиједило исељавање, или из којих породица вучемо коријене. Хвала.

  23. Nena

    Tema o kojoj pišete je vrlo zanimljiva. Ja sam iz porodice Lovrić sa Korduna, selo Glinice. Slava nam je Lazareva subota. Majka mi je iz porodice Ribić iz sela Ruševica, takođe Kordun. Njena porodica je slavila Svetog Nikolu. Moje babe su devojački Kosijer (očeva majka) i Miljušević (majčina majka). Ne znam koje slave su slavili Kosijeri i Miljuševići. Svi su sa Korduna. Jedna moja tetka se po mužu prezivala Stojić (devojački Ribić). Porodica njenog muža, koliko znam, je iz Polojskog Varoša, takođe Kordun.
    Poznato mi je da u okolini Vrginmosta (mislim da se danas to mesto zove Gvozd) na Kordunu postoji ili je postojala porodica Bijelić. U pitanju je selo Sjeničak, čini mi se Gornji Sjeničak, zadnja pošta je Lasinjski Sjeničak. Neki potomci te porodice danas žive u Barajevu, neki u Osijeku, a neki u inostranstvu. Da li ti Bijelići možda imaju neke veze sa Bijelićima koji su ovde pominjani? Ne znam koja im je slava.
    Takođe me zanima imate li neke informacije o prezimenima koja sam pomenula: Lovrić, Ribić, Kosijer, Miljušević? Odakle bi mogli da potiču pripadnici tih porodica?
    Majka mi je pričala da je kao dete u zimskim danima slušala razgovore odraslih u kojima se pominjalo da se narod u te krajeve Korduna doselio iz Like, a u Liku iz Dalmacije. Stari ljudi nisu znali da li su se od nekud doselili u Dalmaciju ili im je prva seoba bila iz Dalmacije u Liku.
    Unapred hvala na odgovoru.

  24. Vid Knežević

    Poštovani Siniša,

    Jako sam oduševljen vašim radom i istraživačkim naporom. Obraćam Vam se sa molbom za pomoć u istraživanju porekla moje moje porodice.

    Moji Knezevići su iz Malog Cvetnića pored Drvara (Bosanska Krajina)
    ,odakle su došli u Makedoniju u mesto Karaðorðevac (Josifovo).Odatle
    su posle II sv. rata naseljeni u Banat u selo Sutjeska a izgubljen je
    kontakt sa delom famije . Moj otac se zove Mitar (Dmitar),deda Vid ,
    pradeda Dmitar-radio u Americi , cukundeda Jovo-Jovovi mlini u
    Cvetnicu.

    Navodiću ono što sam uspeo dosad da nađem od podataka, najviše od Petra Rađenovića.

    Kneževići slave Nikoljdan. Razgranali su se u više ogranaka i
    dobili pridjevke po daljnjim precima. Tako se zovu: Peševići, Đukići,
    Pavlovići, Bibići, Markićevići. Peš bilo malen kao pešte stoga tako
    nazvan. Od Peševića odselili su jedni još prije bune u Pištaline (srez
    krupski), jedni u Bjelaj po okupaciji.
    Kneževića ima i pod izvedenim imenima: Kovačević, Boltić, Aćić.
    Vučen Knežević (80 g.) s Malog Cvjetnića pričao je ovako: „Kneževići
    potekli najprije od Kruševa (ne zna gdje je to Kruševo)
    (najvjerojatnije Kruševo kod Obrovca u Dalmaciji o. a.). Zavade se
    tako s Turcima pa pobjegnu u Oton. Otuda se nasele na Mali Cvjetnić.
    Došlo ih svega sedmero čeljadi. Privedu otuda sa sobom i jednog Grbića
    da imaju komšiju“.
    Luka Knežević (86 g.) pričao je isto tako o doseljavanju, a u pogledu
    vremena kaže da je taj koji je doselio bio šukunđed njegova đeda. „Bio
    tada sav Cvjetnić pust, trava puna cvijeta. Naprave kuću u Gaju i
    netjeraju na 60 čeljadi i na 1000 ovaca i koza. Držali blago zimi na
    Hrnjadima, ljeti na Cvjetniću“.
    Kneževići na Velikom Cvjetniću su od drugog ogranka. Ti prešli iz
    Otona najprije u Kupirovo, pa otuda na V. Cvjetnić pređu dva brata:
    Nikola kovač i Dmitar. Od ovih su Kovačevići i Aćići. Od Kneževića su
    Boltići. Netko od starih im bio nazvan Boltom, pa im tako ostalo ime.

    Luka i Vučen Knežević su svoje navode izjavili 20-tih godina 20. veka.

    Naišao sam na Donje Kruševo i Kneza Vukašina Rudića ponegde u literaturi ali mi ništa nije pouzdano. Moja porodica Knežević iz Malog Cvjetnića kod Drvara po predanju vodi poreklo iz Kruševa ali se nije znalo gde se nalazi to Kruševo. Sada se negde može napraviti veza između Kneževića i Kruševa pogoto što slavimo Sv. Nikolu, a Knez Vukašin je izgradio u Donjem Kruševu crkvu ovom svetitelju. Mene interesuje gde se tačno nalazi Donje Kruševo i ako možete da mi date više informacija o Knezu Vukašinu?

    Unapred Vam zahvaljujem i puno bi mi značila Vaša pomoć u mom višegodišnjem istraživanju,

    Srdačno,

    Vid Knežević

    vid.knezevic@gmail.com

  25. Вучина

    Мислим да анализа није добра. Шаранци су по предању старином из Куча. Такође и тестирани Бојовић из Шаранаца има хаплогрупу Е1б што потврђује предање. Сад не знам да ли си имао тестираног Бојовића у тренутку писања чланка, сигурно ниси јер онда не би повезао Шаранце са Красојевићима преко Глушчевића и њиховог предања.

  26. mladjo

    У табели ”Српског ДНК пројекта” род Шаренаца са крсном славом Лазаревдан је доста добро дефинисан…они припадају хаплогрупи „R1a Z280 CTS3402-„, па би свакако било пожељно ”кориговати/допунити” чланак новим информацијама.

  27. Синиша Аутор чланка

    Млађо, Вучина, слажем се да чланак треба исправити са новим сазнањима. Писан је кад је још мало људи било тестирано и поставио је тезу о повезаности доста широког круга породица, које , бар једним дијелом, како се показало касније, нису повезане. Међутим, с обзиром да посједујем и резултате из новог истраживања САНУ, које нажалост не смијем објавити док студија не буде објављена, морам рећи да у тим резултатима има података који потврђују ову везу Шаранци-Глушчевићи-Јерковићи. Кључно је питање, да ли је ту било заправо више разнородних родова који су мигрирали заједно и носили исто или слично предање. Што се Куча тиче, знам да постоји податак да је удовица из Куча са дјететом дошла у Шаранце, што би можда могло да објасни присуство хаплогрупе Е1б. Шаренци у Херцеговини са својом хаплогрупом R1a су такође веома јасно дефинисани. Зато мислим да треба сачекати комплетирање и необјављених података, па ћу онда урадити ревизију текста.

  28. Parezanin

    Ova prica o Mihajlu Sarcu mi je vec poznata. Koliko podataka imate o porodici Parezanin? Ja sam uspio da nadjem stecke iz XVII vijeka pored manastira Dobricevo buduci da je porodica gotovo uvijek davala monahe u taj manastir.

    1. Синиша Аутор чланка

      По предању многих породица, можда чак и разнородних, поријекло се веже за предање о Михајлу Шарцу или Михајлу Властелиновићу. Тек генетско тестирање може дати праве одговоре о евентуалном заједничком поријеклу тих породица, па између осталих, и Парежана.

  29. Vjekoslav

    Nije mi jasno kako je Siniša povezao svoje Jerkoviće s Vlasima kada je poznato da medju Vlasima nema vjerovatno nikoga iz Hg I2a-din S.
    Jerkovići,Jozići,Ivići,Matići,Marijani,Jurići,Antići itd su promjenom vjere postajali Srbi.
    Prezime Jerković je nastalo od hipokoristika Jerko osobnog imena Jeronim (latinski Hieronimus,grčki Hieronimos;grčki hieros=svet+onoma=ime,dakle onaj koji ima sveto ime).

    Proširilo se Dalmacijom ,jer je nebeski zaštitnik te pokrajine Sveti Jeronim,jedan od četvorice velikih latinskih crkvenih otaca; rođen je u rimskoj Dalmaciji oko 347.godine,a umro je 420.godine ; s hebrejskih,grčkih i armejskih izvornika preveo je na latinski jezik Bibliju ; prema legendi izvadio je lavu trn iz šape pa mu je postao vjernim prijateljem ; Svetom se Jeronimu propisuje i izreka : „Oprosti mi,Bože,što sam Dalmatinac.“

    Danas u Hrvatskoj živi 3900 osoba prezimenom Jerković,(67 prezime po brojnosti),a najviše ih je u južnoj i sjevernoj Dalmaciji,Dugopolju,Makarskoj i u više mjesta u Dalmatinskoj zagori (drniško i mućko područje).Istog su postojanja i prezimena: Jerkan,Jerkić,Jerkin,Jerkovac,Jerkunica,Jerkušić.

    1. Синиша Аутор чланка

      Вјекославе, мени с друге стране није јасна твоја упорност. Нигдје нисам написао да су Јерковићи влашког поријекла, већ српског. Ако сам користио термин влах користио сам га да означим један специфичан социјални слој становништва, а не етничку категорију. Што се презимена Јерковић и имена Јерко тиче, тачно је да је процентуално заступљеније међу католичким становништвом Херцеговине и Далмације, али га има и међу православним породицама, па чак и међу муслиманима у околини Требиња. Свети Јероним је православни светац у истој мјери у кој је и католички, и кад се погледају пописи крајишких Срба види се да је име Јероним-Јерко било раније много чешће међу православнима него што је данас. Да се разумијемо, ја вјерујем да никакве етничке разлике нема између католичког и православног становништва Херцеговине и Далмације, разлика је само у вјери, а етничка одредница им је свима иста. То су једноставно Срби, што и генетика несумњиво доказује.

      1. Vjekoslav

        Ne mogu vjerovat da ne razlikujete vlahe od Vlaha Aromunskog stanovništva Makedonije,Starog Vlaha, jugozapadne Bugarske i Kosova koje su Turci naseljavali u Bosnu i Dalmaciju.
        Propagiraš da su Din S Srbi a nećeš da vidiš da Srbi iz Bosne i Hrvatske imaju oko 20 % te Hg za razliku od Hrvata tog prostora koji je imaju preko 50 %.
        Mislim da dobro znaš da su Krasojevići s kojima povezuješ Jerkoviće Vlasi a ne vlasi.

          1. Синиша Аутор чланка

            Бану или Бане,

            дезинформација са твоје стране, коју је веома лако провјерити простим увидом у резулатате на Српском ДНК пројекту. Од укупно 100 тестираних Срба са поменутих простора И2а Динарик је појединачно најзаступљенија хаплогрупа и сачињава 35% удјела у популацији. Од тих 35% равномјерно је расподјељена Јужна и Сјеверна варијанта. При томе крајишки Срби имају нешто већи удио Сјеверне варијанте него што је случај са популацијом у Србији. У научном истраживању популације Србије из 2010. године, И2а Динарик је пронађена код 38% и појединачано је надоминантнија српска хаплогрупа. Од тих 38%, чак 73% хаплотипова припада И2а Динарик Југ варијанти. Све то може да се веома лако провјери на сљедећем линку http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1002/ajpa.21235/abstract;jsessionid=F93C02D345BC953BD80B320B2D5F832B.f01t02
            Проценти ће бити још драстичнији кад се објави студија Етнографског института САНУ-а у коју имам увид. Дакле, беспредметно је доказивати „несрпскост“ И2а Динарик Југ хаплогрупе, јер је она доминантна међу Србима, чак и ван динарске зоне (примјер Александровца, већ објављени резултати).

            Као што рекох, тешко је херцеговачким, далматинским и личким католицима прихватити чињеницу да им је генетски ближи неки Радојко из Александровца, него Вице са Крка или Мартин из Крапине. Али једног дана, ко зна…

    2. Dane

      Pokazao si veliko neznanje o haplogrupama, poreklu, istoriji, uopšte svim temama da kao što neki rekoše nema šta da se diskutuje sa tobom, nauči nešto.

      Pomešao si Vlahe i Albance, a realno i ne znaš ko su Vlasi. Pojma nisi imao da su Tračani, kao Cimerijanci, Skiti, Sarmati, Sloveni Indo evropski narodi, i da u osnovi tračanski jezik je balto slovenski. Mešao si toliko babe i žabe, da nisi umeo smisleno da odgovoriš ni na jedno pitanje. Video si da sami istorijski eksperti, među njima i hrvatskog porekla, su našli da je tzv. „Bela Hrvatska“ čist mit, i da se ne razlikuje od mitova raznih naroda širom sveta, odnosno samo je kopija milion puta ponavljane iste priče o poreklu nekog naroda i njegovoj imaginarnoj mitskoj zemlji porekla.

      Jerkovići su Srbi. To što su neki primili katoličku veru, a u 19. veku kada su se stvarale nacije, na Balkanu je odlučivala religija a ne poreklo, ne menja stvar, naprotiv, samo potvrđuje. Južna Dalmacija je srednjovekovna srpska teritorija, nauči nešto gledaj u srednjovekovne karte, i sva prezimena i topnimi iz tog vremena su srpski.

      1. Vjekoslav

        Dane! S čovjekom koji posjeduje toliku količinu znanja ne mogu i ne želim raspravljati. Ajde objasni tko su srednjovjekovni Srbi odakle su došli i s kojom HG. Tko su Iliri i đe su nestali. Đe su Mezi,Tribali tj Tračani i kud nestadoše.

  30. ban

    Siniša,
    Pogledao sam rezultate za Srbe iz Hrvatske na Srpskom dnk projektu te lako utvrdio da ima 14 testiranih od kojih su 10. din N a četvorica(4) din S i to Tesla,Poljak,Dukić i Jovanović.
    Tesla je potomak Hrvata(sam izjavio).Prezime Poljak ukazuje na podrijetlo koje nije Srpsko.
    -Uostalom ovo piše u Statistici Srpskog dnk projekta:
    Što se tiče Bosanske krajine, Dalmacije, Like, Gorskog kotara, Korduna, Banije i Slavonije, do sada imamo testirana 72 čovjeka srpske podrijetla (uzimao sam u obzir samo one ljude za koje smo sigurni da potječu iz ovih krajeva). I2 – 24% R1a – 18% J2b1 – 18% I1 – 17% E1b – 12% R1b – 3% G2 – 3% J1 – 3% J2b2 – 1% N1 – 1%.
    Ako se zna da Hrvati na istom području imaju preko 50% din S. Mislim da samo posrbice i vojvoda mogu Hrvate proglašavati Srbima.
    To o bliskosti vrijedi i obrnuto koliko su I2a-din S Siniši bliži Vlah Vukosav i Tračan Vasojević od Joze iz Hrvatske.
    SANU studija nešto kasni.Iskreno se nadam da Todorović neće pristati na manipulacije.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

three × two =

Препоручени текстови

Најновије

Топ 10 тема на ДНК форуму

Коментари