Родови старобалканског порекла у Црној Гори

ПИШЕ: Иван Вукићевић

Увод

Старобалкански слој становништва у Црној Гори чине потомци Влаха, Илира, Келта, Трачана, Цинцара и других народа који су у одређеним периодима током историје насељавали овај део Балкана. За старобалканске родове се уопштено сматрају сви родови који по Y хромозому, односно мушкој линији, припадају хаплогрупама које се не могу директно повезати са познатим миграцијама из средњег и новог века. То су пре свих E, G2, J2a, J2b, L1 и R1b хаплогрупе, док се за J1, N, Q1, Q2 и T хаплогрупе не зна са сигурношћу од када су присутне на простору данашње Црне Горе. У тексту Генетска слика Црне Горе је било више речи о хаплогрупама на простору Црне Горе, док ће овде у краћим цртама бити наведени сви родови за које је до сада утврђено да су старобалканског порекла. Родови су груписани по гранама за које утврђено да им припадају преко SNP тестирања или се то основано претпоставља на основу резултата по маркерима. Битно је напоменути да припадност споменутим хаплогрупама не гарантује да су родови о којима ће бити речи у овом тексту заиста старобалкански, односно да су на Балкану присутни најкасније од почетка средњег века, већ да се на основу досадашњих сазнања о миграцијама тих хаплогрупа тако нешто основано може претпоставити.

E хаплогрупа

E-V13 гране и родови у Црној Гори

E-V13>Z1057>PH1246>BY14151

Васојевићи су род и истоимено племе у Брдима. Родоначелник Васоје је према предању унук Вукана Немањића, а у Лијеву Ријеку се са породицом доселио из Херцеговине Васојев праунук Васо. Васојевићима су генетски сродна поједина братстава из западних српских крајева која су пореклом из Херцеговине, што иде у прилог предању о пореклу Васојевића из те области. Васојевићи се деле на Мијомановиће, Новаковиће и Рајевиће, а најбројнији Рајевићи се деле на Дабетиће, Ковачевиће и Лопаћане. Наведене основне гране се даље деле на већи број братстава. Васојевићи су након протеривања албанског племена Клименти из Горњег Полимља населили ову област након чега је седиште племена премештено из Лијеве Ријеке у Андријевицу. За све три основне гране Васојевића је генетски потврђено да припадају истом роду, док је само за поједина братства утврђено да насупрот устаљеним предањима не припадају роду Васојевића. То су Караџићи из Лопата који су се највећим делом иселили у Дробњак и који припадају I2 хаплогрупи, као и Бакићи из Забрђа и Радевићи из Мезгаља у Шекулару који припадају роду Куча и E хаплогрупи. Такође, Пјешивци који себе сматрају за потомке Стевана Васојевића нису сродни Васојевићима, већ припадају Ј2а хаплогрупи. Исељених Васојевића има у Глухом Долу где чине већину становништва тог племена, као и у Дупилу где су појединачно најбројнији род. Васојевића у већем броју има и у Горњој Морачи, Грбљу, Никшићкој Жупи и Пољима. Сви Васојевићи славе Аранђеловдан. Васојевићи су према анонимном истраживању по бројности пети род у Црној Гори са 4,95% заступљености.

Милошевићи су род од кога је проистекло племе Шаранаци, а према устаљеном предању су од Властелиновића из Плане код Билеће одакле су се преко Бјелопавлића и Колашина доселили у Шаранце. Међутим, утврђено је да генетски нису сродни Шаренцима из Херцеговине који такође имају предање о пореклу од Властелиновића, чиме на важности добија мање прихваћено предање о даљем пореклу Милошевића из Куча. Деле се на Анђелиће, Вуковиће, Кнежевиће, Распоповиће, Раичевиће, Ћосовиће и Џаковиће. Сва наведена братства живе у Шаранцима сем Распоповића који живе у Мартинићима у Бјелопавлићима. Шаранци су се након досељавања у своју нову матицу даље исељавали и у Пиву, Затарје и Пљевљу. Сви Шаранци славе Ђурђевдан сем Распоповића који славе Петковдан. Још увек није потврђена припадност Шаранаца овој грани, међутим на основу хаплотипа се то основано може претпоставити.

E-V13>Z1057>CTS5856

Добриловићи у Добрском Селу су према предању пореклом из Пећи. Деле се на Вујовиће, Милановиће и Поповиће у засеоку Липи и Вукиће, Ђурановиће, Рајовиће и Средановиће  у засеоку Папрати. Након протеривања Бјелица из Ријечке нахије добрска братства су населила и Добрску Жупу. Сви Добриловићи славе Никољдан.

Ђолевићи су албанско братство из Груда које је према предању огранак Вуксагељића, међутим за остала братства са истим предањем је утврђено да припадају J2b хаплогрупи одакле се може закључити да су Ђолевићи прибраћени Вуксагељићима.

Заграђани су сродна група братстава из Заграђа у Васојевићима. Према предању су из Куча, а у новије време се може чути и да су од Дрекаловића што се испоставило као нетачно с обзиром да им нису генетски сродни. Деле се на Јевриће, Поповиће-Михајловиће, Секулиће, Трифуновиће, Цикиће, Циковиће и Шљакиће. Сви славе Пантелијевдан.

Јаћимовићи су староседоци из Костенице у Бистрици и према предању су сродни Беговићима из  Расова код Бијелог Поља који наводно потичу од рођеног брата родоначелника Јаћимовића. Међутим, утврђено је да се ради о два различита рода с обзиром да Беговићи припадају I2 хаплогрупи. Јаћимовићи славе Стевањдан.

Катићи из Суторине су пореклом из Попова. Највише их је у суторинском селу Шћепошевићи. Славе Стевањдан.

Петровићи-Врањани из Дупила су према предању из Врања у Зети. Од Петровића потичу знатно бројнији исламизирани Растодери (старо презиме Храстодер) из Бихора који сматрају да су Петровићи од истоименог братства са Косора у Кучима које је грана Дрекаловића, а не из Врања. Међутим, с обзиром да Растодери не припадају роду Куча предање о пореклу од Дрекаловића се може одбацити као нетачно. Међу Растодерима постоји и огранак који припада R1b хаплогрупи, односно истом роду који чини неколико бихорских братстава, тако да се може закључити да се ради о прибраћеницима.

Радивојевићи су род из Бокова у Цеклину. Деле се на Борозане и Ломпаре. Њихов предак Радивоје се према предању доселио из Буковика у Глухом Долу. Од Борозана је истоимено исламизирано братство у Невесињу захваљујући чијем резултату је утврђена хаплогрупа овог рода. Борозани и Ломпари у Бокову славе Спасовдан.

E-V13>Z1057>CTS5856>Z5017>Z5016>Y3762>CTS6377>CTS9320>Z16988

Бјелопавлићи су род и истоимено племе у Брдима. Према предању потичу од Бијелог Павла из Пећи, сина албанског властелина Леке Дукађинца, док према истом предању од другог Лекиног сина Гаврила (Гаша) потиче албанско племе Гашани. Тестирано је више припадника ових племена и утврђено је да Бјелопавлићи и Гашани не потичу од истог претка при чему су Гашани врло разнородни међу собом. Бјелопавлићи се према родослову деле на Бубиће и Дмитровиће (старо презиме Митровића), док се Митровићи даље деле на Калезиће, Николиће, Павковиће и Петрушиновиће. За Бубиће је извесно да нису потомци Бијелог Павла о чему ће у наставку бити више речи. Такође, Вујадиновићи у Вражегрмцима и Калезићи у Павковићима су највероватније пореклом Лужани иако се у племену сматрају за Бјелопавлиће. За Раичевиће у Вражегрмцима је утврђено да припадају I2 хаплогрупи и да нису сродни Бјелопавлићима насупрот њиховом предању. За Кадовиће из Шобајића у Вражегрмцима је утврђено да припадају роду Бјелопавлића насупрот устаљеном предању према коме су грана Шобајића који сматрају да потичу од Сибињанин Јанка односно деспота Стефана Лазаревића, због чега на значају добија мање прихваћено предање по коме су Кадовићи прибраћени Шобајићима. Исељених Бјелопавлића има широм Црне Горе, а највећа исељеничка братства су Калуђеровићи у Ћеклићима, Пешићи у Васојевићима и исламизирани Каљићи (огранак Калетића) у Доњем Колашину који су се након Балканских ратова иселили у Турску. Сви Бјелопавлићи славе Петковдан.

Букумири су староседелачки род из Братоножића. Сматра се да су албанског порекла јер се у повељи Балше III Страцимировића из 1411. године спомињу Ника Букумјера и његов син Ђон. Букумири су у том периоду били племе на простору данашњег племена Братоножићи са катунима који су се простирали и на северном делу племенске територије Куча. Од Букумира су у Братоножићима остали једино Лаловићи (Љаљовићи), а од њих су Фемићи из Фемића Крша код Берана и исламизирани Љаљевићи из Миоча код Бијелог Поља. До сада је једино тестиран припадник братства Узуновић које је према предању огранак Фемића на основу чега се претпоставља да Букумири припадају E-Z16988 грани. Од исељених Букумира су још и Кнежевићи из Будимље у Васојевићима. Бојовићи који се деле на неколико братстава из Бихора и Рожајске области такође сматрају да су пореклом Букумири, али за њих је установљено да припадају J2b хаплогрупи. Сви православни Букумири славе Никољдан сем Кнежевића који славе Васиљевдан.

Клименти су албански католички род и истоимено племе на крајњем северу Албаније. Према предању сви потичу од претка православне вере који се тамо доселио према једној верзији из Лопара у Фундини (Кучка Крајина) преко Хота, према другој из Пипера, а према трећој из Мораче. Према предању се деле на Селчане, Вукле и Никче према истоименим селима, док новији родослови придодају и Боге који су се касније прикључили племену. Утврђено је да највећи број Селчана и Вукли чини исти род који се због своје бројности може назвати родом Клименти. С друге стране Никчи припадају J2b хаплогрупи, а исељени Аговићи у Бихору и Мурићи у Рожајској области који припадају R1b хаплогрупи, док Горњаци у Цеклину припадају I2 хаплогрупи. На основу овога се може закључити да иако један род преовлађује код Климената то племе има доста мештовито генетско порекло становништва. Братства из Клименти превасходно насељавају области Рожаја, Плава и Гусиња где су готово сви исламизирани и говоре српским језиком изузев малог броја католичких породица у околини Гусиња. Према предању из Клименти су још и српска братства Калуђеровићи у Зети, Орландићи и Дабановићи у Сеоцима, Перазићи у Крајини и Паштровићима и Дајковићи у Цеклину, међутим још увек нема тестираних припадника ових братстава тако да је непознато да ли су генетски сродни албанском роду Клименти. Сва православна братства из Клименти славе Никољдан, сем Калуђеровића који славе Петковдан.

Чиндраци су муслиманско братство из села Долац у Бистрици. Према предању су досељени из Вучитрна где живи истоимено братство, али постоји и мишљење да су староседеоци у Полимљу.

E-V13>Z1057>CTS5856>Z5017>Z5016>Y3762>CTS6377>CTS9320>Z17107>BY4467

Ракоњци су староседелачко братство из Ракоња код Бијелог Поља одакле су расељавали по суседним селима у околини Бијелог Поља. Према предању су пореклом од Поповића из Куча који су грана Дрекаловића, међутим Ракоњци не само да нису генетски сродни Дрекаловићима, већ се први пут помињу у Полимљу већ у време непосредно након смрти Дрекаловог сина Лала када братство Поповић није ни постојало. Ракоњци славе Никољдан.

E-V13>Z1057>CTS5856>Z5017>Z19851

Бјелице, Вуковићи, Ђуричковићи, Лушчани и Риђани су род који чине братства која су према предањима пореклом од Дрекаловића, Озринића и Орловића што ће се испоставити као нетачно. Бјелице су племе у Катунској нахији чије име као родовско својатају Милићи и Предишани из тог племена преко наводног претка Бела (или Бјелана), а према предању су од Орловића и досељени су из Чарађа у Голији преко Цуца. Међутим, највећи број братстава која су према предању од Орловића припада J2a хаплогрупи, тако да се то предање може одбацити као нетачно. Бјелице су се исељавале у Ријечку Нахију на подручје које је касније припало Цеклину, као и у Голију, Горње Поље и Опутне Рудине. Славе Јовањдан у матици, а поједини исељеници славе Петковдан и Јесењи Јовандан. Вуковићи из Мратиња и Бријега у Пиви су пореклом са Чева у Озринићима, а према предању потичу од истоименог рода. С обзиром да Озринићи припадају I2 хаплогрупи, очигледно се ради о старинцима са Чева. Исељених Вуковића има у Крћама код Пљевље где се презивају Пивљанин. Поред Вуковића, и Роћени из Дробњака којих има и у Бршну код Никшића су такође пореклом са Чева, а припадају овом роду. Вуковићи и Роћени славе Аранђеловдан. Ђуричковићи из истоименог села у Загарачу имају исто предање o пореклу од Орловића и досељаавњу преко Цуца као и Бјелице. Од њих су Недовићи у Пријелозима код Бијелог Поља захваљујући чијем резултату је утврђено да Ђуричковићи припадају E хаплогрупи, али не и којој тачно грани. Међутим, на основу предања  се основано може претпоставити да се ради о E-Z19851 грани и истом роду коме припадају Бјелице. Ђуричковићи славе Малу Госпојину, а Недовићи Аранђеловдан. Лушчани из Васојевића су према предању од Ђурашковића из Цеклина, међутим како Горњаци чији су Ђурашковићи огранак припадају I2 хаплогрупи, ово предање је оборено. Деле се на Вековиће, Пајковиће, Поповиће, Радичевиће и Томашевиће у Лушцу и неколико мањих братстава у другим селима у околини Берана међу којима су тестирани Ђурашковићи из Будимље. Сви славе Ђурђиц. Риђани су племе које се некада простирало од Никшића до Крушевица, али се због губитка територија свело на простор Грахова по коме је племе касније преименовано. Од братстава која су живела у Риђанима овом роду припадају Драгошевићи из Грахова и Лаковићи и Томановићи из Малих Цуца.  Драгошевићи су према већини предања од Дрекаловића из Куча, а у Грахово су се доселили преко Чева и Риђана код Никшића. Међутим, Дрекаловићи припадају роду Куча и другој подграни E-V13, на основу чега се може закључити да је предање Драгошевића нетачно. Деле се на Булајиће, Вујачиће, Вујовиће, Вучевиће и Делибашиће. За Вујачиће је утврђено да су разнородни, односно да један део братства припада I2 хаплогрупи. Драгошевићи су се из Грахова исељавали у Никшићке Рудине. Лаковићи и Томановићи из Малих Цуца су према предању су такође од Дрекаловића, али за разлику од Драгошевића, имају нешто прецизније предање и сматрају да су од братства Љаковића. Сличност презимена Љаковић и Лаковић јер највероватнији разлог настанка овог измишљеног предања. Занимљиво је да је крајем XIX века још увек постојало предање о њиховом сродству са Драгошевићима за које ће се испоставити да је тачно. Исељених Лаковића има у Голији, Никшићким Рудинама и Пјешивцима. Сви славе Никољдан. Овом роду припадају и Ђуричићи из Малих Цуца који су према предању од Бандића из Комана, док се у Цуцама за њих сматра да су старинци. Ђуричићи славе Јовањдан.

E-V13>Z1057>CTS5856>Z5018>S2979>FGC33614>FGC33625

Берише су албански род и истоимено племе из северне Албаније одакле потиче и родоначелник Бериша у селу Прифти у Грудама. У прошлости су предводили Груде, али су новији досељеници из Суме временом постали бројнији због чега је племенски барјак прешао на Вуксагељиће. Берише у Грудама су славили Малу Госпојину до прве половине XX века.

E-V13>Z1057>CTS5856>Z5018>S2979>Z16659>Y3183>S2972

Војиновићи-Поблаћани су некадашње братство из Поблаћа код Пљевље које потиче од спахије Војина. Од њих су Лисичићи из Крушева, као и исламизиране Лисице из Мељака у Затарју за које постоји и друго предање по коме су од Диздаревића из Мељака. Лисичићи славе Јовањдан.

E-V13>Z1057>CTS5856>Z5018>S2979>Z16659>Y3183>S2972>Z16661

Кучи су етнички мешовити српско-албански род и истоимено племе у Црној Гори. До сада је уврђено да роду Куча припада чак девет група сродних братстава која имају различита предања о пореклу, а то су Мрњавчићи, Дрекаловићи, Бонкећи, Нуцуловићи (са Никићима и Пајовићима), Љухари, Бојовићи и Доброшани у Кучима, као и Бектешевићи и Лончаревићи у Гусињу и Бандери и Цириковићи у Плаву. Мрњавчићи су према предању од Гојка Мрњавчевића, а у Куче су се преко Брштана или Бардање у Климентима доселили из Скадра. Сматрају да су Мрњавчевићи старином из Бјелопавлића. Деле се на пет група братства: Беровјани и Перићи, Ђурђевићи, затим Живковићи, Криводољани, Кућани, Ледињани и Цикнићи, Костровићи и Никезићи. За Љуљановиће (Ледињани и део Криводољана) и Цикниће постоји и мишљење да су другачијег порекла, што је највероватније и случај на основу резултата једног братства исељеног код Рожаја. Од Мрњавчића су према предању између осталих и Јанковићи у Доњој Морачи, Вујачићи из Зете, Подгора и Љешанске нахије, Чабаркапе из Затара и Шаранаца, као и исламизирана братства Ђурђевићи и Мицановићи из Затарја, Мекићи из Колашина и Дракуловићи, Колиновићи, Муратагићи и Радоњчићи из Плавско-Гусињске области. За Кликовце у Зети је утврђено да насупрот предању нису од Мрњавчића и да припадају R1a хаплогрупи. Већина Мрњавчића слави Митровдан, док Костровићи, Никезићи и Вујачићи славе Никољдан, а Беровјани и Перићи Јесењи Јовањдан. Дрекаловићи су према устаљеном предању од Дрекала Јовановог, унука Ђурђа Кастриота, док су Мрњавчићи одувек тврдили да су Дрекаловићи њихов огранак. С обзиром да припадају истом роду, може се закључити да је предање Дрекаловића о пореклу од Кастриота оборено.  Деле се на Вујошевиће, Иликовиће, Мијовиће и Чејовиће. Славе Никољдан. Од Дрекаловића према предањима су између осталих и Анђелићи у Васојевићима, Ђаловићи и Чампари у Коритима, Ђуровићи код Рожаја, исламизовани Рожајци (Бећировићи, Ганићи, Кардовићи, Фетаховићи и други) и Дуровићи у Бихору. За Драгошевиће из Грахова, Лаковиће и Томановиће из Малих Цуца, Барјактаровиће из Васојевића, Ракоњце из Средњег Полимља, као и исламизиране Растодере из Бихора и Калаче из околине Рожаје је утврђено да нису Дрекаловићи насупрот њиховим предањима. Албанско католичко братство Нуцуловићи из Коћа и српска братства Никићи и Пајовићи из Лазорца у Орахову су према предању албанског порекла и доселили су се из Кастрата. Никићи и Пајовићи су се према истом предању посрбили и прешли на православље па славе Митровдан као и остала братства у Лазорцу. Бонкећи из Затријебача су албанска католичка група братстава која према предању води порекло од Бона Кећија чији се отац Кећи доселио из горњег тока Цијевне у данашњој Албанији. Према предању од Бановог брата Лазара потичу данашњи Хоти, међутим утврђено је да Хоти припадају J2b хаплогрупи чиме је то предање оборено. Деле се на Дацаите, Ђокиће, Ник-Ђерковиће, Никмараше и Дуке. Од Бонкећа су Никочевићи и неколико других братстава у околини Гусиња где су сви прешли на ислам. Бонкећи у Затријебачу су славили Никољдан све до прве половине XX века. Љухари из истоменог села у Фундини су албанско братство које је према предању од Мартиновића са Бајица, што је с обзиром на припадност роду Куча очигледно нетачно. Деле се на католике Ђоловиће и Перковиће и муслимане Муховиће. Од Љухара су и исламизовани Шабовићи из Плава којих има и у Доњем Бихору. Бојовићи су братство из Убла у Кучима, а њихових исељеника има и у Поткршу у Братоножићима и Грнчару код Гусиња. Славе Никољдан и сматрају се за старинце у племену. Доброшани су братство из Врбице у Кучима и данас се презивају Јокановић. Сматра се да су досељени из Затријепча. Славе Никољдан. Бектешевићи и Лончаревићи из Гусиња су према предању Лончаревића пореклом од Милића из Бјелица, а у Гусиње су се доселили преко Бањкана у Затријебачу где је остао предак Бањкана. Међутим, за Зећировиће из Лахола у Бихору који су огранак Бектешевића је утврђено да припадају роду Куча чиме су оспорени и порекло од Милића и сродство са Бањканима. Бектешевићи су исламизирани, док Лончаревићи славе Мратиндан. Бандери и Цириковићи су муслиманска братства из Плава која су према предању турског порекла из Анадолије. С обзиром да је за Олевиће који су грана Цириковића утврђено да припадају роду Куча, предање о турском пореклу је очигледно нетачно. Бакићи и Радевићи су према предању огранак Васојевића-Новаковића, међутим за њих је такође утврђено да припадају роду Куча. Бакићи живе у Забрђу, а Радевићи у Лијевој Ријеци и Мезгаљу у Шекулару. Оба братства славе Аранђеловдан. Предања кучких братстава недвосмислено говоре о пореклу овог рода из горњег тока Цијевне који припада албанским племенима Климентима и Кастратима. Кучи су се одатле насељавали у таласима због чега се изгубила свест о заједничком пореклу. Како су споменута албанска племена некада такође била етнички мешовита, не може се на основу досадашњих сазнања утврдити да ли су Кучи изворно српског или албанског порекла. Кучи су најбројнији род у Црној Гори са 7,18% заступљености према анонимном истраживању.

E-V13>Z1057>CTS5856>Z5018>S2979>Z16659>L241

Аџићи и Копривице су братства која према предањима нису међусобно повезана, али за која се испоставило да су генетски сродна. Аџићи су према предању пореклом из Метохије одакле су се преселили најпре у Зету, а одатле у Косијере. Део Аџића се из Косијера иселио у Книн у Далмацији, а одатле у Тупан у Бањанима, да би затим прешао у Пиву где су знатно бројнији него у матици Косијерима. Аџићи у Косијерима славе Малу Госпојину, а у Пиви Јовањдан. Према мање прихваћеном предању Зечевића из Бањана који углавном сматрају да су од истоименог братства из Васојевића, они би такође могли да буду од Аџића на шта указује и заједничка крсна слава Јовањдан. Копривице из истоименог села у Бањанима су према предању пореклом од Милоша Обилића и једно су од највећих братстава у Црној Гори. Исељавали су се у мањем броју у Пиву и одатле у Затарје. Славе Никољдан.

Богутовићи и Мишевићи су родови из Катунске нахије који су према једном предању истог порекла. Богутовићи, како на основу которских докумената највероватније гласи старо презиме Хераковића и Раичевића (Рајићевића) из Његуша, су према предању пореклом из села Мужевице у Бањанима. Хераковићи се деле на Петровиће од којих је династија Петровић-Његош и Поповиће, а Раичевићи се деле на Пенде, Подубличане и Радоњиће. Исељених Раичевића има у Братешићима у Грбљу. Миочани из Доње Мораче и њихови исељеници у Васојевићима су према предању пореклом од Хераковића, међутим за ова братства је утврђено да припадају R1a хаплогрупи чиме је то предање оборено. Хераковићи и Раичевићи славе Ђурђевдан. Мишевићи из Ћеклића се још називају и Вучедољанима по селу које настањују. Деле се на Вицковиће, Гвозденовиће и Пророчиће. Према свим предањима су из Чарађа у Голији, док су према једној верзији сродни Хераковићима и Раичевићима из Његуша што тек треба да буде потврђено с обзиром да још увек нема тестираних Вучедољана. Такође славе Ђурђевдан.

Даниловићи из Ђурђевине су староседеоци у Доњој Морачи. Најстарији познати предак Даниловића је према предању поп Јован, док није познато ко је био Данило по коме носе презиме. Славе Јовањдан.

E-V13>Z1057>CTS5856>Z5018>L17

Петијевићи из истоименог села у Крушевицама су према предању пореклом од Караџића из Дробњака, а самим тим и Васојевићи. Међутим, ово предање се испоставило као нетачно јер не само што Караџићи припадају I2 хаплогрупи и нису сродни Васојевићима, већ и Петијевићи нису сродни ни Караџићима ни Васојевићима. Петијевићи су раније славили Јовањдан, што је слава коју и данас славе поједини исељеници, док данас славе Јесењи Јовањдан. Једна грана Петијевића са надимком Брбуни је према предању од прибраћеног француског војника и за њих је утврђено да припадају I2 хаплогрупи.

E-PF2431

Цеклињани-Алимпијевци су род који чине Ралевићи из Калудре у Васојевићима, Ђуричани из Ђуричке Ријеке код Плава и група братстава из Велике која се назива Цеклињанима. Наведена братства славе Алимпијевдан и својатају се међусобно, као и са Хадровићима из Бихора, а према предању сви су од Ђурашковића од цеклинских Горњака. Међутим, за ово предање се испоставило да је нетачно јер је за Горњаке утврђено да припадају I2 хаплогрупи, док Хадровићи припадају G2 хаплогрупи. По свему судећи, овај род је проистекао од староседелачког становништва из Цеклинске Жупе.

E-М123>М34>М84

Парежани су најстарији род у Бањанима и насељавају Парешки До у селу Петровићи. Деле се на Кокотовиће и Мишковиће. На основу резултата Братића из Љубомира који су огранак Парежана, може се закључити да припадају Е-М84 грани. У Бањанима преовлађује мишљење да су Парежани од Матаруга, ишчезлог племена несрпског порекла, што није искључено с обзиром да припадају грани која готово да није ни заступљена код Срба. Парежани славе Томиндан.

G2 хаплогрупа

G2-PF3147>PF3148>PF3177>L91

Хадровићи су муслиманско братство из Бихора које је према предању од Ђурашковића  од Горњака из Цеклина. Већина братственика се данас презива Адровић. Као што је већ споменуто, рођакају се са Ралевићима, Ђуричанима и Цеклињанима из Велике. С обзиром да Горњаци припадају I2 хаплогрупи, а Ралевићи Е1 хаплогрупи, очигледно је да је и предање Адровића нетачно.

G2-L30>CTS574>M406

Зоговићи, Крџићи и Шаботићи су род који је по свој прилици староседелачки у Полимљу. Зоговићи и Крџићи су према предању од Мартиновића из Бајица одакле су се најпре доселили у Горње Полимље, да би део прешао у Шекулар одакле су се сви иселили за Метохију. Како Мартиновићи највероватније припадају J2a хаплогрупи, ово предање се може одбацити. Зоговићи и Крџићи славе Јовањдан. Шаботићи из Бихора су муслиманско братство које је према предању сродно Бубањама из истоименог села код Берана, али с обзиром да Бубање припадају I2 хаплогрупи, то предање је оборено.

Селаковићи из Горње Мораче су пореклом из Поповог Поља у Херцеговини. Деле се на Дуловиће, Пајовиће и Пековиће. Према предању од њих потичу и Тмушићи из Васојевића за чији огранак Магделиниће је установљено да припадају I2 хаплогрупи. Албијанићи из Опутних Рудина су према једном од више предања од Селаковића чему у прилог иде и заједничка слава Стевањдан која је доста ретка у Црној Гори.

G2-L30>CTS574>CTS2488>P303>L140>PF3345>L497

Вељићи из Долца и Бабина у Васојевићима су према предању из Братоножића. Сматра се да су од старијег слоја становништва из тог племена што је и генетски потврђено с обзиром да не припадају роду Братоножића. Вељићи славе Никољдан.

G2-L30>CTS574>CTS2488>P303>L140>PF3345>L497
   >Z1815>Y7538>Z1816>Z1823>L43>L42>Y11074>YSC33

Главочи, Корјенићи и Мрдаци су род који чине три групе братстава различитих предања о пореклу. Главочи су једно од 12 „племена“ у Паштровићима и према предању су пореклом са Косова. Данас се презивају Суђић. Славе Петровдан. Корјенићи су сродна група братстава из истоименог племена у Источној Херцеговини која слави Аранђеловдан. Од њих је у Црној Гори неколико мањих братстава попут Биједића у Затарју и Бакоча у Боки Которској. Биједићи су према доста чврстом предању од средњевековне властеле Бранковића који такође потичу из Корјенића. Мрдаци и њихов огранак Мрдаковићи су братства из Затарја чији је родоначелник према предању Брајило „Крунослав“ Маричић из Брњака у Ибарском Колашину што се не може поткрепити историјским подацима. Преци Мрдака су према истом предању једно време живели у Бјелопавлићима и Морачи, док су најдуже остали у Брскуту у Кучима, да би се на крају населили на подручје Затарја. Постоји и мишљење да су старинци у области Затарја. Славе Никољдан.

Зеци, Маротићи и Мудреше су пореклом из Спужа одакле су Маротићи и Мудреше прешли у Боково у Цеклину, а Зеци у Поборе. Код Маротића и Мудреша постоји предање о сродству са Вукчевићима из Љешанске нахије што се испоставило као нетачно јер Вукчевићи припадају I2 хаплогрупи. Од Мудреша су Вулетићи из Лимљана захваљујући чијем резултату је утврђена хаплогрупа овог рода. Маротићи и Мудреше славе Спасовдан, док Зеци и Вулетићи славе Јесењи Јовањдан. Некадашња слава свих ових братстава је Ђурђиц.

J1 хаплогрупа

J1-Z1828>Z18463

Радмужевићи су група братстава из Шекулара која потиче од Комнена Барјактара који је према предању потомак војводе Петра Шекуларца, али као што је већ споменуто, нису сродни са Војводићима и Вуковићима који имају исто предање. Деле се на Кекиће, Лекиће, Масларе  и Спалевиће. Према једној теорији назив Шекулара потиче од Секеља (Секлера) који су ту доселили из Трансилваније. С обзиром да Радмужевићи припадају хаплогрупи која је крајње нетипична за српско етничко подручје, а присутна је код Секеља, постоји могућност да су Радмужевићи најстарији слој становништва у Шекулару по коме је племе и добило име. Славе Јовањдан.

J2a хаплогрупа

J2a-Z7532>FGC15901

Сотонићи су род од ког је проистекло истоимено племе у Црмници и према предању потичу од Михаила Дукађинца, сина дукађинског бана због чега се још називају и Дукађинцима. С обзиром да је Дукађин албански назив за област североисточне Албаније који се временом проширио и на некада чисто српску Метохију, као и да у Сотонићима има албанских топонима, може се претпоставити је овај род албанског порекла.  Деле се на Миросаљиће, Митровиће, Николиће и Расалиће и чине већину становништва у племену. Славе Аранђеловдан.

J2a-M92

Капетановићи су муслиманско братство из Добракова код Бијелог Поља. Према предању су пореклом из околине Невесиња.

J2a-M92>Z8096>S8230

Пјешивци и Цуце су разгранати род који чини неколико група братстава са различитим предањима о пореклу. Бајковићи, Грабљани, Градињани, Липљани, Липовци и Проседољци из Вељих Цуца су према предању пореклом од Орловића и у Веље Цуце су се доселили из Чарађа у Голији преко Бањана. Најбројнији Бајковићи се деле на Кривокапиће и Преобрежане, а Кривокапићима су прибраћени Ивановићи чија хаплогрупа још увек није утврђена. Од Орловића из Чарађа су према предању још и Милићи и Предишани у Бјелицама, Бандићи у Команима, Ђуричковићи у Загарачу, Ненојевићи (Мартиновићи и Вуксановићи) у Бајицама, Самарџићи у Кривошијама, Тепавчевићи у Голији и Ћетковићи у Ораховцу чији су се преци једно време задржали у Вељим Цуцама. До сада је потврђено да су братствима из Вељих Цуца сродни Бандићи и Самарџићи, док су Бјелице и Ђуричковићи сродни и припадају E хаплогрупи, а Тепавчевићи припадају роду Бањана, односно N хаплогрупи. Још увек нема тестираних Ненојевића и Ћетковића, али се за Ненојевиће претпоставља да припадају истом роду као и братства из Вељих Цуца јер су се Бандићи и Самарџићи у своје нове матице доселили преко Бајица. Исељених Бајковића има у Никшићким Рудинама, Грахову и Ораховцу, а Мартиновића у Љешкопољу. Сва братства из Вељих Цуца славе Јовањдан, као и Ненојевићи, Самарџићи и Ћетковићи. Бандићи славе Малу Госпојину. Павићевићи из Дола Пјешивачког су према предању из Трешњева у Вељим Цуцама. Од њих су Мирковићи и Перовићи у Мацаварама у Бањанима и Пјешивци у Језерима. Павићевићи славе Малу Госпојину у Пјешивцима, Јовањдан у Бањанима и Јесењи Јовањдан у Језерима. Пјешивци су сродна група братстава и истоимено племе у Катунској нахији. Према предању потичу од браће Богдана и Витка, наводних потомака Стевана Васојевића који се налази и у родословном стаблу Васојевића. С обзиром да Васојевићи припадају E хаплогрупи, очигледно је да Пјешивци не потичу од Васојевића. Пјешивци су се према предању у своју садашњу матицу доселили преко албанског племена Груде због чега су се са њима у прошлости рођакали, међутим у том албанском племену до сада нема тестираних припадника J-S8230 гране. Пјешивци се деле на Потолиће у Горњим Пјешивцима и Витковиће у Доњим Пјешивцима. Исељених Пјешиваца има у околини Никшића, Његушима и Језерима. Сви славе Јесењи Јовањдан, изузев Кустудија у Мајсторима у Његушима који славе Ђурђевдан. Радуловићи су братство које је некада живело у Башином Селу у Озринићима, селу које је некада припадало Цуцама, а одатле су се под притиском Озринића иселили у Пјешивце, Кривошије, Бајице и Опутну Рудину. Према предању су од Војиновића са Косова одакле су се доселили у Чарађе у Голији, а одатле су заједно са Орловићима прешли у Цуце. С обзиром да су сродни осталим братствима досељеним из Чарађа, предање о пореклу од Војиновића се може одбацити. Већина Радуловића припада овом роду, док Радуловићи из Кривошија или барем један њихов део припадају L1 хаплогрупи. Од Радуловића су Бојанићи у Кривошијама и Озринићи у Бајицама. Радуловићи славе Јовањдан и Малу Госпојину. Поред наведених разгранатих братстава, овом роду припадају и Жмукићи из Кривошија који су пореклом са Грахова и католици Масловари из Богдашића код Тивта за које се једино зна да су досељени из Старе Црне Горе. Жмукићи славе Јовањдан, а Масловари Врачевдан.

J2a-L25>Z438>Z387

Нурковићи су муслиманско братство из Сеошнице код Рожаја чији је родоначелник према предању Нурко Храстодер из Бихора. С обзиром да Растодери, како се данас презивају Храстодери, највећим делом припадају E хаплогрупи, за споменуто предање о пореклу Нурковића се испоставило да је нетачно.

J2b хаплогрупа

J2b-M205>Y22059

Вељокрајани и Кричи су род који чине братства са различитим предањима о пореклу. Вељокрајани су староседелачка група братстава у Његушима која је предводила ово племе у даљој прошлости. Деле се на Николиће и Батрићевиће у Вељем Крају, затим Вуловиће и Љесаре у  Жањевом Долу и Пераше у Мирцу. Варезићи у Пиви су такође од Вељокрајана, а захваљујући резултатима њиховог огранка Супића код Гацка као и Живковића код Лајковца који су огранак Радичевића, утврђена је хаплогрупа Вељокрајана. Стара слава Вељокрајана је Велика Госпојина, међутим већина братстава је преузела Ђурђевдан, док у Жањевом Долу славе Јеремијевдан. Варезићи славе Никољдан. Од Вељокрајана су по свему судећи и Ројевићи из села Озринићи код Никшића који такође припадају овом роду, а према једном предању, испоставило се нетачном, су од Озринића са Чева. Ројевићи славе Малу Госпојину. Кричи су некадашње племе које је обухватало простор Кричка у Затарју и Језера и Шаранаца у Дробњаку. Одувек се сматрало да су Кричи једно од племена које су Срби затекли по доласку на Балкан, а генетика је то и потврдила. Док у Црној Гори ниједно братство није задржало предање о кричком пореклу, многи Кричи који су се иселили у Лику и Далмацију су задржали своје племенско име у презименима и називима села које су оснивали захваљујући чему је утврђено и којој хаплогрупи припадају. Испоставило се да и поједина братства у Црној Гори припадају роду Крича, иако о томе нису сачувала предања. То су Годијељи из Дробњака, Голубовићи, Марковићи и Перуничићи из Затарја, Дедејићи и неколико братстава која су потекла од њих у Језерима, Шаранцима, Пољима и Буковици и Радовићи са огранком Чамџићима у Средњем Полимљу и Пљеваљској области. Према предањима Годијељи су из Годиња у племену Бољевићи, Голубовићи од Ћировића из Доње Мораче којих има и у околини Пљевље, Дедејићи са Чева у Озринићима, Марковићи из Марковине у Озринићима, Перуничићи из Бањана где су се презивали Богдановић, док Радовићи не знају своје даље порекло. С обзиром да сва ова братства припадају истом роду, извесно је да већина ових предања нису тачна. Сва наведена братства славе Ђурђевдан сем Ћировића и Голубовића који славе Аранђеловдан.

J2b-Z628

J2b-Z628 гране и родови у Црној Гори

Вујовићи-Микулићи су највеће братство из Микулића у Бјелицама. Важе за једно од најстаријих братстава у племену и немају предање од даљем пореклу, тако да се сматра да би могли бити огранак Микулића по којима је село добило назив. Славе Петковдан.

J2b-Z628>Z2507>Z638>Z1296>Z1297>Y27522>Y23094

Вуксагељићи, Вучине и Никчи су две групе албанских братстава која су према предању различитог порекла, али припадају истом роду. Вуксагељићи и Вучине чине већину становништва у албанском племену Груде. Њихов родоначелник се према предању доселио из Суме у Албанији. Бројнији Вуксагељићи се према предању деле на Ђолевиће, Ивезиће, Наковиће и Сиништовиће, док све Вучине носе исто презиме. За Ђолевиће је међутим утврђено да припадају Е хаплогрупи и да нису сродни осталим браствима из овог рода. У планинском делу племена су католици, док су у Тузима и Диноши у зетској равници претежно муслимани. Католици су славили Малу Госпојину до прве половине XX века. Никчи су један од четири фиса албанског племена Клименти и према предању су исти род са осталим фисовима за које је међутим утврђено да припадају Е и R1b хаплогрупама. Од Никчи су у Црној Гори Никачи из Годиња код Бољевића који славе Никољдан.

Шкријељи су албански род и истоимено племе из Малесије у Албанији. Шкријеља у Црној Гори има у Шестанима где су основали истимено племе и у Горњем Бихору где су прешли на ислам. Тутићи који су живели у Мојковцу су такође из Шкријеља, што је и генетски потврђено. Шестани су се исељавали у Сеоца, Микулиће код Бара, Мачуге у Сотонићима и Подможуру код Улциња. Шестани су специфични по томе што међу њима има и католика и православаца и муслимана. Католици у Горњим Шестанима су славили Петровдан, а у Доњим Шестанима Тројичиндан. Исламизованих Шестана има у суседним Мурићима и Микулићима. Православни Вучедабићи из истоименог села у Доњим Шестанима и Лекићи у Сеоцима славе Врачевдан, док Добрковићи у Мачугама славе Илиндан.

J2b-Z628>Z2507>Z638>Z1296>Z1297>Z1295

Бојовићи-Брскућани су према предању пореклом од Букумира из Брскута у Братоножићима и деле се на православне Ивановиће и Ратковиће код Рожаја и исламизоване Рамдедовиће и Скендеровиће у Бихору и Дервовиће у Бијелом Пољу. С обзиром да Лаловићи, за које се поуздано зна да су Букумири, највероватније припадају E хаплогрупи, поставља се питање да ли су и Бојовићи заиста Букумири. Ратковићи славе Никољдан.

Николићи-Голијани из Крсца у Голији су од Николића из Дулића у Гацком. Према предању су пореклом од Грбљановића из Дробњака који су се у Дулиће доселили преко Озринића и Баљака код Билеће, међутим о Грбљановићима из Дробњака нема никаквих података који би потркрепили ово предање. Славе Ђурђевдан.

Хоти су албански католички род и истоимено племе у Малесији које се налази са обе стране границе са Албанијом. Предак данашњих Хота се доселио из горњег тока Цијевне, а брзим размножавањем су најпре постали већина у племену да би на временом протерали све старе Хоте (Богићевце, Бубиће, Вујачиће, Мараше и друга братства) због чега су Хоти постали родовски најмонолитније племе у целој Црној Гори. Данашњи Хоти су према предању исти род са Бонкећима из Затријебача, међутим за њих је утврђено да припадају роду Куча и E хаплогрупи. Хоти се деле на две групе братстава чије су матице Трабојин и Рапша. Из Трабојина су Гоздјени, Гојчаји и Душаји, а из Рапше Јунчевићи, Лајчовићи и Ђоновићи. Славили су Крстовдан до прве половине XX века. Исељених Хота у Црној Гори има код Плава и Рожаја где су прешли на ислам.

J2b-Z628>Z2507>Z638>Z1296>Y20899>PH1751

Мирдите и Шоши су два племена из Дукађина у Албанији чији су истоимени родови према предању истог порекла заједно са суседним Шаљанима. До сада је утврђено да већина Мирдита припада истом роду, коме би на основу једног резултата требало да припадају и Шоши, док је за Шаљане утврђено да већински припадају R1b хаплогрупи. У Црној Гори има неколико католичких и муслиманских албанских братстава из Мирдита у Крајини и околини Улциња, док су из Шоша према предању Шоћи из Љуботиња. Марвасије, Паљоке и Симони у Пистули код Улциња су славили св. Марију, Пепђоновићи у Тејани у Крајини св. Краља, а Прелукићи у Горњој Бриски су славили Тројичиндан. Шоћи у Љуботињу славе Аранђеловдан. За сада нема тестираних међу овим братствима.

J2b-Z628>Z2507>CTS3617

Новићевићи су род из Прњавора код Плава чији се родоначелник Новић према предању доселио из Пипера. Од православних Новићевића су настала још и исламизирана братства Гутовићи, Јасавићи, Марковићи и Шкунтићи. J2b хаплогрупа до сада није забележена у Пиперима, тако да ово предање још увек није потврђено. Православни Новићевићи славе Аранђеловдан.

J2b-Z628>Z2507>CTS3617>Z38240>PH1602>PH3514

Ожеговићи из Кута код Херцег-Новог су досељени из села Ожеговице у Озринићима. Према предању су Озринићи што се испоставило као нетачно с обзиром да Озринићи припадају I2 хаплогрупи. Ожеговићи славе Тројичиндан, а према предању су раније славили Аранђеловдан.

L1 хаплогрупа

L1-M349

Бубићи у Бјелопавлићима су према устаљеним предањима потомци Бијелог Павла, с тим што су међу њима подељена мишљења око тога да ли је Буба био син Бијелога Павла или његов унук који је рођен у Хотима где се из Дукађина доселио Шћепан, син Бијелог Павла. Међутим, број пасова до Бијелог Павла је знатно мањи код Бубића него код Митровића због чега се и без ДНК резултата могу одбацити предања о пореклу Бубића од Бјелопавлића. Томе у прилог иду и предање из Петрушиновића по коме је Буба из Мојановића у Зети и да није од Бијелог Павла, као и предање из Мартинића по коме је Буба заиста досељен из Хотског Хума, али да је био католик и да му се отац звао Ђон. Бубићи се деле на две групе братстава од којих једна насељава Мартиниће (Вукшићи и Ераковићи), а друга Вражегрмце (Дамјановићи, Милановићи и Станишићи). Од Бубића је до сада тестиран једино Станишић из Вражегрмаца за кога се испоставило да припада роду Новљана и I1 хаплогрупи, међутим за ово братство постоји доста уверљиво предање да су највероватније прибраћени Бубићима, због чега се тај резултат не може сматрати релевантним за Бубиће. Од исељеника из Шобајића у Вражегрмцима потичу сродна братства Вучуровићи, Водовари и Илићи у Кривошијама где су се доселили преко Цуца. Вучуровићи и Водовари су према предању потомци Бијелог Павла, док Илићи  имају нешто прецизније предање по коме су од Бубића. Део исељеника из Шобајића се кратко задржао у Кривошијама, и од њих потичу Вукаловићи и Вујичићи у Зубцима и Грахову и Милошевићи у области Гацка и Невесиња. Вукаловићи у Зубцима имају и предање о сродству са Радмановићима у Загарачу. Наведена братства се међусобно рођакају и са Звицерима из Малих Цуца који међутим имају предање о пореклу из Куча. Захваљујући резултату Милошевића утврђено је да братства из Шобајића припадају L1-M349 грани, а с обзиром на предања из Кривошија, може се претпоставити да се ради о исељеним Бубићима. Овом роду припадају и Радуловићи из Кривошија или барем један њихов део за које се испоставило да насупрот предању нису сродни осталим Радуловићима који су се из Башиног Села у Озринићима раселили на разне стране. Сви Бубићи славе Петковдан, док Звицери и Радуловићи славе Јовањдан.

N хаплогрупа

N-P189.2>Y6516>Y7310>FGC28435

Бањани су род и истомено племе из Старе Херцеговине. Род чини неколико разгранатих братстава која немају предање о међусобном сродству, а то су Браниловићи и Руђићи, Вишњићи, Вујадиновићи, Кецојевићи, Мулине, Тепавчевићи и Цвјетковићи. Браниловићи и Руђићи су две разгранате групе братстава које чине већину становништва у Пиви. Према предању потичу од браће Руђа и Бранила који су досељени из Бањана, међутим не спомиње се од ког конкретно братства потичу. Гаговићи из Безуја су једино братство међу њима које има нешто прецизније предање према коме су у сродству са Петровићима (тј. Цвјетковићима) из Бањана, што ће се испоставити као тачно. За Костиће и Лаловиће који су према предању Браниловићи је утврђено да припадају I2 хаплогрупи и да нису сродни осталим братствима. Браниловићи славе Јовањдан, а Руђићи Никољдан. Вишњићи са огранком Голијанима и Савићи су братства из Голије која према једном предању потичу од Митра Бановића које се са породицом доселио у Голију доселили из Петропоља са Косова. Према другом предању које је устаљеније код Вишњића, ово братство потиче из Рисна. Вишњићи славе Ђурђевдан, а Голијани и Савићи Јовањдан. Вујадиновићи су братство које се у потпуности иселило из Бањана, а према предању су даљим пореклом из Скадра. Од њих су Јокановићи и Краљачићи у Трси у Пиви који славе Ђурђевдан. Кецојевићи и Цвјетковићи су сродна братства из Петровића у Бањанима где су се према предању доселили са Косова. Цвјетковићи према једном предању потичу од Митра Цвјетковића из Петропоља са Косова, а према другом су се доселили из Бањске, такође са Косова. Прво предање је готово истоветно као и предање братстава из Голије због чега се може узети као тачније. Деле се на Јоковиће који су прешли у Пиву и Пејовиће, Мијовиће и Поповиће у Петровићима у Доњим Бањанима. Доње-Бањаца има исељених у Опутним Рудима. Кецојевићи су се у потпуности иселили из Бањана, највећим делом у Пиву, а мањим делом у Херцег-Нови и Опутну Рудину. Сва наведена братства славе Јовањдан. Мулине су група братстава која насељава неколико села у Бањанима са матицом у Кленку због чега се често називају Кленчанима. Према предању су пореклом из Старе Србије и у сродству су са Матовићима из Велимља, међутим за њих је утврђено да припадају I2 хаплогрупи. Мулине се деле на Антониће, Баћовиће, Лучиће, Глиговиће, Ђурковиће, Лучиће, Орбовиће и Томашевиће. Исељених Лучића има у Суторини. Славе Јовањдан. Слијепчевићи су братство из Бањана за чији огранак Бјелаковиће из Пиве је утврђено да припадају овом роду. Бјелаковићи славе Јовањдан. Тепавчевићи из Голије су према предању од Орловића што се може одбацити с обзиром да припадају роду Бањана. На основу свега наведеног, може се закључити да овај род највероватније потиче са Косова с обзиром да већина братстава има предање о пореклу из те области.

Q1 хаплогрупа

Q1-Z5902>Y6802>Y6798>Y6794>YP1600

Иванишевићи су братство од кога потичу Васиљевићи из Петровића у Доњим Бањанима. Према предању су у сродству са Кецојевићима, међутим за њих је утврђено да припадају N хаплогрупи. Васиљевићи у Бањанима славе Јовањдан, а њихови исељеници у Ублима код Рисна славе Ђурђевдан.

Q2 хаплогрупа

Q2-L245>Y2209

Братоножићи су племе и истоимени род у Брдима. Према предању су од Брата, унука Гргура Бранковића, што би значило да су старином из Корјенића одакле потичу Бранковићи. Међутим, за Корјениће од којих потичу Бранковићи је утврђено да припадају G2 хаплогрупи, тако да се ово предање о пореклу од владарске куће може одбацити. Братножићи се деле на Баљевиће (или Балевиће), Прогоновиће, Сеоштичане и Чађеновиће. С обзиром да је племенска територија Братоножића на кршевитом и неплодном подручју, доста су се исељавали широм Црне Горе. Највећа исељеничка братства су Радмановићи у Загарачу, Шошкићи у Васојевићима, Крњичани на Скадарском језеру, Вучинићи и Вукановићи у Пиперима, Вукаловићи у Грахову, Осредчани у Доњој Морачи и Белоjице у Рожајској области. Скоро сва наведена братства према предањима потичу од Баљевића који су уједно и најбројнија грана Братоножића. За Цимбаљевиће из Васојевића који су према предању из Пипера се такође испоставило да припадају роду Братоножића. Већина Братоножића слави Никољдан, док Прогоновићи славе Јесењи Јовањдан, Радмановићи и Вукаловићи славе Петковдан, а Вучинићи, Вукановићи, Крњичани и Цимбаљевићи славе Аранђеловдан.

R1b хаплогрупа

R1b-L23 гране и родови у Црној Гори

R1b-L23

Димитријевићи су братство од кога потичу Рафаиловићи из Витог Дола у Паштровићима и према предању су пореклом из Македоније. Припадају паштровском „племену“ Бечићи и славе Митровдан.

Ранци су староседелачко братство из Брчела од којих потичу данашњи Гојнићи. У Пјешивцима је постојало село Ранци где је живело истоимено лужанско братство због чега се сумља да су од њих Ранци у Брчелу, међутим хаплогрупа којој припадају Гојнићи не упућује на лужанско порекло. Гојнићи славе Ђурђевдан.

R1b-L23>L51>L151

Каљевићи су албанско католичко братство из истоименог зесеока у Грудама. Презиме на албанском гласи Калај. Славили су Малу Госпојину до прве половине XX века.

R1b-L23>L51>L151>P312>U152

Бањовићи су братство из Куча које спада у старији слој становништва у племену. Од давнина се баве ковањем, а према предању су пореклом из Бања Луке по којој су понели презиме. Најпре су се населили у Коћима одакле су прешли у Лопаре у Фундини, а одатле су се исељавали и у друга села у Кучима. Међу Бањовићима до сада нема тестираних, међутим на основу једног предања о пореклу Жижића из Дробњака и њиховог резултата се може претпоставити да Бањовићи припадају овој грани. Наиме, Жижићи потичу од ковача Илије који се као населио у Веље Дубоко у Ровца где се као домазет оженио, да би његови синови касније прешли у Милошевиће у Дробњаку. Према предању самих Жижића, они потичу од Домазетовића са Чева, међутим како је утврђено да Домазетовићи припадају роду Озринића, односно I2 хаплогрупи, то предање се може одбацити. Због тога се као тачније може узети предање које се очувало у Ровцима по коме се Илија доселио из Куча и по коме је уместо Никољдана почео да слави Аранђеловдан, славу куће где се доселио као домазет. Како су Бањовићи једини ковачи у племену, а притом славе Никољдан, основано се може претпоставити да је Илија био од тог братства. Истом роду са Жижићима припадају и Бакићи из Доње Мораче за које се у племену сматра да су досељени из Србије. Бакићи се рођакају са истоименим братством из Забрђа у Васојевићима, међутим за њих се испоставило да припадају роду Куча, а не роду Васојевића како гласи њихово предање. Жижићи и Бакићи славе Аранђеловдан.

Богићевци према предању потичу од Богића, унука Гојка Мрњавчевића, који се из Хота доселио у Доњу Морачу. Сматрају да су Мрњавчевићи старином из Ливна. Богићеви потомци су се брзо рамножили и временом постали већина у племену. Деле се на Вујисиће, Лакићевиће, Поповиће и Радовиће, Меденице и Ракочевиће, а од ових братстава су временом настала и поједина мања братства. Исељавали су се у великом броју у околину Колашина, а има их и у околини Пљевље. Славе Аранђеловдан.

R1b-L23>L51>L151>P312>U152>L2>Y20253

Коњевићи су брастство из Пријевора у Суторини које је према предању из Мораче. С обзиром да је за Богићевце из Мораче утврђено да припадају R1b-U152 грани која је предачка у односу на R1b-Y20253 грану којој припадају Коњевићи, постоји могућност да су Коњевићи од Богићеваца. Коњевићи славе Никољдан.

R1b-L23>L51>L151>U106

Дрецуни и Сарапи су два братства из Љуботиња са различитим предањима о пореклу за која се испоставило да су сродна. Дрецуни су према предању из Велике Дренове у Шумадији, а бројнији Сарапи су из околине Сарајева и деле се на Бановиће, Вукићевиће, Вучковиће, Калуђеровиће и Лаличиће. Сви славе Никољдан.

Мушовићи из Бијелог Поља и околине су пореклом из Доњег Колашина. Њихов родоначелник Ахмет је према једном предању потомак Херака Вранеша, према другом је потомак Јоксима Вранешког, родоначелника Јоксимовића из исте области, а према трећем је био турског порекла. Код Мушовића постоји и мање прихваћено предање о пореклу од Махмутбеговића из Пећи за које се сматра да су грана Црнојевића. Оно у чему се сва предања слажу јесте да су Мушовићи сродни Даутовићима и Хасанбеговићима из Доњег Колашина, међутим то се испоставило као нетачно с обзиром да Хасанбеговићи припадају R1a хаплогрупи. Мушовићи су се из Доњег Колашина иселили у Никшић и Колашин где су управљали тим градовима за време турске окупације, да би након Берлинског конгреса прешли на своја имања у Стричини у Доњем Колашину, а одатле након Балканских ратова у Бијело Поље и Нови Пазар.

R1b-L23>Z2103>Z2106>Z2108>Z2110>CTS7556
   >Y5592>CTS9219>Y18959>BY611>Y23373>Z2705>Y33200

Бањкани, Бихорци, Вујовићи, Мараши, Мурићи, Пипери и Страхиње су род који чини неколико група братстава са потпуно различитим предањима о пореклу. Специфични су и по томе што међу њима према предањима има и српских братстава албанског порекла и албанских братстава српског порекла, а међу њима има православца, католика и муслимана. Бањкани су католичка група братстава из истоименог села у Затријебачу. Презиме на албанском гласи Бекаи. Према предању, пореклом су од Црнојевића, а предак им се у Затријебач доселио из Црнојевића Ријеке. Бихорци су група муслиманских братстава из околине Петњице за која се испоставило да припадају овом роду, а то су Аговићи, Дураковићи, затим Кожари, Муратовићи, Тараниши и Тигањи, Личине и део Растодера. Аговићи су према  предању из Селца у Климентима, тако да су вероватно од Мурића. Дураковићи су према предању од Букумира из Братоножића, међутим то очигледно није тачно. Кожари, Муратовићи, Тараниши и Тигањи су сродна братства која не знају одакле потичу, а Муратовићи сматрају да су им је предак дошао са Хајдар-пашом што такође не може бити случај. Личине су се раније презивали Мујевић, а с обзиром на предање о пореклу из Куча, могли би бити од Бањкана. Део Растодера такође припада овом роду. Вујовићи су према предању од племићке породице Војиновића из Вучитрна, одакле су се преко Мораче и Братоножића доселили у Љуботињ где су били спахије једно време, док је део братства прешао у Трново и Комарно који су припали племену Дупило. Од Вујовића су још Лалићи и Лекићи у Црмници.  Славе Аранђеловдан. Мараши су према предању из Хота које су због одбијања да пређу на католичанство морали да напусте под притиском новодосељених албанских братстава. Рођакају се са Вујачићима из Зете са којима су се заједно иселили из Хота, али различите славе као и предање Вујачића о пореклу од Мрњавчића из Куча које Мараши немају указују на то да се ради о братствима различитог порекла. Мараши славе Митровдан. Мурићи су старо братство из истоименог катуна у Климентима које је према предању једнокрвно са осталим Климентима, међутим испоставило се да су другачијег порекла. Исељених Мурића у Црној Гори има у неколико села у околини Рожаја где су сви прешли на ислам. Пипери су племе у Црној Гори за чија се поједина староседелачка братства испоставило да припада овом роду. Након досељавања Лутоваца део старих Пипера се прибратио досељеницима који су делом преузели њихово предање, док је део братстава у потпуности изгубио било какво сећање о свом пореклу. До сада је утврђено да међу старе Пипере спадају Љумовићи и Станићи из самог племена, као и исељени Шћекићи у Средњем Полимљу који су према предању грана Лутоваца што се испоставило као нетачно. Истом роду вероватно припадају и Драгишићи из Радеће и Милуновићи и Шујаци из Ријеке Пиперске. Пипери у матици славе Аранђеловдан, сем Милуновића који славе Никољдан, док Шћекићи славе Петковдан. Перовићи из Стројенице у Средњем Полимљу имају предање о пореклу из Пиве, али с обзиром да припадају овом роду то предање је доста упитно. Славе Никољдан. Ибрахимагићи су муслиманско братство из Гусиња чије даље порекло није познато, а за које је такође утврђено да припадају овом роду. Страхиње из Утрга у Подгору највероватније такође припадају овом роду јер као и Мараши потичу из Хота и славе Митровдан.

T хаплогрупа

T-L162

Дервишевићи из Гусиња и околине су према предању пореклом из Затријебача, међутим није познато од ког братства, као ни да ли су албанског или српског порекла. Исељених Дервишевића има и у Срђевцу у Доњем Бихору. Дервишевићи су једино братство у Црној Гори за које је установљено да припада Т1а1 хаплогрупи која није забележена на анонимном тестирању.

Извори података

ДНК резултати:

  • Српски ДНК пројекат
  • Albanian Bloodlines Project
  • Bošnjački DNK projekat
  • 23andMe – резултате прикупио Небојша Новаковић (Српски ДНК пројекат)
  • Анонимно тестирање 404 појединца из Црне Горе из студије Human Y-Chromosome Short Tandem Repeats: A Tale of Acculturation and Migrations as Mechanisms for the Diffusion of Agriculture in the Balkan Peninsula, 2010. – статистичка обрада Синиша Јерковић (Српски ДНК пројекат)

Литература:

  • Андрија Јовићевић, Зета и Љешкопоље, Београд 1926.
  • Андрија Јовићевић, Малесија, Београд 1923.
  • Андрија Јовићевић, Плавско-Гусињска област, Полимље, Велика и Шекулар, Београд 1921.
  • Андрија Јовићевић, Ријечка Нахија, Београд 1910.
  • Андрија Јовићевић, Црногорско Приморје и Kрајина, Београд 1922.
  • Андрија Лубурић, Дробњаци, Београд 1930.
  • Блажо Кнежевић, Властелиновићи, Подгорица 2006.
  • Блажо A. Стругар, Стругари – братство у Цеклину 1450-1980, Цетиње 1983.
  • Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у турској граници, Београд 1905.
  • Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у црногорској граници, Београд 1903.
  • Бранко В. Kостић, Kостићи – братство у Цеклину, Подгорица 2014.
  • Братство Вукчевић, Црногорско племе Љешњани (Вукчевићи) – Љешанска нахија, Дражевина 1910.
  • Владо Ђ. Дулетић, Трагом прошлости Дулетића, Будва 2015.
  • Војин С. Муришић, Крушевице (Сврчуге – Петијевићи – Бијелићи), Београд 2000.
  • Вујанић, Јерковић, Kртинић, Маринковић, Kњига о Мацурама, Београд 2014.
  • Вукашин Вучков Шошкић, Шошкићи из Полимља, Београд 1995.
  • Вукота Миљанић, Аким Миљанић, Презимена у Црној Гори, Београд 2007.
  • Вуле Kнежевић, Племе Шаранци, Београд 1961.
  • Драган Крушић, Братство Славујевићи (Матовићи и Крушићи) у прошлости Бањана, Никшић 2016.
  • Ђорђе Ојданић, (Не)познате Лубнице, Подгорица 2005.
  • Ђурђица Петровић, Матаруге у касном средњем веку, Цетиње 1977.
  • Ејуп Мушовић, Етнички процеси и етничка структура становништва Новог Пазара, Београд 1979.
  • Звонимир М. Мијушковић, Племе Пјешивци – крајина Старе Црне Горе, Београд 1984.
  • Зоран Мијбеговић, Кртољске приче, Тиват 2016.
  • Јован Б. Kековић, Поријекло и родослов Kековића из Загарача, Подгорица 2013.
  • Јован Вукомановић, Паштровићи, Цетиње 1960.
  • Јован Вукомановић, Црмница, Београд 1988.
  • Јован Ердељановић, Братоножићи – племе у црногорским Брдима, Београд 1909.
  • Јован Ердељановић, Пипери, Београд 1917.
  • Јован Ердељановић, Kучи, Београд 1907.
  • Јован Ердељановић, Стара Црна Гора, Београд 1926.
  • Јован Ф. Иванишевић, Подловћенско Цетиње, Цетиње, 1892.
  • Јован Ф. Иванишевић, Путопис кроз Мале Цуце, Цетиње, Јавор 1891.
  • Косто Р. Перућица, Опутна Рудина, Београд 1989.
  • Марко Д. Обрадовић, Поријекло и родослов Обрадовића из Лубница, Андријевица/Бијело Поље 1995.
  • Марко Миљанов, Племе Кучи у народној причи и пјесми, Београд 1904.
  • Миладин Kонтић, Племе Пјешивци са историјом братства Kонтић, Београд 1977.
  • Милан – Мишо Брајовић, Племе Бјелопавлићи, Подгорица 2000.
  • Милан Пековић, Никшићка Жупа, Београд 1974.
  • Милан Р. Милановић, Бајкове Крушевице, Београд 1997.
  • Милета Војиновић, Пљеваљски крај – прошлост и порекло становништва, Пљевља 1997.
  • Милисав Лутовац, Бихор и Kорита, Београд 1967.
  • Милисав Лутовац, Рожаје и Штавица, Београд 1960.
  • Милорад Јокнић, Становништво у пљеваљском крају, Пљевља 2006.
  • Милош К. Војиновић, Стотину година од исељавања муслимана из Црне Горе за Турску 1914-2014, Колашин 2014.
  • Милош К. Војиновић, Тадија Б. Бошковић, Попис домова у новим крајевима Краљевине Црне Горе 1913. године, Колашин 2015.
  • Милун М. Штурановић, Озринићи крај Никшића – прилози за монографију, Подгорица 2000.
  • Мирко Барјактаровић, Ровца, Титоград, 1984.
  • Мирко Барјактаровић, Село Петњик, Београд, 1986.
  • Мирко Вукићевић, Вукићевићи из Трешњева и њихови коријени, Андријевица 2015.
  • Момчило Мићовић, Бањани, Никшић 2016.
  • Небојша Драшковић, Чевско Заљуће и Доњи Крај – села у племену Озринићи, Београд 1999.
  • Никола С. Вујачић, Братство Вујачић, Требиње, 1983.
  • Обрен Благојевић, Пива, Београд 1971.
  • Павле Радусиновић, Насеља Старе Црне Горе, Београд 1985.
  • Петар Мркоњић, Средње Полимље и Потарје у Новопазарском санџаку, Београд 1905.
  • Петар Пејовић, Озринићи – племе Старе Црне Горе, Београд 2004.
  • Петар Шобајић, Бјелопавлићи и Пјешивци, Београд 1923.
  • Петар Шобајић, Корјенићи, Цетиње 1964.
  • Радослав Ј. В. Вешовић, Племе Васојевићи, Сарајево 1935.
  • Раде Вујисић, Братство Вујисића, Подгорица 1998.
  • Радојe М. Ускоковић, Исељени Никшићи, Београд 1924.
  • Радојко Копривица, Братство Копривице – поријекло, свештеници, Никшић 2016.
  • Рајко Раосављевић, Морача, Ровца, Kолашин, Београд 1989.
  • Сава Накићеновић, Бока, Београд 1913.
  • Сава Пејовић Трећи, Протокол – Поријекло Пејовића, Никшић 2016.
  • Светозар Томић, Бањани, Београд 1949.
  • Светозар Томић, Дробњак, Београд 1902.
  • Светозар Томић, Пива и Пивљани, Београд 1949.
  • Слободан Мишовић, Становништво пљеваљског краја, Пљевља 2013.
  • Слободан Н. Ковачевић, Граховски Ковачевићи кроз векове и ратове, Приштина 1998.
  • Стеван Поповић, Ровца и Ровчани у иторији и традицији, Никшић 1997.
  • Стојан Kараџић, Вук Шибалић, Дробњак – породице у Дробњаку и њихово поријекло, II измијењено и допуњено издање, Београд 1997.
  • Томо П. Ораовац, Арбанашко питање и српско право, Београд 1913.
  • Чедомир С. Булајић, Вилуси, Београд 1994
  • Шпиро Лучић, Љетопис породице Лучића и Парохије суторинске од 1680. до 1930. године, Херцег-Нови, 2000
  • Božidar A. Vukčević, Lješanska Nahija II, Kanada 2003.
  • Čedomir S. Bulajić, Rodoslov bratstva Bulajić, Beograd 1997.
  • Fadil M. Kardović, Porijeklo bratstva Kardovića, Novi Pazar 2010.
  • Jovo Medojević, Muslimani u bjelopoljskom kraju 1477-2002, Podgorica 2003.
  • Risto Kovijanić, Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima – Knjiga I, Cetinje 1963.
  • Risto Kovijanić, Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima – Knjiga II, Cetinje 1974.
  • Robert Elsie, The Tribes of Albania – History, Society and Culture, London/New York, 2015.
  • Veselin Konjević, Kazivanje Ahmet-bega Mušovića, Cetinje, 2017.
Share




Facebook коментари:

3 мишљења на „Родови старобалканског порекла у Црној Гори

  1. E-V13

    Svaka čast za istraživanje. Imam jednu zamerku . Malo je nebulozno da se kaže za neki rod da je albanskog porekla kad ni sami albanci ne znaju koje im je poreklo ( prva knjiga napisana u 19.veku) , znači ako neko ima dnk karakterističan za neko albansko pleme na primer , ko može da kaže da celo to pleme u jednom trenutku u istoriji nije albanizobano i da je taj isti dnk pre 1000 godina nije bio karakterističan za srbe. Drugo ljudi su možda nosili isti gen pre pojave albanaca i srba dok su još živeli u pećini. Možda se još tad desila migracija koja je dve jedinke razdvojila kasnije na srb-Alb. Svi smo recimo bili pećinci, jedni pećinci su naučili slovenski jezik a drugi janjicarski neki jezik š kavkaza. Taj pećinac koji je naucio slovenski jezik nikad nije ni bio svestan da je albanac, znači od početka je bio srbin. Malo bolje definisite ,nije ovo amerika , nećemo svi razumeti.

    1. Иван Вукићевић

      Етничке одреднице у тексту нису засноване на резултатима ДНК тестирања, већ на предањима о пореклу и етничкој припадности братстава у садашњости. У тексту се не тврди ни за један род да је заиста албанског порекла, али је било неопходно споменути предања која родови имају о свом пореклу. Да ли су та предања истинита и да ли су поједини родови у протеклих 1000 година више пута мењали етнички идентитет је сасвим друга ствар. Због тога у тексту на више места и пише „према предању“ управо да неко не би дошао до погрешног закључка да се српски родови проглашавају за албанске и обратно. Нико не тврди да су рецимо Бјелопавлићи заиста албанског порекла, већ једино да они сами сматрају да потичу од албанске властеоске породице Дукађини. Сличних примера има и код Албанаца. Рецимо, Бањкани из Затријепча који су католици имају предање да потичу од Црнојевића, а и дан данас говоре да су српског порекла. Одлично је познато да је већина оваквих предања измишљена тако да би било неозбиљно на основу њих износити било какве закључке о етничком пореклу родова. Такође, иако ДНК резултати у појединим случајевима могу да потврде или оборе предања о етничком пореклу, то свакако није случај са родовима за које је утврђено да припадају E-V13 грани која је заступљена и код Срба и код Албанаца.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

16 − 9 =

Препоручени текстови

Најновије

Топ 10 тема на ДНК форуму

Коментари