Y-ДНК хаплогрупа C

 

Хаплогрупа C (латинично Ц) је својствена народима Азије, Аустралије и Северне Америке

ОПШТЕ НАПОМЕНЕ: Хаплогрупа C  проистекла је из хаплогрупе CF како је то и приказано на општем ДНК стаблу. Заједно са F хаплогрупом и свим потоњим хаплогрупама на стаблу настала је на територији Азије. Данас је хаплогрупа C распрострањена на широком простору Монголије, Руског Далеког Истока, Манджурије, Полинезије, Аустралије и код неких популација сјеверноамеричких Индијанаца.

ПОРИЈЕКЛО И МИГРАЦИЈЕ: Сматра се да је хаплогрупа C настала прије 50 000 година на индијском потконтиненту. Иако данас у Индији није значајно заступљена, по варијацији хаплотипова генетичари су извели закључак да је Индија вјероватно мјесто настанка и да су припадници хаплогрупе C били први хомо сапиенси који су приликом изласка из Африке дошли на просторе југоисточне Азије, а одатле мигрирали и до Аустралије. Прије неких 8000 година једна група припадника C хаплогрупе је из Источне Азије прешла у сјеверну Америку на сјевернопацифичку обалу и остала до данашњег дана очувана код Надене индијанског народа. Први насељеници Аустралијског континента (Абориџини) припадају такође C хаплогрупи и претпоставља се да су у Аустралију дошли још у периоду када је постојала копнена веза између Аустралије, Индонезије и Малајског полуострва. Након што је ниво мора порастао, аустралијски Абориджини су остали изоловани од остатка свијета.

СНП МУТАЦИЈЕ : М130, М216, P184

МАПА РАСПРОСТРАЊЕНОСТИ:

 

 

 

 

 

СТАБЛО:

ПОДГРУПЕ И ЗАСТУПЉЕНОСТ:

C*

Присутна у малим процентима у Азији и Океанији.

C1 M8

Настала вјероватно прије 12 000 година на јапанским острвима. Присутна у Јапану у умјереним фреквенцијама од 5-10%.

C2 M38

Настала у Меланезији или обалском подручју југоисточне Азије. Широко присутна код Полинежана и старосједилаца Папуе Нове Гвинеје, као што су народи Лани и Дани који имају и до 100% Ц2 хаплогрупе. Такође веома присутна код разних народа Микронезије, Меланезије.

Кукова острва 82%, Самоа 72%, Тахити 64%, Маори 43%, Тонга 34%.

C2а1 P33

Посебно присутна код Полинежана у великом проценту.

C3 M217

C3а PK2

Присутна код монголских и тунгуских народа источне Азије и Сибира.

C3а1 M93

Спорадично се јавља код Јапанаца.

C3a2 P39

Јавља се код неколико старосједилачких популација Сјеверне Америке укључујући На-Дене народ, Сијуан и Алгонкинске народе.

Јавља се код Чејена и Апача у проценту од око 15%.

C3a3 M48

Присутна у високом проценту код сјеверних тунгуских народа: Орочена 91%, Евена 74%, Евенка 70%, затим код Бурјата 60%, код Монгола 54%, Казаха 40%, Хазара 40%, Нивка 38%, Корјака 33%, Манджураца 27%, Узбека 20%, Корејанаца 16%.

C3a4 M407

 У малом проценту нађена код Камбоджанаца, Хан Кинеза , Ујгура и Јакута.

C3a5 P53.1

Нађена око 10% код народа Сибе у Ксинјангу.

 C4 M347

Присутна у високом проценту код аустралијског народа Абориџина.

C5 M356

Присутна у малим фреквенцијама у јужној, централној и југоисточној Азији.

СТАРИ НАРОДИ:  Хаплогрупа C слично хаплогрупи D покрива велики број разнородних групација, прије свега због саме велике старости хаплогрупе и територијалне разуђености на азијском, аустралијском и америчком континенту. Ипак можемо одређене старе нарoде везати уз подгрупе опште хаплогрупе C.

Хаплогрупа Ц2 М38, варијанта  C2а1 P33 може се сасвим сигурно повезати са Полинежанским народима у које спадају Хавајци, Маори са Новог Зеланда, Тонгоанци, Тахићани, становници Ускршњих острва и др.

 

 

 

 

 

 

 

Главе са Ускршњих острва

Хаплогрупа C3a2 P39 је карактеристична за На дене народе сјеверноамеричких Индијанаца. У ти групу спадају: Тлингит Индијанци Аљаске, Атапаски Индијанци у Калифорнији, Орегону и Канади и јужни Атапаски: Навахо Индијанци и Апачи у Аризони и Јути.

 

 

 

 

 

 

Тлингит Индијанка са Аљаске

Хаплогрупа C3a3 M48 карактеристична је за Тунгуско-Монголске народе у које спадају Монголи, Бурјати, Евенки и Манџурци.

 

 

 

 

 

Монголска породица

Хаплогрупа C4 M347 карактеристична је за Аустралијске Абориџине и њихова је главна хаплогрупа.

 

 

 

 

 

 

Аустралијски Абориџини

СТАРА ДНК: Досад је хаплогрупа C нађена на старим костима у двије студије:

  1. Ископавања старомонголских остатака у долини Егјин Гол јужно од Бајкала, студија је рађена 2006., а кости су старе око 2000 година
  2. Ископавања остатака Андроново културе у околини Краснојарска у јужном Сибиру, студија је рађена 2008, а кости су старе око 3500 година.

ПОЗНАТЕ ЛИЧНОСТИ:

Свакако најпознатији припадник хаплогрупе C је био Џингис Кан. Претпоставка о његовој хаплогрупи је настала након што је анализиран велики број припадника хаплогрупе C3 који су припадали јединственом кластеру те хаплогрупе који је настао прије неких 1000 година у Монголији, а затим доживио праву демографску експлозију у многим дијеловима Азије, управо на оним подручјима које је Џингис Кан освајао. Вјерује се да су тај специфични хаплотип могли раширити само блиски рођаци и мушки потомци Џингис Кана.

 

 

 

 

 

 

Џингис Кан-хаплогрупа C3

 

АУТОР: Шеф Српског ДНК пројекта Синиша Јерковић

 

ДНК

Share




Facebook коментари:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

10 + 15 =