Родови словенског и германског порекла у Црној Гори

ПИШЕ: Иван Вукићевић

Објављено: 19.11.2017. | Допуњено: 11.12.2017.

Увод

Новији слој становништва у Црној Гори превасходно чине припадници хаплогрупа које се везују за словенске и германске народе који су населили Балкан у раном средњем веку. Тако се CTS10228 грана  I2 хаплогрупе и R1a хаплогрупа на простору Црне Горе могу поистоветити са Србима који су се као словенски народ доселили на Балкан са Карпата, док се I1 хаплогрупа и М223 грана I2 хаплогрупе везују за поједине германске народе и племена чији су припадници доспели на Балкан под различитим околностима. У тексту Генетска слика Црне Горе је било више речи о хаплогрупама на простору Црне Горе, док ће овде у краћим цртама бити наведени сви родови за које је до сада утврђено да су словенског или германског порекла. Родови су груписани по гранама за које утврђено да им припадају преко SNP тестирања или се то основано претпоставља на основу резултата по маркерима. Битно је напоменути да припадност споменутим хаплогрупама не гарантује да су родови о којима ће бити речи у овом тексту заиста словенског или германског порекла, већ да се на основу досадашњих сазнања о миграцијама тих хаплогрупа тако нешто основано може претпоставити.

I1 хаплогрупа

I1-P109>Y3662>S14887>Y11203>FGC22046>FGC22045>FGC33034>FGC22054

Новљани су према предању српско племе и род из околине Травника у Босни од кога потичу Дробњаци. Најпре су се преко Херцеговине населили на поручју Бањана и Никшићких Рудина, да би одатле касније прешли у Дробњак. Основне групе братстава су Балотићи, Вуловићи, Добриловићи, Ђурјановићи, Калабићи, Косовчићи, Косорићи, Лазаревићи, Мандићи, Миличићи, Милошевићи, Милутиновићи, Омакловићи, Поповићи, Србљановићи и Церовићи, а према предању од Новљана су и Златнопојасовићи и Трепчани. Дробњаци највећим делом славе Ђурђевдан, док од већих братстава једино Мандићи славе Аранђеловдан у Дробњаку, а Никољдан у Бјелицама где живе Милешевићи који су према предању њихов огранак. За највећи број братстава је потврђено да су генетски сродна чиме је предање о заједничком пореклу потврђено. До сада је једино за Златнопојасовиће и Трепчане установљено да нису сродни осталим Дробњацима, односно да припадају I2 хаплогрупи. Исто важи и за Ћетковиће из Шекулара који имају предање да су од Церовића, као и за неколико братстава чија су матица Леденице и која су према предању пореклом од Мандића, а као и Ћетковићи припадају I2 хаплогрупи. С друге стране, за поједина братстава која имају другачија предања о пореклу се такође испоставило да припадају роду Новљана. То су Касалице из Дробњака, Булатовићи-Стајовићи из Мртвог Дубоког у Ровцима од којих потичу исламизирани Еровићи из Бихора, Станишићи из Вражегрмаца у Бјелопавлићима, Вранеши, Садиковићи и Фуртуле из Доњег Колашина, Кајевићи из Средњег Полимља, као и Шабановићи из Корита. Касалице из Дробњака су према предању од Ковачевића из Грахова што се испоставило као нетачно јер Ковачевићи припадају I2 хаплогрупи. Булатовићи-Стајовићи су, као и сви остали Булатовићи, према предању од Никшића-Гојаковића, међутим то је случај само са једним делом тог великог братства. Славе Лучиндан. Станишићи су према устаљеном предању огранак Бубића, међутим постоји и предање по коме су прибраћени Бубићима што ће се испоставити као тачно. Славе Петковдан. Вранеши су род из Доњег Колашина чији је родоначелник Херак Вранеш.  Јоксимовићи су према предању од Херака Вранеша, а захваљујући резултату њихових исељеника утврђено је да припадају роду Новљана. Славе Цвети. Исламизирани Даутовићи су према једном предању такође од Вранеша што ће се испоставити као истинито јер су сродни Јоксимовићима. Према истом предању су Даутовићима сродни Мушовићи и Хасанбеговићи, али се испоставило да су сва три братства разнородна, због чега се може закључити да су Мушовићи и Хасанбеговићи преузели споменуто предање од Даутовића. Садиковићи су муслиманско братство из Садића у Доњем Колашину које је према предању пореклом из Шаранаца. Фуртуле из Павиног Поља у Доњем Колашину такође припадају роду Новљана. Славе Аранђеловдан. Шабановићи су према предању од Муратбашића из Годијева који су сродни Мустајбашићима, Мушовићима и Муратбашићима. Када је у питању даље порекло Новљана, на основу припадности I1a1 хаплогрупи се може закључити да су скандинавског порекла. Новљани су по бројности четврти род у Црној Гори са 5,45% заступљености према анонимном истраживању.

I1-Z63>BY151>S2078>S2077>Y2245>L1237

Бајићи, Бијеловићи, Милојевићи, Миљанићи и Мркајићи су род који чине братства различитих предања о пореклу. Бајићи из Пљевље и околних села су према предању пореклом од Мартиновића из Бајица одакле су се у Пљеваљску област доселили преко Бандића и Колашина. С обзиром да Мартиновићи највероватније припадају J2a хаплогрупи, ово предање се може одбацити као нетачно. Бајићи славе Стевањдан. Бијеловићи, Миљанићи и Мркајићи из Бањана према предању потичу од заједничког претка Милисава који се доселио из Озринића, а даљим пореклом су из Метохије. Бијеловићи живе у Велимљу, Мркајићи у Петровићима, а најбројнији Миљанићи у истоименом селу. Од Миљанића су Бајчете у околини Пљевље. Сви славе Јовањдан. Милојевићи из истоименог села у Пјешивцима су пореклом са Чева, а доселили су преко Комана где су живели неко време. Презиме Милатовић данас не постоји, већ се сви презивају Росандић. Према предању су сродни Милатовићима у Вражегрмцима у Бјелопавлићима, међутим то предање се испоставило као нетачно јер Милатовићи припадају I2 хаплогрупи. Росандићи славе Јовањдан.

Љуљановићи из Куча су према устаљеном предању огранак Мрњавчића, док постоји и предње по коме су пореклом из Диноше у Грудама. Деле се на исламизиране Ледињане у Фундини и неколико братстава која чине већину Криводољана. Исељених Љуљановића-Криводољана има у Љешници у Бихору.  Љуљановићи-Криводољани славе Митровдан. Ледињани се деле на Мустафиће, Прековиће и Цуриће, а Љуљановићи-Криводољани на Лаловиће, Мијовиће и Перковиће и исељене Мирковиће у Љешници у Бихору. Исељених Љуљановића има и у Гусињу, Тузима и Подгорици. Међу Љуљановићима до сада нема тестираних, међутим на основу резултата исламизираних Калача из истоименог села код Рожаја се може наслутити да припадају I1-L1237 грани. Наиме, према устаљеном предању Калачи су од Милачића из Брскута у Кучима који су огранак Дрекаловића, а према другом предању су из Кривог Дола, такође у Кучима. Како Дрекаловићи припадају роду Куча и E хаплогрупи, прво предање се може одбацити, због чега се може претпоставити да су Калачи од Љуљановића из Кривог Дола који тамо живе заједно са Мрњавчићима који такође припадају роду Куча и E хаплогрупи. Калачима су сродни и Морачани из Мојковца који су према предању од Дуловића из Горње Мораче. Како је за Дуловиће утврђено да припадају G2 хаплогрупи, Морачани су највероватније од неког мањег братства из Горње Мораче које је живело са Дуловићима и од њих преузело славу Стевањдан.

I1-Z63>BY151>S2078>S2077>Y16435>Y16437

Пукићи су католичко братство албанског порекла из Старог Бара. Пореклом су из Пуке у Албанији по којој носе презиме.

I1-Z63>BY151>S2078>S2077>Y16435>Y16437>Y16434

Мацуре су староседелачки род са подручја племена Ровца, Доња Морача и Горња Морача за који се одувек сматрало да потиче од предсловенског становништва. У Црној Гори ниједно братство није задржало предање о пореклу од Мацура за разлику од исељених Мацура у Далмацији чијим је тестирањем утврђена хаплогрупа којој припада овај род. У Црној Гори је до сада једино за Неђељковиће из Роваца који су грана Драшковића утврђено да припадају роду Мацура, уместо роду Никшића како се очекивало на основу предања. У Ровцима и Доњој Морачи су новији досељеници често називали старинце Мацурама, међутим ниједно од до сада тестираних староседелачких братства из тог подручја не припада роду Мацура. За Мацуре се на основу хаплогрупе може закључити да су германског порекла. Крсна слава Мацура у Далмацији је Аранђеловдан, док Недељковићи славе Лучиндан.

I2 хаплогрупа

I2-CTS10228 гране и родови у Црној Гори

I2-CTS10228>Y3120

Дракуловићи су род који чини неколико братстава која према предању потичу од Дракула Мандића из Дробњака. Овом роду припадају Бојковићи из Вишњева у Грбљу, Андријашевићи и Кешељевићи из Вилуса у Грахову, Илићи и Лазовићи у Леденицама, Гојковићи у Мокринама код Херцег-Новог. Ови последњи имају предање о пореклу од Гојка Мрњавчевића, међутим то се може одбацити због славе коју деле са осталим споменутим братствима која их сматрају за рођаке. Према истом предању, од Дракуловог сина који је остао у Дробњаку потичу Јауковићи, међутим за њих је утврђено да су сродни осталим Дробњацима Новљанима. Сви Дракуловићи славе Ђурђевдан.

Караџићи у Васојевићима и Дробњаку су према устаљеном предању грана Лопаћана од Васојевића, а према мање прихваћеном предању су пореклом из Македоније где су живели под планином Караџицом. Утврђено је да нису сродни ни Васојевићима, али ни Петијевићима који су према предању потекли од Караџића. Славе Аранђеловдан.

Лужани су једно од првих српских племена које је населило простор данашње Црне Горе, конкретно долину реке Зете. Доласком Бјелопавлића, Пипера и Пјешиваца на простор данашњих истоимених племена Лужани делом напуштају своју дотадашњу област, а делом се прибраћују већим новодосељеним братствима, док је свега пар преосталих братстава задржало свест о лужанском пореклу. У Пјешивцима су од Лужана Мандалинићи и Шкулетићи који славе Јесењи Јовањдан, а од исељеника Богетићи из истоименог села који су прешли у Горовиће у Грбљу где славе Никољдан. У Бјелопавлићима су Петричевићи и Симоновићи, а највероватније и неколико других братстава која себе не сматрају за Лужане. То су Поповићи из Слатине који причају да су пореклом из Дукађина попут Бјелопавлића, Вујадиновићи и Калезићи који себе сматрају за Бјелопавлиће, као и Ковачевићи који имају предање о пореклу од истоименог братства из Грахова. Ковачевићима из Долова су према предању прибраћени Абејевићи и Муреновићи који су преузели њихово презиме, међутим не само што је утвђено да не потичу од Ковачевића из Грахова, већ се испоставило и да су Муреновићи заиста сродни Ковачевићима чиме је предање Муреновића о пореклу из Цуца доведено у питање. Највероватније се ради о давно разрођеним лужанским братствима од којих су се Абејевићи и Муреновићи касније прибратили бројнијим Ковачевићима. Симоновићи и Поповићи славе Симеондан, Ковачевићи-Муреновићи Јовањдан, а остала споменута братства Петковдан. У Пиперима су од Лужана Станишићи у Сеоцима, али и Црнци из истоименог предела који су према племенском предању огранак досељених Лутоваца. Оба братства славе Аранђеловдан. Од Црнаца су Стањевићи у Поборима и Дабковићи у Паштровићима. Стањевићи славе Јесењи Јовандан, а Дабковићи Никољдан. Од исељених Црнаца су вероватно и Ђедовићи, Радовићи и Склендери из Дробнића у Паштровићима који су досељени из Пипера у исто време као и Дабковићи. Ова три братства славе Малу Госпојину. Од исељених Лужана из Пипера су Вујотићи у селу Дуга у Братоножићима који славе Никољдан, а по селу које настањују се називају и Дужанима. Од свих наведених братстава једино су тестирани Ковачевићи (главна линија и Муреновићи), тако да тек остаје да се види у којој мери су лужанска братства међусобно сродна. Вељовићи, Муховићи и Османовићи су сродна братства из Бихора и Рожајске области и према предању од Булатовића из Роваца, па самим тим и Никшића, међутим испоставило се да им нису сродни на основу чега се може закључити да потичу од прибраћене гране Булатовића. Предак Вељовића се у Трпезе у Бихору доселио са два брата од којих су исламизовани Муховићи и Османовићи, да би одатле прешао у Бијелу Цркву код Рожаја. Вељовићи славе Лучиндан. Како је за Вељовиће установљено да су сродни Ковачевићима, може се претпоставити да су ова братства даљим пореклом од Лужана.

Паучинци су муслимански род из Паучине код Рожаја који је према предању пореклом из околине Ђаковице од албанског племена Гашана. Међутим, судећи по припадности I2 хаплогрупи која није присутна код других до сада тестираних Гашана, највероватније се ради о роду српског порекла. Деле се на Алијиће, Грлиће, Сеферовиће и Хусовиће.

Пилатовци из истоименог села у Опутним Рудинама према предању потичу од бана Пилата који је у средњем веку као властелин управљао тим подручјем, а поред ове области, насељавају и суседну билећку област у Источној Херцеговини. У Црној Гори се деле на Комнениће и Шекариће у Пилатовцима и Додере у Пиви. Славе Ђурђевдан.

Раичевићи и Шумановићи из Вражегрмаца у Бјелопавлићима су према сопственом предању Бјелопавлићи, док их остала братства у Бјелопавлићима сматрају за старинце у племену. С обзиром да Бјелопавлићи припадају E хаплогрупи ипак се ради о старијем слоју становништва.

Савићи су братство из Метеха код Плава које је пореклом из Роваца. Део Савића је прешао у Мурино у Васојевићима. С обзиром да нису сродни ниједном братству из Роваца, очигледно потичу од старијег слоја становништва из тог племена. Славе Лучиндан.

I2-CTS10228>Y3120>S17250>Y4882>A1328

Костићи и Лаловићи су братства из Пиве различитог порекла према предањима која чине један род. Костићи из Смријечна су староседеоци у Пиви и према предању су досељени пре Браниловића и Руђића. Славе Илиндан. Лаловићи из Борковића су према предању огранак Браниловића, али с обзиром да Браниловићи припадају N хаплогрупи, очигледно је да су им Лаловићи прибраћени. Деле се на Делиће, Лондровиће и Радовиће. Славе Јовањдан.

Ћетковићи у Шекулару су група братстава која је према устаљеном предању пореклом од Церовића из Дробњака. Међутим, за Церовиће је утврђено да припадају I1 хаплогрупи, као и остали Дробњаци. Ћетковићи су познати и под надимком Вајмеши, а према једном старијем предању надимак носе према свом претку војводи Вајмешу из XV века. Иако се то предање није очувало код Ћетковића, добија на значају с обзиром да је предање о пореклу од Церовића оборено. Исељених Ћетковића има у већем броју у суседним селима Ровца и Калудра, као и Горњим Селима. Славе Ђурђевдан.

I2-CTS10228>Y3120>S17250>PH908

Азанци, Комненовићи, Лутовци и Никшићи на основу досадашњих резултата по свој прилици припадају истом роду упркос различитим предањима о пореклу. Хаплотип овог рода је модалан за I2-PH908 грану у оквиру које је овај род уједно и најбројнији у Црној Гори. Азанци из Азана у Бихору се деле на Вукајловиће, Луковиће, Петровиће, Поповиће и Радошевиће. Према предању Вукајловића пореклом су из Озринића, док су према предању Поповића пореклом из Шекулара од Вуковића. С обзиром да нису сродни Вуковићима који припадају другој грани I2 хаплогрупе, ово друго предање се може одбацити као нетачно. Сви славе Јовањдан, сем исламизованих Новалића у Лагаторима који су огранак Вукајловића. Комненовићи из Бањана према предању потичу од Павла Орловића и доселили су се из Чарађа у Голији, међутим то свакако није случај јер нису сродни великим групама братстава са истим предањем. Некада су живели у Тупану, да би касније прешли у суседни Кленак. Раније су сви Комненовићи славили Јовањдан, док део братства данас слави Аранђеловдан. Лутовци су према предању пореклом из Пирота одакле су се доселили у Лутово у Братоножићима. Из Лутова су се исељавали у Пипере где су временом постали најбројнији род. Према устаљеном родослову се деле на Мрке и „Пипере“ (чије племенско име Лутовци својатају преко измишљеног претка Пипа), док се „Пипери“ даље деле на Вукотиће, Ђурковиће, Лазаревиће, Петровиће и Црнце. Међутим, за Мрке и Драгишиће у Радећи, који су према измишљеном предању грана Ђурковића, се зна да су старији слој становништва у племену, а за Црнце да су од Лужана. Сви Лутовци и њима прибраћена братства славе Аранђеловдан сем Божовића који славе Митровдан. За исељене Шћекиће у Средњем Полимљу је утврђено да нису сродни Лутовцима иако имају предање да су од Ђурковића. Од Лутоваца су највероватније и исламизирани Мемовићи-Црновршани који су се из Лутова преселили у Ћеклиће испод Црног Врха одакле су протерани у Никшић за време тзв. истраге потурица. Из Никшића су прешли у Црни Врх код Берана, село које су назвали по свом старом завичају, одакле су их протерали Васојевићи, да би се коначно населили у околини Бијелог Поља. Никшићи су према предању пореклом од Никше Грбљановића из Кртола чији је отац као властелин управљао тим делом Боке Которске, међутим о Грбљановићима нема историјских података који би потврдили ово предање. Никша је имао пет синова: од Радована су Требјешани из Никшићког поља, од Милутина су Драговољићи и Ливеровићи, Владимир се вратио на имање Никшиног оца, од Гезимира је већи број братстава у Никшићкој Жупи, а од Гојака су Гојаковићи у Ровцима који се деле на Булатовиће, Влаховиће, Срезојевиће и Шћепановиће. Док су се Требјешани услед бројних сукоба са никшићким Турцима раселили широм Црне Горе (највише их је у Горњој Морачи, Ускоцима, Љешанској нахији, Пиви, Никшићким и Опутним Рудинама), Никшићи у Никшићкој Жупи и Ровцима су се разгранали и чине већину становништва у тим племенима. За Булатовиће, који су једно од највећих братстава у Црној Гори, је утврђено да су разнородни те да поред Булатовића који су сродни осталим Никшића постоје још чак четири прибраћена рода у оквиру овог братства (две R1a гране, две I2 гране и једна I1 грана). Такође, код Драшковића из Роваца који су огранак Шћепановића постоји прибраћена грана која је пореклом од Мацура који припадају I1 хаплогрупи. Сви Никшићи славе Лучиндан. Срзентићи из Паштровића, који су се некада презивали Ћуде, имају предање о пореклу од Никшића који су у Паштровићима имали своје катуне. За сада нема тестираних Срзентића тако да ово предање остаје непотврђено. Срзентићи славе Никољдан у Паштровићима и Срђевдан у Љуботињу. Овом роду припадају и Кулизе из Доњег Бишева код Рожаја чија је хаплогрупа утврђена преко њихових исељеника из Србије. Према предању су пореклом из Куча што се може одбацити јер до сада ниједно тестирано братство из Куча не припада I2-PH908 грани. Кулизе славе Мратиндан.

Аџије, како гласи надимак једног огранка Николића-Павловића из Ластве у Озринићима, су према устаљеном предању од Николића чије презиме носе, односно Озринића Драгојевића, а према другом су пореклом из Никшића и прибраћени су Николићима. С обзиром да нису генетски сродни Озринићима, друго предање се може сматрати потврђеним. Аџије славе Аранђеловдан.

Бабовићи су братство из засеока Жањице у Радованићима на Луштици. Спадају међу староседеоце и славе Никољдан.

Бараћи и Стаматовићи су род који чине два братства која немају заједничко предање о пореклу. Бараћи су мање братство из Павиног Поља у Доњем Колашину о чијем пореклу нема довољно података. Бараћи славе Никољдан. Стаматовићи су староседелачко братство из Рогама у Пиперима. Њихових исељеника има на Златибору захваљујући чијим резултатима је утврђена хаплогрупа овог братства. Претпостављало се да су Стаматовићима сродни Рајковићи, друго староседелачко братство из Рогама, међутим шансе за то су на основу доступних резултата јако мале иако оба братства припадају I2-PH908 грани. Стаматовићи славе Аранђеловдан.

Беговићи из Расова код Бијелог Поља су муслиманско братство које важи за најстарије у тој области. Према предању су сродни Јаћимовићима, што се као што је већ споменуто испоставило као нетачно, и заједно потичу од ниже властеле која је владала тим подручјем до турске окупације када су Беговићи прешли на ислам да би задржали повластице.

Бездановићи из Комана су према предању пореклом из Невесиња одакле су се најпре доселили на Чево у Озринићима, да би одатле касније прешли у Комане. Бездановићи чине већину становништва у Зеленим Доловима, Милатама и Жупи Безданској, а насељвају и Балоче и Ораовицу. Деле се на Јовановиће, Пејовиће и Радоњиће и сви славе Аранђеловдан.

Бијелићи, Главичани, Ковачевићи и Пребирачевићи нису међусобно повезани предањима, али се испоставило да су генетски сродни. Бијелићи су група братстава из Матаруга код Пљевље која се дели на Гачевиће, Картале, Обрениће и Шарце и према предању су досељени из Гацка, док постоје и мишљења да су староседеоци. Славе Лазареву суботу (Лазаревдан). Главичани из Осредака су староседеоци у Доњој Морачи и не знају одакле су даљим пореклом. Славе Никољдан. Ковачевићи из Грахова су према предању пореклом из Старог Влаха и најбројније су братство у племену. Рођакају се са Церовићима из Дробњака за које је међутим утврђено да припадају I1 хаплогрупи. Исељених Ковачевића има у Језерима, а према предању од њих је и истоимено братство у Бјелопавлићима што се испоставило као нетачно јер припадају другој грани I2 хаплогрупе. Ковачевићи славе Ђурђевдан. Пребирачевићи су староседелачко братство из Пећарске у Бистрици. Од њих су исељени Балшићи у Драгосињцима код Краљева захваљујући чијем резултату је утврђен хаплотип овог братства. Славе Лазареву суботу (Лазаревдан).

Брбуни, како гласи надимак дела Петијевића из Мокрина, потичу од француског војника који се прибратио Петијевићима што је и генетски потврђено с обзиром да Петијевићи припадају E хаплогрупи. Међутим, имајући у виду да Брбуни припадају I2-PH908 грани може се претпоставити да се ради о војнику Србину који је регрутован у француску војску. Брбуни славе Јесењи Јовањдан, као и остали Петијевићи.

Бубање су братство из истоименог села код Берана о чијем пореклу постоји више предања од којих ниједно није прихваћено у некој већој мери. Према једном предању су из Цеклинске Жупе и раније су се звали Лаловићи, према другом су од Бубића из Бјелопавлића, а према трећем предању презиме су добили према бубњу. Оно што је заједничко свим овим предањима јесте да су Бубањама род Шаботићи из Бихора, међутим као што је већ споменуто, Шаботићи припадају G2 хаплогрупи име је утврђено да ова два братства нису сродна. Бубање славе Алимпијевдан.

Величани-Шаљани су највећи род из Велике у Васојевићима чији се предак Чера према предању доселио из албанског племена Шаље. С обзиром да до сада нема тестираних припадника I2 хаплогрупе међу Шаљанима, код којих иначе преовлађује R1b хаплогрупа, споменуто предање је у великој мери доведено у питање. Черани се деле на већи број братстава. Шаљићи из Горњег Полимља су пореклом из Велике и сматра се да су од Кнежевића који су огранак Величана-Шаљана, међутим за њих је установљено да припадају N хаплогрупи, односно роду Бањана. Сви Черани славе Никољдан.

Врбице су братство из Врбе у Његушима, а тамо су се доселили из истоименог села код Гацка. Део Врбица је узео презиме Вучковић према свом родоначелнику Вучку. Исељених Врбица има у Бања Луци и на основу резултата једног од ових исељеника је утврђено да припадају I2 хаплогрупи, али не и којој грани, међутим на основу резултата Суботића који се рођакају са Врбицама може се претпоставити да и Врбице припадају I2-PH908 грани. Славе Петковдан.

Гурешићи из Црнче у Бихору су према предању досељени из Роваца, а старином су из Врања у Зети. Славе Климањдан. Гурешићи имају предање да је од њих потекла династија Карађорђевић чему у прилог иде и то што Карађорђевићи такође имају предање о пореклу из Врања и што су у прошлости су славили Климањдан. Међутим, за Кузмиће из Мраморца код Смедеревске Паланке који су блиски рођаци Карађорђевића је установљено да нису сродни Гурешићима иако такође припадају I2 хаплогрупи, чиме је предање Гурешића оборено.

Дапчићи су род из Кртола који је према предању пореклом из Албаније. Деле се на већи број братстава од којих нека живе и у суседној Луштици. Већина братстава слави Срђевдан, док поједина братства славе Ивањдан.

Дупончевићи су староседелачки род из Великих Залаза у Његушима. Деле се на Гачевиће, Друговиће и Хрсовиће. У Катунској нахији многи сматрају да су од Матаруга, међутим то је мало вероватно с обзиром да припадају I2 хаплогрупи. Исељавали су се у Бјелице и околину Котора. Славе Врачевдан.

Живковићи у Јеринићима у Пиви су према предању од Церовића из Дробњака. Како је за Церовиће утврђено да припадају I1 хаплогрупи, ово предање се испоставило као нетачно. Живковићи славе Ђурђевдан.

Златнопојасовићи, Конатари и Поповићи-Дубљевићи су према предањима различитог порекла, међутим на основу досадашњих резултата може се сматрати да су генетски сродна. Златнопојасовићи из Дробњака су група братстава која је према предању сродна осталим Дробњацима, међутим не припадају истој хаплогрупи. Деле се на Гргуревиће, Гркиће, Ђериће и Јововиће. Славе Ђурђевдан. Конатари су братство из истоименог села код Бијелог Поља које је према предању пореклом из Куча. С обзиром да у Кучима до сада ни за једно братство није утврђено да припада I2 хаплогрупи, ово предање је вероватно нетачно. Од Конатара су према предању исламизирани Хаџибеговићи из Ботурића у Бистрици. Конатари славе Никољдан. Поповићи-Дубљевићи су братство из Пиве које је према устаљеном предању од Милића из Бјелица, док су према мање прихваћеном предању у Бјелице дошли из Бара где су се презивали Поповић. С обзиром да Дубљевићи нису генетски сродни Милићима, друго предање је свакако меродавније. Од Дубљевића су Поповићи у Тепцима у Језерима. И једни и други славе Ђурђиц.

Зубци су род и истоимено племе у Требињској области. У Херцег-Новом и околним селима има неколико мањих братстава која воде порекло из Зубаца, а међу њима су до сада тестирани Радановићи из Мокрина за које је потврђено да припадају овом роду. Радановићи славе Ђурђевдан, као и већина братстава досељених из Зубаца.

Кањоши су род који потиче из истоименог засеока у Буљарици у Паштровићима. Од њих је Кањош Мацедоновић, што наводи на помисао да је њихово старо презиме Мацедоновић. Међутим, Кањоши се као братство помињу знатно раније у Паштровићима због чега се може закључити да је Мацедоновић био надимак поменуте личности. Кањоши су се у потпуности иселили из Паштровића, а од њих су Пејаковићи у Љуботињу који славе Никољдан.

Лијешевићи су братство из Стијене у Пиперима које спада међу староседелачка у том племену. Од њих према предању потичу Доњаци из Цеклина који се деле на Вујановиће, Вукмировиће, Лопичиће и Стругаре, као и исељене Вукмановиће у Подгору. Према предању Доњака, Лијешевићи од којих потичу су пореклом Новљани и у Пипере су се доселили из Дробњака. Од Лијешевића потичу и Каљевићи из Дробњака за које је утврђено да припадају I2 хаплогрупи чиме је оборено предање о Лијешевића пореклу од Новљана. Међу Доњацима још увек нема тестираних због чега сродство са Лијешевићима још увек није потрвђено. Лијешевићи у Пиперима и Каљевићи славе Томиндан, а Доњаци славе Ђурђевдан.

Малешевци, Славујевићи и Суботићи су братства са ширег подручја Херцеговине за која се на основу досадашњих резултата основано може претпоставити да су генетски сродна. Малешевци потичу из Малина код Билеће одакле су се преселили у Опутну Рудину где су најбројнији род. У Црној Гори се деле на Алексиће, Јарамазе и Шупиће. Исељених Малешеваца има у селу Црна Гора у Пиви. За поједине исељене Малешевце је утврђено да припадају G2 и E хаплогрупама, међутим ту се ради о прибраћеним браствима с обзиром да тестирани Алексић припада I2 хаплогрупи. Сви Малешевци славе Игњатијевдан, по чему су јединствени не само у Црној Гори. Славујевићи су према предању из Бањске са Косова одакле су се доселили заједно са претком Мулина са којима се рођакају. Међутим, за Мулине је утврђено да припадају N хаплогрупи чиме је поменуто предање о сродству побијено. Славујевићи се деле на Крушчиће и Матовиће, а у Бањанима се може чути и да се ради о остацима Матаруга што је мало вероватно с обзиром на сродност са Малешевцима и припадност I2 хаплогрупи. Славујевићи славе Јовањдан. Суботићи из Леденица су према предању пореклом са Чева у Озринићима одакле су се доселили преко Врбе код Гацка. Сматрају да су сродни Врбицама у Његушима што се испоставило као нетачно јер иако оба братства припадају I2-PH908 грани међусобно ипак нису сродни. Исто тако, утврђено је и да Суботићи из Леденица нису сродни ни истоименом братству из Врбе које такође припада I2-PH908 грани. Суботићи у Леденицама славе Ђурђевдан.

Медини из Мединског Крша код Петровца у Паштровићима су једно од најстаријих братстава у племену које се спомиње још у XIV веку у повељи цара Душана. Медини су у једном тренутку сви прешли на католичанство, да би се већина касније под притиском осталих Паштровића вратила на православље због чега су преостали Медини католици прешли у Будву. Према једном предању су пореклом из Италије, док Медини у Будви сматрају да им је предак био лутајући витез из Шпаније. С обзиром да Медини припадају I2-PH908 групи која је типична за Србе, оба предања се могу одбацити. Православни Медини у  Паштровићима славе Томиндан, а католици у Будви славе Лучиндан.

Мијајловићи су братство из Игала код Херцег-Новог, а тамо су досељени из Бајкових Крушевица. Славе Јовањдан.

Мијановићи и Рачете су два сродна братства која су према предању пореклом из Зете. Одатле су прешли у Мале Цуце где су им били катуни, да би се предак Рачета даље иселио у Кавач код Котора. Мијановићи насељавају Круг и Меоца у Малим Цуцама, а њихових исељеника има у Кривошијама и Кртолама. Оба братства славе Никољдан.

Озрихнићи, како гласи старо презиме Озринића, су разгранати род из Катунске нахије. На Чево су према устаљеном предању досељени из Херцеговине и зову се по свом родоначелнику Озрихни, али због презимена које је временом скраћено (слово х је нестало) постоје и погрешна нагађања да се предак звао Озро или да су дошли са Озрена у Босни. Деле се на три велике групе братстава – Гардашевиће, Драгојевиће и Цаушевиће. За све три гране је утврђено да припадају истом роду чиме је потврђено предање о заједничком пореклу. Високим наталитетом су најпре постали већина у племену које је и преименовано по њима, да би се временом иселили готово сви старинци. Озринићи су етнички најмонолитније српско племе јер поред самих Озринића у племену живе једино два мала братства која су према предању другачијег порекла – Вулаши и Домазетовићи, с тим што се и за њих испоставило да припадају роду Озринића. Брешковци из Пјешиваца и Бањана који су пореклом са Чева такође припадају роду Озринића иако се сматрало да су исељени старинци. До сада се од бројних тестираних братстава која су према предању од овог рода једино за Антуновиће, Мијатовиће и Паповиће из Голије и Горњих Поља, Вуковиће из Пиве и Павловиће-Аџије из Озринића испоставило да су другачијег порекла. Због недостатка обрадиве земље у матици Озринићи су се у великом броју исељавали широм Црне Горе. Има их у Озринићима код Никшића, Грахову, Команима, Љешанској нахији, Никшићким Рудинама, Горњем Пољу, Пиви, Дробњаку, Језерима, Шаранцима, Пљевљи и Крајини. Сви Озринићи славе Аранђеловдан, сем у Крајини где су исламизирани. По бројности су трећи род у Црној Гори са 5,94% заступљености према анонимном истраживању.

Паровићи су братство из Биограда код Невесиња од којих потичу Шестовићи из Крупица у Затарју. Део Шестовића је касније прешао у Стожер у Доњем Колашину. Паровићи су према предању огранак Паповића из Казанаца у Голији, али с обзиром да Паповићи припадају R1a хаплогрупи, ово предање је највероватније настало као последица сличности презимена. Шестовићи славе Аранђеловдан.

Потарци су род који чини група братстава из области Доњег и Горњег Колашина која према предању потиче од Никшића, међутим иако су им генетски доста сродни, утврђено је да се ради о два засебна рода у оквиру I2-PH908 гране. Већина братстава се иселила из Црне Горе, а у Црној Гори је међу братствима која славе Лучиндан, славу свих исељених Потараца, једино за Татиће из Колашина утврђено да припадају овом роду. Њима су још сродни и Крвавци из Затарја који су према предању од Дедејића из Дробњака и славе Ђурђевдан.

Пуношевићи су род из Његуша чији родоначелник Пунош према предању потиче од властеле Војиновића. Пунош се из Гацка најпре преселио у Мужевице испод планине Његош у Бањанима, а одатле у Дуги До у Његушима. Пуношевићи су касније населили и Копито у Његушима, а има их и на Мирцу. Деле се на Водаловиће, Ђурановиће, Марићевиће, Милошевиће, Оташевиће и Параче у Дугом Долу и Богдановиће у Копиту. Већина Водаловића и Ђурановића је исељена из племена. Првих има у Глибацу код Никшића, као и у Кривошијама где се презивају Одаловић одакле је део прешао у Боку Которску и Ластву у Грбљу, а других такође у Боки Которској и Побрђу у Грбљу где су узели друга презимена. Оташевића има исељених у Горњој Ржаници у Васојевићима. Пуношевићи су некада сви славили Никољдан, да би већина братстава у Дугом Долу касније почела да слави Николице. Исељеници и даље славе Никољдан.

Рајковићи-Вражегрмци су најбројније братство из Брезојевице у Васојевићима. Према предању су из Вражгрмаца у Бјелопавлићима. Славе Врачевдан.

Рајковићи-Рогамљани су најбројније братство из Рогама у Пиперима и важе за један од старијих родова у том племену. Од њих су према предању и Латковићи, Радовићи и Рајковићи у Косијерима где чине већину становништва, а исељених Рајковића из Косијера има и у Његушима. У Пиперима славе Аранђеловдан, а у Косијерима Малу Госпојину.

Синђићи су староседелачко братство из Међуречја у Ровцима. Крсну славу Лучиндан су преузели од Никшића-Гојаковића.

Тмушићи из истоименог села у Полици у Васојевићима су према предању пореклом од Селаковића из Горње Мораче. С обзиром да Селаковићи припадају G2 хаплогрупи, а да је за Магделиниће из Богаја код Рожаја који су огранак Тмушића утврђено да припадају I2-PH908 грани, предање о пореклу од Селаковића је очигледно нетачно. Од Тмушића су још и Курпејовићи из Сеошнице код Рожаја. Тмушићи су по свему судећи староделечако братство у Средњем Полимљу. Славе Стевањдан.

Трепчани у Језерима су према предању Новљани, као и већина дробњачких братстава, међутим с обзиром да Новљани припадају I1 хаплогрупи, највероватније се ради о братству које се са Новљанима заједно преселило у Дробњак са поручја где су заједно живели. Из Трепче у Никшићким Рудинама су се доселили Међужваље у Дробњаку, а одатле у Тепца у Језерима одакле су се раширили и на суседна села тако да су појединачно најбројнији род у Језерима. Деле се на Раичевиће, Станишиће и Радуловиће. Раичевићи и Станишићи славе Ђурђевдан сем исељеника у Рудом Пољу у Дробњаку који славе Аранђеловдан, док Радуловићи славе Никољдан.

I2-Y3120>S17250>PH908>Z16983

Бјелоши су род из истоменог села код Цетиња које је својевремено било и самостално племе које се касније придружило Цетињу. Родоначелник Бјелоша се према предању доселио из села Грље у Зети. Деле се на Грљевиће и Јовановиће, док исељених Бјелоша има у Грбљу. Славе Јесењи Јовањдан у Бјелошима, а Никољдан у Грбљу.

Фуштићи су братство из Брскова код Мојковца. Према предању су потомци Саса који су радили у руднику Брскову. Генетски су сродни појединим Немцима што иде у прилог овом предању, као и њихово презиме које би могло бити српска верзија немачког презимена Фушт. Славе Мратиндан.

I2-CTS10228>Y3120>S17250>PH908>A5913

Жарићи, Милатовићи и Радечи су род који чине братства пореклом са Чева која међутим немају предање о заједничком предању. Жарићи из Мартинића у Бјелопавлићима су према предању од Војинића из истоименог села у Чеву и себе сматрају за огранак властеоског рода Војиновића. Љешњани из Роваца такође имају предање да су из Војинића код Чева и да су огранак Војиновића, али припадају другој подграни I-CTS10228. Жарићи славе Петковдан, славу коју су преузели од Бјелопавлића. Милатовићи су пореклом са Чева одакле су се преко Милата у Команима преселили у Вражегрмце у Бјелопавлићима. Према предању су сродни Милојевићима из истоименог села у Пјешивцима, али с обзиром да је за Росандиће који потичу од Милојевића је утврђено да припадају I1 хаплогрупи, ово предање се може одбацити. Славе  Петковдан. Радечи су се са Чева најпре преселили у Комане у исто време кад и Милатовићи, а одатле су прешли у Ново Село код Спужа и Гађи у Грађанима где се деле на Баше, Ђукановиће, Ђурашевиће и Укашевиће. Радечи славе Аранђеловдан у Новом Селу, а братства у Гађима славе Ђурђевдан.

I2-CTS10228>Y3120>Y4460

Кочани су муслиманско староседелачко братство из Годочеља у Горњем Бихору. Не знају одакле су се доселили, а о њиховом пореклу постоје разне теорије. Док поједини сматрају да су од неког турког војника, постоје и нагађања на основу презимена да су из Кочана код Никшића или Кочана у Македонији. I-Y4460 грана којој припадају је изузетно ретка на српском етничком подручју.

I2-CTS10228>Y3120>Z17855

Војводићи и Вуковићи из Шекулара према предању потичу од војводе Петра Шекуларца, као и Радмужевићи за које је установљено да припадају J1a1 хаплогрупи. Војводићи се деле на Булиће, Дашиће и Рмуше, док се Вуковићи деле на Бракочевиће, Живковиће и Јашовиће. Сви Војводићи и Вуковићи славе Јовањдан.

Војинићи су разгранати род чија братства настањују Ровца, Доњу Морачу и Горњу Морачу, а по Љешанској нахији одакле су досељени се називају и Љешњанима. Постоје два предања о пореклу њиховог родоначелника Богдана Војинића којима је заједничко то што га везују за властелу Војиновиће. Према првом предању Богданови преци су се најпре из Херцеговине доселили у Војиниће у Чеву, да би се Богдан преко Љешанске нахије са породицом преселио у Лијешње у Доњој Морачи (касније ће припасти Ровцима) које су назвали по истоименом селу из Љешанске нахије. Према другом предању Богдан је истог порекла као и Вукчевићи из Дражевине, а из Вучитрна су се најпре доселили Љешанску нахију, одакле су Боданови преци прешли на Чево. Из Чева се Бодан затим вратио у Лијешње у Љешанској нахији да би одатле прешао у Доњу Морачу. Међутим, како је за Вукчевиће утврђено да нису сродни Војинићима иако такође припадају I2 хаплогрупи, друго предање се може одбацити због чега се може сматрати да овај род потиче са Чева, а евентуално даљим пореклом из Херцеговине. Из Роваца су се исељавали у суседна племена Доњу и Горњу Морачу. Љешњани-Војинићи се деле на велики број братстава. У Ровцима славе Аранђеловдан, у Доњој Морачи Ћириловдан (Св. Кирила Словенског, стару славу овог рода), а у Горњој Морачи Св. Ћирила и Методија.

Љешњани су разгранати род из Дражевине у Љешанској нахији и Љешкопоља који према предању потиче из Љеша у Албанији. Деле се на Вукчевиће у Дражевини који у том племену чине већину становништва, Болевиће и Милијиће у Љешкопољу и исламизиране Аматбашиће који су живели у Подгорици до ослобођења овог града 1878. године када су се иселили у Турску. Зеци у Поборима, као и Мудреше и Маротићи у Цеклину, имају предање да су сродни Вукчевићима, међутим утврђено је да ова братства припадају G2 хаплогрупи. Сви Љешњани славе Ђурђиц. Иако припадност Љешњана I2-Z17855 грани још увек није потврђена, то се на основу хаплотипа основано може претпоставити.

Цеклињани-Горњаци су највећи род из Цеклина чији се родоначелник Лека према предању доселио преко Пипера из Вукли у албанском племену Клименти. Од Усен Леке, како се према предању албанских Клименти звао Лека, су у Климентима преостала братства Врата и Ђоновић у Селцима где се Лекин син преселио из Вукли. С обзиром да Вукли припадају роду Клименти односно E хаплогрупи, предање о Лекином сродству са албанским Климентима је оборено. Горњаци се деле на две групе братстава – Љешевиће и Вуличевиће. Исељених Горњака има у Папратници у Дупилу и Мартинићима у Бјелопавлићима. Лушчани у Васојевићима, Ђуричани, Ралевићи и Цеклињани-Величани у Васојевићима и околини Плава, као и Хадровићи у Бихору, имају предање да су од Ђурашковића који су грана Љешевића, али за ова братства је установљено да припадају E и G2 хаплогрупама, односно да нису сродна Горњацима. У Цеклину Горњаци славе Никољдан, док исељеници у Дупилу славе Аранђеловдан, а у Бјелопавлићима Петковдан.

I2-M223>CTS616>Y3721>Y3670>L1229

Меховићи, Пепељци и Фетићи су три муслиманска братства из Бихора и Корита која су према предању заједничког порекла из Куча. С обзиром да I2-L1229 грана до сада није забележена у Кучима нити код других исељеника из овог племена, ово предање је вероватно нетачно.

I2-M223>CTS616>CTS10057>L701

Миковићи су једно од 12 паштровских „племена“, односно родова који су управљали Паштровићима. Досељени су из Црмнице где су били ситна властела у средњем веку. Од Миковића су у Црмници преостали Ђалци, док се у Паштровићима поред оних који су задржали старо презиме деле на Андровиће, Греговиће, Давидовиће и Медиговиће. Миковићи славе Илиндан.

Поповићи-Барјактаровићи из Петњика и Калудре у Васојевићима према сопственом предању потичу од Николе Поповића од истоименог братства са Медуна у Кучима које је огранак Дрекаловића. Постоје и мишљења да су се доселили из Братоножића. За исламизоване Дудиће из Биохана код Тутина који потичу од Барјактаровића је утврђено припадају I2 хаплогрупи, а како Дрекаловићи припадају роду Куча и E хаплогрупи, може се закључити да је део предања о пореклу од Поповића са Медуна оборен. С обзиром на чврсто предање Барјактаровића о старијем презимену Поповић, највероватније потичу од истоименог староседелачког братства из Полимља. Барјактаровићи славе Никољдан.

R1a хаплогрупа

R1a-Z282 гране и родови у Црној Гори

R1a-Z282

Миочани су род који чине Кујовићи и Шуковићи из Миоске у Доњој Морачи и Обрадовићи из Горњих Села у Васојевићима. Према предању потичу од Хераковића из Његуша одакле су се према једној верзији преко Спужа, а према другој преко Ожеговица у Озринићима, населили у Миоску у Доњој Морачи. Одатле су Обрадовићи прешли у Горња Села. С обзиром да Хераковићи припадају E хаплогрупи, Миочани су највероватније од старијег слоја становиштва у Његушима. Од Обрадовића су Кнежевићи из Будимље и Отовићи у Бучу у Васојевићима, Зекићи у Радевој Мали код Рожаја, као и исламизирани Бабачићи и Реброње у Бихору и Скоци у Сипању у Коритима. Кнежевићи имају предање да су од херцеговачких Ераковића (који су грана Брешковаца) и да нису огранак Обрадовића, већ њима сродно братство, али то предање се може одбацити како због тога што Брешковци припадају I2 хаплогрупи, тако и јер је у супротности са предањима Обрадовића, као и Зекића који су се са Кнежевићима најпре доселили у Будимљу, а затим прешли у Радеву Малу. Крсна слава овог рода је Васиљевдан.

R1a-Z282>PF6155>M458>PF7521>Y2604>CTS11962>L1029

Антуновићи, Мијатовићи и Паповићи су три сродна братства која су према предању пореклом од Озринића-Цаушевића из Велестова у Озринићима. Из Велестова су се најпре населили у Шипачно у Горњем Пољу где су остали Мијатовићи, да би Антуновићи и Паповићи прешли у Казанце у Голији. С обзиром да Озринићи припадају I2 хаплогрупи, предање о пореклу од Цаушевића се може одбацити. Сва три братства славе Аранђеловдан.

Благојевићи, Бостанџићи и Кликовци су братства различитог порекла за која је установљено да припадају истом роду. Благојевићи из Буковца у Пиви су према предању староседеоци у том племену. У прошлости су се у потпуности иселили у Гацко, да би се после неког времена вратили у Буковац. Сматра се да су Алексићи у Малинском у Ускоцима такође од Благојевића, међутим за њих је утврђено да припадају роду Новљана и I1 халогрупи. Благојевићи славе Ђурђевдан. Бостанџићи су братство пореклом из Куча које се иселило у Тушињу у Дробњаку. Један брат је остао у Тушињи и њега су Зековићи, док је други брат отишао у Никшић и од њега су исламизирани Љувари. Код Зековића постоји и предање по коме су од Радоњића из Куча који су огранак Дрекаловића, међутим то предање се може одбацити јер Дрекаловићи припадају роду Куча и E хаплогрупи. Зековићи славе Никољдан. Кликовци из Зете су према предању од Вујошевића из Орахова у Кучима који су огранак Мрњавчића, међутим с обзиром да Мрњавчићи припадају роду Куча и E хаплогрупи, и то предање се може одбацити као нетачно. Кликовци славе Ђурђиц. Може се закључити да Бостанџићи и Кликовци потичу од најстаријег слоја становништва из Куча.

Кораћи су братство које настањује Главаца у Горњим Селима, Крље и Рујишта у Средњем Полимљу, Јоховицу у Бихору и Бјелошевину у Никшићкој Жупи. Пореклом су из Кораћ-дола у Братоножићима, а Кораћи у Никшићкој Жупи сматрају да су од Дармановића који су грана Братоножићи. Како Братоножићи припадају Q2 хаплогрупи, то предање се може одбацити јер се и у Братоножићима сматра да су Кораћи од старијег слоја становништва. Због тога се сумљало да су Кораћи можда од Букумира, међутим на основу хаплогрупе којој припадају Кораћи то очигледно није случај. Кораћи из Бихора су прешли на ислам, а део њих је променио презиме у Паламар. Православни Кораћи славе Никољдан.

Марковљани су група братстава из Шипачног у Горњим Пољима која је пореклом из Марковине у Озринићима. Деле се на Божовиће, Бошковиће, Мариће, Мићовиће, Радовиће, Стојановиће и Чоловиће. Према једном предању њима су сродни Мијатовићи из Шипачног и Антуновићи и Паповићи из Казанаца, међутим за ова братства је утврђено да припадају засебном роду у оквиру исте гране. Сви Марковљани славе Аранђеловдан.

Перишићи су староседелачко братство у Косијерима за које није познато одакле потичу. Некада су живели у засеоку Плоча, да би касније прешли у засеок Посајке. Славе Малу Госпојину.

Радовићи-Пљевљани су староседелако братство из Пљевљаске области. Од њих су Лончари из Рађевића код Пљевље на основу чијег резултата је утврђен хаплотип овог рода. Радовићи и Лончари славе Ђурђевдан.

R1a-Z282>Z280>Z92>Z685>YP270

Ћоровићи су муслиманско братство из Доњег Бихора. Потичу од Мехмед Ћор-паше који се доселио у Лозну након пада Осијека у аустријске руке. Етничко порекло Ћор-паше није познато сем што се зна да је био у служби Османског царства. Из Лозне су се исељавали у друга доњебихорска села, а највише у Ивање где су појединачно најбројније братство.

R1a-Z282>Z280>CTS1211>Y35>YP4278

Шаренци су род из околине Билеће који према предању потиче од Властелиновића из истог краја. У Црној Гори овом роду припадају Елезовићи из Церовице у Бањанима који су ту досељени из Грахова преко Вилуса, а према предању су пореклом са Косова. С обзиром на то да припадају роду Шаренаца предање о пореклу са Косова су највероватније преузели од других братстава из Бањана. Елезовићи славе Аранђеловдан, док Шаренци у околини Билеће славе Лазаревдан.

R1a-Z282>Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y2613>Y2609>Y2608

Секуловићи из Утрга у Подгору су према предању пореклом из Васојевића, а у Утргу су прибраћени Мијачима чије су презиме узели. Мијачи су од Абрамовића из Бјелица за које је установљено да припадају E хаплогрупи, а с обзиром да тестирани Мијач припада R1a хаплогрупи, може се претпоставити да је од Секуловића. Секуловићи као и остали Мијачи славе Митровдан.

Хасанбеговићи и Цвијовићи су род који чине два братства различите вероисповести и различитих предања за која се испоставило да су сродна. Хасанбеговићи из Павиног Поља у Доњем Колашину су према предању сродни Даутовићима и Мушовићима, међутим за Даутовиће је установљено да припадају роду Новљана и I1 хаплогрупи, а за Мушовиће да припадају R1b хаплогрупи чиме је то предање оборено. Хасанбеговићи су се између два светска рата иселили из Доњег Колашина, а од њих потичу Мелуновићи из Пријепоља преко којих је установљен хаплотип ових братстава. Цвијовићи из околине Пљевље према предању потичу од династије Бранковић, међутим за Корјениће од којих потичу Бранковићи је утврђено да припадају G2 хаплогрупи, због чега се ово предање може одбацити као нетачно. Цвијовићи су најбројнији Малим Крћама где живе у засеоку који носи њихово име. Славе Мратиндан.

R1a-Z282>Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y33>CTS8816>Y2902

Боројевићи из Доњег Краја на Цетињу су према предању из Старог Влаха одакле се доселио војвода Иван Боројев. Деле се на Боројевиће, Владисављевиће, Вушуровиће и Драгосављевиће-Шабане. Из Доњег Краја су се исељавали у Веље Село у Мркојевићима, Љуботињ и Томиће у Бјелицама одакле је део прешао у Шпиљаре код Котора. Боројевићи углавном славе Ђурђевдан, док у Томићима славе Петковдан, а у Шпиљарима Врачевдан. У Мркојевићима су исламизирани.

Мрке из истоименог села у Пиперима су према предању једна од две гране Лутоваца из Лутова у Братоножићима, међутим за њих се поуздано зна да су старији слој становништва у Пиперима што је генетика и потврдила. Мрке се деле на Буљевиће, Крчковиће и Латковиће. Исламизирани Барјактовићи и друга братства у Мркојевићима која су од њих потекла су пореклом из Мрка.  Исељених Барјактаровића има у Мужовићима у Љуботињу где се презивају Прље, а одатле су неки даље прешли у Улиће у Цеклину где живи истоимено братство и Лајковиће у Зети по којима се зове истоимено село. Мрке у матици славе Аранђеловдан, као и у Љуботињу и Цеклину, док Лајковићи славе Петровдан. Од Мрка су највероватније и Маџгаљи из Писане Јеле у Доњем Колашину који су према предању из Куча, а за које се испоставило да припадају овом роду. Маџгаљи славе Ђурђевдан.

Радоничићи су братство из Убала одакле се део иселио у Доброту код Котора где су прешли у католичанство. Пореклом су из Попова. У Ублима славе Петковдан, а у Доброти Св. Крст.

Смоловићи и Шпањевићи су братства из Потарја која према предању потичу од Дедејића из Дробњака који су се ту доселили са Чева. С обзиром да је за Дедејиће и још нека братства која су од њих потекла утврђено да припадају роду Крича, односно J2b хаплогрупи, постоји могућност да су једино Смоловићи и Шпањевићи заиста дошли са Чева јер презиме Шпањевић указује на област Катунске нахије. Оба братства славе Ђурђевдан.

R1a-Z282>Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y33>CTS8816>Y3301>L1280>Y5647>YP611>YP3987

Бјелићи из Заостра у Васојевићима су према предању из Куча. Славе Митровдан, због чега се сматрало да вероватно потичу од Мрњавчића из Куча, али очигледно се ради о старијем слоју становништва из тог племена.

Мојановићи су један од најстаријих родова у Зети чија је матица у селу названом по њима. Према предању су из Старе Србије одакле су се доселили под планину Мојан на Проклетијама, а одатле су прешли у Зету. Деле се на Ајковиће, Дракиће, Кнежевиће, Лукачевиће и Пејановиће, а од последњих су и исламизирани Дервановићи и Секнићи у Подгорици. Сви Мојановићи славе Алимпијевдан, сем у Бериславцима где славе Ђурђиц.

R1a-Z282>Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y33>CTS8816>Y3301>S18681>YP315>YP314

Павловићи из Крушевица су према предању су пореклом из Фоче одакле су се најпре доселили у Конавле где живели до преласка те области под власт Дубровника, да би затим прешли у Поде код Херцег-Новог, а одатле у Крушевице. Славе Ђурђевдан.

R1a-Z282>Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>YP237>YP235>YP234>YP295>L366

Ћеклићи су род и истоимено племе у Катунској нахији. Род чине две групе братстава из племена која су различитог порекла према предању – Маројевићи и Буроњићи. Маројевићи су према предању од Марка из Војковића у Ћеклићима који је прешао на ислам и променио име у Мароје. Деле се на Адројевиће, Милијевиће, Мухадиновиће, Радојевиће и Рамадановиће и временом су сви који су остали у племену прешли на православље. Од Маројевића су и исељени Стојановићи у Брајићима. Буроњићи су према предању од Петра Буроњића који се доселио из Бјелопавлића, а по њему се још зову и Петровићи. Деле се на Драгомиљане, Језеране, Петродољце и Убљане. Презиме њиховог родоначеника упућује на то да би даљим пореклом могли бити из Буроња у Љешанској нахији. Сви Ћеклићи славе Илиндан сем Стојановића који славе Митровдан.

Извори података

ДНК резултати:

  • Српски ДНК пројекат
  • Albanian Bloodlines Project
  • Bošnjački DNK projekat
  • 23andMe – резултате прикупио Небојша Новаковић (Српски ДНК пројекат)
  • Анонимно тестирање 404 појединца из Црне Горе из студије Human Y-Chromosome Short Tandem Repeats: A Tale of Acculturation and Migrations as Mechanisms for the Diffusion of Agriculture in the Balkan Peninsula, 2010. – статистичка обрада Синиша Јерковић (Српски ДНК пројекат)

Литература:

  • Андрија Јовићевић, Зета и Љешкопоље, Београд 1926.
  • Андрија Јовићевић, Малесија, Београд 1923.
  • Андрија Јовићевић, Плавско-Гусињска област, Полимље, Велика и Шекулар, Београд 1921.
  • Андрија Јовићевић, Ријечка Нахија, Београд 1910.
  • Андрија Јовићевић, Црногорско Приморје и Kрајина, Београд 1922.
  • Андрија Лубурић, Дробњаци, Београд 1930.
  • Блажо Кнежевић, Властелиновићи, Подгорица 2006.
  • Блажо A. Стругар, Стругари – братство у Цеклину 1450-1980, Цетиње 1983.
  • Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у турској граници, Београд 1905.
  • Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у црногорској граници, Београд 1903.
  • Бранко В. Kостић, Kостићи – братство у Цеклину, Подгорица 2014.
  • Братство Вукчевић, Црногорско племе Љешњани (Вукчевићи) – Љешанска нахија, Дражевина 1910.
  • Владо Ђ. Дулетић, Трагом прошлости Дулетића, Будва 2015.
  • Војин С. Муришић, Крушевице (Сврчуге – Петијевићи – Бијелићи), Београд 2000.
  • Вујанић, Јерковић, Kртинић, Маринковић, Kњига о Мацурама, Београд 2014.
  • Вукашин Вучков Шошкић, Шошкићи из Полимља, Београд 1995.
  • Вукота Миљанић, Аким Миљанић, Презимена у Црној Гори, Београд 2007.
  • Вуле Kнежевић, Племе Шаранци, Београд 1961.
  • Драган Крушић, Братство Славујевићи (Матовићи и Крушићи) у прошлости Бањана, Никшић 2016.
  • Ђорђе Ојданић, (Не)познате Лубнице, Подгорица 2005.
  • Ђурђица Петровић, Матаруге у касном средњем веку, Цетиње 1977.
  • Ејуп Мушовић, Етнички процеси и етничка структура становништва Новог Пазара, Београд 1979.
  • Звонимир М. Мијушковић, Племе Пјешивци – крајина Старе Црне Горе, Београд 1984.
  • Зоран Мијбеговић, Кртољске приче, Тиват 2016.
  • Јован Б. Kековић, Поријекло и родослов Kековића из Загарача, Подгорица 2013.
  • Јован Вукомановић, Паштровићи, Цетиње 1960.
  • Јован Вукомановић, Црмница, Београд 1988.
  • Јован Ердељановић, Братоножићи – племе у црногорским Брдима, Београд 1909.
  • Јован Ердељановић, Пипери, Београд 1917.
  • Јован Ердељановић, Kучи, Београд 1907.
  • Јован Ердељановић, Стара Црна Гора, Београд 1926.
  • Јован Ф. Иванишевић, Подловћенско Цетиње, Цетиње, 1892.
  • Јован Ф. Иванишевић, Путопис кроз Мале Цуце, Цетиње, Јавор 1891.
  • Косто Р. Перућица, Опутна Рудина, Београд 1989.
  • Марко Д. Обрадовић, Поријекло и родослов Обрадовића из Лубница, Андријевица/Бијело Поље 1995.
  • Марко Миљанов, Племе Кучи у народној причи и пјесми, Београд 1904.
  • Миладин Kонтић, Племе Пјешивци са историјом братства Kонтић, Београд 1977.
  • Милан – Мишо Брајовић, Племе Бјелопавлићи, Подгорица 2000.
  • Милан Пековић, Никшићка Жупа, Београд 1974.
  • Милан Р. Милановић, Бајкове Крушевице, Београд 1997.
  • Милета Војиновић, Пљеваљски крај – прошлост и порекло становништва, Пљевља 1997.
  • Милисав Лутовац, Бихор и Kорита, Београд 1967.
  • Милисав Лутовац, Рожаје и Штавица, Београд 1960.
  • Милорад Јокнић, Становништво у пљеваљском крају, Пљевља 2006.
  • Милош К. Војиновић, Стотину година од исељавања муслимана из Црне Горе за Турску 1914-2014, Колашин 2014.
  • Милош К. Војиновић, Тадија Б. Бошковић, Попис домова у новим крајевима Краљевине Црне Горе 1913. године, Колашин 2015.
  • Милун М. Штурановић, Озринићи крај Никшића – прилози за монографију, Подгорица 2000.
  • Мирко Барјактаровић, Ровца, Титоград, 1984.
  • Мирко Барјактаровић, Село Петњик, Београд, 1986.
  • Мирко Вукићевић, Вукићевићи из Трешњева и њихови коријени, Андријевица 2015.
  • Момчило Мићовић, Бањани, Никшић 2016.
  • Небојша Драшковић, Чевско Заљуће и Доњи Крај – села у племену Озринићи, Београд 1999.
  • Обрен Благојевић, Пива, Београд 1971.
  • Павле Радусиновић, Насеља Старе Црне Горе, Београд 1985.
  • Петар Мркоњић, Средње Полимље и Потарје у Новопазарском санџаку, Београд 1905.
  • Петар Пејовић, Озринићи – племе Старе Црне Горе, Београд 2004.
  • Петар Шобајић, Бјелопавлићи и Пјешивци, Београд 1923.
  • Петар Шобајић, Корјенићи, Цетиње 1964.
  • Радослав Ј. В. Вешовић, Племе Васојевићи, Сарајево 1935.
  • Раде Вујисић, Братство Вујисића, Подгорица 1998.
  • Радојe М. Ускоковић, Исељени Никшићи, Београд 1924.
  • Радојко Копривица, Братство Копривице – поријекло, свештеници, Никшић 2016.
  • Рајко Раосављевић, Морача, Ровца, Kолашин, Београд 1989.
  • Сава Накићеновић, Бока, Београд 1913.
  • Сава Пејовић Трећи, Протокол – Поријекло Пејовића, Никшић 2016.
  • Светозар Томић, Бањани, Београд 1949.
  • Светозар Томић, Дробњак, Београд 1902.
  • Светозар Томић, Пива и Пивљани, Београд 1949.
  • Слободан Мишовић, Становништво пљеваљског краја, Пљевља 2013.
  • Слободан Н. Ковачевић, Граховски Ковачевићи кроз векове и ратове, Приштина 1998.
  • Стеван Поповић, Ровца и Ровчани у иторији и традицији, Никшић 1997.
  • Стојан Kараџић, Вук Шибалић, Дробњак – породице у Дробњаку и њихово поријекло, II измијењено и допуњено издање, Београд 1997.
  • Томо П. Ораовац, Арбанашко питање и српско право, Београд 1913.
  • Чедомир С. Булајић, Вилуси, Београд 1994
  • Шпиро Лучић, Љетопис породице Лучића и Парохије суторинске од 1680. до 1930. године, Херцег-Нови, 2000
  • Božidar A. Vukčević, Lješanska Nahija II, Kanada 2003.
  • Čedomir S. Bulajić, Rodoslov bratstva Bulajić, Beograd 1997.
  • Fadil M. Kardović, Porijeklo bratstva Kardovića, Novi Pazar 2010.
  • Jovo Medojević, Muslimani u bjelopoljskom kraju 1477-2002, Podgorica 2003.
  • Risto Kovijanić, Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima – Knjiga I, Cetinje 1963.
  • Risto Kovijanić, Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima – Knjiga II, Cetinje 1974.
  • Robert Elsie, The Tribes of Albania – History, Society and Culture, London/New York, 2015.
  • Veselin Konjević, Kazivanje Ahmet-bega Mušovića, Cetinje, 2017.
Share




Facebook коментари:

Једно мишљење на „Родови словенског и германског порекла у Црној Гори

  1. Бранко

    Све похвале Вукићевићу! Чланак од изузетног значаја, а написан, колико је то могуће сажето. Препоруке свима да прочитају! 😉

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

4 × two =

Препоручени текстови

Најновије

Топ 10 тема на ДНК форуму

Коментари

Jовица Кртинић
О српском ДНК пројекту
2017-12-14 09:14:51

Marina
О српском ДНК пројекту
2017-12-14 09:06:47

Byz
Генетска слика Црне Горе
2017-12-12 22:49:58

Milan Rajevac
Постани наш члан
2017-12-12 17:24:02

Osman Prljača
Постани наш члан
2017-12-11 12:20:23