12341601_589444467876539_7893177848911468496_n

Y-ДНК хаплогрупа R1a

ОПШТЕ НАПОМЕНЕ:

Хаплогрупа R1а проистекла је из хаплогрупе R, као и њена сестринска хаплогрупа R1b. Карактеристична је за евроазијски простор, од Европе преко Блиског Истока и Средње Азије, до Индијског потконтинента и Сибира. Данас се, као и у прошлости, може повезати са Индоевропским народима, пре свега са говорницима сатем индоевропских језика (Балто-Словенима и Индо-Иранцима). Код Срба је ова хаплогрупа, према различитим истраживањима, заступљена у проценту од 15-20%.

ПОРЕКЛО И МИГРАЦИЈЕ:

Хаплогрупа R1а је настала пре неких 25000 година (Underhill 2014), највероватније негде на простору Средње Азије или јужног Сибира. Овоме у прилог иде и проналазак скелетних остатака палеолитског дечака (Mal’ta boy, МА-1) на налазишту Мал’та близу Бајкалског језера, за којег је тестирањем утврђено да је припадао хаплогрупи R*. Он је припадао популацији која је била сродна популацији која је предачка за данашње носиоце R1а, па на основу тога можемо претпоставити и да је та предачка популација била насељена на неком релативно блиском подручју. Са ових простора, носиоци хаплогрупе R1а (али и R1б и R2) су се као ловци на мамуте кретали пространствима Евроазије, најчешће према западу и југу. Сматра се да се првобитно ширење и раздвајање R1а популације догодило негде на простору Ирана и источне Анадолије, где је уочена највећа варијанса и велики број рано издвојених и ретких подграна.

За грану R1а1а1-М417, којој припада огромна већина свих носилаца R1а, се сматра да је формирана пре око 8500 година на простору Ирана, али да је значајније ширење доживела тек касније на подручју црноморских степа. Ова грана је, (уз грану R1b-M269), одиграла кључну улогу у настанку и ширењу (Прото) Индоевропљана. Иако још увек нема анализираних древних узорака са ових простора, врло је вероватно да је хаплогрупа R1а била присутна међу носиоцима археолошких култура Буг-Дњестар (6300-5500 п.н.е.), Дњепар-Донец (5700-4200 п.н.е.) и Средњи Стог II (4400-3300 п.н.е.), и управо негде на овом простору око средњег тока Дњепра је у каснијем периоду могло доћи до раздвајања грана Z283 и Z93, при чему се прва кретала на запад и учествовала у формирању Corded Ware културе (2900-2350 п.н.е.) у Централној Европи, док се друга кретала на исток, и учествовала у формирању прото-Индо-Иранских Абашевске (2500-1900 п.н.е.) и Потаповске (2500-2000 п.н.е.) археолошке културе, из којих су проистекле све касније Индо-Иранске културе (Синташта, Андроново, Срубна).

СНП МУТАЦИЈЕ: М420, М449, М511, L62, L120

МАПА РАСПРОСТРАЊЕНОСТИ:

12341601_589444467876539_7893177848911468496_n

R1a in West, Southwest, Central and South Asia (1)

СТАБЛО:

R1a-tree

ПОДГРУПЕ И ЗАСТУПЉЕНОСТ:

Укупно гледано, хаплогрупа R1а је најзаступљенија код Словенских и Балтичких народа: Пољака (57,5%), Белоруса (51%), Руса (46%), Украјинаца (44%), Словака (41,5%), Летонаца (40%), Словенаца (38%), Литванаца (38%), Чеха (34%) и Естонаца (32%). Нешто је слабије заступљена међу јужнословенским народима: Хрватима (24%), Бугарима (17%), Србима (16%), Македонцима (13,5%) и у Босни и Херцеговини (15%), док је у Црној Гори заступљена са само 7,5%. Такође је значајно заступљена и код неких несловенских и германских народа: Мађара (29,5%), Румуна (17,5%), Грка (11,5%), Норвежана (25,5%), Исланђана (23%), Аустријанаца (19%), Немаца (16%), Швеђана (16%) и Данаца (15%).

У Средњој Азији, највећи проценат хаплогрупе R1а је забележен код Паштуна (51%), Киргиза (50-63,5%), Алтајаца (46%), Таџика (30%), Ујгура (21,6%), Узбека (18%), а присутна је у различитим процентима и код највећег дела сибирских народа. У Јужној Азији најзаступљенија је код разних брахминских популација у проценту од 31-72%, Мохана племена из Пакистана (71%) и Хиндуса из Непала (69%). Такође је присутна код Иранаца из Техерана (20%), Исхафана (18,2%), Хорасана (20,3%), код Белуџа (25%) и иранских Курда (20,3%).

 R1a-L664

Ова грана је у мањем проценту заступљена у северозападној Европи, дуж обале Северног Мора, у Великој Британији и Скандинавији. Пронађена је у три узорка из Corded Ware културе у Немачкој, па је могуће да су њени носиоци били припадници ове културе који су продрли најдаље на запад.

R1a-Z284

Грана Z284 је типична нордијска грана, заступљена је скоро искључиво у скандинавским земљама, највише на западу Норвешке (преко 25%), и као резултат викиншких сеоба у Великој Британији. Скоро целокупна R1a у Скандинавији припада овој грани. Носиоци ове гране су на просторе Скандинавије дошли са Corded Ware културом, и образовали су посебну варијанту ове културе која се у литератури назива Култура бојних секира. За један узорак из Шведске из периода ове културе је утврђено да припада управо овој грани.

R1a-M458

Ово је једна од две гране R1a које су карактеристичне за словенске народе. Заступљена је међу свим словенским народима, а највећу учесталост показује међу Западним Словенима: Пољацима, Чесима и Словацима. Дели се на две велике гране, грану L260 која је заступљена највећим делом међу Западним Словенима, и грану L1029 која је релативно равномерно распоређена међу свим словенским народима. Сматра се да је настала негде у пограничном подручју између Пољске и Белорусије, и да се одатле ширила на исток и запад. Код Срба, и уопште код Јужних Словена, ова грана је заступљена пре свега са подграном L1029, док се западнословенска подграна L260 јавља у доста мањем проценту.

R1a-Z280

Z280 је друга грана која је карактеристична за словенске, али и за балтичке народе. Најзаступљенија је на простору који обухвата источну Пољску, Белорусију, северну Украјину и западне и северне делове Русије у граничним областима према Украјини, Белорусији, и балтичким земљама, где у одређеним областима достиже учесталост и преко 30%. Има више подграна, од којих се као највеће истичу Z92, и поготово CTS1211. Обе су заступљене и међу словенским и међу балтичким народима, са тим што је Z92 ипак нешто заступљенија међу балтичким, а CTS1211 међу словенским народима. Припадници ове гране се на овим просторима налазе вероватно још од периода Средњедњепарске културе (2700-1900 п.н.е.), која је била део ширег Corded Ware културног хоризонта. Вероватно су били доминантна популација и у каснијем Тшињец-Шошница-Комаров културном комплексу (1700-1200 п.н.е.), који неки аутори везују за Прото-Балто-Словене, а тестирањем једног древног узорка из Немачке утврђено је присуство гране Z280 и у Лужичкој култури (1300-500 п.н.е.). Неколико подграна чини највећи део Z280 код Срба:

L1280, једна од најбројнијих и најраширенијих подграна у Европи, код Срба јој припада велики број родова који славе прилично ретку славу, Светог Аврамија Затворника

Y2902 (волго-карпатска), појединачно најбројнија подграна у Европи (око 15% од укупне Z280)

Y2613 (карпатско-далматинска), јавља се у солидном проценту код Срба, али ипак бележи већи проценат на простору западног Балкана

YP4278, код Срба јој припада прилично велики број родова, када се узме у обзир изузетна реткост ове подгране у Европи (око 1% од укупнe R1a-Z280)

R1a-Z93

Грана Z93 највећу учесталост достиже у земљама средње и јужне Азије: Авганистану, Пакистану, Киргистану, Таџикистану, Индији и Ирану; управо у оним подручјима где су се у више таласа насељавала Индо-Иранска племена. Сматра се да је ова грана настала у источноевропским степама између Црног мора и Каспијског језера, и да су се њени носиоци касније одатле кретали ка средњој и јужној Азији. До сада најстарији узорак за који је утврђено да припада овој грани је нађен управо у каспијским степама у контексту Полтавске културе. Ова грана има три главне подгране: L657, која највећу учесталост бележи у Индији, Пакистану и Непалу, и која се јасно може везати за Индо-Аријска племена; Z2124, која је најзаступљенија у Средњој Азији, посебно у Киргистану и Таџикистану, и која се може везати за иранска и скитска племена; и Y40, подграну која је у мањем проценту заступљена широм Блиског Истока и Средње Азије. Грана Z93* је забележена у значајном проценту међу Алтајцима. 

СТАРИ НАРОДИ:

Хаплогрупа R1а се сасвим сигурно може повезати са Прото-Балто-Словенима, као и каснијим средњовековним словенским и балтичким племенима. Такође се може повезати и са Прото-Индо-Иранцима, као и свим каснијим народима потеклим од њих: Скитима, Сарматима, Међанима, Персијанцима, Парћанима, Индо-Аријцима, а на основу индоевропских имена њихових владара и са Митанима. Један део германских племена у Скандинавији је по свој прилици такође имао значајно присуство R1а, и то њене нордијске гране Z284.

Хаплогрупа R1а се може у одређеном степену везати и за турске народе почевши од раног средњег века, и иако је и данас доминантна или значајно заступљена код највећег дела турских народа, највероватније је да већина носилаца хаплогрупе R1а потиче од туркизованих Иранаца, Скита и Сармата. У том смислу одређене подгране R1а се могу везати за поједине групе турских народа:

-подграна Z93>Z2123>Y934 за алтајске Турке – Кипчаке и Кимеке, данас је присутна у народима који су потекли од њих: Башкирима, Татарима, Карачајима и Балкарима

-подграна Z93>S23592>YP1456 за јенисејске Киргизе, од којих потичу данашњи Киргизи

-подграна Z93>Z2122 за Хазаре, Бугаре и њима сродна мања племена, Оногуре, Утигуре и Кутригуре. Посебно се за Хазаре може везати подграна Z2122>Y2619, којој данас скоро искључиво припадају Ашкенази из Источне и Средње Европе. Најстарији заједнички предак припадника ове гране је живео пре отприлике 1450 година, око 550. године, што би се поклопило са претпостављеним ширењем ове гране за време Хазарског каганата (650 – 1048).

Хуни су такође у одређеном проценту могли бити носиоци хаплогрупе R1а, узевши у обзир да је она пронађена у скелетним остацима припадника народа Хсиунг-Ну, за које се сматра да су били преци Хуна.

 СТАРА ДНК:

Хаплогрупа R1а је нађена у древним узорцима из различитих периода пронађеним на широком простору од Немачке и Скандинавије на западу до Кине и Монголије на истоку. До сада најстарији R1а узорак потиче од мезолитског ловца-сакупљача из Карелије (6850-6000 п.н.е.). За два узорка из ранонеолитске Китои културе (6000-4800 п.н.е.) у непосредној близини Бајкалског језера је утврђено да припадају грани R1a1-M17. Следи узорак из Самара културе, I0433/SVP46 (4700-4000 п.н.е.). Хаплогрупа R1а убедљиво доминира међу узорцима из Corded Ware културе (2900-2350 п.н.е.) са простора Немачке, Пољске, Данске и Шведске. До сада је идентификована код 18 узорака из ове културе, међу којима су већина припадници ретких или изумрлих грана L664 , (М417+, Z645-), а за један узорак из Културе бојних секира из Шведске (RISE61  2650-2300 п.н.е.) је утврђено да припада нордијској подграни Z284. Пронађена је и у наредним културама на подручју Пољске, Уњетичкој (2300-1600 п.н.е.) и Стржижовској. За узорак из Халберштата у Немачкој (HAL36  1113-1021 п.н.е.) из периода Лужичке културе (1300-500 п.н.е.), која је припадала ширем културном хоризонту поља погребних урни, је утврђено да је припадао подграни Z280.

Z93, подграна хаплогрупе R1a која је карактеристична за Индо-Иранске народе, пронађена је у узорцима из свих археолошких култура које се везују за Прото-Иранце и Ските: Полтавци (2700-2100 п.н.е.), Потаповци (2500-2000 п.н.е.), Синташти (2100-1800 п.н.е.), Андронову (2000-900 п.н.е.), Срубној (1800-1200 п.н.е.), Карашуку (1500-800 п.н.е.), Тагару (800-200 п.н.е.), Пазирику (600-300 п.н.е.) и Таштику (100-400 н.е.). Z93 је пронађена у Монголији, код узорака алтајских Скита, са налазишта Tsagaan Asga (1371 п.н.е.) и Takhilgat Uzuur (1011 п.н.е.), као и у узорку из гробља Duurlig Nars (300-100 п.н.е.), где су сахрањивани припадници елите Хсиунг-Ну, које многи поистовећују са Хунима. Занимљиво је да сви Z93+ узорци који су дубље тестирани припадају иранској подграни Z2124, док још увек нема ни једног узорка који припада Индо-Аријској подграни L657.

Вероватно најзагонетнији су узорци седам такозваних Таримских мумија (2558-2472 п.н.е.), пронађених у Синкјангу у Кини, који су сви тестирани као R1a, али су негативни на Z93, и вероватно припадају некој данас изумрлој или врло реткој подграни.

ПОЗНАТЕ ЛИЧНОСТИ:

Сер Френсис Дрејк (1540-1596), енглески морепловац. Два његова потомка су тестирана, и обојица су имала скоро идентичан СТР хаплотип, који је потврдио скорије заједничко порекло. Утврђено је да припадају северозападној европској грани R1a-L664.

1590_or_later_Marcus_Gheeraerts,_Sir_Francis_Drake_Buckland_Abbey,_Devon

Сомерлед (1100-1164), војни и политички вођа шкотских острва нордијског порекла. Протерао је Викинге из Шкотске и завладао острвским краљевством које је обухватало Хебриде, острво Мен и острва у заливу Клајд. Оснивач је клана Somhairle, један од његових синова је оснивач клана MacDougall, а један од унука клана Donald, који обухвата познате кланове MacDonald и MacAlister. Припадници свих ових кланова припадају нордијској подграни Z284>L448>L176.1, која се данас јавља скоро искључиво код Сомерледових потомака.

Том Хенкс (1956), амерички глумац и продуцент, двоструки добитник Оскара. Захваљујући Hanks DNA Surname Project-у, утврђено је да припада нордијској грани Z284 хаплогрупе R1a, као потомак Вилијема Хенкса из Ричмонда, Вирџинија.

OscarWrap-Tom-Hanks

Александар Сергејевич Пушкин (1799-1837), руски песник и књижевник, од стране многих сматран оцем модерне руске књижевности. Аутор је неколико класика светске књижевности као што су Евгеније Оњегин, Капетанова кћи, Борис Годунов и Руслан и Људмила. Потиче из не превише имућне аристократске породице, која вуче порекло од Ратмира-Радше, хероја Битке на Неви 1240. године, када је војска новгородских Руса под вођством Александра Јарославича (Невског) поразила шведску армију. Његов потомак у шестом колену, Григориј Александрович, звани Пушка, је родоначелник Пушкина. Од петорице његових синова (Александра, Никите, Василија, Федора и Константина) потиче пет основних грана Пушкина. Александар Сергејевич Пушкин припада грани која је потекла од Константина, а Пушкини за које је тестирањем утврђено да припадају хаплогрупи R1a потичу од Василија (грофови Мусини-Пушкини), и припадају источнословенској подграни Z280>Z92>YP617>YP682.

AleksandrPushkin

Макс фон Сидоу, шведски глумац, најпознатији по улогама у филмовима Ингмара Бергмана. Тестирањем његовог блиског рођака утврђено је да припада такозваној померанијској подграни R1а, Z280>YP237>L365.

original

Бенјамин Нетанјаху, израелски политичар и премијер. На основу резултата тестирања његовог рођеног брата утврђено је да припада индо-иранској грани Z93, прецизније њеној ашкенаско-јеврејској подграни Z93>Z2122>Y2630.

rDqJgxFZ

Аутор: Уредник Српског ДНК пројекта Милан Рајевац

Share




Facebook коментари:

Једно мишљење на „Y-ДНК хаплогрупа R1a

    1. Милан Рајевац Аутор чланка

      Подграна L366 је део велике, већински словенске, гране YP237. Формирана је око 700. године пре нове ере и највећа учесталост је забележена у региону јужног Балтика (Пољска), али се често среће и у Русији, Украјини и Белорусији.

        1. Милан Рајевац Аутор чланка

          Сигурно да има, али не у неком великом проценту. Иако је релативно мала подграна, L366 је настала око 1200 година пре ширења Словена у средњем веку, па је сигурно заступљена међу свим словенским народима у неком мањем проценту, и уопштено у целој Средњој и Источној Европи и на Балкану. Свакако ће бити још припадника L366 међу свим овим новим резултатима који нас очекују, али не верујем да ће се њен проценат нешто битно променити.

  1. Милош Богдановић

    > Са ових простора, носиоци хаплогрупе R1а (али и R1б и R2) су се као ловци на мамуте кретали пространствима Евроазије, најчешће према западу и југу.

    Нордиди нису антрополошки адаптирани да буду ловци вeћ ратари.

    1. Adam Najstariji

      Kada je nastala haplogrupa R svi su bili lovci. R je u srodstvu
      s haplogrupom Q, rasirenom u Sibiru i Americi. Pripadnici
      haplogrupe R su verovatno bili slicni danasnjim Indijancima,
      sto potvrduju i arheoloski nalazi iz Sibira.

  2. Stjepan

    Ponekad se vode polemike o Haplogrupi: R1a Z280 CTS3402 Y2613 te je mnogi povezuju s izvornim Hrvatima . Mislim da nisu daleko od istine i da navedena HG-a na području Hrvatske i Bosne pripada plemenu Gačani (Guduščani) .Pleme se razlikuje od izvornih Hrvata i pripada banskoj hrvatskoj na poodručju današnje Like,banije i Korduna. U povjesnim izvorima se spominju česti prelasci stanovništva ovih područja iz kmetovskog u vlaški status te Vlaške regimente iz ekonomskih razloga ali i iz praktičnih razloga (Vlaško okruženje).

    1. Marijan

      Stjepane, povezivanje nastanka haplogrupa sa danasnjim nacijima je uzaludan trud. U pitanju su dva razlicita entiteta. Znaci ispravno je posmatranje kada se govori da je neka haplogrupa zastupljena na nekoj teritoriji ili narodu danas. Ali je potpuno pogresno reci da je neka haplogrupa izvorno hrvatska ili bilo cija druga. U vreme kada su haplogrupe nastale nacije nisu postojale.

      1. Adam Najstariji

        Najstarija nacija su Rimljani, oni su izmislili taj pojam. Ostale nacije su nastale kada je E. Kardelj napisao definiciju nacije. Haplogrupe su nastale pre nekoliko desetina hiljada
        godina, dakle mnogo pre nacija. Medutim plemena su entitet koji verovatno postoji jos od paleolita, jer nazivi za plemena postoje i tamo gde je paleolit trajao do XX veka. Ako nista
        drugo, morali su da postoje nazivi za one koji govore i one koji ne govore isti jezik – „Sreo sam danas u lovu jednog Nemca“.
        R-Y2613 je subhaplogrupa haplogrupe R1a i prema Yfull-u nastala je pre oko 4300 godina i ima TMRCA oko 3200 godina. Danas je prisutna medu Slovenima, a ima je i medu Svedanima, Madarima, Jermenima itd. Smatra se da su se slovenski i balticki jezici podelili pre 3500 godina. Dakle R-Y2613 je verovatno nastala ne samo pre Hrvata, nego i pre Slovena. Njena subgrupa R-Y2608 nastala je pre 2400 godina i ima TMRCA oko 1950 godina, sto
        otprilike odgovara vremenu podele i pocetka ekspanzije Slovena.
        Neki istoricari Guduscane povezuju sa rekom Gacka, drugi sa Kucevom, odakle su navodno pobegli pred Bugarima, treci sa recicom Guduca u Dalmaciji, t.j. centralnim delom nekadasnje Hrvatske, pa bi prema tome Guduscani bili glavno hrvatsko pleme. R-Y2613 je prisutna i na jugoistoku Poljske, a smatra se da odatle poticu i Hrvati.
        Ali da bi se poistovetila R-Y2613 sa Hrvatima, moralo bi se znati na koji nacin su nastala slovenska plemena, da li je njihova podela bila rodovska ili teritorijalna. Prema haplogrupama danasnjih Slovena izgleda da su Sloveni nastali povezivanjem i mesanjem razlicitih rodova, a zatim je doslo do stvaranja sekundarnih plemena mesovitog
        sastava.

        1. Stjepan

          Na žalost administrator (čuvar istine) je obrisao moj prethodni komentar koji jednostavno i razumljivo objašnjava odnos nacija i Haplo grupa.. Promatrajući dosadašnje DNK-a rezultate na ovom projektu. Jasno se uočava da se jedna grana ili grančica, HG R1a tj R1a Z280 CTS3402 Y2613 nalazi na području Like i da se skoro pa sigurno može povezati s hrvatskim srednjovjekovnim plemenom Gačanima ( Guduscani).

          1. Ђорђе

            Kod mene je dominantna haplogrupa R1a Z280 CTS3402 i moji preci jesu iz Like ali su Srbi tako da povezivanje ove haplogrupe sa hrvatima pada u vodu. Može se povezati sa Srbima i današnjih pokatoeličenim Srbima. Pozdrav!

          2. Adam Najstariji

            U tablici SDP R-Y2613 je podeljena na nekoliko rodova:
            „род А“ pravoslavci iz Crne Gore, Bosanske Krajine, Like, Banije, Korduna, Like i Ravnih Kotara;
            „род Б“ pravoslavac iz Jagodine, pravoslavac i musliman iz Prijepolja;
            „род В“ pravoslavac iz Banja Luke;
            „род Г“ katolici na podrucju od Zadra ( Preko) do Rijeke i u Gorskom Kotaru i Lici;
            „род Д“ katolici na podrucju od Zadra ( Iz) do Rijeke;
            „род Ђ“ katolik iz okoline Zadra ( Pasman);
            „род Е“ katolik sa Braca;
            „род Ж“ katolik iz Sibenika;
            „род З“ katolik iz Graca u Austriji;
            „род И“ katolik iz Hrvatske.
            Pre dolaska Turaka u Lici su ziveli Hrvati i Vlasi katolici. Po dolasku Turaka vecina katolika je pobegla, jedan deo je primio islam, a samo vrlo mali broj je ostao kao katolici. Doseljavaju se Vlasi pravoslavci i katolici – Srbi i Bunjevci. Po odlasku Turaka, vecina muslimana se iselila, manji deo je presao u katolicanstvo. Vracaju se Hrvati, uglavnom u severozapadnu
            Liku, dok su se Bunjevci vecinom naselili u jugozapadnoj, a Srbi vecinom u istocnoj.
            Najverovatnije da „род А“ potice iz Crne Gore i nema veze sa Gacanima. Moguce je da su potomci Gacana koji su pobegli pred Turcima „род Г“ i „род Д“ jer se prostiru zapadno i juzno od Like. Samo jedan pripadnik „рода Г“ je iz Like ( Sveti Rok), ali on je verovatno Bunjevac – preziva se Serdar i dosao je sa podrucja koje je bilo pod turskom vlascu. Ostali katolicki
            rodovi su uglavnom iz Dalmacije, pa je moguce da su i „Г“ i „Д“ prvobitno ziveli tamo, a zatim emigrirali na severozapad.
            Pada u oci da „род З“ iz Austrije ima vrednost DYS458=14, „род И“ i vecina „рода А“ DYS458=16, a svi ostali rodovi DYS458=15, pa izgleda da je Licaninu katoliku blizi Jagodinac od Licanina pravoslavca.
            U tablici R1a projekta FTDNA je malo drugaciji raspored:
            „род Ж“ je svrstan u „6. ..>Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y2613> Y2609>Y2608*-x [YP613- YP1626- YP3929-] (Big Y needed)“;
            „род Ђ“ u „6. ..>Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y2613>Y2609>Y2608> YP3929“ zajedno sa jednim Slovakom;
            vecina „рода А“ u „6. ..>Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y2613>Y2609> Y2608>YP6098-A* (YP6098 not tested; Big Y needed)“ i „6. ..>Z280> CTS1211>Y35>CTS3402>Y2613>Y2609>Y2608>YP6098-A1 (one more Big Y needed)“, dok je jedan Banijac svrstan u „6. ..>Z280>CTS1211> Y35>CTS3402>Y2613>Y2609>Y2608-B (Big Y needed)“ sa Kiolbasom iz Poljske, Aristotelom iz Bugarske i nekim Joanisom Vlahopulosom;
            pripadnik „рода Г“ sa Preka je u „6. ..>Z280>CTS1211>Y35>CTS3402> Y2613-x3 Unclustered (Big Y or Z280 SNP pack needed)“, a oni iz Rijeke i Bosanaca u „6. ..>Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y2613-x5 Unclustered (111 STRs, Big Y or Z280 SNP pack needed)“;
            pripadnici „рода А“ iz Benkovca i Podgorice su u „6. ..>Z280>CTS1211> Y35>CTS3402>Y2613-z Probably clade Y2613 (more STRs and/or Y2613 or Z280 SNP pack or Big Y needed)“.
            Zajednicki predak ovih rodova je ziveo pre dolaska Slovena na Balkan pa je tesko reci da li su dosli sa Hrvatima ili Srbima ili i sa jednima i drugima.

          3. Adam Najstariji

            R-CTS3402 je nastao pre oko 4300 godina, davno pre Srba i Hrvata, hriscanstva, papa i patrijarha. Vecina pravoslavaca sa R-Y2613 u tablici SDP imaju DYS458=16, a vecina katolika DYS458=15. Ako odbacimo pretpostavku da kada neko promeni veru to automatski menja i njegovu genetiku, znaci da su prelasci iz pravoslavlja u katolicanstvo ili iz katolicanstva u pravoslavlje bili retki, barem od XVI do XX veka, jer je verovatno u XVI veku „род А“ dosao u Liku iz Crne Gore. Sumnjivi medu pravoslavcima su Marinkovic sa Korduna i Janjetovic iz Banja Luke, a medu katolicima Tomac iz Hrvatske i mozda Jaksic iz Sibenika ( on ima DYS458=15, ali je blizak „роду А“). Ovo je samo nagadanje, potrebna je mnogo detaljnija analiza da bi se doslo do istine.

  3. Stjepan

    Đorđe. Nema nikakvih ozbiljnih podataka iz srednjog vijeka koji znaju da su Srbi naselili Liku i Hrvatsku. Dubrovački,Hrvatski,Ugarski i svi drugi relevantni povjesni izvori ukazuju na naseljavanje Vlaha na navedena područja. Genetika jasno ukazuje da doseljenici s jugoistoka nisu Srbi nego Vlasi jer nemaju Slavensku genetiku pristiglu sa sjevera nego raznorodnu genetiku Vlaških i Arbanaških katunara. Pogledaj haplogrupe Banjana,Drobnjaka,Mirlovića,Vlahovića,Ugaraka,Kuča,Vasojevića itd. Jesu li to Hg Slavena tj starih Srba.Normalno da nisu. Možeš ti danas biti šta hoćeš pa i maštati o nekom Srpstvu s dna kace ali od mašte nema vajde. Jasno je da Vlasi imaju genetsku mješavinu i da među njima ima i poneka Slavenska HG kao Krasojevići .Ako misliš da su tvoji preci tako došli u Liku onda moraš naći svoju rodbinu među Vlasima katunarima.

    1. Adam Najstariji

      Vlasi su pre dolaska Slovena verovatno imali pretezno haplogrupe E-V13, J-M241 i R-L23, a Sloveni su doneli pretezno I-CTS10228, R-Z280 i R-M458. Prema poslednjim rezultatima sa
      http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1494.msg55991#msg55991 Srbi iz Like i Gorskog Kotara imaju:
      I2a Dinaric – 28,2%
      R1a – 18,3%
      J2b – 15,5%
      N2 – 9,9%
      I1 – 8,5%
      E-V13 – 8,5%
      J1 – 4,2%
      G2a – 2,8%
      J2a – 1,4%
      J2 – 1,4%
      R1b – 1,4%
      „Slovenskih“ haplogrupa ima 46,5%, „vlaskih“ 25,4% ( mada nisam bas ubeden da su svi E-V13, J2b i R1b „vlaski“), N2 i I1 su verovatno doslaci, jedino je pitanje da li su dosli sa Slovenima ili nezavisno od njih. Za ostale haplogrupe je tesko reci koliko su dugo na Balkanu. Srednjovekovni Vlasi dinarskog podrucja su ne samo nosili slovenska imena i govorili slovenskim jezikom, nego im i genetika bila pretezno slovenska.

      1. Stjepan

        Od I2a Dinaric odbi I2a din N . Od R1a odbi skoro cijeli M458. Jer su i oni došli kao Vlasi pa ćeš vidjet da je Vlaha preko 70 % a ostatak su Hrvati koji su postali Vlasi iz raznih razloga a najviše da teško kmetstvo zanjene lagodnim Vlaškim statusom. Pogledaj Vlahe u Dalmaciji tu nije bilo kmetstva pa je manje Hrvata prešlo u Vlahe. Vlasi su imali dva jezika.Rumunjski za međusobno sporazumjevanje i Slavensku mješavinu za starosjedioce. Ćiće su iz Bukovice na Krk i Istru preselili Frankopani pa i danas govore Rumunjski-Vlaški. Prezimena i imena su prilagođavali vremenu i prostoru.

        1. Adam Najstariji

          Genetika Vlaha se menjala tokm vremena. Pre VI veka i dolaska Slovena imali su pretezno E-V13, J-M241 i R-L23, a do XII veka kada se prvi put pominju u Srbiji i Hrvatskoj, verovatno su primili i dosta I-CTS10228, R-Z280 i R-M458. Dolazak Turaka je verovatno ubrzao taj proces jer su oni citavim pokrajinama dodeljivali vlaski status – Hercegovini, Crnoj Gori, Starom Vlahu. Moze se reci da su u XVI veku kada odatle pravoslavni Vlasi dolaze u Liku, sve njihove haplogrupe su bile „vlaske“. Moguce je da su pre XII veka ziveli negde na jugu Balkana i da su odatle doneli I2a din N, jer njega tamo ima vise od I2a din S. Ali M458 mi bas ne izgleda verovatan, njegovi haplotipi kod Srba u Hrvatskoj i BiH se retko pojavljuju na jugu Balkana. Kao sto sam naveo u odgovoru Dordu, promena vere od XVI do XX veka je bila retka, pa tesko da 30% pravoslavnih Vlaha potice od Hrvata. Cici u Istri koliko znam nisu bili pravoslavci, a njihova genetika nije ispitana. Pitanje je i kakva je bila genetika Hrvata do XVI veka.

          1. Stjepan

            Jasno je da su Turke i Vlahe Aromane,katunare, na području Like,Banije,Korduna itd dočekali Hrvati te poneki Mađar i pohrvaćeni stari Vlah. Nitko na tom prostoru više nije živio. Jasno je da je dobar dio Hrvata iselijo zapadnije ali ih je i ostalo.(Karanović spominje i nabraja starosjedioce u B krajini). Jedan dio Hrvata zaostalih na pustim područjima je postao Vlaška lovina. Ima izvještaja da je u Carigradu pala cijena robova zbog Vlaške trgovine djecom s tog područja. Šta je tim jadnim ljudima preostalo ili se poturčiti ili prihvatiti pravoslavlje i postati Vlasi. Koje stoljeće kasnije kreće i prelazak u Vlahe iz interesa tj ekonomskih razloga. (dakle 30 % je dosta realno). Na Poreklu pronađi genetiku naroda pa pogledaj genetiku Hrvata Na Krku i zapadnoj Hrvatskoj (Jasno ćeš razaznati Vlaške HG )
            Human Y-specific STR haplotypes in the Western Croatian population sample. Ćići su tek poslije dolaska na Krk i u Ćićariju postali katolici. Pogledaj pojedinačna prezimena tih Slavena koji su postali Vlasi pa ćeš primjetiti da nemaju Vlaških predanja o djedovima iz Hercegovine o njihovom junaštvu sa Kosova,ubistvu dva Turčina i torinama sa tisuću ovaca. A i prezimena su im čudna za vlaški pojam. Banjani i Drobnjaci su Vlasi a ne Normanski,Vikinški ili Nemanjića vitezovi . Možeš li zamisliti nekog viteza koji iz Skadra ili Dubrovnika vodi rodbinu da čuvaju ovce na Durmitoru.
            .

  4. Avlija

    Одг. Стјепану. Најбоље би било да ви овде напиште из свог угла кратку историју ”Влаха” и да онда то одштампамо као званичну верзију српске историје. По вама Срби су у ствари Власи :) Невероватно шта је од вас направила анти-српска пропаганда хрватских (немачких) медија.

    1. Stjepan

      Nikad nisam napisao da su Srbi podrijetlom Vlasi. Srbi su Slaveni. U povjesnim izvorima i u genetskim istraživanjima jasno se vidi da Vlasi i Arbanasi nisu Srbi nego posrbice. Primjećuje se da su u javnoj komuikaciji i politici potomci konvertita na Balkanu najveći bukači i nacionalisti i da zavađaju slavenska plemena . Mislim da izvorni Srbi i Hrvati potiču iz istog plemena . Vidjet ćeš da će se to genetski sigurno potvrditi. Manipulatorima upozorenje da se okanu ćorava posla.

  5. Adam Najstariji

    Za Madare se ne bih slozio, tako su pravoslavci nazivali nazivali sve katolike koje su zatekli na podrucju Like, Banije, Korduna. Sve do XIX veka su katolicizam nazivali „madarska vera“. U tablici SDP pravoslavci haplogrupe R1a sa tog podrucja su blizi katolicima Dalmacije, nego katolicima zapadne Hrvatske, mada to moze biti posledica malog broja testiranih. Prelazak u Vlahe iz ekonomskih razloga nije morao da znaci i prihvatanje pravoslavlja, jer su postojali i Vlasi katolici, a u turskim popisima vidi se da je bilo i Vlaha muslimana. Glavni razlog za prelazak katolika u pravoslavlje je bio nedostatak katolickih svestenika, na primer u Sremu i istocnoj Hercegovini. Katolici u Janjevu i Letnici na Kosovu su se odrzali ( iako pod nosem peckog patrijarha), kao i u Bugarskoj gde su bili tek kap u moru pravoslavaca. Frankopanski Cici pominju se jos sredinom XV veka, pre dolaska pravoslavnih Vlaha iz istocne Hercegovine, i verovatno su vec tada bili katolici. U Rumuniji se smatra da su istarski Cici poreklom iz Transilvanije ili Banata, sto bi objasnilo nedostatak ijekavice, kosovskog junastva i ubijanja Turaka kod njih.
    Ni ja ne verujem u price o normanskim vitezovima koji cuvaju ovce na Durmitoru, zbog odsustva R1a i R1b haplotipa karakteristicnih za Skandinaviju. Pretragom na R1a projektu FTDNA nasao sam na Balkanu samo jednog R-S3237 iz Janjine u Epiru koji ima rodake u Norveskoj i Svedskoj sa verovatnom TMRCA od oko 1000 godina. Moguce je ipak da je neki vitez krenuo da kupi ovciji sir i sreo neku lepu pastiricu. Drobnjaci imaju I-FGC22045 koji je nastao pre oko 2500 godina i ima TMRCA oko 800 godina. Vecinom su pravoslavci, mada ima i katolika u Lici i Dalmaciji. Najblizi rodaci su im u Bugarskoj i Svedskoj, a nesto dalji u Rusiji, Norveskoj i Britaniji. Mozda je u pitanju neka grana Gota koja se pre dolaska na Balkan umesala medu Slovene ili neki saski rudar koji je radio u Brskovu, posle privatizacije rudnika ostao bez posla, pa presao na cuvanje ovaca.
    Uzgred, na http://www.cro-eu.com/forum/index.php?topic=1777.0 ima dosta o migracijama iz Dalmacije na Hrvatsko Primorje i Liku; pominju se i neki Serdarevici. Moguce je sa njima i R-Y2613 dosla u Liku. Na forumu Porekla http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=532.40 i
    http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=146.40 ne mogu da se dogovore da li je hrvatska, srpska ili moravska.
    Prema https://www.sendspace.com/file/xq68ry genetiku Hrvata i Vlaha iz Hrvatske pre dolaska Turaka moguce je odrediti ispitivanjem granicnog podrucja Austrije, Madarske, Ceske i Slovacke.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

one × 1 =

Препоручени текстови

Најновије

Топ 10 тема на ДНК форуму

Коментари