Y-ДНК хаплогрупа N

 

Хаплогрупа N је у Европи својствена угрофинским и уралским народима, док је међу Србима присутна у малом проценту (око 2 одсто досад испитаних на Српском ДНК пројекту).

ОПШТЕ НАПОМЕНЕ: Хаплогрупа N проистекла је из старије групе NО, а даље од хаплогрупе К од које потиче и у Европи мнoго заступљенија хаплогрупа R. Поријекло ове хаплогрупе је несумњиво на Далеком Истоку, вјероватно у сјеверозападној Кини и Монголији. У Европи је везана прије свега за угрофинске и уралске народе: Финце, Естонце, Самоједе и друге, учествовала је значајно у етногенези балтичких народа: Литванаца и Летонаца, али и Руса. Иако су Мађари такође угрофинског поријекла, данас међу њима ова хаплогрупа није значајније заступљена, али неки налази старе ДНK показују да то није било тако у прошлости. Иако азијска по поријеклу ова хаплогрупа још од неолита се налази у Европи, у њеним сјеверним и сјевероисточним дијеловима. Код Срба је ова хаплогрупа присутна у малим процентима, до 2%.

ПОРИЈЕКЛО И МИГРАЦИЈЕ: Хаплогрупа N настала је прије неких 20.000 година, како неки сматрају на крајњем југоистоку Азије, да би се након последњег великог отопљавања покренула из Кине и преко Монголије и jужног Сибира доспјела и до данашње Европе. У Кини је остала филогенетски јој најближа хаплогрупа О коју данас посједује већина Хан Кинеза и народа Далеког Истока. Данас хаплогрупа N обухвата углавном сјевер Европе и Азије.

СНП МУТАЦИЈЕ: М231

МАПА РАСПРОСТРАЊЕНОСТИ:

СТАБЛО:

ПОДГРУПЕ И ЗАСТУПЉЕНОСТ:

N* М231

Хаплогрупа N која не припада нити једној од подгрупа прилично је ријетка и нађена је у веома малим процентима од 1-2% у Кини.

N1*

Такође веома ријетка, али је нешто присутнија од опште хаплогрупе N. Чини се да јој је средиште у југозападној Кини, гдје код народа Јизу у Сичуану достиже и 30%. Има је у мањим процентима код Хан Кинеза, али и код готово свих популација Далеког Истока и централне Азије од Јапанаца и Вијетнамаца до Манџураца и Ујгура.

N1a P189.2

Веома ријетка и за нас веома интересантна подгрупа хаплогрупе N, јер је посједује одређена група српских породица. Поред Србије присутна је још на Карпатима и Италији. Сматра се европским огранком хаплогрупе N, јер је за сада нађена само у Европи. Тешко је рећи да ли су је донијели Мађари, неки други степски народ или је можда старија.

N1b L732

Слично претходној, N1а подгрупи, и ово је ријетка подгрупа хаплогрупе N, засада нађена у белоруско-пољском простору код неколико појединаца. Постоји још увијек непотврђена веза са једним корејским узорком.

N1c L729

N1c1 М46 Тат

Ово је најзаступљенија подргрупа хаплогрупе N. Простире се на широким пространствима Сибира и сјеверне Европе. У својој основној форми као N1c1* најзаступљенија је код Јакута у руској републици Сакха Јакутији који је имају у проценту од преко 90%. Јакути иначе говоре једним дијалектом турског језика и сматра се да су се доселили из области Бајкалског језера на сјевер, у данашњу Јакутију. N1c1* налaзи се још у малим фреквенцијама у популацијама Кореје, Лаоса и Кине.

N1c1а М178

Ово је углавном европска варијанта хаплогрупе N1c1, заступљена највише код Финаца, Естонаца и осталих угрофинских народа Русије, али и код Литванаца, Летонаца и код Руса. Сматра се да је ова главна подгрупа подјељена на двије гране, од којих је свака настала негдје у јужном Сибиру, а затим се независно кретала ка Европи.

У првој су групи коју дефинише SNP CTS 2929 и L550 углавном балтички и скандинавски народи.

N1c1а1а1а1 L1025

Типична јужнобалтичка група, најприсутнија код Литванаца, Летонаца и дијелом Руса и Белоруса. Овој грани припада и познати, племићки, руски род Гедиминида.

N1c1а1а1b L1022

Ово је типична финска грана.

Друга група коју дефинише SNP Z1936 заступљена је углавном код угрофинских и уралских народа и ту се издвајају сљедеће подгрупе:

N1c1а1а2b L1034

Типична хаплогрупа старих Угара или Мађара. Поред данашње Мађарске налазимо је још на тлу Казахстана, што се поклапа са, у дијелу о хаплогрупи Г1, напоменутој вези Мадјар племена у Kазахстану и старих Мађара у Европи. Чини се да је један дио оригиналних Мађара био управо са простора данашњег Kазахстана.

N1c1а1а2а Z1925

Најприсутнија међу Финцима, али и међу Швеђанима и Русима. Најбројнија варијанта хаплогрупе N1c1а1.

N1c2b P43

Грана хаплогрупе N која се најчешће налази код уралских народа, прије свега код сјеверних Самојед народа.

СТАРИ НАРОДИ:

Група Jакута у традиционалном одијелу- хаплогрупа N1c1*

С обзиром на широку распрострањеност хаплогрупе N од Кине до Финске тешко је дефинисати неку одређену скупину народа која би се могла идентификовати за цјелокупну хаплогрупу N. Оно што се сасвим сигурно може рећи јесте да је подгрупа N1c1а М178 јасан маркер угро-финске групе језика и народа. N1c2b P43 је у том смислу повезан са Самоједима и њима сродним народима, а свеукупно хаплогрупа N1c би се могла изједначити са Уралском групом језика. Јасан археолошки траг ових народа у праисторији Европе види се у Comb Ceramic култури сјеверне Европе из 4000 п.н.е. То је била култура ловаца, рибара и сакупљача, који су за разлику од осталих Европљана правили керамику и прије познавања пољопривреде. Везе ове културе са сличним културама Сибира и Кине су познате.

Comb Ceramic култура сјеверне Европе 4000 п.н.е (означена љубичастом) – основна култура припадника хаплогрупе N1c1a M178

Сасвим је извјесно да су у почетку уралски народи били монголоидног расног типа, али да су се каснијим мјешањима и расно приближили осталим Европљанима. Двије скорије групације народа се могу извести из ове хаплогрупе, а то су Балти, Фини и Мађари. Балти су настали мјешањем N1c хаплогрупе и Р1а, Мађари као племенски савез састављен од више разних народа и етноса утопио се доласком у Панонску низију такође у R1а масу, Фини су задржали највише N1c оригиналне генeтике, али су се у приобалним појасима ипак мјешали са сјеверњачком I1.

Финкиња – хаплогрупа N1c1a

СТАРА ДНК:

1. Хаплогрупа N М231 нађена је у старим костима културе Бронзаног доба у долини Лиао ријеке у сјеверној Кини, 2000 година п.н.е;

2. Код старих Монгола у долини Егјин Јол у Монголији, пронађена је хаплогрупа N1c;

3. У анализи костију средњевјековних Мађара из 10. вијека пронађен је N1c1 М46 Tat C;

4. Јакути који су живјели у 15. вијеку, утврђено je, припадали су N1c1 Тат C.

ПОЗНАТЕ ЛИЧНОСТИ:

Свакако најпознатија личност која је припадала хаплогрупи N1c је оснивач Кијевске Русије, Рjурик, који је, по свему судећи, припадао подгрупи N1c1а1а1а L550, скандинавској грани хаплогрупе N1c чиме је на непосредан начин потврђено варјашко тј. викиншко поријекло оснивача Кијевске Русије.

 Рјурик, оснивач Кијевске Русије – N1c1a L550

ЗАНИМЉИВОСТИ:

Веома рано су почела истраживања могуће хаплогрупе оснивача Кијевске Русије Рјурика, по легенди вође Варјага са сјевера. Многе руске племићке породице изводе поријекло од Рјуриковича. Рађене су анализе на готово свим породицама које имају такво предање и након више истраживања установљен је хаплотип и хаплогрупа Рјуриковича: N1c1 L550 Скандинавска грана чиме су потврђени историјски подаци о поријеклу Рјурика са Сјевера. Породице које дијеле Рјуриков хаплотип су, између осталих: Гагарини, Путјатини, Кропоткини. Ова линија Рјуриковича протеже се све до цара Ивана Грозног, па је, по свој прилици и он припадао хаплогрупи Рјурика.

Ако би се овим хаплотиповима придодали и Рјуриковичима близак род Гедиминида који је такође тестиран као N1c1 L550 и који обухвата познате руске, литванске и пољске племићке породице: Булгакове, Трубецкоје, Голицине, Волинске, могли бисмо слободно рећи да су оснивачи Кијевске Русије и њено прво племство били углавном припадници хаплогрупе N1c1 L550. Из династије Гедиминида ће проистећи и Јагелонци познати владари Пољске и Литваније у средњем вијеку.

У задње вријеме многи руски генеаолози дошли су до података да је Владимир Путин, могућ изданак породице Путјатин, једне од Рјурикових огранака. Било би интересантно генетским тестирањем видјети да ли је ова теорија тачна, с обзиром да хаплотип Рјуриковича Путјатина већ постоји у бази.

АУТОР: Шеф Српског ДНК пројекта Синиша Јерковић

Share




Facebook коментари:

6 мишљења на „Y-ДНК хаплогрупа N

  1. млађо

    На ”Српском ДНК пројекту” имамо:

    N1 M231 P189.2
    – Ананића (Банија)
    – Јокића (Сивац, СРБ)
    – Тешмановића (Јасеница, РС)
    – Шућура (Горње Рудинице, Пива)

    N1c1 M231 L1034-
    Сибирски кластер
    – Немарић (Задар, Хрватска)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

eighteen − six =