Род Васојевића

ПИШЕ: Иван Вукићевић

Објављено: 7.4.2018.

Кратки опис рода

Васојевићи су род и истоимено племе у Брдима на подручју данашње Црне Горе чији је назив патронистички, односно потиче од имена родоначелника Васоја. Родоначелник Васоје је према предању унук Вукана Немањића, а у Лијеву Ријеку под Комовима се са породицом доселио из Херцеговине Васојев праунук Васо Васојевић. На основу историјских извора поуздано се може тврдити да Васојевићи још од прве половине XV века настањују област Лијеве Ријеке у Брдима и да су се доселили као православни Срби. Одатле су се проширили најпре на горњи ток Таре, а затим и на Горње Полимље одакле су истисли албанско племе Клименте који су претходно запосели земљу исељених полимских Срба. Ширењем племенских граница Васојевићи су населили пространо подручје од Љешнице до Брезојевице у Полимљу чиме су у састав њиховог племена ушла и братства другачијег порекла, као и некада самостална племена Шекулар и Велика. Племенско седиште је временом премештено у Андријевицу, а Васојевићи су уласком у састав Црне Горе у XIX веку постали једино племе у по коме је нека нахија носила име. Васојевићи се деле на Мијомановиће, Новаковиће и Рајевиће, а најбројнији Рајевићи се деле на Дабетиће, Ковачевиће и Лопаћане. Исељених Васојевића има у Глухом Долу где чине већину становништва тог племена, као и у Дупилу где су појединачно најбројнији род. Васојевића у већем броју има и у Горњој Морачи, Грбљу, Никшићкој Жупи и Пољима. Крсна слава Васојевића у матици и већине исељеника је Аранђеловдан.

Васојевићи припадају E-V13>Z1057>PH1246>BY14151 грани, а генетски су им сродна и поједина братстава из западних српских крајева и Херцеговине што иде у прилог предању о пореклу Васојевића из те области. За све три основне гране Васојевића је генетски потврђено да припадају истом роду, док је само за поједина братства утврђено да насупрот устаљеним предањима не припадају роду Васојевића. То су Караџићи из Лопата који су се највећим делом иселили у Дробњак и који припадају I2-CTS10228>Y3120 грани, Бакићи из Забрђа и део Радевића (огранак из Мезгаља у Шекулару) који припадају роду Куча и E-V13>>Z16661 грани, као и Бабовићи из Луштице који припадају I2-PH908 грани. Такође, Пјешивци који себе сматрају за потомке Стевана Васојевића нису сродни Васојевићима, већ припадају Ј2а-M92>>Z38463 грани. Васојевићи су према анонимном истраживању по бројности пети род у Црној Гори са 4,95% заступљености.

Историјски помени

Васојевићи се први пут спомињу 1444. године у тужби Дубровчанина Брајана Проданића поднетој дубровачком суду у којој наводи да су 60 горштака убили његовог брата и опљачкали робу за шта је поред Васојевића оптужио још и Пипере и Бјелопавлиће. У истој тужби се наводи да се напад догодио на подручју Медуна и Рикавца који се налазе на данашњој племенској територији Куча. Због тога су поједини аутори аутори попут Константина Јиречека дошли до погрешног закључка да је некадашња матица Васојевића била нешто јужније на кучкој племенској територији превиђајући да би се том логиком онда исто могло рећи и за Пипере и Бјелопавлиће, што би било подједнако погрешно. На то да су Васојевићи настањени у Лијевој Ријеци од самог доласка у Брда указују сви доступни историјски извори, као и народна предања.

У селу Бујаковина код Фоче се налази споменик кнезу Арађију Васојевићу који је живео у време Сандаља Хранића почетком 15. века. Како Васојевићи имају предање да су се у Лијеву Ријеку доселили из Херцеговине, као и да им је један од даљих предака кнез Аранђел, може се претпоставити да је постојбина Васојевића заиста била у околини Фоче где је живело истоимено братство.

У турском дефтеру за Скадарски санџак из 1485. године се спомиње Речица чији је нови назив Васојевићи. Село је припадало нахији Пипери и било је тимар старешине Хасана Маринова. Укупно је било 18 кућа са следећим домаћинима: Радула, син Којче; Данија, син Вукашина; Степан Владисалић; Никола, син Божидара; Вукосав Велик; Поп, син Стоје; Павле Гербаш; Петро, син Стоје; Сладоја, син Стовића; Никач Мачо; Брано, син Мелка; Радосав Херцеговић; Дука, син Милоша; Вука, син Ђорђа; Томјан син Радоње; Миоман, син Стоје; Вучић, син Тихога; Владислав, син Димитрашина. У дефтеру се такође спомиње да је претходни власник земљишта био Прекал Гуризи по чијем имену би се могло закључити да је био Албанац. Речица се највероватније односи на данашњу Лијеву Ријеку, матицу Васојевића. Међу пописаним домаћинима се наводи и Миоман, што би могао бити родоначелник Мијомановића – једног од огранака Васојевића. Од свих пописаних једино Степан Владисалић и Радосав Херцеговић су наведени под својим презименима, па постоји могућност да су другачијег порекла од осталих Васојевића и да су се заједно са њима доселили из Херцеговине. Презиме Херцеговић су у историји први узели припадници властеоске куће Косача према титули херцег, и то управо у другој половини XV века, тако да је врло могуће да је Радосав Херцеговић изданак Косача. Уколико би то био случај, то би значило да су се Васојевићи етапно преселили у Лијеву Ријеку из области Косача јер презиме Херцеговић није постојало 1444. године када се Васојевићи први пут спомињу у Зети. Када је у питању дефтер из 1485. године, битно је споменути да се подаци разлику у зависности од извора. Тако Бранислав Ђурђев у свом раду о настанку племена у Црној Гори наводи да село Рјечица са селом Дуга има 15 кућа и приход од 750. С друге стране, албански аутор Селами Пулаха, чији је рад превео Божидар Вукчевић, пише да Речица има 18 кућа и приход од 900 не спомињући да Речици припада Дуга. Ђурђев затим наводи да се Рјечица односи на данашњу Ријеку Пиперску што је и логично уколико је тачно да је Рјечици припадало село Дуга које је одмах са друге стране Мораче. Пулаха међутим каже да је Речица стари назив за село Васојевићи. Поставља се питање откуда различити подаци о броју кућа, односно да ли је можда Пулаха обрадио изворне податке са овог дефтера, а Ђурђев сумарне у којима има грешака. Како Пулаха наводи именом и презименом свих 18 домаћина, нема дилеме да је постојало село са тим бројем кућа. Такође, уколико би било тачно и да је Рјечици припадала Дуга, како наводи Ђурђев, и да је нови назив за то село Васојевићи, како наводи Пулаха, онда би то значило да су Васојевићи живели у Ријеци Пиперској за шта не постоје било какве индиције. Дакле, постоје само две могућности – прва је се ради о два различита села што би објаснило различити број кућа, а друга да подаци које износи Ђурђев нису тачни односно да их је преузео из сумарног дефтера где се поткрала грешка. Без додатног увида у оригиналне изворе није могуће донети било какав закључак.

У наредном турском дефтеру за Скадарски санџак из 1497. године Речица је и даље припадала нахији Пипери и имала 48 кућа са следећим домаћинима: Kнез Дабко, син Вукашина; Вуксан, син Дабов; Вукман, син Дабов; Вуксан, син Тихосавов; Вучић, син Тихосавов; Богдан, син Тихосавов; Вукосав, син Радичев; Радаш, син Радичев; Јако, син Kројашина; Ђорђије, син Јаков; Ђурашин, син Јаков; Мило, син Радулев; Вук, син Милка, самац; Лазар, син Радоње; Павко, син Мелков; Братко, син Мелков; Брад, син Братков, самац; Никач, син Никачев, самац; Вуксан, син Радоње; Никола, син Богданов; Црни, син Богданов; Рашко, син Мелков; Јован, син Мелков; Kоле, син Мелков; Паво, син Вучете; Kрал, син Војков; Ђуташ, син Војков, самац; Радоња, син Kарлов; Јован, син Kралов; Радоња, син Kарлов; Брато, син Вуксанов; Ненко, син Вуксанов, самац; Радослав, син Угљеше; Боја, син Рамјоне; Вук, син Боје, самац; Дабижив, син Вуксе; Вучета, син Вуксе; Ђурашин, син Радосава; Ђорђије, син Ђурашина, самац; Миоман, син Стоје; Ненко, син Миоманов, самац; Вукиц, син Kалођеров; Ђорђич, син Вукица; Вукослав, син Браца; Вуцета, син Вукосавов, самац; Бурила, син Радоње; Новак, син Радоње; Лекац, син Радоње, самац; Дедац, син Сладов; Ђорђич, син Сладов, самац; Медич, син Радула; Радич, син Медичев, самац; Вричиста, син Рашков; Радич, син Рашков, самац; Ненко, син Николе, самац; Никола, син Божидаров; Вукашин, син Николе, самац; Владисав, син Степанов; Јован, син Степанов, самац; Радула, син Степанов, самац; Новак, син Божидаров; Шишман, син Степанов; Степан, син Владиславов; Божидар, син Петров; Вуксан, син Милуша; Дукој, син Милуша; Дабчул, син Дукоја, самац; Никола, син Вучете; удовица Радославова, сина Вуксанова; удовица Kабаља, сина Прибојева; удовица Радославова, сина Николе.

Васојевићи су Полимље почели да насељавају након 1689. године када је аустријска војска, након претходног заузимања великог дела Старе Србије уз помоћ српских устаника, напустила то подручје. Старо српско становништво се у великој мери повукло са аустријском војском због страха од турске освете, а напуштена села насељавају брђанска и малесорска племена, а пре свих Васојевићи и Клименти о чему постоје бројни историјски извори. У 18. веку ће између ова два племена доћи до сукоба у коме ће Васојевићи уз помоћ преосталих Срба изаћи као победници, а Клименти у потпуности бити протерани из данашње области племена Васојевића са изузетком села Пепића код Мурина. Васојевићи у Лијевој Ријеци су са Турцима најчешће били у сукобу, па тако рецимо владика Василије Петровић у свом спису Историја о Црној Гори из 1754. године међу онима који су предводили народ у борби против Турака 1711-1712 под вођством владике Данила спомиње и Милоша, војводу племена Васојевића. С друге стране, Васојевићи који су прешли у Полимље су дуги низ година били у добрим односима са Шабанагићима из Гусиња чије су један период биле чивчије, док су у исто време константно били у сукобу са муслиманима из Бихора. Почев од друге половине XVIII века Васојевићи се све чешће спомињу у историјским изворима које овде нећемо наводити.

Предања

Према устаљеном предању Васо, предак свих Васојевића, је по мушкој линији изданак лозе Немањића, а у Лијеву Ријеку се доселио из Херцеговине где је боравио код свог рођака Херцега Сјепана. Међутим, предања спомињу различите припаднике ове династије као директне претке Васојевића. Најчешће се говори о пореклу од Вуканове лозе, а пасови од Стефана Немање до Васа су према тој верзији следећи: Стефан Немања-Вукан-Костадин-Васоје-Стефан (Стеван)-Костадин-Васо. Уколико је заиста тачно да се Васов прадеда звао Васоје, то би значило да цео род Васојевића носи име по њему, а не по Васу. На то упућује и чињеница да се род не зове Васовићи, како би било логично да је назван по Васу, већ Васојевићи.

Према другом предању, које је иначе врло слабо заступљено у Васојевићима, а чешће се могло чути у Братоножићима, Васо је пореклом „од Деспотовића“, односно од деспота Змаја Вука Гргуровића, сина слепог Гргура Бранковића. Ово предање је по свему судећи настало у Братоножићима који сматрају да су пореклом од Бранковића и представља неуспео покушај рођакања ова два брђанска племена. За разлику од овог предања, широм Црне Горе, па и у Васојевићима, је прихваћено предање о петорици браће Васу, Озру, Пипу, Красу и Оту од којих су потекла српска племена Васојевићи, Озринићи и Пипери и албанска племена Краснићи и Хоти. Међутим, сви споменути родови од којих су проистекла истоимена племена су имали различито предање о пореклу браће. Док су Васојевићи сматрали да су браћа пореклом Немањићи, Озринићи су говорили да су из Босне, Пипери да су из Пирота, а Хоти да су из Пипера или Клименти. ДНК тестирања по Y хромозому су у потпуности оборила ово предање јер је утврђено да су разнородни сви наведени родови на основу чега се може закључити да је предање накнадно настало.

У народним песмама и предањима се најчешће спомињу Стево Васојевић и Васо Васојевић. Први је наводно имао поседе у Сјеничком пољу, код Драгојловића, а у песмама се говори да је закаснио на Косово 1389. године. Исто се у песмама говори и за Стевана Мусића и Рада Облачића који су обојица историјске личности, тако да се може претпоставити и да је Стево Васојевић био историјска личност чему у прилог иде и предање Васојевића према коме се тако звао Васов деда. Занимљиво је да и Пјешивци из истоименог племена у Катунској нахији такође сматрају да су потомци Стева Васојевића иако нити у Васојевићима нити у Пјешивцима постоји предање о међусобном сродству, а и генетски је потврђено да нису сродни односно да припадају различитим хаплогрупама.

Крсна слава

Крсна слава Васојевића у матици и код већине исељеника је Св. Архангел Михаило (Аранђеловдан). Према предању, ту славу су Васојевићи наследили од својих предака Немањића.

Икона Св. Архангела Михаила у цркви у Андријевици посвећеној овом свецу, фотографија Иван Вукићевић

Васојевићи преслављају Св. Александра Невског (Александровдан) јер су се у XVIII веку на тај дан суочени са надмоћном турском војском која је напала Лијеву Ријеку заветовали да ће прослављати овог свеца уколико победе. Како се то и догодило, Васојевићи су дуги низ година Александровдан прослављали исто као и Аранђеловдан, да би у XIX веку Александровдан постао прислужба. Лопаћани преслављају још и Св. Саву (Савиндан) због њихове победе над Колашинцима која се догодила на тај дан, а то је у једном периоду била и главна слава Лопаћана, међутим због племенског јединства поново су почели да славе Аранђеловдан средином XIX века. Услед тога што су Васојевићи поред Аранђеловдана у одређеним периодима прослављали још две славе, Александровдан и Савиндан су и данас крсне славе бројних старијих исељеника из племена.

Пун назив славе Скраћени назив славе Датум по Јулијанском календару Датум по Грегоријанском календару
Сабор Светог Архангела Михаила и осталих бестелесних сила Аранђеловдан 8. новембар 21. новембар
Пренос моштију Светог Александра Невског Александровдан 30. август 12. септембар
Свети Сава, први Архиепископ српски Савиндан 14. јануар 27. јануар

Иако су исељени Васојевићи врло ретко мењали славу, постоје и малобројни случајеви где су у новим срединама преузимали друге славе. Такође, међу пар братстава у Црној Гори има и исламизираних породица, док су поједина братства исељена у претежно муслиманске крајеве у потпуности исламизирана.

Породице

Васо је према предању имао три сина – Раја, Новака и Мијомана од којих су Рајевићи, Новаковићи и Мијомановићи. Рајевићи су најбројнији, а од Рајових синова Ђура, Дабете и Угљеше потичу Лопаћани, Дабетићи и Ковачевићи. Свака од ових основних грана се дели на велики број братстава која пре свега насељавају  насељавају племенске територије Васојевића, Дупила и Глухог Дола, али и бројне друге области у Црној Гори, Србији и Босни и Херцеговини. У следећој табели је списак братстава и насеља у којима су живели у периоду између два светска рата. Једини изузетак је Беране где су наведена једино братства која су у том граду живела 1914. године.

Братство Насеља Слава

Рајевићи-Лопаћани

Ракетићи
    Поповићи Опасаница, Хан Гаранчића; Бјелојевићи/Поља Колашинска; [Поповићи/Равна Гора,  Свештица]/Ивањица, Горичани/Чачак, околина Лесковца Аранђеловдан, Јелисејевдан код Ивањице
        Радуловићи
            Вешовићи Лопате, Матешево, Букова Пољана, Планиница, Црни Врх, Лужац, Андријевица, Марсенића Ријека, Беране Аранђеловдан
                Вуковићи Лопате, Сунга, Лужац Аранђеловдан
                Ђукановићи Салевићи Аранђеловдан
                Гаранчићи Хан Гаранчића Аранђеловдан
            Јолићи Лопате, Салевићи, Доња Ржаница Аранђеловдан
        Марсенићи Марсенића Ријека, Навотина, Машница, Доња Ржаница, Беране; Бобивик/Нови Пазар Аранђеловдан
        Вулевићи Трешњево, Машница, Ровца Аранђеловдан
            Пековићи
            Вукајловићи
            Ђекићи
            Лекићи

            (Миковићи)

            Барјактаровићи
            Јашаровићи
            Радуловићи
Милошевићи Лопате, Тузи, Опасаница, Лукавац, Увач, Матешево, Букова Пољана, Доња Ржаница, Андријевица, Беране; [Борач, Брестовац]/Кнић Аранђеловдан

 

    Одовићи
        Шиковићи
        Радосавовићи
        Радовановићи
    Ђековићи
        Мушикићи
        Мишовићи
        Илијићи
        Томовићи
    Јовановићи
        Вуковићи
        Марковићи
Велиџикнићи Виницка Аранђеловдан
Пејовићи исељени Аранђеловдан
Чукићи Трешњево, Лукин Вир, Доња Ржаница, Беране, Андријевица, Будимља; Мељине/Херцег-Нови; Источни Мојстир/Тутин, [Русце/Стрмац, Чукићи/Међеђи Поток]/Зубин Поток Аранђеловдан
Ђукићи Лопате, Тузи, Опасаница, Цецуне, Ђулићи, Грачаница, Пеовац, Доња Ржаница, Бабино, Горажде, Црни Врх, Беране; Бјелојевићи/Поља Колашинска, Војно Село/Плав; Топлица, околина Књажевца, околина Пожаревца, Голубинци/Стара Пазова Аранђеловдан, Петровдан у Голубинцима, мањим делом су муслимани у Горажду
    Јашаровићи Доња Ржаница муслимани
    Павловићи Брежане/Пожаревац Аранђеловдан
    Богућани Богути/Сјеница муслимани
    Шабановићи Богути/Сјеница муслимани
    Рахићи Тријебине/Сјеница
Бојовићи Бојовићи, Мурино, Загорје, Буче, Беране; Мишевићи/Нова Варош, Лопиже/Сјеница, Ивањица, [Горња Коњуша, Пасјача]/Прокупље, Трн/Куршумлија, Поповићи/Рача, Ужице, Суводо/Рашка, Исток, Лаб, Мали Звечан/Звечан Аранђеловдан, Савиндан у Горњој Коњуши, Јовањдан код Звечана
Нерадовићи Анџелати, Андријевица, Доња Ржаница, Пешца, Луге Аранђеловдан

 

    Спасојевићи
    Вукашиновићи
    Алексићи
    Ђоковићи
    Радићи
Катићи Мурино Аранђеловдан
Голубовићи Буче, Дапсићи, Драгосава, Беране; околина Крушевца, Топлица Аранђеловдан

 

    Пецовићи
        Миковићи
    Раичевићи Трепча; Доњи Арбунићи/Вионица/Ивањица Аранђеловдан
    Васовићи Трепча; Коњевићи/Чачак Аранђеловдан
    Ивановићи Трепча Аранђеловдан
    Нововићи Трепча Аранђеловдан
    Павићевићи Трепча; Мали Звечан/Звечан Аранђеловдан
    Драгићевићи Трепча Аранђеловдан
    Лалевићи Трешњево, Пеовац; Ђаковица Аранђеловдан
Вукићевићи Трешњево, Виницка, Бабино; [Пожегиња, Јабланово]/Бистрица; Гргаје/Сјеница, Светлић/Топола, Доње Јарушице/Рача, околина Јагодине, Ибарски Колашин, Палибрци/Медовине/Ивањица, [Бобивик, Грачани, Осаоница]/Нови Пазар, Придворци/Требиње Аранђеловдан, Александровдан код Новог Пазара, Јовањдан у Придворцима
    Савовићи
    Лакићевићи
    Огрићи
    Боричићи Драгосава, Бабино; Попиће/Нови Пазар Аранђеловдан
    Јевтићи Светлић/Топола Аранђеловдан
    Лазаревићи Светлић/Топола Аранђеловдан
    Максимовићи Светлић/Топола Аранђеловдан
    Милосављевићи Светлић/Топола Аранђеловдан
    Пантићи Светлић/Топола Аранђеловдан
    Петрићевићи Светлић/Топола Аранђеловдан
    Радојковићи Светлић/Топола Аранђеловдан
    Тодоровићи Светлић/Топола Аранђеловдан
    Ћирићи Светлић/Топола Аранђеловдан
    Илићи Светлић/Топола Аранђеловдан
    Лазићи Светлић/Топола Аранђеловдан
    Матејићи Светлић/Топола Аранђеловдан
    Миловановићи Светлић/Топола Аранђеловдан
    Радојкићи Светлић/Топола Аранђеловдан
Стојановићи Трешњево, Маште Аранђеловдан
    Маријановићи Трешњево Аранђеловдан
    Машовићи Трешњево, Горажде, Беране Аранђеловдан
    Стојковићи Трешњево Аранђеловдан
Лабани Грачаница; Метех/Плав Аранђеловдан
    Радуновићи Грачаница, Мурино Аранђеловдан
        Мирковићи Грачаница Аранђеловдан
    Радивојевићи Грачаница, Горње Луге Аранђеловдан
    Вугделићи
        Јелићи Грачаница Аранђеловдан
        Угреновићи Грачаница Аранђеловдан
        Вуканићи Грачаница Аранђеловдан
        Перовићи Грачаница; Средња Река/Дајићи/Ивањица Аранђеловдан
    Ивановићи Грачаница Аранђеловдан
    Мијовићи Грачаница, Мурино, Машница Аранђеловдан
    Киковићи Ровца; Лопижи/Сјеница Аранђеловдан
Ненадовићи Горажде Аранђеловдан
Фолићи Сеоце Аранђеловдан
Караџићи Лопате, [Петњица, Горња Буковица]/Дробњаци, [Пашина Вода, Палеж]/Језера, Малинско/Ускоци Аранђеловдан
    Саковићи Сеоце; Саковићи/Медовине/Ивањица, [Варево, Побрђе]/Нови Пазар Аранђеловдан, Савиндан код Ивањице и Новог Пазара
    Зулевићи Пеовац Аранђеловдан
    Дивљаци Црна Ријека/Трново Аранђеловдан
Вуловићи „Вараге“ [Мућваци/Кушићи, Брадићи/Равна Гора]/Ивањица, [Душковце, Тометино Поље, Мршеље]/Пожегa Савиндан код Пожеге, Ђурђиц код Ивањице
Јовичићи [Вучковица, Бели Камен]/Лучани Савиндан
Ђеровићи Кривача/Лучани Савиндан
Видојевићи Тијање/Лучани Савиндан
Радосављевићи Лукањи/Лучани Савиндан
Радошићи Радојевац/Лучани Савиндан
Пунишићи [Кулизино Село/Дајићи, Ивањица]/Ивањица Савиндан
Бајовићи Средња Река/Дајићи/Ивањица Александровдан
Вукашиновићи Рајетиће/Нови Пазар Аранђеловдан

Рајевићи-Дабетићи

Дабетићи Ками, Опасаница, Трепча, Доња Ржаница, Калудра, Будимља, Беране Аранђеловдан
    Делетићи Краље, Грачаница, Мезгаљи, Буче, Горња Ржаница Аранђеловдан
        Лекићи Краље, Цецуне, Ђулићи, Беране; Колашин; Широке Њиве/Прокупље Аранђеловдан
        Ђекићи Сунга, Краље; Топлица Аранђеловдан
        Нововићи Краље Аранђеловдан
        Рајовићи Краље Аранђеловдан
            Милићевићи Гњили Поток, [Доњи Дајићи, Ивањица]/Ивањица Аранђеловдан, Никољдан код Ивањице
        Вукићи Краље Аранђеловдан
        Мирчићи Краље Аранђеловдан
    Лабовићи Краље; Топлица Аранђеловдан
        Роснићи Краље Аранђеловдан
        Ћировићи Краље Аранђеловдан
        Грозданићи Краље Аранђеловдан
    Лазаревићи
        Станисавићи-

Илићи

Краље Аранђеловдан
        Ласковићи непознато Аранђеловдан
        Радуновићи-

Дрндари

Пеовац, Мезгаљи Аранђеловдан
        Кубуровићи Присоја Аранђеловдан
        Осмајлићи Доње Луге Аранђеловдан
    Вулинићи Краље Аранђеловдан
        Зоњићи Ђулићи, Обло Брдо Аранђеловдан
            Ђолевићи Ђулићи Аранђеловдан
        Драгојевићи Краље Аранђеловдан
        Ивановићи Сјеножета, Сува Гора Аранђеловдан
            Бакићи
            Рајовићи
    Арсенијевићи Присоја Аранђеловдан
    Протићи Присоја; околина Ивањице Аранђеловдан
    Вуксановићи Присоја; околина Ивањице Аранђеловдан
    Лакићевићи непознато Аранђеловдан
    Станићи [Бабреж, Трње]/ Нови Пазар Аранђеловдан
    Лалићи Цецуне, Виницка Аранђеловдан
    Лашићи Ками Аранђеловдан
    Журићи Ками; Бјелојевићи/Поља Колашинска Аранђеловдан
    Којићи Ками Аранђеловдан
    Митровићи непознато Аранђеловдан
    Палевићи непознато Аранђеловдан
    Гарчевићи Машница, Мурино, Драгосава, Доња Ржаница, Горажде, Беране Аранђеловдан, у Горажду су муслимани
    Бојчићи Буче Аранђеловдан
    Маројевићи Мораково/Никшићка Жупа; Избице/Нови Пазар Аранђеловдан

 

        Минићи
        Радојевићи
        Крстовићи
        Срдановићи
        Ћуковићи
        Мушикићи Мораково/Никшићка Жупа Аранђеловдан
    Драгнићи Мораково/Никшићка Жупа Аранђеловдан
    Ћоровићи Мораково/Никшићка Жупа Аранђеловдан
    Лазаревићи
        Васиљевићи Орашац/Аранђеловац Аранђеловдан
        Јокићи Орашац/Аранђеловац Аранђеловдан
        Андрићи Орашац/Аранђеловац Аранђеловдан
        Павловићи Орашац/Аранђеловац Аранђеловдан
        Стојановићи Орашац/Аранђеловац Аранђеловдан
        Секулићи Орашац/Аранђеловац Аранђеловдан
        Василићи Орашац/Аранђеловац Аранђеловдан
    Антићи
        Станићи Орашац/Аранђеловац Аранђеловдан
        Матијашевићи Орашац/Аранђеловац Аранђеловдан
        Савићи Орашац/Аранђеловац Аранђеловдан
    Чаприћи Чаприћи/Брусник/Ивањица Александровдан

Рајевићи-Ковачевићи

Кастратовићи Грачаница, Мезгаљи, Полица, Пеовац, Присоја, Трешњево, Доња Ржаница, Загорје, Доње Луге, Горажде, Беране Аранђеловдан
    Војводићи-

Лакићевићи

Коњухе Аранђеловдан
    Мићовићи Пеовац, Баре Краљске Аранђеловдан
    Аковићи Пеовац Аранђеловдан
Ђуровићи Горажде Аранђеловдан
Ђуришићи Краље, Бабино, Тмушићи Аранђеловдан

 

    Мартиновићи
    Јојићи
    Маријановићи
    Станићи
    Оташевићи
    Брадићи
    Симовићи-

    Царевићи

    Медонићи
    Ђурковићи
    Ракићи
    Плавшићи
    Ружићи
    Петровићи
        Карађорђевићи Београд Андријевдан
        Маринковићи [Топола, Крћевац]/Топола Климањдан
Обадовићи Ђулићи, Божићи, Маште Аранђеловдан
    Савићи Ђулићи, Божићи; околина Чачка, Топлица Аранђеловдан
    Микетићи Пеовац, Беране Аранђеловдан
    Јукићи Ђулићи Аранђеловдан
    Вуксановићи Ђулићи Аранђеловдан
    Зекићи Ђулићи Аранђеловдан
    Вучевићи Ђулићи, Божићи Аранђеловдан
Катанићи Гиљани/Косово, околина Лесковца Аранђеловдан
    Вулићи Ђулићи, Божићи Аранђеловдан
        Шаровићи Ђулићи Аранђеловдан
        Новичићи Ђулићи Аранђеловдан
    Алетићи Краље Аранђеловдан
    Бацановићи Ђулићи, Божићи Аранђеловдан
Дедовићи Ђулићи, Божићи, Грачаница, Беране; [Бавчићи, Даничићи, Градац, Ђеђево, Зубовићи, Избишно, Јелеч, Миљевина, Патковина, Пољице, Радојевићи, Слатина, Сусјешно, Устиколина, Филиповићи, Штовић]/Фоча, [Бачци, Дучићи, Гочела, Лалета, Присоје, Читлук, Чурови]/Горажде, Лађевци/Чајниче Аранђеловдан, у Босанском Подрињу су муслимани
Ђиновићи Лијева Ријека; Источни Мојстир/Тутин/Штавица, Угљаре/Зубин Поток, Горња Глеђица/Глеђица/Ивањица Аранђеловдан, Александровдан у Источном Мојстиру
Миловићи Чука, Пеовац, Краље; Глушци/Нови Пазар Аранђеловдан
Таићи Обло Брдо Аранђеловдан
Ћеримани [Доњи Ћеримани, Горњи Ћеримани]/Медовине/Ивањица Томиндан
    Зекићи Сјеница муслимани

Новаковићи

Миликићи Лијева Ријека, Слацко; Бјелојевићи/Поља Колашинска Аранђеловдан
    Томовићи Лијева Ријека, Слацко, Матешево Аранђеловдан
Радевићи Лијева Ријека, Птич, Мезгаљи; Бјелојевићи/Поља Колашинска; Витомирица/Пећ Аранђеловдан
    Ђекићи Лијева Ријека, Ђулићи Аранђеловдан
Мујовићи Лијева Ријека Аранђеловдан
Кићовићи Слатина, Беране Аранђеловдан
Лакушићи Љеваја Аранђеловдан
Рачићи Слатина, Врањештица, Долац; Избег/Рибариће/Тутин Аранђеловдан
    Јелићи Слатина Аранђеловдан
    Вукићи Слатина Аранђеловдан
Асановићи Андријевица Аранђеловдан
Боричићи Ножица, Душке; Бјелојевићи/Поља Колашинска; Топлица Аранђеловдан
Љубићи Лијева Ријека, Душке Аранђеловдан
    Николићи Лијева Ријека Аранђеловдан
    Мишовићи Лијева Ријека Аранђеловдан
Пантовићи Горажде, Беране; Љевоша/Пећ, [Брусник, Јевац/Дубрава]/Ивањица Аранђеловдан, Стевањдан код Ивањице
Марковићи Горажде Аранђеловдан
Зековићи Топлица Аранђеловдан
Радуновићи-Лимањци Опасаница, Слатина, Ђулићи, Божићи, Будимља, Буче, Полица, Беране Аранђеловдан
    Радоњићи Долац Аранђеловдан
    Малевићи Будимља Аранђеловдан
    Ивановићи Слатина Аранђеловдан
Дујовићи Птич, Мезгаљи Аранђеловдан
    Марнићи Птич Аранђеловдан
    Бошковић Птич Аранђеловдан
    Јовановић Птич Аранђеловдан
    Кадушићи Птич Аранђеловдан
Бакићи Забрђе, Беране; околина Ивањице, Јабланица/Чајетина, Тубравић/Ваљево, Качер, Црни Врх/Пећ, Добри До/Куршумлија Аранђеловдан

 

    Шабовићи
    Никовићи
    Перовићи
    Вукашиновићи
    Јеремићи Тубравић/Ваљево Аранђеловдан
    Гајићи Тубравић/Ваљево Аранђеловдан
    Марићи Тубравић/Ваљево Аранђеловдан
    Арсеновићи Тубравић/Ваљево Аранђеловдан
Прелићи-Цанићи Беране Аранђеловдан
Драговићи Ђулићи, Цецуни, Дапсићи, Беране; [Ивањица, Добри До, Јасеновица/Драићи]/Ивањица Аранђеловдан, Александровдан код Ивањице
Вушовићи Ђулићи Аранђеловдан
Ћулафићи Горње Луге, Улотина Аранђеловдан
    Спаховићи
    Аџићи
    Нововићи
Качамаковићи Плав муслимани
Мимовићи непознато Аранђеловдан
Аџијићи
    Аџићи Лијева Ријека, Слацко, Матешево, Горње Луге; Бјелојевићи/Поља Колашинска Аранђеловдан
Бабовићи Коњухе, Ђулићи, Сућеска, Будимља, Петњик, Доње Луге, Беране; [Жањиц/Радованићи, Бргули]/Луштица, Широке Њиве/Прокупље, Грабовац/Трстеник, [Трнава,  Мршинци]/Чачак, Гојна Гора/Горњи Милановац, Думаче/Врачевић/Лајковац, [Коцељева, Леска/Свилеува]/Коцељева Аранђеловдан, Николице на Луштици, Петковдан у Грабовцу, Александровдан у Мршинцима, Никољдан у Гојној Гори, Врачевићу и Коцељеви
    Вукашиновићи Коњухе
    Ивановићи Коњухе
    Миљановићи Коњухе
    Алексићи Коњухе
    Ћосовићи Коњухе
    Вучетићи Коњухе
    Шћепановићи Коњухе
    Радивојевићи Коњухе
    Бацовићи Коњухе
    Радошевићи Коњухе
    Борикићи Коњухе
    Перковићи Коњухе
    Ћутовићи Коњухе
    Рајовићи Коњухе
    Аксовићи Коњухе
    Обрадовићи Коњухе
    Лулевићи Коњухе
    Мијушковићи Коњухе
    Лаковићи Коњухе
    Вуковићи Ђулићи, Сућеска
    Мањићи Ђулићи
    Цакићи Ђулићи
    Малурићи Ђулићи
    Цитовићи Ђулићи
    Бркљићи Будимља
    Тошковићи Будимља
    Арсовићи Будимља
    Цалићи Будимља
    Радојевићи Будимља
    Отовићи Петњик
    Стојнићи Петњик
    Обрадовићи Петњик
    Мањићи Петњик
    Шћепановићи Петњик
    Цветићи
        Радојевићи Зупче/Зубин Поток Аранђеловдан
    Нововићи [Доњи Дајићи, Ивањица]/Моравица, [Себечево, Слатина]/Нови Пазар Александровдан
Оровићи Лијева Ријека, Црни Врх Аранђеловдан
Кочановићи Коњухе, Мурино Аранђеловдан
Вујовићи непознато Аранђеловдан
Салевићи Салевићи; [Ивањица, Врлетнице/Добри До]/Ивањица, [Врдила, Јарчујак, Конарево, Мусина Река]/Краљево Аранђеловдан, Александровдан у Србији
    Бандовићи Салевићи Аранђеловдан
    Радојевићи Салевићи Аранђеловдан
    Радосављевићи Салевићи Аранђеловдан
    Вукадиновићи Салевићи Аранђеловдан
    Митровићи Салевићи Аранђеловдан
    Ђековићи Салевићи Аранђеловдан
    Матовићи Слатина Аранђеловдан
    Бутрићи Сјеножета Аранђеловдан
    Саљевићи исељени муслимани
Зујовићи Доња Ржаница, Беране; Нови Пазар муслимани
Мијатовићи Присоја Аранђеловдан
Томовићи Сеоце Аранђеловдан

Мијомановићи

Рабљени
    Делевићи Горажде, Пешца; Топлица Аранђеловдан
        Цемовићи Буче, Лужац, Беране Аранђеловдан
    Јоксимовићи Буче, Пешца Аранђеловдан
    Мићовићи Буче, Лужац, Беране Аранђеловдан
    Бојичићи Буче, Будимља Аранђеловдан
    Малишићи Долац, Пешца; Радавац/Пећ Аранђеловдан
        Недићи Пешца Аранђеловдан
    Ћеранићи Виницка; [Затон, Брестовик, Дубово, Змијанац, Годуша]/Бихор, [Бутуриће, Костеница]/Бистрица Аранђеловдан, у Бихору и Костеници су муслимани
    Марковићи Пешца; Пашино Гувно/Нови Пазар Аранђеловдан
    Штипаљи Маште Аранђеловдан
Зечевићи Лијева Ријека, Веруша, Виницка, Пешца, Беране; Југовићи/Никшићка Жупа, Дрпе/Кленак/Бањани, [Гунцати, Брњица]/Ужице, Радавац/Пећ Аранђеловдан, Јовањдан у Бањанима
Брајотићи  
    Саичићи Виницка, Беран Село, Беране Аранђеловдан
        Мутапи Рудник, Прислоница/Чачак, Галовић/Коцељева, Горње Кошље/Љубовија Аранђеловдан
    Масловарићи Сућеска, Ђулићи, Божићи, Драгосава, Беране; Каралићи/Драићи/Ивањица; Тврдошево/Нови Пазар Аранђеловдан, Александровдан код Новог Пазара
        Дубаци Ђулићи, Божићи, Долац, Црни Врх Аранђеловдан
Вукићевићи Сунга, Забрђе Аранђеловдан
Губеринићи Грби До, Коњухе, Сеоце, Беране Аранђеловдан
    Мишковићи Горњи Васојевићи, Беране Аранђеловдан
    Вуковићи Горњи Васојевићи, Будимља Аранђеловдан
    Лепосавићи Горњи Васојевићи Аранђеловдан
    Ђерковићи Ђулићи Аранђеловдан
    Туровићи Горњи Васојевићи Аранђеловдан
    Фатићи Коњухе, Цецуне, Ђулићи, Мурино; Скић/Плав Аранђеловдан, у Скићу су Муслимани
    Нововићи Цецуне; Каралићи/Драићи/Ивањица Аранђеловдан
    Ђокићи Цецуне, Беране Аранђеловдан
    Ђелеши Цецуне Аранђеловдан
    Трубљани Годуша/Бихор, околина Тутина муслимани
Јововићи Коњухе, Ђулићи Аранђеловдан
    Савовићи Коњухе Аранђеловдан
Вучелићи Коњухе, Улотина; Јабланица Аранђеловдан
Вујовићи Коњухе Аранђеловдан
Стијовићи Сеоце, Сућеска, Маште; Ртари/Лучани, [Ивањица, Добри До]/Ивањица Аранђеловдан
    Томовићи Ртари/Лучани Аранђеловдан
    Арнаути Ртари/Лучани Аранђеловдан
Јочићи Трепча; околина Крушевца Аранђеловдан
Ћорци-Шуњевићи Машница, Дапсићи Аранђеловдан
Бајићи Полица Аранђеловдан
Шарбајићи Маште Аранђеловдан
Крушчићи Крушчићи, Опасаница; Бјелојевићи/Поља Колашинска Аранђеловдан
    Крушке Добрско Село Аранђеловдан
    Лазовићи [Милаковићи, Бродарево, Гробнице, Мрчковина, Точилово]/Пријепоље; Врбица/Аранђеловац Аранђеловдан
Јованчевићи Долац Аранђеловдан
Бојићи [Бојићи, Редице]/Горња Морача, [Доње Липово, Плана, Требаљево]/Горњи Колашин, Градина/Шаранци; Добруш/Исток, Витомирица/Пећ, Бојићи/Јадар Аранђеловдан
    Луковићи Гајтан/Медвеђа Аранђеловдан
    Алексићи Србија Аранђеловдан
    Стојићевићи Србија Аранђеловдан
    Стојиљковићи Реткоцер/Медвеђа Аранђеловдан
    Живковићи Реткоцер/Медвеђа Аранђеловдан
Станимировићи
    Ремековићи Дупило Аранђеловдан
    Црнчевићи Дупило Аранђеловдан
    Ђуровићи Дупило Аранђеловдан
Ивчевићи
    Вукчевићи Глухи До Аранђеловдан
        Парађини Глухи До Аранђеловдан
        Махмутовићи
            Вукчевићи Зета Аранђеловдан
    Маротићи Глухи До Аранђеловдан
    Михаљевићи Глухи До Аранђеловдан
    Мишљени Аранђеловдан
    Остојићи Глухи До Аранђеловдан
    Јанковићи изумрли Аранђеловдан
Јововићи Глухи До Аранђеловдан

 

    Бановићи
    Ђуриновићи
    Никчевићи
    Павловићи
    Антовићи Глухи До Аранђеловдан
    Шаиновићи Глухи До Аранђеловдан
    Ђурићи Буковик/Глухи До Аранђеловдан
    Главичићи исељени Аранђеловдан
Вулетићи
    Ђурашићи Глухи До Аранђеловдан
    Бошковићи Глухи До Аранђеловдан
    Кнежевићи Глухи До Аранђеловдан
    Вуксановићи Глухи До Аранђеловдан
    Раичевићи Глухи До Аранђеловдан
Кумпреси Глухи До Аранђеловдан
    Вучићевићи Глухи До Аранђеловдан
    Војводићи Глухи До Аранђеловдан
    Бујићи Глухи До Аранђеловдан
    Маровићи Градац, Балабани/Зета Аранђеловдан
Крстићевићи
    Масоничићи Глухи До Аранђеловдан

 

        Шћепчевићи
        Вујовићи
        Јокићи
        Вукотићи
        Ђуковићи Глухи До Аранђеловдан
        Шарчевићи САД Аранђеловдан
        Савићи Глухи До Аранђеловдан
        Јоветићи Бар Аранђеловдан
Гвозденовићи Глухи До Аранђеловдан

 

    Поповићи
    Радовићи
    Палићевићи
    Киковићи Глухи До Аранђеловдан
    Драговићи Глухи До Аранђеловдан
    Станишићи Глухи До Аранђеловдан
    Петрановићи Глухи До Аранђеловдан
Бранковићи Глухи До Аранђеловдан
        Ђуричићи Глухи До Аранђеловдан
Буковичани
    Бокани Буковик/Глухи До; Дрвар Аранђеловдан
        Ђуричићи Никшић Аранђеловдан
    Раичевићи Буковик/Глухи До Аранђеловдан
    Уљановићи изумрли Аранђеловдан
    Лекићи Буковик/Глухи До Аранђеловдан

 

        Живковићи
        Станишићи
        Вуловићи
        Живановићи Брајићи Аранђеловдан
    Рајковићи Буковик/Глухи До Аранђеловдан
    Калетићи
        Радаче Буковик/Глухи До Аранђеловдан
            Поповићи

(прибраћени)

Горњи Брчели/Брчели Аранђеловдан
        Лукићи Буковик/Глухи До Аранђеловдан
            Вуковићи [Круче, Улцињ]/Улцињ, Бар муслимани
Ђелошевићи Горњи Васиљевићи/Васиљевићи/Ивањица Александровдан

Неутврђено

Јанковићи Орлане/Подујево Александровдан
Машковићи Машница Аранђеловдан
Селмановићи Зогање/Улцињ муслимани
Селаковићи Сеништа/Нова Варош Аранђеловдан
Кујовићи Топлица, околина Крушевца Аранђеловдан
Алексићи Губеревац/Кнић Аранђеловдан
Благојевићи Кнић Аранђеловдан
    Туцаковићи Кнић Аранђеловдан
Жарковићи Витановац/Краљево Аранђеловдан
Танасковићи Витановац/Краљево Аранђеловдан
Милетићи Витановац/Краљево Аранђеловдан
Жујовићи Неменикуће и околна села/Сопот, Боговађа/Лајковац Аранђеловдан
Вукашиновићи Дубница/Сјеница, Радмиловић/Кнић Александровдан
Васојевићи Витановац/Краљево Аранђеловдан
Максимовићи Жабари/Ваљево Аранђеловдан
Ђенадићи Ратковац/Лајковац Аранђеловдан
Ратковићи Ратковац/Лајковац Аранђеловдан

 

    Петровићи
    Павловићи
    Јоксимовићи
    Лазићи
    Радивојевићи
    Петронијевићи
    Јовановићи
Видаковићи Ржаница/Љиг Аранђеловдан
Николићи Лис/Лучани Аранђеловдан
    Кочовићи Лис/Лучани Аранђеловдан
    Вучићевићи Лис/Лучани Аранђеловдан
    Ранђићи Лис/Лучани Аранђеловдан
Нешовићи [Суви До, Веље Поље]/Тутин, Грачани/Нови Пазар Александровдан
    Смаковићи
        Шмаковићи Суви До/Сјеница муслимани
Вулетићи Војниће/Нови Пазар Аранђеловдан
Петровићи Лукоцрево/Нови Пазар, Супње/Рашка Аранђеловдан
Нићифоровићи

(прибраћени)

Постење/Нови Пазар Аранђеловдан
Ојићи
    Алексићи Жуњевиће/Нови Пазар Александровдан
    Радојковићи Знуше/Нови Пазар Александровдан
    Синадиновићи Рајетиће/Нови Пазар
Радовићи Бобивик/Нови Пазар Аранђеловдан
Михаиловићи Себечево/Нови Пазар Аранђеловдан
Мањовићи
    Манојловићи Доња Бекова/Бекова/Нови Пазар Аранђеловдан
Павловићи Вучиниће/Нови Пазар Аранђеловдан
Бабићи Баре/Нови Пазар, Гркаја/Лепосавић Александровдан
Јовановићи Извори/Звечан Александровдан
Недељковићи [Жареви, Извори]/Звечан Александровдан
Миленковићи Жареви/Звечан Александровдан
Симовићи Лопужње/Нови Пазар Александровдан
Мартаћи Кончулиће/Рашка непознато
Маринковићи [Кућане, Супње]/Рашка Аранђеловдан
Дражовићи Луково/Рашка непознато
Јањовићи Орахово/Рашка Аранђеловдан
Нешовићи Панојевиће/Рашка Аранђеловдан
Јовановићи Лакићевска Мала/Придворица/Рашка Аранђеловдан
    Радојичићи Шиљицка Мала/Придворица/Рашка Аранђеловдан
Краговићи Вуча/Лепосавић непознато
Јовановићи Бресница/Звечан Аранђеловдан
Антонијевићи Јошевик/Звечан Александровдан
Глигоријевићи Рашчићи/Ивањица Аранђеловдан
Вишњићи Крајеви/Коритник/Ивањица Александровдан
Каралићи Каралићи/Драићи/Ивањица Александровдан
Николићи Кулизино Село/Драићи/Ивањица Александровдан
Јаћовићи Јаћовићи/Вионица/Ивањица Аранђеловдан
Вуковићи [Ивањица, Добри До, Будожеља]/Ивањица, Мрчајевци/Чачак Александровдан
Петровићи [Добри До, Кулизино Село/Дајићи]/Ивањица, Врх/Краљево, Кошково/Нови Пазар Александровдан
Шубашићи Саковићи/Медовине/Ивањица Александровдан
Мартиновићи Горњи Васиљевићи/Васиљевићи/Ивањица Александровдан
Мураковци Бијело Поље; Врбица/Аранђеловац Аранђеловдан
    Вукашиновићи Долови/Панчево Аранђеловдан
Божићи Бујановац/Винковци Аранђеловдан
Напомене:

Презиме – огранак братства чије презиме није у званичној употреби

Презиме – братство за које је утврђено да припада роду Васојевића

Презиме – братство за које је утврђено да не припада роду Васојевића

Места из којих потичу тестирани су обележена на исти начин.

За некадашња братства која су се разгранала или променила назив нису наведена места становања и крсна слава.

За родове чија братства празнују више крсних слава подвучена је најстарија крсна слава.

Места становања у ван племенске територије у Црној Гори су наведена у формату засеок/село/племе или област, а ван Црне Горе у формату  засеок/село/општина.

Поред самих Васојевића, за поједина братства ван Црне Горе се такође испоставило да припадају роду Васојевића иако немају такво предање. У следећој табели су та братства груписана према слави и вероисповести.

Братство Насеља Слава
Ступари Босанска Крајина Аранђеловдан
Врцељи Лика Ђурђевдан
Мрдаљи Ервеник/Далмација Ђурђевдан
Јовановићи Раковац/Рашка Марковдан и Лучиндан
Радуловићи Книн/Далмација Митровдан
Мештеровићи Високо/Средња Босна Никољдан
Гргићи Вилуси/Градишка/Босанска Крајина Стевањдан
Радоје Подкрај/Гламоч/Босанска Крајина Стевањдан
Антићи Брвник/Шамац/Босанска Посавина Часне Вериге апостола Петра
Влаисављевићи „Папини“ Брезовац/Михаљевац/Кореница/Лика, Зрењанин/Банат Часне Вериге апостола Петра
Ђурђевићи Стричићи/Бања Лука/Босанска Крајина Часне Вериге апостола Петра
Комљеновићи Велики Градац/Глина/Банија Часне Вериге апостола Петра
Милићи Тријебово/Мркоњић Град/Босанска Крајина Часне Вериге апостола Петра
Новаковићи Новаковићи/Брдо/Мркоњић Град Часне Вериге апостола Петра
Радовановићи Пожега/Западно Поморавље Часне Вериге апостола Петра
Здјелари Карловац/Хрватска непознато
Југе Постољани/Невесиње/Херцеговина муслимани
Кавази Босански Петровац/Босанска Крајина муслимани
Канлићи Горажде/Босанско Подриње муслимани

Припадност муслиманског братства Југа из Постољана код Невесиња роду Васојевића је од великог значаја јер се с обзиром да то да су Југе староседеоци у околини Невесиња потврђује порекло целог рода из Херцеговине. Међутим, на основу доступних историјских извора се не може рећи када је тачно дошло до раздвајања Васојевића и Југа, као ни које место конкретно је матица овог рода.  Међу братствима за које се испоставило да припадају роду Васојевића, а да не нису у родослову овог рода, највише има оних које славе Часне Вериге апостола Петра, иначе изузетно ретку славу. За ова братства се сматра да су раније славила Петровдан, док Милан Карановић у свом истраживању становништва Босанске Крајине издваја групу родова са овом специфичном славом, која чини једну целину са родовима који славе Петровдан. Ту спадају Балабани, Влаисављевићи, Јерковићи, Ловрићи, Шарци и Шкорићи. За Балабане и Јерковиће је међутим установљено да припадају засебном роду и I2-PH908 грани, док остала наведена братства нису тестирана тако да је та веза доста упитна. С обзиром да међу породицама које славе Часне Вериге апостола Петра до сада нема тестираних који не припадају роду Васојевића, основано се може претпоставити да и остале породице, или барем огромна већина, такође припадају роду Васојевића. У следећој табели је списак братстава са овом славом који није коначан:

Братство Насеља
Дедићи [Дрниш, Миочић]/Далмација
Гаројевићи Црногорци/Имотски/Далмација
Јелићи [Биочић, Книн, Коњеврате, Стрмица, Тепљух, Уздоље]/Далмација
Манојловићи [Кањане, Марковац,Орлић,Развође]/Далмација
Нонковићи Смилчић/Далмација
Радеке [Бенковачко Село, Биљане Доње, Карин Доњи, Задар]/Далмација
Шкрбићи [Цетина, Книн, Кољане, Подосоје]/Далмација
Трифуновићи Риђане/Далмација
Ловрићи Двор/Банија

Васојевићима су генетски блиска и следећа братства, али се због разлика на одређеним маркерима не може тврдити да припадају истом роду иако је припадност истој грани извесна:

Братство Насеља Слава
Анђушићи [Драчево, Пожарно/Шћеница Бобани]/Требиње/Херцеговина Ђурђевдан
Косовићи [Драчево, Пожарно/Шћеница Бобани]/Требиње/Херцеговина Ђурђевдан
Радуловићи Шћеница Бобани/Требиње/Херцеговина Ђурђевдан
Пантелићи Доња Сипуља/Лозница/Јадар Митровдан
Деспотовски Скопље/Македонија Никољдан
Накићи Бујановац/Јужно Поморавље Никољдан
Муратовићи Хумци/Челић/Семберија муслимани
Ћеме Сарајево/Средња Босна муслимани

Међу овим братствима се издаваја род Бобана са крсном славом Ђурђевдан из истоименог племена на подручју између Требиња и Равног.

Генетски профил рода

Васојевићи припадају E-V13>Z1057>PH1246>BY14151 грани чија је старост на YFull процењена на 4900 година. До сада је потврђено да овој грани међу Србима припада једино род Рајовића, а на основу хаплотипа може се претпоставити да исто важи и за Шаранце. Рајовићи припадају једној од подграна BY14151, конкретно BY14161, док је за Васојевиће утврђено да не припадају ниједној до сада познатој подграни BY14151. Такође, Васојевићи немају ближих сродника ни међу до сада тестираним појединцима у свету. Због тога су Васојевићи донекле специфични јер су им по мушкој линији међу до сада тестиранима најближи родови са којима имају заједничког претка који је живео током каменог доба на прелазу између мезолита и неолита што оставља доста простора за прецизније утврђивање тачне подгране која дефинише род Васојевића. Тестирани ван простора бивше Југославије за које је потврђено да припадају BY14151 грани потичу из Велике Британије, Грчке, Ирске, Италије, Мађарске, Украјине, Швајцарске и Шведске, док је један припадник ове гране из Саудијске Арабије. Сматра се да је матица ове гране највероватније у Грчкој.

Хаплотип Васојевића на 111 маркера по FTDNA редоследу је приказан у следећој табели.

DYS393 DYS390 DYS19 DYS391 DYS385 DYS426 DYS388 DYS439
13 24 13 10 16-18 11 12 11

 

DYS389i DYS392 DYS389ii DYS458 DYS459 DYS455 DYS454 DYS447
14 11 31 15 9-9 11 11 26

 

DYS437 DYS448 DYS449 DYS464 DYS460 YGATAH4 YCAII DYS456
14 20 32 14-16-17-17 9 11 19-21 16

 

DYS607 DYS576 DYS570 CDY DYS442 DYS438 DYS531 DYS578
12 18 19 30-33 11 10 10 8

 

DYF395S1 DYS590 DYS537 DYS641 DYS472 DYF406S1 DYS511 DYS425
15-15 8 11 9 8 11 10 ?

 

DYS413 DYS557 DYS594 DYS436 DYS490 DYS534 DYS450 DYS444
23-24 18 11 12 12 16 7 12

 

DYS481 DYS520 DYS446 DYS617 DYS568 DYS487 DYS572 DYS640
22 18 12 13 12 15 11 11

 

DYS492 DYS565 DYS710 DYS485 DYS632 DYS495 DYS540 DYS714
11 11 ? ? ? ? ? ?

 

DYS716 DYS717 DYS505 DYS556 DYS549 DYS589 DYS522 DYS494
? ? ? ? 12 ? ? ?

 

DYS533 DYS636 DYS575 DYS638 DYS462 DYS452 DYS445 YGATAA10
12 ? ? ? ? ? ? ?

 

DYS463 DYS441 YGGAAT1B07 DYS525 DYS712 DYS593 DYS650 DYS532
? ? ? ? ? ? ? ?

 

DYS715 DYS504 DYS513 DYS561 DYS552 DYS726 DYS635
? ? ? ? ? ? 23

 

DYS587 DYS643 DYS497 DYS510 DYS434 DYS461 DYS435
? 12 ? ? ? ? ?

Географска присутност рода

Род Васојевића је превасходно груписан у на племенским територијама Васојевића у Брдима (данашње општине Андријевица, Беране, Колашин и Подгорица) и Глухог Дола и Дупила у Црмници (данашња општина Бар). У сва три племена род Васојевића је појединачно најбројнији, док у прва два чини и апсолутну већину становништва. Поред наведних племена, Васојевићи чине апсолутну већину и у појединим насељима у Црној Гори као што су Бјелојевиће у Колашинским Пољима, Бојићи у Горњој Морачи и Мораково у Никшићкој Жупи. Појединачно гледано по насељима, највише Васојевића је у Беранама, док је Андријевица највеће место у коме су Васојевићи апсолутна већина становништва. Исељених Васојевића има широм Србије, а највише на Пештеру који је био успутна станица за исељавање у даље крајеве. У већем броју Васојевића има у Гружи, Колубари и Моравици.

Род Васојевића у Црној Гори 1914. године

Братства која припадају роду Васојевића, а немају предање о заједичком пореклу, превасходно су насељена у Босанској Крајини, Северној Далмацији и Банији, као и Херцеговини где је матица рода Васојевића.

Фотографије подручја матичног предела рода

Комови, фотографија Иван Вукићевић

Катун на Штавни, фотографија Иван Вукићевић

Стари део Андријевице, фотографија Иван Вукићевић

Црква Св. Архангела Михаила у парку Књажевац у Андријевици, фотографија Иван Вукићевић

Горње Луге, фотографија Иван Вукићевић

Поглед из Трешњева на Забрђе и Слатину, фотографија Иван Вукићевић

Истакнути припадници рода

Мојсије Зечевић (1780-1850) – игуман манастира Ђурђеви Ступови код Берана и главар Васојевића у првој половини XIX века. Рођен је у Виницкој где су се Зечевићи (грана Мијомановића) доселили са Лијеве Ријеке. Због својих блиских веза са династијом Петровић-Његош и ослањања на Црну Гору често је долазио у сукоб са турским властима те је у више наврата морао и да се склања у Црну Гору. Са  владикама Петром I и Петром II је заједнички радио на уједињењу Васојевића са Црном Гором што је и остварено осам година након смрти игумана Мојсија. Упорно је радио на враћању исламизираних Васојевића на православље у чему је у највећој мери и успео. Његовом заслугом је на Свеопштој народној скупштини Васојевића из 1829. или 1830. године усвојен Васојевићки закон у 12 точака по коме су Васојевићи познати као једино српско племе које је имало свој сопствени закон. Умро је у манастиру Ђурђеви Ступови у коме је столовао, а тамо је и сахрањен.

Никола „Консула“ Васојевић (1797-1844) – каријерни војник и дипломата у служби више европских земаља и титуларни кнез Васојевића. Рођен је у Лопатама и потиче од братства Пејовић (грана Лопаћана) које се временом иселило из племена, а најближи сродници су им Милошевићи због чега се у литератури може наићи на погрешан податак да је Никола од Милошевића. Након смрти оца Станише са мајком Јованом прелази у Горњу Морачу, њен родни крај, где се преудала за Глигора Радоњића. У Русију се сели са Требјешанима 1804. године када је пописан као Николај Глигоров Радоњић. Након завршетка школовања у војсци је дуже од деценије радио као инжењер. Око 1830. је пребегао у Турску где се бавио истим послом. Након тога је пројектовао српска утврђења за кнеза Милоша, да би једно време био и енглески конзул у Цариграду. По доласку у Црну Гору у почетку је био у добрим односима са црногорским владиком Петром II Петровићем Његошем од кога је и добио титулу кнеза Васојевића иако у самом племену није имао готово никакву власт. Познат је превасходно по свом неуспешном пројекту Кнежевине Холмије која би обухватала брдска и малесорска племена са седиштем у Васојевићима. Користећи бројне контакте у Европи које је стекао нудио је многим земљама савезништво своје будуће државе у замену за подршку, а римском папи и прелазак становништва будуће државе на католичанство. Због своје превртљивости и честих заокрета никада није наишао на озбиљнију подршку, како међу европским владарима, тако ни међу Васојевићима који су тежили уједињењу српског народа услед чега је дошао у сукоб са Мојсијем Зечевићем, али и Петром II Петровићем Његошем по чијем наређењу је и убијен у Доњем Загарачу где је и сахрањен.

Никола „Консула“ Васојевић

Миљан Вуков Вешовић (1820-1886) – Васојевићки војвода и капетан и сенатор Црне Горе. Рођен је у Лијевој Ријеци, матици Вешовића који су огранак Лопаћана. Након смрти свог стрица барјактара Милоша Спахова Вешовића, а затим и његовог сина Века, постаје Љеворечки барјактар уз одобрење турског паше у Скадру. Убрзо одлази на Цетиње где су му владика Петар II Петровић-Његош потврђује барјактарство и упознаје са својим наследником, будућим књазом Данилом, са којим се том приликом побратимио. Као главар Васојевића наследио је Мојсија Зечевића и наставио рад на уједињењу са Црном Гором, а за Васојевићког војводу и капетана, као и сенатора, постављен је 1853. када почињу борбе са Турцима. У рату из 1858. и 1859. године Васојевићи су у целости ослобођени од турске власти, међутим по споразуму са Турском једино су Горњи Васојевићи, и то не у целости, ушли у састав Црне Горе. Познат је и по томе што су под његовом и командом Новице Церовића Васојевићи и Дробњаци 1858. године освојили и похарали тада турски Колашин. Средином 1875. године под вођством војводе Миљана почиње устанак у Доњим Васојевићима који ће са краћим прекидима трајати све до 1878. године када су исцртане нове границе на Берлинском конгресу. Упркос војним успесима и проширењем Црне Горе у Полимљу, Доњи Васојевићи су остали у турским границама. Војвода Миљан је уживао огроман углед у читавој Црној, а захваљујући томе успео је и да унапреди племенске односе Васојевића са суседним Братоножићима и Кучима. Упамћено је да је увек био јако озбиљан, како у јавности, тако и у породици. Умро је непосредно након изненадне смрти сина бригадира Тодора Вешовића.

Миљан Вуков Вешовић

Петар Бојовић (1858-1945) – војвода српске краљевске војске. Рођен је у Мишевићима код Нове Вароши, а пореклом је из Бојовића код Андријевице од истоименог братства које је грана Лопаћана. У војсци је постепено напредовао, а за заслуге у Кумановској бици и Битољској бици током Првог балканског рата добио је чин генерала. У Другом балканском рату је био начелник Штаба Прве армије која је однела победу у Брегалничкој бици. За заслуге у Првом светском рату добио звање војводе 1918. године чиме је постао четврти, а уједно и последњи генерал који је понео то највише војно звање у Краљевини Србији и Краљевини СХС које је било у рангу фелдмаршала. Због неслагања са кадровском политиком у војсци  пензионисао се 1921. године. У Београду је живео повучено све до војног пуча од 27. марта 1941. године када је недељу дана касније постављен за Врховног инспектора целокупне војне силе Југославије. У Априлском рату је одбио да напусти земљу, тако да је заробљен од стране Немаца. У писму из 1942. године упућеном Дражи Михаиловићу подржао је четнички покрет на чијем је челу био (Југословенска војска у отаџбини). По завршетку рата крајем 1944. године претучен је од стране припадника ОЗНА-е услед чега је недуго затим и преминуо у јануару 1945. године. Комунистичке власти су грађанима преко радија под претњом кривичног гоњења забраниле да присуствују Бојовићевој сахрани на Новом гробљу у Београду.

Петар Бојовић

Слободан Милошевић (1941-2006) – председник Србије (1989-1997) и СР Југославије (1997-2000). Рођен је у Пожаревцу, а потиче из села Тузи код Лијеве Ријеке где живе Милошевићи који су грана Лопаћана. Као гимназијалац је 1959. године примљен у Савез комуниста Југославије у коме је постепено напредовао. На Осмој седници ЦКСКС 1987. године преузима власт у партији и од тада па све до 2000. године имаће апсолутну власт у Србији. 1990. године донет је нови устав Републике Србије којим су знатно смањене надлежности аутономних покрајина. Почетком сукоба у бившој СФРЈ најпре је покушао да спречи распад земље, да би 1991. у фингираном рату допустио одцепљење Словеније, а затим и Хрватске, односно њеног највећег дела. Под притиском западних земаља у потпуности одустаје од очувања СФРЈ те је 1992. године проглашена СР Југославија коју су чиниле Србија и Црна Гора. Са циљем укидања санкција СРЈ од стране САД и њених савезника 1995. године допушта хрватску окупацију Републике Српске Крајине којој, као ни руководство Републике Српске, није пружио било какву помоћ током акција Бљесак и Олуја. Исте године у име Републике Српске потписује Дејтонски споразум којим је Република Српска међународно призната као ентитет у оквиру Босне и Херцеговине. Након оружане побуне косовских Албанаца 1999. године одбија споразум у Рамбујеу којим би Србија пристала на референдум о независности Косова и Метохије услед чега долази до НАТО агресије на СРЈ која је завршена повлачењем војске и администрације СРЈ са АП Косово и Метохија, али и усвајањем Резолуције Савета безбедности ОУН 1244 којом је формално потврђен суверенитет СРЈ над покрајином. Власт губи на изборима за председника СРЈ 2000. године, а 2001. године је ухапшен, а убрзо и испоручен на Видовдан у Хашки трибунал где му је суђено по оптужници за ратне злочине у Босни и Херцеговини и Хрватској. На суђењу се успешно сам бранио против највећим делом монтиране оптужнице чиме је у српском јавном мњењу знатно поправио нарушену слику о себи. Услед недостатка адекватне здравствене неге умро је у притвору 2006. године не дочекавши изрицање пресуде.

Данило Лазовић (1951-2006) – прослављени српски глумац. Рођен је у Бродареву код Пријепоља, а потиче из оближњег села Милаковићи. Лазовићи из тог села славе Аранђеловдан, а према предању су се због крвне освете доселили из Лијеве Ријеке. Крушчићи из Лијеве Ријеке имају предање по коме „Лазичићи“ у Милаковићима потичу од њих, а како тог презимена нема у Милаковићима, јасно је да се ради о Лазовићима. Дипломирао је на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду 1974. године, а прву значајнију улогу остварио је у ТВ серији „Отписани“ исте године. Глумио је у великом броју позоришних представа, филмова и ТВ серија, а најзапаженија му је улога Шћепана Шћекића из ТВ серије „Срећни људи“ која је снимана од 1993. до 1996. године. У јавности је познат по својим патриотским ставовима. Залагао се између осталог и за увођење веронауке као обавезног предмета. Из центра Београда се преселио на Авалу 1996. године, а од тада је увек истицао предности живота на селу. Био је члан Међународног одбора за истину о Радовану Караџићу. Умро је у Београду од инфаркта у 55. години живота.

Особине рода

Васојевићи су првих пар векова по доласку у Лијеву Ријеку у великој мери живели изоловано и без већих утицаја са стране. Захваљујући томе што је њихова племенска област била забачена нису били честа мета турских напада, а услед тога што нису били измешани са братствима другог порекла  могли су несметано да развију сопствени племенски идентитет. Као и код суседних брђанских племена, патријархалност, горштачки менталитет и чврста морална начела су кључне одлике Васојевића. Ширењем на област Полимља, Васојевићи после дужег времена почињу да живе заједно са братствима другачијег порекла (које су Васојевићи називали Србљацима) што је довело до обостраних утицаја. Тако су рецимо Васојевићи у Полимљу знатно блаже нарави од сродника у Лијевој Ријеци, те подела на „Љеворечане“ и „Нахијаше“ није само географска, већ у великој мери и социолошка. Тако су Љеворечани импулсивнији, гласнији и одлучнији, а Нахијаши сталоженији, тиши и промишљенији. Поједине особине су карактеристичне за све Васојевиће и по њима се издвајају у окружењу, а сналажљивост је свакако најизраженија. У Црној Гори је позната изрека „Умије ка’ Васојевић“, a вероватно најбољи опис Васојевића дао је писац Григорије Божовић: „Нико се из нас не пробија кроз свет као Васојевићи и нико међу Динарцима не може бити довитљив и лукав кад је потребно као Васојевићи. Једини су Васојевићи који су под Турцима од Турака земљу освајали и дошли до више Пећи, до Бихора и Пештера. Без прекида. Нико својој мети упорније не хода од Васојевића.“. И заиста, ниједно друго племе није успело да се прошири у толикој мери да не само што је територијално и бројчано постало најбројније, већ и далеко најутицајније у читавој Црној Гори након Његуша из којих потиче династија Петровић-Његош. Тако су Васојевићи једино племе по коме је у 19. веку назив носила нека од нахија у Црној Гори, а у 20. веку и област. Услед тога Васојевићи више него и једно друго племе са поносом истичу своју племенску припадност, а ретко пропуштају прилику да истакну како су највеће српско племе. Битно је нагласити да Васојевићи нису истовремено и најбројнији род у Црној Гори јер су поједини родови, иако малобројнији у својим племенима, укупно бројнији услед насељавања области ван граница њихових племена.

Када су у питању предања, Васојевићи се у одређеној мери издвајају у односу на суседне веће родове. Док су се код других Брђана усталила предања о пореклу од Мрњавчевића, Дрекаловића, Бранковића и друге средњовековне властеле, код Васојевића се усталило предање о пореклу од, ни мање ни више, него од Немањића. Такође, док су за време ослобађања Србије друга племена својатала бројне војводе, Васојевићи су својатали никог другог до Карађорђа. Теорију о пореклу од Васојевића су заступали и поједини Карађорђевићи. Хаплогрупа Немањића још увек није утврђена, тако да ни предање Васојевића о пореклу од њихове лозе није оборено, међутим на основу ДНК резултата Кузмића који су блиски рођаци Карађорђевића, основано се може рећи да Карађорђевићи не припадају роду Васојевића.

Укорењеност Косовског култа и споменута предања о сродству са наистакнутијим српским владарским династијама сигурно су допринели чињеници да је српски национални идентитет код Васојевића увек био изнад регионалног црногорског идентитета и припадност црногорској држави. То је посебно дошло до изражаја током 1918. године када су Васојевићи подржали Подгоричку скупштину на којој је проглашено уједињење Црне Горе са Србијом, а недуго потом и учествовали у гушењу Божићног устанка. Исто тако, током Другог светског рата Васојевићи су масовно учествовали у четничком покрету као противтежи партизанском покрету иза кога је стајала Комунистичка партија са својим програмом стварања засебне црногорске нације и републике. И у данашње време када се Црна Гора у великој мери одрекла свог српског идентитета, Васојевићи су наистакнутији род у Црној Гори чији се припадници већински изјашњавају као Срби и залажу за јединствену државу српског народа.

Коришћена литература

  • Андрија Јовићевић, Плавско-Гусињска област, Полимље, Велика и Шекулар, Београд 1921.
  • Андрија Лубурић, Дробњаци, Београд 1930.
  • Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у турској граници, Београд 1905.
  • Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у црногорској граници, Београд 1903.
  • Бранислав Ђурђев, Постанак и развитак брдских, црногорских и херцеговачких племена, Титоград 1984.
  • Вукота Миљанић, Аким Миљанић, Презимена у Црној Гори, Београд 2007.
  • Давид Лалић, Војвода Миљан Вуков Вешовић
  • Ејуп Мушовић, Становништво Сјеничког и Тутинског краја, Београд 1989.
  • Јован Вукомановић, Црмница, Београд 1988.
  • Љубомир М. Марковић и Светислав Љ. Марковић, Становништво Моравичког Старог Влаха, Београд 2002.
  • Милан Пековић, Никшићка Жупа, Београд 1974.
  • Милисав Лутовац, Бихор и Kорита, Београд 1967.
  • Милисав Лутовац, Ибарски Колашин, Београд 1954.
  • Милош К. Војиновић, Тадија Б. Бошковић, Попис домова у новим крајевима Краљевине Црне Горе 1913. године, Колашин 2015.
  • Миодраг-Мишо Н. Вуловић и Зоран Н. Вуловић, Трешњево – Завичај братства Вулевића, Београд 2000.
  • Мирко Вукићевић, Вукићевићи из Трешњева и њихови коријени, Андријевица 2015.
  • Петар Ж. Петровић, Рашка – Антропогеографска истраживања – Књига II, Нови Пазар 2010.
  • Предраг Влаховић, Бродарево и његова околина, Београд 1968.
  • Радослав Д. Бабовић и Миљан В. Бабовић, Братство Бабовићи, Београд/Коњухе 2000.
  • Радослав Ј. В. Вешовић, Племе Васојевићи, Сарајево 1935.
  • Рајко Раосављевић, Морача, Ровца, Kолашин, Београд 1989.
  • Risto Kovijanić, Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima – Knjiga I, Cetinje 1963.
  • Risto Kovijanić, Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima – Knjiga II, Cetinje 1974.
Share




Facebook коментари:

5 мишљења на „Род Васојевића

  1. Јанко

    Заиста сјајан текст и драго ми је што је потврђена прича да Васојевићи потичу из Херцеговине ка Невесињу и Фочи. А о бајкама да су били католици и причали албански, као и за остала Брђанска племена мислим да не вреди трошити ни речи, јер је више него очигледно да су то чисте глупости. И због тога ми је драго да се бавите овом тематиком и недозвољавате да бајке са сајтова из нашег западног суседства постају истина, а историјски извори и књиге гурнуте у страну. Ово је од великог значаја данас, што се, између осталог, фокусирате на та племена у Црној Гори, због целокупне политичке ситуације. Не мора неко да буде И2 хаплогрупе да би био Србин. Та хаплогрупа јесте дошла са Србима на Балкан, али су се Срби као народ од тад развили када су се припадници других група, највише Е1б, стопили са тим старим Србима и формирали Србе као народ какав знамо данас. Рећи Васојевићу који је дуже од 600 година, да није Србин – припаднику племена које говори српски, има српску културу, српске обичаје (са наравно, додацима, у зависности ко у ком крају живи), па и српски менталитет, српски идентитет и племену које је заиста допринело доста свом српском народу – то је будалаштина. Васојевићи су заиста једно велико право српско племе и то треба истицати.

    Што се тиче Карађорђа и гране I2-PH908, колико знам, сами Карађорђевићи су тако сматрали, па је подигнута плоча у част Петра Карађорђевића када је обишао једно село у Васојевићима, одакле су потекли. А и ликом и понашањем, нпр Карађорђе представља типичног динарца. Ипак, знамо да Карађорђевићи припадају грани I2-PH908, а Васојевићи великом већином хаплогрупи Е, али међу њима сте споменули и поједина братства са I2-PH908. Под претпоставком да су ипак Карађорђевићи знали барем приближно одакле су дошли, а и не верујем да би се неко тек тако „ухватио“ династије и то из периода када та династија влада, за разлику од других племена која су по одређеним (погрешним, а некад не) логикама разматрали друга племства из Средњег века, претпоставимо да су преци Карађорђа били из Васојевића. Онда да имамо два сценарија: Први да су Карађорђевићи из неког из тих братстава, а други, да су однекуд дошли у Васојевиће, а судећи по миграцијама, једини могући начин је да су дошли негде са југа, вероватно области низије у Зети. Како се очигледно да сте упознати са стручном литературом и да познајете материју изузетно добро, а и сам сте пореклом Васојевић, чини ми се да сте тако негде споменули, можда грешим, занима ме које је Ваше мишљење поводом целокупне ове тематике везане за Карађорђевиће и Васојевиће – од ове претпоставке коју сам изнео, до њених последица (ова два сценарија).

    1. Јанко

      Само да се исправим, најмање 600 година, јер је речено да су Васојевићи још од почетка 15. века споменути, а и да су се још и тада осећали као Срби, а с обзиром на ситуацију тада, поготову што се ради о Херцеговини, то иде далеко у још даљу, доста даљу прошлост од тога. Него, чисто да се не схвати погрешно, морао сам да додам.

    2. Иван Вукићевић Аутор чланка

      Управо тако, данас на основу ДНК резултата лако можемо да утврдимо која су предања тачна, а која измишљена. Исто важи и за разне теорије које су изношене последњих неколико деценија о пореклу брђанских родова.
      За приче о пореклу Карађорђевића од Васојевића су подједнако „заслужне“ обе стране. Поједина братства у Васојевићима (највише Ђуришићи) су искористила прилику да својатају ову династију јер су Карађорђеви преци једно време боравили у Васојевићима, док је Карађорђевићима вероватно боље звучало да се издају за потомке Васојевића који су важили за највеће српско племе, него за породицу непознатог порекла. Кнез Александар Карађорђевић, син Карађорђев, је рецимо знао да је његова породица даљим пореклом из Врања у Зети, да би његови потомци краљ Петар I и краљ Александар I форсирали причу о васојевићком пореклу Карађорђевића. Иначе, судећи по хаплотипу, Кузмићи највероватније не припадају I2-PH908 грани, већ некој од других подграна I2-CTS10228>Y3120 гране.

      1. Јанко

        Хвала на кратком и добром објашњењу.
        Што се тиче Васојевића, споменути су стари родови у Херцеговини који су им веома блиски. Видео сам да сте обрадили резултате за тестиране Србе из Херцеговине, па ме занима да ли је ова веза додатно потврђено тиме и када ћете унети резултате у табелу?

        1. Иван Вукићевић Аутор чланка

          Нема на чему! Досадашњи резултати из Херцеговине свакако указују на то да је матица рода Васојевића готово извесно из те области. Одмах по објављивању студије о становништву Херцеговине на којој се тренутно ради ће и сви преостали резултати бити унети у табелу.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

eight + eight =

Препоручени текстови

Најновије

Топ 10 тема на ДНК форуму

Коментари