Y-ДНК хаплогрупа G

 

Хаплогрупа G је настала на подручју Кавказа, источне Турске, сјеверног Ирака, западног Ирана

ОПШТЕ НАПОМЕНЕ: Хаплогрупа G проистекла је из шире хаплогрупе F. Карактеристична је за популације Азије, прије свега западног Кавказа и Анадолије и Европе. У Европи се везује за неолитску експанзију земљорадника са подручја Блиског Истока која је Балканом, долином Дунава дошла и до региона Алпа и Рајне, гдје је такође има у значајном проценту. Висок проценат Г хаплогрупе посебно кореспондира са присутношћу алпског расног типа онако како га је Кун описао у свом дјелу Расе Европе. Код Срба је ова хаплогрупа присутна у проценту од око 5 %.

ПОРИЈЕКЛО И МИГРАЦИЈЕ: Сматра се да је хаплогрупа G настала прије 30.000 година на подручју Кавказа, источне Турске, сјеверног Ирака, западног Ирана. Веома рано, већ око 8.000 година п.н.е, припадници хаплогрупе G су ушли у Европу носећи са собом технике обраде земље и биће први носиоци неолитске револуције у Европи.

СНП МУТАЦИЈЕ: М201

МАПА РАСПРОСТРАЊЕНОСТИ:

 

 

 

 

СТАБЛО:

ПОДГРУПЕ И ЗАСТУПЉЕНОСТ:

Укупно гледано, хаплогрупа G има највећу присутност код западнокавкаских народа: Шапшуг Черкези 81%, сјеверни Осети 75%, Абхази 55%, Грузини 31%, Балкаро-Кабардини 30%.

У Европи повећана присутност је у региону Алпа, поготово у Тиролу око 10%, у јужној Италији, Сицилији и Сардинији 10-15%.

Повећано присуство G хаплогрупе показала је и једна студија из града Осијека (16%), а студије на Корчули и Брачу такође су пронашле од 10-15% хаплогрупе G.

G1 M285

Хаплогрупа G1 је генерално много рјеђа од срoдне јој G2 хаплогрупе. Најзаступљенија је у Ирану, али ни тамо не прелази 10%.

G1a P20_1

Најприсутнија код народа Мадјар у Казахстану, преко 80%. Поред овог постоји и јеврејски, ашкенаски G1а кластер.

G1b L830

Присутна у Европи кроз јеврејски, ашкенаски G1b кластер.

G2 P287

G2a P15

G2a1 L149.1

G2a1a L293

Налази се искључиво у региону Кавказа.

G2a1a1 P18_1

Ова варијанта хаплогрупе G је типична за Осетине код који је присутна са 32%, код Абхаза 16% и код Черкеза 8%. У остатку Кавказа није значајније заступљена. Стаљин је имао ову хаплогрупу.

G2a1b L223

G2a1b1 M286

G2a1b2 L91

G2a1b2a L166

G2a1c L30

G2a1c1 M406

Најзаступљенија је у Грчкој и Турској и у источном Медитерану и сматра се да није старија од 4.000 година. Половина од свих турских G припада овој специфичној хаплогрупи. Повећану присутност ова група има и у Либану, Палестини и Jордану.

G2a1c1a L14

G2a1c1b L645

G2a1c2 L141.1

G2a1c2a P303

Ово је главна варијанта хаплогрупе G која је присутна у Европи. Има је свуда у Европи у проценту од око 5%, сем у Скандинавији и Балтичким државама. Највиши проценат ове хаплогрупе на једној конкретној локацији је острво Ибица гдје је има око 16%. Присутна је и на Кавказу поготово код Черкеза и других кавкаских народа.

G2a1c2a1 L140

G2a1c2a1a U1

G2a1c2a1a1 L13

Најприсутнија у сјеверној  централној Европи, и нема је ван Европе.

G2a1c2a1a1a L1263
G2a1c2a1a2 L1266
G2a1c2a1a2a L1264
G2a1c2a1b L497

Убједљиво најзаступљенија варијанта хаплогрупе G у Европи.

G2a1c2a1b1 Z725
G2a1c2a1b1a L43
G2a1c2a1b1a1 L42

G2a1c2a1c Z1903

Карактеристична за Европу.

G2a1c2a1c1 Z724
G2a1c2a1c1a L640

Присутна само на Британским острвима.

G2a1c2a1d L660

Присутна само у Европи.

G2a1c2a2 L694
G2a1c2b L177_1

G2b M377

G2b1 M283

Веома интересантна и специфична хаплогрупа. Присутна практично само код Ашкенаских Јевреја и чини 7% укупне ашкенаске генетике. Постоје индиције да је припадала италијанским Јеврејима тзв. Италким који су у Италију дошли још након уништења Јерусалима од стране Римљана, а  који су потом у 16. вијеку мигрирали у Пољску и Литванију. Старост овог јеврејског кластера процјењује се на око 1.000 година.

СТАРИ НАРОДИ:  Хаплогрупа G би се могла повезати са народима западног Кавказа: Грузинима, Кабардинцима, Черкезима, Абхазима и Осетинима гдје и данас представља јасну већину унутар популација. Ови народи говоре, често доста удаљеним западнокавкаским језицима. Примјетно је и поклапање високог процента хаплогрупе G са aлпским расним типом, којег карактерише здепаста, масивна грађа, брахикефалија (округла глава). Овај тип карактеристичан је за Баварску, Тирол, Швајцарску, Луксембург, али и за Грузине и још неке централноазијске народе, а то су све мјеста са повишеном G хаплогрупом. Као главна хаплогрупа првих неолитских становника Европе који су се кретали долином Мораве и Дунава, према Рајни, припадници хаплогрупе G , послије хаплогрупе I, представљају најстарије европско становништво.

 

 

 

 

 

 

 

Осетин у народној ношњи из 18. вијека

СТАРА ДНК:  Досад је хаплогрупа G нађена на великом броју, прије свега неолитских, налазишта у Европи.  Поменућемо их овдје редом:

  1. LBK култура (култура линеарне керамике) централне Европе, налазиште Деренбург, Њемачка, налази датирани 5.000 година прије наше ере, пронађена G2а1c L30
  2. Printed Cardium култура (култура тискане керамике) медитеранске Европе, налазиште Авеланер пећина у Каталонији, налази датирани 5.000 година прије наше ере, пронађена GP15
  3. Остаци тзв. Леденог човјека у Алпима, прозваног Отзи , датирани 3300. године прије наше ере, остаци су пронађени у леду, а Отзи је по свој прилици страдао насилном смрћу, тестиран је као G2а1b2 L91

Отзи- какав је нађен у леду Алпима

 

 

 

 

 

 

 

Отзи- реалистичка реконструкција

  1. Неолитска култура јужне Француске, налазиште Treilles, налази датирани 3.000 година прије наше ере, пронађени GP15
  2. Остаци из гробнице меровиншких ратника у Баварској, гробница датирана у 670. годину наше ере налазиште Ерголдинг, сахрањени германски ратници у пуној ратној опреми, двојица тестирани као GP15

ПОЗНАТЕ ЛИЧНОСТИ: Познате личности које су досад познати  као припадници G хаплогрупе укључује интересантне појединце као што су:

Луј XVI, последњи француски краљ, гиљотиниран 1793. од стране револуционара. Приликом егзекуције много је народа скупљало краљеву проливену крв, тако да је нешто од те крви дочекало да буде ДНК анализирано у 21. вијеку. Утврђено је да је краљ носио G2а1c2а1 L140 хаплогрупу. Краљ Луј XVI припадао је династији Бурбона, која је своје далеко поријекло изводила од династије Капета и Робертијанаца, франачке племићке куће из раног средњег вијека. Оснивач ове куће био је Роберт Јаки, а оригинално подручје поријекла је била покрајина Хаспенгау у данашњој Белгији.

 

 

 

 

 

 

 

Последњи француски краљ Луј XVI, хаплогрупа G2а1c2а1 L140

Јосиф Висарионович Џугашвили Стаљин ( на основу теста његовог унука). Стаљинова ужа хаплогрупа је G2а1а1 P18, хаплогрупа типична за Осетинe, па је сасвим вјероватна теза многих да Стаљин није био етнички Грузин већ Осетин.

 

 

 

 

 

 

 

Стаљин, осетинска хаплогрупа G2а1а1 P18

ЗАНИМЉИВОСТИ: Због сличности имена покушано је прије извјесног времена пронаћи генетску везу између савремених Мађара и казахстанског племена Мадјар. Резултати генетске анализе показали су да хаплогупа G1 доминира са преко 80% код Мадјара из Казахстана. Када су упоредили аутосомални генетски профил Мађара и Мадјара показало се да су Мадјарима генетски ближи Мађари него њихови непосредни казахстански сусједи и да генетска веза свакако постоји. Мађари су у својој сеоби са Урала, апсорбовали више несродних турских и угарских племена од којих је једно могло бити и племе Мадјар, од ког су преузели име Мађар. На нашим просторима хаплогрупа Г1 је присутна у веома малом проценту, али ипак присутна. То веома лако може бити генетски траг оригиналних Мађара.

АУТОР: Шеф Српског ДНК пројекта Синиша Јерковић

Share




Facebook коментари:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

two × 3 =