Родови у Црној Гори према народним предањима

ПИШЕ: Иван Вукићевић

Родовско друштвено уређење

Зачеци родовског друштвеног уређења на простору данашње Црне Горе огледају се у постојању влашких катуна у XIV веку. Поједина братства која су се претежно бавила сточарством у планинским областима су од српске властеле, а касније и од Турака, добијала повластице у замену за осигуравање безбедности на путевима који су пролазили кроз  крајеве које су та братства насељавала. Тиме је створена економска основа за даље ширење тих братстава на просторима које су контролисали, а многа од њих ће временом прерасти у разгранате родове. Иако је међу овим родовима било доста братстава старобалканског порекла, битно је нагласити да се термин влашки не односи на етничку припадност, већ на друштвени статус. Влашки статус су имали и поједини родови попут Бањана и Дробњака који ће касније прерасти у племена. Са јачањем централне турске власти долази и до постепеног укидања влашког статуса, због чега долази до удруживања дотадашњих катуна у племена.

За разлику од градова и равничарских области где је становништво одувек било мештовитог састава, у највећем делу данашње Црне Горе братства су све до средине XX века најчешће живела самостално по засеоцима у планинским крајевима. Упућени једни на друге, припадници неког братства делили су и добро и зло заједно. Бројност неког братства је за време турске окупације и свеопште несигурности била од посебног значаја за опстанак, због чега су се родбинске везе са сродним братствима пажљиво неговале, а порекло од заједничког родоначелника бележило у родословима и усмено преносило у предањима са колена на колено. Припадност неком већем роду давала је братству одређену врсту сигурности јер је увек могло рачунати да ће им сродна братства притећи у помоћ у случају озбиљнијег сукоба, било да се ради о Турцима или о братствима у окружењу. Услед великог значаја које је породично порекло имало, мушка деца су од малих ногу знала да наброје све претке од свог оца па до најстаријег познатог претка. Поједина братства су почетком XX века знала да наброје и по 15 пасова по мушкој линији до својих родоначелника што најбоље говори о томе колико се водило рачуна о пореклу.

Поред  добрих страна, као што је јачање породице, овакве друштвене околности су довеле и до штетне појаве да је родовско-племенски идентитет постао вишеструко јачи од етничке и верске припадности, што је довело до честих сукоба између брастстава и племена. Најчешће би сукоби започињали око планина за испашу стоке, а убрзо би долазило и до крвне освете која је посебно оптрећивала односе између појединих племена и братстава због чега су црногорске владике много напора улагале да успоставе мир. Тако је рецимо владика Петар I Петровић-Његош (Свети Петар Цетињски) најпре молио завађене стране да се помире, а затим их и клео не би ли спречио даље унутрашње сукобе који су били препрека за успешну борбу за ослобођење од Турака. Тек је са јачањем централне државне власти дошло до постепеног нестанка крвне освете.

 Порекло родова

Подручје данашње Црне Горе су у позном средњем веку претежно насељавали Срби и Албанци, док је у приморју живео и мањи број Грка и Млечана. Међу Србима се могу разликовати два слоја становништва – старији старо-балкански слој и новији словенски слој становништва који је досељен у VI и VII веку. Планинска подручја су у средњем веку била доста слабо насељена, па самим тим и Црна Гора, међутим ситуација се нагло мења са почетком турске окупације када Срби масовно напуштају плодне области под притиском Турака. Крајем XIV и током XV и XVI века долази до великог прилива српских избеглица на подручје данашње Црне Горе где је турска власт била знатно слабија него у другим областима. Такође, велики број породица, међу којима су многе биле добростојеће,  преселио се у приморје које је највећим делом припадало Млетачкој Републици. Срби су се претежно досељавали из Херцеговине, Косова, Метохије и Албаније, али и из нешто даљих области као што су Босна и Македонија.

Најчешће су долазиле појединачне породице, али дешавало се да се организовано населе и читава братства. С обзиром на слабу насељеност, досељеници су били у могућности да запоседну читава села у којима су најчешће затицали малобројне староседеоце, а понекада и само напуштена кућишта. Високим природним прираштајем долазило је до брзог умножавања и ширења на суседна подручја што је довело и до појаве да поједини родови прерасту у читава племена. Највећи родови у Црној Гори, као што су Бјелопавлићи и Васојевићи, углавном су досељени управо у овом периоду као већ формирана братства. Тако се Бјелопавлићи који су дошли из Метохије (Дукађина) први пут помињу 1411. године у дубровачким документима, док се Васојевићи који су досељени из Херцеговине први пут помињу 1444. године, такође у дубровачким документима. Међу неколико највећих родова једино се за Никшиће сматра да су даљим пореклом са подручја данашње Црне Горе, конкретно из Кртола у Боки Которској.

 Повезивање родова путем предања

Као што су поједини већи родови често проглашавали себе за потомке властеле, о чему ће бити више речи у тексту о властели у Црној Гори, тако се често дешавало и да се мања братства представљају као огранци јаких родова. Ова појава се назива прибраћивање, и типична је за староседелачка братства у племенима којима су била ниподаштавана од стране великих братстава. Већа новодосељена братства у Бјелопавлићима, Пиперима и Пјешивцима називала су староседеоце Лужанима, у Бањанима су их називали Матаругама, а у Морачи Мацурама. Староседелачка братства (старинци у народном говору) су овакве тврдње сматрала за увреду због чега су многа од њих, да би себи подигла углед, мењала славе и породична предања, при чему би се најстарији познати предак повезивао са родоначелником неког знатнијег рода или братства. У појединим случајевима је долазило чак и до промене презимена, али за то је био непходан пристанак братства чије су презиме узимали. У неким случајевима су мања братства у сваком погледу постајала део рода коме су се прибратила, али се често дешавало и да сродство никада не буде признато од жељених „рођака“.

Тако су рецимо Караџићи, који су према једном предању даљим пореклом из Македоније, у потпуности прихваћени од Васојевића као грана Лопаћана, док са друге стране Бјелопавлићи називају Раичевиће у Вражегрмцима старинцима, иако Раичевићи себе сматрају за потомке Бијелог Павла. Постоје и прелазни случајеви као у Вељим Цуцама где су Кривокапићи начелно прихватили Ивановиће као свој огранак, али је ипак опште познато у племену да се ради о братству другачијег порекла. Поједини случајеви прибраћивања су заиста парадоксални, а најбољи пример је племе Пипери где су Лутовци, као новији слој становништва, најпре измислили Пипа у свом родослову да би тиме себе представили као осниваче племена, да би затим бројна староседелачка братства, која су заправо проистекла од правих Пипера, себе прогласила за потомке тог истог измишљеног Пипа. Оно што је интересантно је да прибраћивања готово да није ни било код мањих братстава која су се усељавала у већ формирана племена. Њихов положај је био знатно бољи у односу на старинце, због чега нису имали потребу да измишљају непостојеће везе са великим братствима.

Поред прибраћавиња, честа је била и појава да се поједини родови који су били у традиционално пријатељским односима међусобно рођакају и проглашавају своје родоначелнике за браћу, иако су различитог порекла. Свакако најпознатији случај је чувено предање о неколико браће од којих су настала српска племена Васојевићи, Озринићи и Пипери и албанска племена Затријебач, Краснићи и Хоти. Код српских племена је најчешћа верзија предања о петорици браће Васу, Красу, Озру, Оту и Пипу, док предање албанских родова Бонкећа и Хота помиње браћу Бана, Васа, Лазара, Меркота и Пиперија. Међутим, оно што је карактеристично је да сви ови родови изузев Бонкећа и Хота имају различита предања о даљем пореклу браће. Тако Васојевићи сматрају да се Васо доселио из Херцеговине и да је пореклом од Немањића, Пипери (грана Лутоваца) да се њихов предак доселио из Пирота, а Бонкећи и Хоти да су им се преци доселили из горњег тока реке Цијевне. Такође, број пасова до родоначелника се разликује од рода до рода, тако да је и пре генетских истраживања која су побила ово предање било очигледно да се највероватније ради о измишљеној причи чији је циљ било.

 Етнографска истраживања

Почетком XX века више српских етнографа започиње истраживање племена и области у Црној Гори према упутствима Јована Цвијића. Радови Јована Ердељановића, Андрије Јовићевића и других аутора постаће основа за све будуће анализе порекла становништва у Црној Гори. Поред основних података као што је бројност братстава по селима, етнографи су приликом разговора са мештанима записивали и предања о даљем пореклу и гранању родова, историјске догађаје, као и бројне друге податке о областима које су истраживали. Захваљујући истраживањима из тог периода, од заборава је сачувана породична историја великог броја братстава.

Поједини етнографи, као што су Милисав Лутовац и Јован Вукомановић, су и у периоду социјалистичке Југославије наставили посао на истраживању до тада необрађених племена и области. Истраживањима су често бавили и људи из народа који су услед недостатка литературе о свом крају желели да документују прошлост својих предака, тако да је објављено доста радова који по свом квалитету не заостају пуно за радовима наших познатих етнографа. Нажалост, међу тим радовима има и оних у којима се потпуно неосновано износе тврђења и фабрикују народна предања.

 Највећи родови према народним предањима

У прегледу који следи приказани су родови на простору данашње Црне Горе који су 1914. године, односно у периоду након потпуног ослобођења од Турака, имали најмање 20 домова. С обзиром да поједине области нису обрађене детаљним етнографским истраживањима, могуће је да недостају поједини родови који испуњавају наведени критеријум бројности. Подаци о родовима су приказани на основу устаљених народних предања из тог периода, док ће о великим родовима који по предању воде порекло од властеле више речи бити у тексту о властели у Црној Гори. У случајевима где су делови предања о даљем пореклу контрадикторни у односу на делове предања о сродству са другим братсвима, предност је дата даљем пореклу у односу на рођакање са другим родовима. Тако су рецимо од споменутих шест српских и албанских родова који се рођакају једино Бонкећи и Хоти приказани као један род јер имају исто предање о даљем пореклу.

 

Назив Основне гране у Црној Гори Родоначелници Миграције Крсна слава по Јулијанском календару
Адиловићи Адиловићи Адил Борје (Кукс) -> Доњи Колашин -> Средње Полимље не славе
Азанци Вукајловићи, Луковићи, Петровићи, Радошевићи непознато Шекулар / Озринићи -> Азане (Бихор) Јовањдан (7.1.)
Алексићи, Бошковићи, Кнежевићи и Поповићи [Алексићи, Бошковићи, Кнежевићи],

Поповићи

браћа Ђуро и поп Никола Скадар -> Брчели Томиндан (6.10.)
Аџићи Аџићи и од њих Мазићи, Мочевићи (М), Томчићи, Ушћумлићи непознато Метохија -> Зета -> Косијери -> Книн (Далмација) -> Тупан (Бањани) -> Пива -> Мочевићи (Буковица) Мала Госпојина (8.9.), Јовањдан (7.1.) у Пиви, не славе у Мочевићима
Бањовићи Бањовићи непознато Бања Лука -> Коћи -> Кучи Никољдан (6.12.)
Барјамовићи Барјамовићи и од њих Војводићи и Машановићи војвода Јањо Косовска Митровица / Кучи -> Грађани -> Орахово Ивањдан (24.6.)
Бездановићи Јовановићи, Пејовићи, Радоњићи поп Михаило Невесиње -> Озринићи -> Комани Аранђеловдан (8.11.)
Бијелићи Гачевићи, Картали, Обренићи, Шарци Гачо, непознато, непознато, непознато Гацко -> Матаруге (Пљеваљска област) Лазарева субота (8 дана пре Васкрса)
Бијеловићи, Миљанићи и Мркајићи Бијеловићи, Миљанићи, Мркајићи Милисав Метохија -> Чево / Велестово (Озринићи) -> Бањани -> Пљеваљска област, Телач До (Горња Морача) Јовањдан (7.1.)
Билофери Билофери непознато Бањани -> Стрп (Бока Которска) Спасовдан (40 дана након Вакрса)
Бјелоши Грљевићи, Јовановићи Јован Бјелош Грље (Зета) -> Бјелоши -> Грбаљ Јесењи Јовањдан (23.9.), Никољдан (6.12.) у Грбљу
Благојевићи Благојевићи и од њих Алексићи Благоје Пива -> Гацко -> Пива -> Малинско (Ускоци) Ђурђевдан (23.4.)
Близикуће Љубише, Никлановићи браћа Љубо и Никлан „Нико“ Долина реке Љубишнице -> Паштровићи Митровдан (26.10.)
Богдановићи Перуничићи Богдан Бањани -> Борова (Затарје) Ђурђевдан (23.4.)
Богојевићи-Лацмановићи Лацмановићи „Лацман“ Рисан (Бока Которска) -> Драгаши (Затарје) -> Црнобори (Затарје) Врачевдан (1.11.)
Богостиновићи Бољевићи

опширније у тексту о властели

Бонкећи и Хоти (А) (К) Бонкећи, Хоти Кећо Понтин Пипери / Клименти -> [Затријебач -> Гусињска област], [Хоти -> Плав ска област, Малин Дубрава (Рожајска област)] Бонкећи: Никољдан (6.12.); Хоти: Мала Госпојина (8.9.); не славе у Гусињу, Плаву и Рожају
Боришићи Боришићи Бориша Бјелоши -> Очинићи -> Боришићи (Буковица) Јовањдан (7.1.), не славе у Буковици
Боројевићи Доњекрајци

опширније у тексту о властели

Бостанџићи Зековићи, Љувари (М) Митар Бостанџић и његов брат Кучи -> Тушиња (Дробњак) -> Никшић, [Шљиванско (Пљевља) -> Станчани (Затарје) -> Никшић], Баре (Ускоци) Никољдан (6.12.), Љувари не славе
Браниловићи и Руђићи Браниловићи, Руђићи браћа Бранило и Руђо Косово и Метохија -> Бањани -> Пива -> Пљеваљска област Браниловићи: Јовањдан (7.1.); Руђићи: Никољдан (6.12.)
Брешковци [Бошковићи, Мијушковићи, Перовићи], Ераковићи, Килибарде Тодор, Вукота Ераковић, Милош Килибарда Озринићи -> Бањани -> Богмиловићи (Пјешивци) Аранђеловдан (8.11.),

Мала Госпојина (8.9.) у Богмиловићима

Бубање и Шаботићи Бубање, Шаботићи (М) браћа Радован и Марко Бубање (Средње Полимље) -> Бихор Алимпијевдан (26.11.), Шаботићи не славе
Букумири (СА) Бојовићи (М), Дураковићи, Лаловићи (Љаљовићи) Ника Букумјера Братоножићи -> Васојевићи -> Бихор, Васојевићи, Рожајска област, Средње Полимље Никољдан (6.12.), не славе у Бихору и Миочама
Буроњићи Петровићи Петар Буроњић Бјелопавлићи -> Кућишта (Ћеклићи) Илиндан (20.7.)
Веловићи и Лековићи (СА) Веловићи, Лековићи непознато, Лека Гелин Диноша (Груде) -> Годиње (Бољевићи), [Доњи Мурићи (Крајина) -> Годиње (Бољевићи)] Никољдан (6.12.)
Вељокрајани Батрићевићи, Варезићи, Вуловићи, Гавриловићи, Јовечки, Љесари, Николићи, Пераши непознато Његуши -> Дробњак Ђурђевдан (23.4.), Јеремијиндан (1.5.) у Жањевом Долу
Вишњићи Вишњићи Јован Вишњин Рисан (Бока Которска) -> Вишњића До (Голија) -> Котор Ђурђевдан (23.4.)
Властелиновићи-Плањани Шаранци опширније у тексту о властели
Властелиновићи-Угњани Бојковићи, Зубери, Шоровићи опширније у тексту о властели
Војиновићи Војинићи

-Жарићи, Војинићи

-Љешњани, Војиновићи-Трепчани, Војновићи, Вујовићи-Љуботињани, Пуношевићи, Радуловићи

опширније у тексту о властели
Вранчићи Бањкани (АС) (К), Ђурашевићи, Црновићи

опширније у тексту о властели

Врбице Врбице и од њих Вучковићи Вучко Врба (Гацко) -> Врба (Његуши) Петковдан (14.10)
Вујадиновићи Којовићи, Краљачићи Вујадин Скадар -> Бањани -> Пива Ђурђевдан (23.4.)
Вујовићи-Микулићи Вујовићи Вујо Микулићи (Бјелице) Петковдан (14.10.)
Вукићевићи, Вуковићи и Ивовићи Вукићевићи, Вуковићи, Ивовићи браћа Вукић, Вуко и Иво Невесиње -> Убли Ђурђевдан (23.4.)
Вуковићи и Павловићи Вуковићи, Павловићи браћа Вук и Павле Стара Србија -> Паштровићи Мала Госпојина (8.9.), Стевањдан (27.12.) у Чамом Долу
Вуксагељићи и Вучине (А) (К) Вуксагељићи, Вучине Ђон / Груд Сума Сума -> Груде -> Никшић Мала Госпојина (8.9.)
Вулаши, Дедејићи и Домазетовићи Вулаши, Дедејићи, Домазетовићи Вулаш, Добрија Дедејић, Мркота Домазетовић Чево (Озринићи) -> [Језера, Шаранци -> Ускоци, Затарје, Буковица], [Ровца -> Дробњак] Аранђеловдан (8.11.); Дедејићи: Ђурђевдан (23.4.)
Гамбелићи Миловићи непознато Кучи / Гамбело у Црном Куку -> Велимље (Бањани) Никољдан (6.12.)
Годијељи Лазаревићи, Мијовићи, Пејановићи, Поповићи Пејан Годиње (Бољевићи) -> Годијељи (Дробњак) Ђурђевдан (23.4.)
Горевуци Јаблани, Сјеклоће опширније у тексту о властели
Грбљановићи Никшићи опширније у тексту о властели
Грачани Брновићи, [Ђуришићи, Раичковићи], Кажићи, Ковачи, Маровићи Брно, Бошко, непознато, непознато, непознато Никшићка Жупа -> Градац -> Бобија (Цеклин) Петковдан (14.10.), Илиндан (20.7.)
Дабовићи Дабовићи Дабо Трубјела (Никшићке Рудине) -> Бајкове Крушевице -> Крушевице (Орахово) Ђурђевдан (23.4.)
Даниловићи-Буковичани Даниловићи и од њих Драгутиновићи непознато Буковица -> Бобово (Затарје) Ђурђевдан (23.4.), Никољдан (6.12.) у Бобову
Дапчићи Бујеновићи, Ђуришићи, Кикановићи, Јокићи, Милошевићи, Никовићи, Радовићи, Раутовићи, Русовићи, Шотковићи Дапко Албанија -> Кртоли -> Бабунци (Луштица) Срђевдан (7.10.), Ивањдан (24.6.) у Гошићима и Богишићима
Даутовићи, Мушовићи и Хасанбеговићи

(М)

Даутовићи, Мушовићи, Хасанбеговићи

 

Ахмет Доњи Колашин -> [Колашин, Никшић] -> Стричина (Доњи Колашин ) -> Бијело Поље не славе
Деановићи Зградићи непознато Бољевићи -> Зградићи (Спич) Митровдан (26.10.)
Дељани (К) Вуковићи, Јусуфђокићи, Љуцковићи Деља Херцеговина -> Бајице -> Дељани (Затријебач) Никољдан (6.12.)
Дервишевићи (А) (М) Дервишевићи непознато Затријебач -> Гусињска област -> Срђевац (Бихор) не славе
Димитријевићи Рафаиловићи Димитрије Македонија -> Вити До (Паштровићи) Митровдан (26.10.)
Добриловићи [Вукићи, Ђурановићи, Рајовићи, Средановићи], [Вујовићи, Софрани] Шћепан Добриловић Пећ -> Добрско Село Никољдан (6.12.)
Драгојловићи, Јанчићи и Лаконићи Драгојловићи, Јанчићи, Лаконићи браћа Драгојло, Јанча и Лако Бјелице -> Убли Петковдан (14.10.)
Дрецуни Дрецуни непознато Велика Дренова (Шумадија) -> Љуботињ Никољдан (6.12.)
Дукађинци-Бјелопавлићи Бјелопавлићи (СА), Гашани (А) опширније у тексту о властели
Дукађинци-Сотонићи Сотонићи опширније у тексту о властели
Дупончевићи Гачевићи, Друговићи, Хрсовићи браћа Гач, Друг и Хрс Његуши Врачевдан (1.11.)
Ђедовићи, Радовићи и Склендери Ђедовићи, Радовићи, Склендери браћа Ђедо, Радо и Склендер Пипери -> Дробнићи (Паштровићи) Мала Госпојина (8.9.)
Ђоновићи, Пајовићи и Хумци Ђоновићи, Пајовићи, Хумци Никола Ђоновић, Пајо, Бјеладин Хумац Ђоновица (Тетово) -> Кроја -> Подхум (Хоти) / Врањ (Зета) -> Томићи (Брчели) -> Сеоца, Цетиње Ђоновићи: Томиндан (6.10.); Пајовићи: Митровдан (26.10.); Хумци: Ђурђевдан (23.4.)
Ђујовићи [Думовићи, Ђуровићи], [Којовићи, Марковићи] кнез Ђујо Релеза (Љешанска нахија) Никољдан (6.12.)
Ђурашевићи, Новаковићи и Станишићи Ђурашевићи, Новаковићи, Станишићи браћа Ђуро, Новак и Станиша Ниш -> Мишићи (Спич) Мратиндан (11.11.)
Ђуришићи, Петрановићи и Семедери Ђуришићи, [Петрановићи, Поповићи] Ђуриша Вукељин, Ђуро Косово -> Забес (Бољевићи) Никољдан (6.12.)
Заграђани Јеврићи, Поповићи-Михајловићи, Секулићи, Трифуновићи, Цикићи, Циковићи, Шљакићи непознато Кучи -> Заграђе (Васојевићи) Св. Пантелија (27.7.)
Зековићи (А) (М) Зековићи непознато Кастрати -> Добриње (Бијело Поље) не славе
Иванишевићи, Кецојевићи и Цвјетковићи Васиљевићи, Кецојевићи, [[Јоковићи, Пејовићи], Мијовићи, Поповићи] Иваниш, војвода Трипко, војвода Митар Цвјетковић Петропоље / Бањска (Косово) -> Петровићи (Бањани) -> Пива Јовањдан (7.1.)
Ивчевићи Печурице (М) непознато Околина Скадра -> Печурице (Мркојевићи) -> Трново (Дупило) Аранђеловдан (8.11.), не славе у Мркојевићима
Иличковићи, Никаљевићи и Роловићи Иличковићи, [Никаљевићи, Роловићи] браћа Голуб и поп Станко, Маро Епир -> Црнобрег (Метохија) ->Плав -> Брскут -> Горњи Брчели Илиндан (20.7.)
Јасеновци Илићи, Радојевићи, Симоновићи Шћепан Херцеговина –> Јасенова (Доња Морача) Срђевдан (7.10.)
Јошиловићи (М) Пијуци непознато Долац (Сарајево) -> Варине (Затарје) не славе
Кањоши Пејаковићи Кањош Паштровићи -> Љуботињ -> Добрско Село Никољдан (6.12.)
Кастриоти Дрекаловићи, Мугоше

опширније у тексту о властели

Клименти (А) Вукли, Никчи, Селчани Клмен-Амати [[Хоти -> Фундина (Кучи)] / Пипери] -> Клименти -> Бихор, Гусињска област, Зета, Плавска област, Рожајска област, [Пипери -> Цеклин -> Бихор, Бјелопавлићи, Васојевићи, Ђуричка Ријека (Плав)], Церово (Доњи Колашин) Никољдан (6.12.), Петковдан (14.10.) у Зети, Стевањдан (27.12.) у Режевићима, Алимпијевдан (26.11) у Велици, Ђуричкој Ријеци и Калудри, Ђурђиц (3.11.) у Будимљи и Лушцу, не славе у Бихору, Гусињској области, Доњем Колашину, Плавској области и Рожајској области
Клише Јовановићи непознато Косово / Албанија -> Доњи Брчели Аранђеловдан (8.11.)
Кнежевићи-Ораховчани Кнежевићи непознато Ораховица (Бијело Поље) Петковдан (14.10.)
Ковачевићи Ковачевићи Саво Стари Влах -> Церовица (Бањани) -> Грахово -> Бјелопавлићи, Ковачка Долина (Језера) Ђурђевдан (23.4.), Петковдан (7.1.) у Бјелопавлићима
Кожари, Муратовићи, Тараниши и Тигањи (М) Кожари, Муратовићи, Тараниши, Тигањи војник Хајдар-паше Славонија -> Бихор не славе
Козјевићи Очинићи Никац Козјевић Очинићи Јовањдан (7.1.)
Колићи (М) Колићи непознато Кучи -> Бјелојевиће (Поља) -> Доњи Колашин, Средње Полимље не славе
Конатари Конатари и од њих Хаџибеговићи (М) непознато Кучи -> Конатари (Средње Полимље) -> Ботурићи (Бистрица) Никољдан (6.12.)
Косанчићи Прибојевићи

опширније у тексту о властели

Кочани (М) Кочани три брата Годочеље (Бихор) не славе
Крусе Бојановићи, Перовићи, Рајићевићи, Рацковићи, Ћетковићи непознато Кроја -> Љешанска нахија Петковдан (14.10.)
Кучевићи (М) Кучевићи непознато Кучи -> Радетина (Рожајска област) не славе
Лазаревићи Лазаревићи и од њих Вујићи и Пејурићи, Кусовци и Михаљевићи Лазар Шобајићи (Бјелопавлићи) -> Грбаљ -> Зачир (Љуботињ), Цеклин Петковдан (14.10.), Никољдан (6.12.) з Грбљу, Аранђеловдан (8.11.) у Љуботињу, Св. Текла у Цеклину (24.9.)
Ламбуљићи Драговићи, Ђуровићи, Лазовићи, Николићи, Поповићи Лабо Косово -> Груде -> Зета Никољдан (6.12.)
Лужани Богетићи, Дужани, [Мандалинићи, Шкулетићи], Петричевићи, Рсојевићи, Сеочани, Симоновићи Ђукан Богетић, Стојан Станишин, непознато, непознато, непознато, Станиша Перов, непознато Бјелопавлићи, [Пипери -> Дуга (Братоножићи)], [Пјешивци -> Горовићи (Грбаљ)] Богетићи и Дужани: Никољдан (6.12.); Мадналинићи и Шкулетићи: Јесењи Јовањдан (23.9.); Петричевићи:  Петковдан (14.10.); Сеочани:  Аранђеловдан (8.11.); Симоновићи: Симеондан (1.9.)
Лукшићи Лукшићи непознато Црна Гора -> Спич Митровдан (26.10.)
Лутовци Мрке, Пипери капетан Гојак / Гојко Пирот-> Лутово -> Пипери -> Васојевићи, [Бихор -> Горња Села], Доља (Гусиње), [Маини -> Бријеге (Брчели)], [Мркојевићи -> Мужовићи (Љуботињ) -> Улићи (Цеклин), Лајковићи (Зета)], Паштровићи Аранђеловдан (8.11.);  Божовићи: Митровдан (26.10.); Шћекићи: Петковдан (14.10.); Лајковићи: Петровдан (29.6.); не славе у Дољи и Мркојевићима
Љешевићи-Грађани Липовци, Шишовићи Љеш Призрен -> Грађани Ивањдан (24.6.)
Љешевићи-Љешкопољци Љешевићи и од њих Љешковићи Љеш Метохија -> Љешкопоље -> [Љешевићи (Грбаљ) -> Бргули (Луштица)], [Пива -> Церово (Пјешивци)] Св. Вартоломеј (11.6.) у Бргулима, Јовањдан (7.1.) у Пиви, Јесењи Јовањдан (23.9.) у Церову
Љешњани Аматбашићи, Болевићи,

Вукчевићи, Зеци, [Маротићи, Мудреше], Милијићи

Андрија, Болија, Драшко, Милија Љеш -> Љешкопоље -> Дражевина -> Цеклин -> Лимљани, Побори Ђурђиц (3.11.)
Малешевци Алексићи, Јарамази. Шупићи војвода Малеш Малина (Билећа) -> Опутне Рудине -> Пива Игњатијевдан (20.12.)
Маликовићи Маликовићи непознато Лепеница -> Бјелопавлићи Петковдан (14.10.)
Мараши Мараши Марко Хоти -> Зета Митровдан (26.10.)
Маричићи Мрдаци и од њих Мрдаковићи Брајило „Крунослав“ Маричић Брњак (Ибарски Колашин) -> Брскут (Кучи) -> Затарје -> Доњи Колашин, Трновице (Пљеваљска област) Никољдан (6.12.)
Марковљани Божовићи, Бошковићи, Марићи, Мићовићи, Радовићи, Стојановићи, Чоловићи Неноје Марковина (Озринићи) -> Шипачно (Горње Поље) Аранђеловдан (8.11.)
Маројевићи Адројевићи, Милијевићи, Мухадиновићи, Радојевићи, Рамадановићи Марко (Мароје након преласка на ислам) Ћеклићи Илиндан (20.7.)
Мартиновићи-Брајићи Мартиновићи Бело Мартиновић Скадар -> Брајићи -> Ивановићи (Маини) Митровдан (26.10.)
Медини Медини непознато Западна Европа -> Паштровићи Томиндан (6.10.)
Мемовићи (М) Црновршани непознато Лутово (Братоножићи) -> Ћеклићи -> Никшић -> Црни Врх (Васојевићи) -> Средње Полимље, Бихор не славе
Меховићи, Пепељци и Фетићи (М) Меховићи, Пепељци, Фетићи Мехо, непознато за Пепељаке и Фетиће Кучи -> Бихор не славе
Мигаловићи (М) Кофрци непознато Ровца -> Сига (Доњи Колашин) не славе
Мијановићи и Рачете Мијановићи, Рачете Мијан, Рачета Зета -> Мале Цуце -> Кавач (Грбаљ), Попов До (Кривошије) Никољдан (6.12.)
Миковићи Миковићи

опширније у тексту о властели

Милатовићи и Милојевићи Милатовићи, Росандићи Милат, Милоје Чево (Озринићи) -> Милати (Комани) -> Вражегрмци (Бјелопавлићи) ->  Милојевићи (Пјешивци) Петковдан (14.10.) у Бјелопавлићима, Јовањдан (7.1.) у Милојевићиима
Милиновићи Милиновићи непознато Бањани -> Морињ (Бока Которска) Ђурђевдан (23.4.)
Милићевићи Милићевићи и од њих Ненадићи и Терзићи Милић Пљевља -> Затарје Никољдан (6.12.)
Миловановићи Петровићи Милован Кучи -> Дробњак -> Добриловина (Поља) -> Затарје -> Пљеваљска област Ђурђевдан (23.4.)
Милуновићи и Шујаци Милуновићи, Шујаци Велимир Стијена (Пипери) -> Ријека (Пипери) Аранђеловдан (8.11.); Милуновићи: Никољдан (6.12.)
Мирдите, Шаљани и Шоши (А) [[Марвасије, Паљоке, Симони], Пепђоновићи, Прелукићи], Черани, Шоћи Мур Дити, Марк Дити, Зог Дити Дукађин -> Велика, Крајина, Љуботињ, Улцињ Марвасије, Паљоке, Симони:  св. Марија; Пепђоновићи: Св. Краљ; Прелукићи: Тројичиндан; Черани: Никољдан (6.12.); Шоћи: Аранђеловдан (8.11.); остала братства у Крајини и Улцињу не славе
Миросављевићи Пилице (М) непознато Миројевићи (Бистрица) не славе
Митровићи Митровићи и од њих Анђуси, Грломани, Ђурашевићи, Јовановићи, Рађеновићи и Санковићи непознато Косовска Митровица -> Паштровићи Митровдан (26.10.)
Мишевићи Вицковићи, Гвозденовићи, Пророчићи Периша Мишевић Чарађе (Голија) -> Вучи До (Ћеклићи) Илиндан (20.7.)
Младеновићи Биједићи, Братоножићи, Цвијовићи опширније у тексту о властели
Мојановићи Ајковићи, Дракићи, Кнежевићи, Лукачевићи, Пејановићи непознато Стара Србија -> Мојан (Проклетије) -> Зета Алимпијевдан (26.11.), Ђурђиц (3.11.) у Бериславцима
Мрњавчевићи Богићевци, Гојковићи, Мрњавчићи опширније у тексту о властели
Мујевићи (М) Личине непознато Кучи -> Бихор -> Корита не славе
Мулине и Славујевићи [Антонићи, Баћовићи, Глиговићи, Ђурковићи, Лучићи, Орбовићи, Томашевићи], [Крушчићи, Матовићи] Мулина, војвода Митар Цвјетковић, Грбо Славујевић Бањска (Косово) -> Бањани -> Суторина (Бока Которска) Јовањдан (7.1.)
Муратбашићи, Мустајбашићи, Мушовићи и Хоџићи (М) Муратбашићи и од њих Шабановићи, Мустајбашићи, Мушовићи, Хоџићи непознато Бихор не славе
Муратовићи Муратовићи Мурат Кучи -> Средње Полимље не славе
Муслићи (М) Муслићи непознато Кучи -> Муслићи (Доњи Колашин) не славе
Мустеровићи Васиљевићи, Грујичићи, Ђуришићи, Кековићи, Марковићи, Раичевићи, Стојановићи, Тодоровићи Мустро Чарађе (Голија) -> Пригредина (Бањани) -> Ржани До (Веље Цуце) -> Загарач -> Шушуња (Зета) Јесењи Јовањдан (24.6.); Ђуришићи и Кековићи: Јовањдан (7.1.); Марковићи: Петковдан (14.10.)
Немањићи Васојевићи

опширније у тексту о властели

Никићи, Нуцуловићи и Пајовићи [Никићи, Пајовићи] (СА), Нуцуловићи (А) непознато Кастрати -> Селца (Клименти) -> Орахово (Кучи) -> Коћи Никољдан (6.12.), Митровдан (26.10.) у Орахову
Новаковићи Поповићи-Љешкопољци непознато Жабљак Црнојевића -> Љешкопоље Ђурђиц (3.11.)
Новљани Дробњаци непознато [Бањани, Никшићке Рудине] -> Бјелице, [Дробњак -> Бањани, Бихор, Васојевићи, Грахово, Грбаљ, Затарје, Пива, [Пипери -> Цеклин -> Подгор], Пљеваљска област, Садићи (Доњи Колашин)] Ђурђевдан (23.4.); Мандићи: Аранђеловдан (8.11.) у Дробњаку, Никољдан (6.12.) у Бјелицама; Никољдан (6.12.) у Грабовици
Обилићи Копривице

опширније у тексту о властели

Озрихнићи Гардашевићи, Драгојевићи, Цаушевићи Озрихна „Озро“ Озринићи -> Бјелопавлићи, Грахово, Дробњак, [Љуботињ -> Дулетићи (Маини)], [Зета -> Глухи До -> Бечићи (Паштровићи)], Комани, Љешанска нахија, [Горње Поље -> Казанци (Голија)], Костањица (Крајина), Никшићка област, Никшићке Рудине, Опутне Рудине, Пива, Пљеваљска област Аранђеловдан (8.11.);  Николићи: Мала Госпојина (8.9.);  Драговићи не славе
Орловићи Бајковићи, Бандићи, Бјелице, [Грабљани и Градињани], Ђуричковићи, Комненовићи, [Липљани и Проседољци], Липовци, Ненојевићи, Самарџићи, Тепавчевићи, Ћетковићи

опширније у тексту о властели

Павићевићи Павићевићи и од њих Мирковићи и Перовићи Иванко Трешњево (Цуце) -> До Пјешивачки (Пјешивци) -> Мацаваре (Бањани) Мала Госпојина (8.9.), Јовањдан (7.1.) у Мацаварама
Пешикани Пешикани Пешикан Кучи -> Веље Цуце Ђурђиц (3.11.)
Пилатовци Додери, Комненићи, Шекарићи

опширније у тексту о властели

Поповићи-Ђурмани Поповићи два брата Стара Србија -> Ђурмани (Спич) Усековање (29.8.)
Поповићи-Загорани Поповићи непознато Загарач -> Загора (Грбаљ) Илиндан (20.7.)
Поповићи-Зећани Поповићи и од њих Вукељићи, Марићи, Маровићи и Ћепићи поп из Коплика Коплик -> Зета Врачевдан (1.11.), Никољдан (6.12.) у Вуковцима, Ђурђиц (3.11.) у Доњој Горици
Поповићи-Слатињани Поповићи Саво Дукађин -> Бјелопавлићи Симеондан (1.9.)
Потпаре Потпаре непознато Добриловина (Поља) -> Затарје -> Пљеваљска област Никољдан (6.12.)
Прентовићи Прентовићи Прента Црна Гора -> Брајићи Митровдан (26.10.)
Рабаревићи Попиводе Вук Љешевоступац Љешев Ступ (Бјелице) Јовањдан (7.1.)
Радечи Радечи и од њих Баше, Ђукановићи, Ђурашевићи и Укашевићи Радеч Озринићи -> Комани -> Ново Село (Бјелопавлићи), Гађи (Грађани) Ђурђевдан (23.4.)
Радивојевићи Борозани, Ломпари Радивоје Буковик (Глухи До) -> Боково (Цеклин) Спасовдан (40 дана након Вакрса)
Радомани Радомани Нико Радоман Овчје Поље (Македонија) -> Бања (Косово) -> Љуботињ -> Браћени (Орахово) Аранђеловдан (8.11.)
Радуновићи Радуновићи Радун Љеш (Албанија) -> Љешанска нахија Никољдан (6.12.)
Раичевићи и Хераковићи [Пенде, Подубличани, Радоњићи], [Петровићи, Поповићи] Раич, Херак Мужевице (Бањани) -> Његуши -> Братешићи (Грбаљ), [Ожеговице (Озринићи) -> Миоска (Доња Морача) -> Васојевићи -> Бихор, Радева Мала (Рожајска област), Сипање (Корита)] Ђурђевдан (23.4.), Васиљевдан у Доњој Морачи, Васојевићима и Радевој Мали, не славе у Бихору и Коритима
Рајковићи-Вражегрмци Рајковићи Рајко (син Вука Вражегрмца) Вражегрмци (Бјелопавлићи) -> Брезојевица (Васојевићи) Врачевдан (1.11.)
Рајковићи и Стаматовићи Рајковићи, Стаматовићи Рајко, Стамат Рогами (Пипери) -> Косијери -> Његуши Аранђеловдан (8.11.), Мала Госпојина (8.9.) у Косијерима
Ранци Гојнићи казнац Димитрије Брчели Ђурђевдан (23.4.)
Реџовићи (А) (М) Реџовићи непознато Домна (Скадарска Малесија) -> Анамали не славе
Сарапи Бановићи, Вукићевићи, Вучковићи, Калуђеровићи, Лаличићи Божина Сарап Сараповина (Сарајево) -> Љуботињ -> Тузи (Груде) -> Доњи Мурићи (Крајина) Никољдан (6.12.), не славе у Грудама и Крајини
Селаковићи [Дуловићи, Пајовићи], Пековићи браћа Обрад и Радул Селаковић Попово Поље -> Горња Морача -> Тмушићи (Васојевићи) -> Рожајска област Стевањдан (27.12.), не славе у Сређанима
Сијарићи (М) Сијарићи непознато Бихор не славе
Софтићи (М) Софтићи непознато Васојевићи -> Врбе (Бихор) не славе
Страхиње Страхиње и од њих Јоветићи и Хајдуковићи Никац Марков Страхиња Хоти -> Утрг (Подгор) Митровдан (26.10.)
Страхињићи Старчевићи

опширније у тексту о властели

Терзићи Терзићи непознато Гацко -> Српска (Зета) Никољдан (6.12.)
Томићи Томићи и од њих Стијеповићи поп Соа Томић Горанско (Пива) -> Доња Морача -> Старче (Горња Морача) -> Дробњак Петровдан (29.6.)
Тоскићи (А) (М) Дрпљани непознато Јужна Албанија -> Дрпе (Колашин) -> Доњи Колашин -> Бихор не славе
Тујковићи Тујковићи и од њих Мирановићи и Радовићи четири брата Косово -> Љеш (Албанија) -> Доњи Кокоти (Љешкопоље) -> Дуб (Грбаљ) Никољдан (6.12.), Ђурђевдан (23.4.) у Грбљу
Ћаласани Ћаласани непознато Мратиње (Пива) Ђурђевдан (23.4.)
Ћировићи Ћировићи и од њих Голубовићи Ћиро Доња Морача -> Затарје Аранђеловдан (8.11.)
Ћоровићи (М) Ћоровићи Мехмед Ћор-паша Осијек (Славонија) -> Бихор не славе
Ускоковићи Ускоковићи непознато Љеш -> Дражевина -> Ћурчићи (Пјешивци) Ђурђиц (3.11.), Мала Госпојина (8.9.) у Пјешивцима
Хајдарпашићи (М) Хајдарпашићи и од њих Дердемези, Суљовићи и Хасанбеговићи Хајдар-паша Славонија -> Бихор -> Кичава (Доњи Колашин), Средње Полимље не славе
Хребељановићи Шобајићи

опширније у тексту о властели

Цицмили Цицмили два брата Грбаљ -> Пива Ђурђевдан (23.4.)
Чиндраци (М) Чиндраци непознато Вучитрн -> Долац (Бистрица) не славе
Чокрлићи (М) Чокрлије непознато Кучи -> Чокрлије (Доњи Колашин) -> Средње Полимље не славе
Џанбеговићи (М) Зоронићи непознато Жиљак (Бистрица) не славе
Шаховићи (М) Шаховићи непознато Кучи -> Доњи Колашин не славе
Шекуларци Војводићи, Вукљеваковићи, Радмужевићи Петар Шекуларац Шекулар Јовањдан (7.1.)
Шкријељи (А) Бихорци (М),

Тутићи (М), Шестани (К)

Керли Пећ -> Шкријељи -> Бихор, Тутићи (Доњи Колашин), [Шестани -> Микулићи (Мркојевићи), Поможура, Сеоца, Мачуге (Црмница)] Врачевдан (1.11.), Петровдан (29.6.) у Горњим Шестанима, Тројичиндан (50 дана накин Васкрса) католици у Доњим Шестанима, Илиндан (20.7.) у Мачугама, не славе у Бихору и Тутићима
Штекојевићи Ђикановићи, Милошевићи, Савићевићи, Спасојевићи Ђуро Штекојевић Кучи -> Витасојевићи (Пјешивци) Јесењи Јовањдан (23.9.)
Напомене:

(СА) – српски родови и братства албанског порекла према предањима

(АС) – албански родови и братства српског порекла према предањима

(А) – албански родови и братства

(К) – већински католички родови и братства

(М) – већински муслимански родови и братства

За родове који настањују више области је подвучена матица на простору Црне Горе.

За родове чија братства празнују више крсних слава подвучена је најстарија крсна слава.

Као што се може приметити, највећи број великих родова потиче од српских средњевековних породица. Међутим, поједини родови као што су Хоти и Шкријељи имају предања о албанском пореклу, док Медини у Паштровићима сматрају да су пореклом из Италије или Шпаније. Родови који потичу од старијег слоја становништва, као што су рецимо Букумири, немају устаљена предања о даљем пореклу. Иако су српски родови претежно православне вере, постоји и велики број братстава, па и читавих родова, који су исламизирани, претежно на северу данашње Црне Горе, док су у Боки Которској многа мања братства за време Млетачке Републике прешла на католичанство. Албански родови су делом католичке, а делом исламске вероисповести, док су поједина братства прешла на православље и преузела српски национални идентитет. Постоје и супротни случајеви, па су тако Бањкани и Дељани из Затријебча, који су према предањима српског порекла, временом албанизовани јер су живели у албанском окружењу. Иако је крсна слава пре свега српски православни обичај, и албански католици су у огромној већини све до Првог светског рата славили крсну славу што је последица њихових вишевековних контаката са Србима и утицаја српске културе.

Територијални размештај највећих родова према предањима

На следећој карти је приказан територијални размештај највећих родова у Црној Гори по селима и засеоцима у којима су ти родови чинили апсолутну већину становништва на основу народних предања.

Највећи родови у Црној Гори 1914. године према устаљеним народним предањима

Братства која према предањима воде порекло од властеле су груписана на овој карти, па су тако рецимо као Војиновићи приказана сва братства која према предању воде порекло од овог властеоског рода. Мањи број родова који су наведени у предходној табели није приказан на карти јер нису чинили апсолутну већину становништва ни у једном селу.

У текстовима о генетски профилисаним родовима у Црној Гори ће бити више речи о разликама између предања са једне, и историјских извора и резултата генетских истраживања са друге стране.

 Коришћена литература

Андрија Јовићевић, Зета и Љешкопоље, Београд 1926.

Андрија Јовићевић, Малесија, Београд 1923.

Андрија Јовићевић, Плавско-Гусињска област, Полимље, Велика и Шекулар, Београд 1921.

Андрија Јовићевић, Ријечка Нахија, Београд 1910.

Андрија Јовићевић, Црногорско Приморје и Kрајина, Београд 1922.

Андрија Лубурић, Дробњаци, Београд 1930.

Блажо Кнежевић, Властелиновићи, Подгорица 2006.

Блажо A. Стругар, Стругари – братство у Цеклину 1450-1980, Цетиње 1983.

Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у турској граници, Београд 1905.

Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у црногорској граници, Београд 1903.

Бранко В. Kостић, Kостићи – братство у Цеклину, Подгорица 2014.

Братство Вукчевић, Црногорско племе Љешњани (Вукчевићи) – Љешанска нахија, Дражевина 1910.

Владо Ђ. Дулетић, Трагом прошлости Дулетића, Будва 2015.

Војин С. Муришић, Крушевице (Сврчуге – Петијевићи – Бијелићи), Београд 2000.

Вујанић, Јерковић, Kртинић, Маринковић, Kњига о Мацурама, Београд 2014.

Вукашин Вучков Шошкић, Шошкићи из Полимља, Београд 1995.

Вукота Миљанић, Аким Миљанић, Презимена у Црној Гори, Београд 2007.

Вуле Kнежевић, Племе Шаранци, Београд 1961.

Драган Крушић, Братство Славујевићи (Матовићи и Крушићи) у  прошлости Бањана, Никшић 2016.

Ђорђе Ојданић, (Не)познате Лубнице, Подгорица 2005.

Ђурђица Петровић, Матаруге у касном средњем веку, Цетиње 1977.

Ејуп Мушовић, Етнички процеси и етничка структура становништва Новог Пазара, Београд 1979.

Звонимир М. Мијушковић, Племе Пјешивци – крајина Старе Црне Горе, Београд 1984.

Зоран Мијбеговић, Кртољске приче, Тиват 2016.

Јован Б. Kековић, Поријекло и родослов Kековића из Загарача, Подгорица 2013.

Јован Вукомановић, Паштровићи, Цетиње 1960.

Јован Вукомановић, Црмница, Београд 1988.

Јован Ердељановић, Братоножићи – племе у црногорским Брдима, Београд 1909.

Јован Ердељановић, Пипери, Београд 1917.

Јован Ердељановић, Kучи, Београд 1907.

Јован Ердељановић, Стара Црна Гора, Београд 1926.

Јован Ф. Иванишевић, Подловћенско Цетиње, Цетиње, 1892.

Јован Ф. Иванишевић, Путопис кроз Мале Цуце, Цетиње, Јавор 1891.

Косто Р. Перућица, Опутна Рудина, Београд 1989.

Марко Д. Обрадовић, Поријекло и родослов Обрадовића из Лубница, Андријевица/Бијело Поље 1995.

Марко Миљанов, Племе Кучи у народној причи и пјесми, Београд 1904.

Миладин Kонтић, Племе Пјешивци са историјом братства Kонтић, Београд 1977.

Милан – Мишо Брајовић, Племе Бјелопавлићи, Подгорица 2000.

Милан Пековић, Никшићка Жупа, Београд 1974.

Милан Р. Милановић, Бајкове Крушевице, Београд 1997.

Милета Војиновић, Пљеваљски крај – прошлост и порекло становништва, Пљевља 1997.

Милисав Лутовац, Бихор и Kорита, Београд 1967.

Милисав Лутовац, Рожаје и Штавица, Београд 1960.

Милорад Јокнић, Становништво у пљеваљском крају, Пљевља 2006.

Милош К. Војиновић, Стотину година од исељавања муслимана из Црне Горе за Турску 1914-2014, Колашин 2014.

Милош К. Војиновић, Тадија Б. Бошковић, Попис домова у новим крајевима Краљевине Црне Горе 1913. године, Колашин 2015.

Милун М. Штурановић, Озринићи крај Никшића – прилози за монографију, Подгорица 2000.

Мирко Барјактаровић, Ровца, Титоград, 1984.

Мирко Вукићевић, Вукићевићи из Трешњева и њихови коријени, Андријевица 2015.

Момчило Мићовић, Бањани, Никшић 2016.

Небојша Драшковић, Чевско Заљуће и Доњи Крај – села у племену Озринићи, Београд 1999.

Никола С. Вујачић, Братство Вујачић, Требиње, 1983.

Обрен Благојевић, Пива, Београд 1971.

Павле Радусиновић, Насеља Старе Црне Горе, Београд 1985.

Петар Мркоњић, Средње Полимље и Потарје у Новопазарском санџаку, Београд 1905.

Петар Пејовић, Озринићи – племе Старе Црне Горе, Београд 2004.

Петар Шобајић, Бјелопавлићи и Пјешивци, Београд 1923.

Петар Шобајић, Корјенићи, Цетиње 1964.

Радослав Ј. В. Вешовић, Племе Васојевићи, Сарајево 1935.

Раде Вујисић, Братство Вујисића, Подгорица 1998.

Радојe М. Ускоковић, Исељени Никшићи, Београд 1924.

Радојко Копривица, Братство Копривице – поријекло, свештеници, Никшић 2016.

Рајко Раосављевић, Морача, Ровца, Kолашин, Београд 1989.

Сава Накићеновић, Бока, Београд 1913.

Сава Пејовић Трећи, Протокол – Поријекло Пејовића, Никшић 2016.

Светозар Томић, Бањани, Београд 1949.

Светозар Томић, Дробњак, Београд 1902.

Светозар Томић, Пива и Пивљани, Београд 1949.

Слободан Мишовић, Становништво пљеваљског краја, Пљевља 2013.

Слободан Н. Ковачевић, Граховски Ковачевићи кроз векове и ратове, Приштина 1998.

Стеван Поповић, Ровца и Ровчани у иторији и традицији, Никшић 1997.

Стојан Kараџић, Вук Шибалић, Дробњак – породице у Дробњаку и њихово поријекло, II измијењено и допуњено издање, Београд 1997.

Томо П. Ораовац, Арбанашко питање и српско право, Београд 1913.

Чедомир С. Булајић, Вилуси, Београд 1994

Шпиро Лучић, Љетопис породице Лучића и Парохије суторинске од 1680. до 1930. године, Херцег-Нови, 2000

Božidar A. Vukčević, Lješanska Nahija II, Kanada 2003.

Čedomir S. Bulajić, Rodoslov bratstva Bulajić, Beograd 1997.

Fadil M. Kardović, Porijeklo bratstva Kardovića, Novi Pazar 2010.

Jovo Medojević, Muslimani u bjelopoljskom kraju 1477-2002, Podgorica 2003.

Robert Elsie, The Tribes of Albania – History, Society and Culture, London/New York, 2015.

Veselin Konjević, Kazivanje Ahmet-bega Mušovića, Cetinje, 2017.

Share




Facebook коментари:

3 мишљења на „Родови у Црној Гори према народним предањима

  1. Мило

    Било би од користи да нам савремени мислиоци објасне како су то у Црној Гори у XIV вијеку живјели Албанци, поред Срба. Једноставно, зато што је, Албанија успостављена као страни протекторат тек 1913.г. Име није добила по доминантним етничким групама, већ по географској одредице из језика страних оснивача. Двије најбројније етничке групе, Геге и Тоске, су се и тада и данас самоидентификовале као Шиптари. По томе зову и свој садашњи заједнички језик. Дакле, Албанци су становници данашње Албаније и једноставно нису могли живјети у Црној Гори. Додатно, тај простор је тада био Зета, па потом Црна гора, а тек одскора постаје Црна Гора. Дакле, та прича о поријеклу има велику рупу од самог почетка. Додатно, какве повластице добијали Влашки сточари од српских владара, најбоље се види из Душановог законика. Требало би то имати у виду, умјесто нагађања.

    1. Иван Вукићевић

      Изнели сте више нетачних тврдњи.
      Најпре, Албанци себе не зову Шиптарима, већ Шћиптарима (Shqiptarët на албанском). Шиптарима их једино називају Срби у новије време и то пре свега са негативном конотацијом. Срби су Албанце у прошлости најчешће називали Арбанасима, да би се назив Арнаути усталио за исламизиране Арбанасе. Касније је под утицајем назива новоформиране државе и за народ почео да преовлађује назив Албанци. Називи Арбанаси и Албанци се паралелно користе још од средњег века, како од стране Грка и Латина, тако и од стране Срба, и односе се на етничку групу, а не на становнике области или државе која се зове Албанија како тврдите. У Албанији је за време Немањића било доста Срба, али никада нису називани Албанцима. Дакле, називи Албанци, Арбанаси и Шиптари су синоними у српском језику, и сва три се односе на све припаднике народа који себе назива Shqiptarët, исто као што се и назив Срби односи на све Србе, а не само на Србе из Србије. Рећи да је неправилно назвати Албанце у Црној Гори тим именом само зато што на свом језику себе другачије називају је исто као кад би рекли да је неправилно звати Немце тим именом јер они себе називају Deutsche. Међутим, иако за своје ставове немате било какво покриће, видим да позивате друге да их свега пар минута касније аминују у ботовском маниру тако типичном за данашње време (ово се односи на Јоканов коментар). Врло савремено, нема шта.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

two + 17 =

Препоручени текстови

Најновије

Топ 10 тема на ДНК форуму

Коментари

Jовица Кртинић
О српском ДНК пројекту
2017-12-14 09:14:51

Marina
О српском ДНК пројекту
2017-12-14 09:06:47

Byz
Генетска слика Црне Горе
2017-12-12 22:49:58

Milan Rajevac
Постани наш члан
2017-12-12 17:24:02

Osman Prljača
Постани наш члан
2017-12-11 12:20:23