Властела у Црној Гори према народним предањима

ПИШЕ: Иван Вукићевић

Појам властеле

Српске средњовековне државе су имале феудално друштвено уређење, као и већина других европских земаља у том периоду. Владари су својим војсковођама и другим људима од поверења додељивали на управу одређене области, а често и у трајно власништво. У нашем народу су феудалци називани властелом или племством, било да се радило о крупним земљопоседницима попут Мрњавчевића који су у једном моменту контролисали готово половину српског царства, или породицама које су управљале мањим жупама. Свако ко је по указу владара поседовао одређено подручје називан је властелином јер је имао апсолутну власт над тим подручјем и његовим становницима све докле год је био у милости врадарске куће. Основна обавеза властеле према владару била је учешће у ратовима и територијалном ширењу државе, тако да су властелини уједно били и војсковође чиме су стицали углед у народу.

Дукљанска и зетска властела

Већина српских владарских породица из средњег века, као што су Војислављевићи, Вукановићи, Немањићи, Хребељановићи, Балшићи и Црнојевићи, потичу са простора данашње Црне Горе.

Кнез Војислав, родоначелник Војислављевића, био је синовац дукљанског краља Јована Владимира. Након што је Константин Бодин, најпознатији владар из ове династије, освојио Рашку, тамо на власт поставља жупане браћу Вукана и Марка који су по неким мишљењима били његови рођаци. Од старијег Вукана ће настати рашка династија Вукановића из које ће проистећи неколико великих жупана Рашке. У једном од међудинастичких сукоба у Рашкој, жупан Завида бежи у Дукљу где се рађа његов син Стефан Немања, потоњи велики жупан Рашке и родоначелник династије Немањић. За Завиду многи сматрају да је био припадник династије Вукановић, а уколико би то било тачно, постоји и могућност да су Војислављевићи и Немањићи исти род. Оно што је сигурно јесте да све три споменуте династије потичу из средњовековне Дукље.

Након смрти цара Душана долази до слабљења централне власти и јачања властеле што је касније довело и до потпуног распада српског царства након смрти његовог сина цара Уроша. Најмоћније властеоске породице као што су Балшићи, Бранковићи, Војиновићи, Мрњавчевићи и Хребељановићи формирају своје самосталне државе које ће често долазити у међусобне сукобе око територија. Преци кнеза Лазара Хребљановића, родоначелника Лазаревића, потичу из Грбља. Његов отац Прибац је од цара Душана добио на управу Прилепац, док је Лазар након вишегодишње службе добио на управу  област око Крушевца коју ће касније знатно проширити. Балшићи, који су у истом периоду управљали Зетом, типичан су пример некада ситне властеле која је од мале области око Бара и Будве временом успела да преузме контролу над читавом Зетом, а после и да се осамостали. Црнојевићи су последња владарска кућа из средњовековне Зете. Најпре су били жупани и дугогодишњи савезници Балшића, да би након смрти последњег Балшића и привремене власти Бранковића, преузели власт над Зетом. Њихов родоначелник је Ђураш Вранчић, витез цара Душана од кога потичу Ђурашевићи чија су грана Црнојевићи. За време њихове власти долази до постепеног губитка територија, а област око Цетиња на коју се Зета свела добија назив Црна Гора. Последњи отпор српског народа је сломљен крајем XV века када Турци коначно освајају и Црну Гору.

Предања о пореклу од властеле

У периоду након Косовске битке долази до постепеног нестанка српске државе, тако да православна црква, као једина преостала институција српског народа, преузима улогу чувара националног и културног идентитета. Најпре је настао култ кнеза Лазара који је проглашен за светитеља и великомученика, па чак и цара иако никада није имао ту титулу, а затим и остале српске властеле која је учествовала у бици. За стварање бројних предања о властели и косовским јунацима најзаслужнија је православна црква на челу са цетињским владикама који су имали велики утицај на народ у Црној Гори. То је довело и до појаве су бројна братства досељена из других српских области тврдила да потичу од појединих властеоских породица, не би ли тако стекла углед у новом окружењу. Иако су поједина братства заиста проистекла од властеоских породица, у највећем броју случајева се радило о потпуно измишљеним предањима, међутим како је време пролазило све је теже било направити разлику између тачних и измишљених предања. Тако Богићевци у Доњој Морачи и Мрњавчићи у Кучима сматрају да су потомци Мрњавчевића, Братоножићи да су од Бранковића, а Васојевићи да су од Немањића. Такође, читав низ братстава која потичу из Старе Црне Горе према предањима води порекло од Војиновића и Орловића. До оваквих предања је долазило тако што би се родоначелник у допуњеној верзији предања прогласио за претка неког племића, при чему се ишло толико далеко да су измишљани  и читави пасови од познатог родоначелника до изабраног племића не би ли се покрио временски период између њих. Тако се у предањима помињу бројни припадници властеоских породица о којима не постоје никакви трагови у историји, а међу њима се свакако истиче Гојко Мрњавчевић који је према предањима и народним песмама син краља Вукашина.

Занимљиво је да ниједно братство у Црној Гори нема предање да је пореклом од Војислављевића или Балшића, док свега три братства имају предање да потичу од династије Ђурашевић-Црнојевић. С друге стране, постоји чак преко десет разгранатих брастава која имају предање да су од Орловића, а постоје и братства која имају предање да су од Обилића и Косанчића. Податак да има далеко више братстава која себе везују за косовске јунаке него за властелу и владаре који су владали Дукљом, Зетом и Црном Гором најбоље показује колико је Косовски завет дубоко био укорењен у традицији српског народа у Црној Гори.

Постоје и поједина братства која себе сматрају за огранак већих братстава која имају предање о пореклу од властеле. Тако Пјешивци рецимо имају предање да њихови родоначелници Богдан и Витко потичу од Стевана Васојевића који се налази у родословном стаблу Васојевића, док Драгошевићи из Грахова и Лаковићи и Томановићи у Малим Цуцама сматрају да су огранак Дрекаловића, па самим тим и Кастриота.

У следећој табели су приказана братства на простору данашње Црне Горе почетком XX века на основу њихових устаљених предања о пореклу од средњовековне властеле.

Назив Основне гране у Црној Гори Родоначелници Миграције Крсна слава по Јулијанском календару

Беговићи  и Јаћимовићи

Беговићи и Јаћимовићи (М) Беговићи, Јаћимовићи Јован бег и Иван бег Расово (Средње Полимље) -> Костеница (Бистрица) Стевањдан (27.12.), Беговићи не славе

Богостиновићи

Бољевићи Вулековићи, Пламенци кнез Јован / Иван Богостиновић Благај -> Зета -> Крушевице (Орахово) -> Бољевићи -> Кртоли Ивањдан (24.6.)

Боројевићи

Боројевићи Боројевићи, Владисављевићи, Вушуровићи, Драгосављевићи-Шабани војвода Иван Боројев Стари Влах -> Доњи Крај (Цетиње) -> Веље Село (Мркојевићи), Љуботињ, [Томићи (Бјелице) -> Шпиљари (Котор)] Ђурђевдан (23.4.), Петковдан (14.10.) у Томићима, Врачевдан (1.11.) у Шпиљарима, не славе у Вељем Селу

Властелиновићи-Плањани

Шаранци Анђелићи, Вуковићи, Кнежевићи, Распоповићи, Раичевићи, Ћосовићи, Џаковићи кнез Мијајло „Шарац“ Властелиновић Плана (Билећа) -> Бјелопавлићи -> Плана (Горњи Колашин) -> Шаранци -> Премћани (Затарје) -> Пљеваљска област Ђурђевдан (23.4.)

Властелиновићи-Угњани

Бојковићи, Зубери и Шоровићи Лагатори, Зубери, [Беладе, Капе] непознато, Јовета Зубер, Николица Шоровић Угњи Митровдан (26.10.)

Војиновићи

Војинићи

-Жарићи

Жарићи Војин Војиновић Гацко -> Чево (Озринићи) -> Бобуља (Бјелопавлићи) Петковдан (14.10.)
Војинићи

-Љешњани

велики број братстава Богдан Војинић (потомак Војина Војиновића) Гацко -> Чево (Озринићи) -> Лијешње (Дражевина) -> Ровца -> Доња Морача Ћириловдан (14.2.) у Доњој Морачи, Аранђеловдан (8.11.) у Ровцима
Војиновићи-Трепчани Војиновићи непознато Гацко -> Вучитрн -> Трепча (Васојевићи) -> Бихор, Средње Полимље Св. Јевстатије (20.9.)
Војновићи Војновићи Вујо Војиновић Гацко -> Попово Поље -> Херцег-Нови Јовањдан (7.1.)
Вујовићи-Љуботињани Вујовићи и од њих Лалићи и Лекићи Брајан Војиновић-Вујо-Новак-Марко-војвода Рајич Гацко -> Вучитрн -> Морача -> Братоножићи -> Љуботињ -> Дупило Аранђеловдан (8.11.)
Пуношевићи Богдановићи, Водаловићи, Ђурановићи,

Марићевићи, Милошевићи, Оташевићи, Параче

Пунош (унук Богдана Војиновића) Гацко -> Мужевице (Бањани)  -> Његуши -> [Кривошије -> Бока Которска, Ластва (Грбаљ)], [Кучи -> Горња Ржаница (Васојевићи)] Никољдан (6.12.), већина братстава у Дугом Долу слави Николице (9.5.)
Радуловићи Радуловићи и од њих Бојанићи и Озринићи Радул Војиновић Гацко -> Вучитрн -> Чарађе -> Доњи Крај (Озринићи) -> Дубовик (Бајице), Кривошије, Милојевићи (Пјешивци), Црквице (Опутне Рудине) Јовањдан (7.1.), Мала Госпојина (8.9.) у Милојевићима и Црквицама

Вранчићи-Ђурашевићи-Црнојевићи

Бањкани (АС) (К) Ивановићи, Никпрељевићи Иван Црнојевић-Ђуро-Ненада-Милош Зета -> Млетачка Република -> Ријека Црнојевића -> Бањкани (Затријебач) Никољдан (6.12.)
Ђурашевићи Ђурашевићи Ђураш (унук Ђураша Вранчића) Зета -> Клинци (Луштица) Велика Госпојина (15.8.)
Црновићи Црновићи Ђурађ Црнојевић Грађани Ивањдан (24.6.)

Горевуци

Горевуци Јаблани, Сјеклоће Ратко / Валац Горевук са два брата Клобук -> Мали Залаз (Његуши) -> Добрско Село Св. Агатоник (22.8.)

Грбљановићи

Никшићи Жупљани, Гојаковићи, Требјешани бан Владимир „Илијан“ Грбљановић-Никша Гошићи (Кртоли) -> Никшићка Жупа -> [Никшићка област -> [Љевишта (Горња Морача) -> Ускоци], Опутне Рудине, Ораси (Љешанска нахија), Пива ], [Ровца -> [Бихор -> Корита, Рожајска област], Васојевићи, Колашин, Кучи], Затарје Лучиндан (18.10.)
    Ћуде Срзентићи и од њих Злотвори и Рачевићи непознато … Никшићка Жупа -> Брда (Паштровићи) -> Смоковци (Љуботињ) Никољдан (6.12.), Срђевдан (7.10.) у Смоковцима

Дукађинци-Бјелопавлићи и Гашани

Бјелопавлићи (СА) Бубићи, Дмитровићи Лека Дукађинац-Бијели Павле Пећ (Дукађин тј. Метохија) -> [Паштровићи, Хоти] -> Бјелопавлићи -> Васојевићи, Доњи Колашин, Кривошије, Кућишта (Ћеклићи), Трпези (Бихор) Петковдан (14.10.), не славе Калићи, Цикотићи и Чоковићи
    Водовари,

    Вујичићи,

    Вукаловићи,

    Вучуровићи

    и Илићи

Водовари, Вујичићи, Вукаловићи, Вучуровићи, Илићи од Бубића (према предању Илића) …Шобајићи (Бјелопавлићи) -> Добра Гора (Цуце) -> Кривошије -> Долови (Грахово) Петковдан (14.10.)
    Ђоројевићи Бабићи, Стојковићи од Бубића Бјелопавлићи Петковдан (14.10.)
    Раичевићи и

    Шумановићи

Раичевићи, Шумановићи Раич, бан Млатишума …Вражегрмци (Бјелопавлићи) Петковдан (14.10.)
Гашани (А) Паучинци (М) Лека Дукађинац-Гаврило „Гашо“ Пећ (Дукађин тј. Метохија) -> Паштровићи -> Гаш -> Паучина (Рожајска област) не славе

Дукађинци-Сотонићи

Сотонићи Миросаљићи, Митровићи, Николићи, Расалићи Михаило Дукађинац (син дукађинског бана) Дукађин -> Сотонићи Аранђеловдан (8.11.)

Кастриоти

Дрекаловићи Вујошевићи, Иликовићи, Мијовићи, Чејовићи Ђурађ Кастриот Скендербег-Јован-Дрекале Епир -> Кастрати -> Кучи -> Васојевићи, Бихор, [Мале Цуце -> Богетићи (Пјешивци), Гослић (Голија)], Рожајска област, Ускоци Никољдан (6.12.), не славе Калачи, Омербожовићи, Растодери и Ћемани
    Драгошевићи

 

Булајићи, Вујачићи, Вујовићи, Вучевићи, Делибашићи Драгош / Драгаш / Драгоје …Кучи -> Чево -> Риђани -> Грахово -> Никшићке Рудине, Опутне Рудине Никољдан (6.12.)
    Дуровићи (М)

 

Дуровићи непознато …Кучи -> Годуша (Бихор) не славе
    Ђаловићи

    и Чампари

Ђаловићи, , Чампари непознато …Медун (Кучи) -> Ђаловићи (Корита) Никољдан (6.12.); Чампари: Св. Агатоник (22.8.)
    Ракоњци Ракоњци од Поповића …Медун (Кучи) -> Ракоње (Средње Полимље) -> Уневине (Средње Полимље) Никољдан (6.12.)
    Рожајци (М) [Бећирагићи, Ганићи, Камберовићи, Фетаховићи] Алија, Рамо, Усо …Медун (Кучи) -> Рожајска област не славе
    Храстодери (М) Растодери и од њих Нурковићи од Петровића из Косора Косор (Кучи) -> Дупило -> Бихор -> Сеошница (Рожајска област) не славе
Мугоше Мугоше рођак Ђурађа Кастриота Скендербега Епир -> Кастрати -> Кучи -> Љешкопоље Ђурђиц (3.11.)

Косанчићи

Прибојевићи Богојевићи, Вратнице, Лађићи, Поповићи четири унука Ивана Косанчића Топлица -> Јаблан (Вучитрн) -> Станиселићи (Љешанска нахија) Врачевдан (1.11.)

Јеринићи

Угреновићи Ђапићи бан Угрен Јеринић Никшићка област -> Горње Поље Аћимовдан (9.9.)

Миковићи

Миковићи Миковићи и од њих Андровићи, Греговићи, Давидовићи, Ђалци и Медиговићи протовестијар Радич Миковић Брегалничка област -> Миковићи (Орахово) -> Паштровићи Илиндан (20.7.)

Младеновићи-Бранковићи

Биједићи Биједићи непознато Корјенићи -> Биједићи (Пљеваљска област) Аранђеловдан (8.11.)
Братоножићи Баљевићи, Прогоновићи, Сеоштичани, Чађеновићи војвода Младен-Бранко Младеновић-Вук Бранковић-Ђурађ-Гргур-Стеван/Лазар-Брато Корјенићи -> Дреница -> Братоножићи -> Буковица (Рожајска област), Васојевићи, Доња Морача, Загарач, Крњице, [Бјелошевина (Никшићка Жупа), [Горња Села -> Средње Полимље, Јоховица (Бихор)]] Никољдан (6.12.), Јесењи Јовањдан (23.9.) у Клопоту, не славе у Бихору
Цвијовићи Цвијовићи Јанко Цвијовић (потомак Вука Бранковића) Корјенићи -> Дреница -> Пљеваљска област Мратиндан (11.11.)

Мркшићи

Жарковићи Жарковићи Мркша Мркшић-Жарко Мркшић Косјерић -> Недајно (Пива) Јовањдан (7.1.)

Мрњавчевићи

Богићевци Вујисићи, Лакићевићи, [Поповићи, Радовићи], Меденице, Ракочевићи Мрњан-Гојко Мрњавчевић -Јован-Богић Ливно -> Благај -> Скадар -> Хотски Хум (Хоти) -> Доња Морача -> Горња Морача, Горњи Колашин, Пљевљска област Аранђеловдан (8.11.)
Гојковићи Гојковићи Гојко Мрњавчевић Скадар -> Мокрине (Херцегновска област) Ђурђевдан (23.4.)
Мрњавчићи [Беровјани, Перићи], Ђурђевићи, [Живковићи, Криводољани, Кућани, Ледињани, Цикнићи], Костровићи, Никезићи Мрњан-Гојко Мрњавчевић-[Гаврило, Марко] / Ненада Мрњак (Бјелопавлићи) -> Скадар -> Брштан / Бардањи (Клименти) -> Кучи -> Башча (Рожајска област), Бихор, [Горњи Колашин -> Доњи Колашин], Гусињска област, Доња Морача, Зета,  Мркојевићи, Никшићка област, Плавска област Митровдан (26.10.); Костровићи, Никезићи и Цикнићи: Никољдан (6.12.); Беровјани и Перићи: Јесењи Јовањдан (23.9.); Кликовци: Ђурђиц (3.11.); не славе у Бихору, Зети, Мркојевићима, Гусињу и Плаву
    Вујачићи Вујачићи и од њих Бојанићи, Јањевићи и Шћепћевићи Вујо …Кучи -> Хоти -> Црнци (Пипери) -> Зета -> Опточићи (Подгор) -> Љешанска нахија Никољдан (6.12.)
    Чабаркапе Чабаркапе браћа Бјеле, Радивоје и Радоје Чабаркапа … Кучи -> Мојковац (Доњи Колашин) -> Затарје -> Шаранци Митровдан (26.10.)

Немањићи

Васојевићи Мијомановићи, Новаковићи, Рајевићи Завида-Стефан Немања-Вукан Немањић-Костадин-Васоје-Стефан / Стеван Васојевић-Костадин-Васо Дукља -> Рашка -> Херцеговина -> Васојевићи -> [Дупило -> Глухи До], [Бањани -> Дробњак], Мораково (Никшићка Жупа), Пелиново (Грбаљ), Бјелојевиће (Поља) Аранђеловдан (8.11.)
    Зечевићи

    -Кленчани

Зечевићи непознато …Васојевићи -> Кленак (Бањани) Јовањдан (7.1.)
    Петијевићи Петијевићи Миленко Караџић … Васојевићи -> Бањани -> Дробњак -> Петијевићи (Крушевице) Јесењи Јовањдан (24.6.)
    Пјешивци Витковићи, Потолићи Стеван Васојевић Бањска -> Груде -> Пјешивци -> Његуши, Питомине (Језера) Јесењи Јовањдан (24.6.), Ђурђевдан (23.4.) у Мајсторима, Јовањдан (7.1.) у Језерима
        Вучићевићи Перовићи, Стриковићи Вучић …Стубица (Пјешивци) -> Бороњина (Бјелопавлићи) Јесењи Јовањдан (24.6.)

Обилићи

Копривице Копривице Милош Обилић Кључ (Гацко) -> Копривице (Бањани) -> Врановина (Затарје) Никољдан (6.12.)

Орловићи

Бајковићи Кривокапићи, Преобрежани Павле Орловић-…-Бајко Чарађе (Голија) -> Пригредина (Бањани) -> Веље Цуце -> Ораховац Јовањдан (7.1.)
Бандићи Баровићи, Вукадиновићи, Вукотићи, Секулићи Павле Орловић-…-Радоња Чарађе (Голија) -> Пригредина (Бањани) -> Ржани До (Веље Цуце) -> Бајице -> Бандићи Мала Госпојина (8.9.)
    Ђуричићи Ђуричићи Вуко Бандић …Бандићи -> Башино Село -> Мале Цуце Никољдан (6.12.)
Бјелице Милићи, Предишани Павле Орловић-…-Бело/Бјело/Бјелан Чарађе (Голија) -> Пригредина (Бањани) -> Ржани До (Веље Цуце) -> Бјелице -> Голија, Дуга (Горње Поље), Опутне Рудине, Цеклин Јовањдан (7.1.)
    Бектешевићи

    и 

    Лончаревићи

Бектешевићи (М), Лончаревићи два брата Милића (према предању Лончаревића) …Бјелице -> Бањкани (Затријебач) -> Гусињска област -> Андријевица (Васојевићи), Лахоло (Бихор) Мратиндан (11.11.); Бектешевићи не славе
    Дубљевићи Дубљевићи и од њих Поповићи од Милића …Бјелице -> Дубљевићи (Невесиње)  -> Дубљевићи (Пива) -> Тепца (Језера) Ђурђиц (3.11.)
Грабљани и Градињани [Вулетићи, Јовановићи, Перишићи], [Бошковићи, Миљеновићи] Павле Орловић-…-Миждраг Чарађе (Голија) -> Пригредина (Бањани) -> Веље Цуце Јовањдан (7.1.)
Ђуричковићи Ђуричковићи и од њих Недовићи Павле Орловић-…-Ђурашин „Ђуро“-Ђуричко Чарађе (Голија) -> Пригредина (Бањани) -> Ржани До (Веље Цуце) -> Доњи Крај (Цетиње) -> Ђуричковићи (Загарач) -> Пријелози (Средње Полимље) -> Костићи (Бихор) Мала Госпојина (8.9.), Аранђеловдан (8.11.) у Пријелозима, не славе у Костићима
Комненовићи Комненовићи Павле Орловић-…Комнен Бајица Чарађе (Голија) -> Пригредина (Бањани) -> Ржани До (Веље Цуце) -> Бајице -> Бањани Јовањдан (7.1.)
Липљани и Проседољци Поповићи, [Марковићи, Томашевићи] Павле Орловић-…-поп Јаков Чарађе (Голија) -> Пригредина (Бањани) -> Доњи Крај (Озринићи) -> Веље Цуце Јовањдан (7.1.)
Липовци Ивановићи, Илићи Павле Орловић-…-Змијица Чарађе (Голија) -> Пригредина (Бањани) -> Горња Заљут (Веље Цуце) Јовањдан (7.1.)
Ненојевићи Вуксановићи, Мартиновићи Павле Орловић-…-Неноје Чарађе (Голија) -> Пригредина (Бањани) -> Ржани До (Веље Цуце) -> Бајице -> Љешкопоље Јовањдан (7.1.)
    Бориловићи Бориловићи Борило Мартиновић Бајице -> Лапчићи (Маини) Јовањдан (7.1.)
    Зоговићи

    и Крџићи

Зоговићи,

Крџићи

два брата Мартиновића …Бајице -> Горње Полимље -> Шекулар -> Метохија Јовањдан (7.1.)
    Љухари Ђоловићи (К), Муховићи (М), Перковићи (К), Шабовићи (М) браћа Ђуро и Крсто Мартиновић …Бајице -> Фундина (Кучи) -> Плавска област -> Брестовик (Бихор) Никољдан (6.12.); Муховићи и Шабовићи не славе
Самарџићи Самарџићи Павле Орловић-…Комнен Бајица / Саво Чарађе (Голија) -> Пригредина (Бањани) -> Ржани До (Веље Цуце) -> Бајице -> Кривошије Јовањдан (7.1.)
Тепавчевићи Тепавчевићи Павле Орловић-…-Тепо Голија Јовањдан (7.1.)
Ћетковићи Ћетковићи Павле Орловић-…-Ћетко Чарађе (Голија) -> Пригредина (Бањани) -> Ржани До (Веље Цуце) -> Ораховац -> Братешићи (Грбаљ) Јовањдан (7.1.), Јесењи Јовањдан (24.6.) у Братешићима

Пилатовци

Пилатовци Додери, Комненићи, Шекарићи бан Пилат Опутне Рудине Ђурђевдан (23.4.)

Предојевићи

Радмиловићи Радмиловићи браћа Војко и Сава Радмиловић Пријевор (Билећа) -> Баљци -> Жлијеби (Херцегновска област) Никољдан (6.12.)

Страхињићи

Старчевићи Старчевићи и од њих Бошковићи, Јеловци, Кнежевићи, Лучићи, Милићевићи, Попадићи, Ћирковићи и Џувери Страхињић Бан Бањска (Косово) -> Пљевља -> Затарје Лазарева Субота (8 дана пре Васкрса)

Хребељановићи-Лазаревићи

Шобајићи Вуковићи, Кадовићи, Перовићи Прибац Хребељановић-кнез Лазар-Стефан Лазаревић-Сибињанин Јанко-Лале Грбаљ -> Прилепац -> Крушевац -> Београд -> Хунедоара -> Шобајићи (Бјелопавлићи) Петковдан (14.10.)
Напомене:

(СА) – српски родови и братства албанског порекла према предањима

(АС) – албански родови и братства српског порекла према предањима

(А) – албански родови и братства

(К) – већински католички родови и братства

(М) – већински муслимански родови и братства

За родове који настањују више области је подвучена матица на простору Црне Горе.

За родове чија братства празнују више крсних слава подвучена је најстарија крсна слава.

Поред наведених братстава која имају устаљена предања о пореклу од властеле, постоји и мањи број братстава која су према једном од више предања племићког порекла. Тако Томашевићи, који су грана Мулина у Бањанима, имају и предање да су од босанског краља Стефана Томашевића иако код Мулина преовлађује предање о пореклу из Бањске.

Вредно је помена да владарска кућа Петровић-Његош, као ни цео род Раичевића и Хераковића коме ово братство припада, нема предање о пореклу од средњовековне властеле иако би се од њих то највише могло очекивати јер су владарске куће одувек желеле да своју владавину представе као легитимну кроз континуитет са некадашњим владарским породицама. За њихове родоначелнике, браћу Херака и Раича, у предању се једино каже да су дошли из села Мужевице под планином Његош из Бањана.

Властела у Црној Гори 1914. године према устаљеним народним предањима

Истинитост предања у светлу генетских истраживања

Доступни историјски извори потврђују предања Боројевића, Горевука, Миковића и Радмиловића, а у одређеној мери и предањa Биједића и Војновића. Међутим, битно је споменути да прва четири рода потичу од ситне властеле, док се једино за Биједиће и Војновиће може рећи да највероватније потичу од властеле која је имала битнију улогу у српској историји, конкретно од Бранковића и Војиновића. С друге стране, предања свих осталих наведених братстава се не могу поткрепити историјским документима, а одређени број тих предања већ је побијен досадашњим резултатима ДНК тестирања. Тако рецимо Богићевци, Гојаковићи и Мрњавчићи припадају различитим хаплогрупама, иако сва три рода тврде да су од Мрњавчевића. За Дрекаловиће који су према предању од Кастриота се испоставило да потичу од Мрњавчића чиме је то предање побијено. Исто тако, за Братоножиће и Цвијовиће из околине Пљевље који су према предању од Бранковића је утврђено да су разнородни и да притом нису сродни Корјенићима од којих потичу Бранковићи. Када су у питању Орловићи, за Бјелице, Ђуричковиће и Тепавчевиће је утврђено да нису сродни осталим братствима са истим предањем, при чему су Бјелице и Ђуричковићи засебан род у односу на Тепавчевиће који су сродни Бањанима. Предање Шаранаца о пореклу од Властелиновића је такође оборено јер нису сродни Шаренцима, док се за Шобајиће испоставило да припадају роду Бјелопавлића чиме је оборено њихово предање о пореклу од Лазаревића. Ипак, можда и најбољи пример нетачности предања о пореклу од властеле јесу братства која су према предању од Војиновића. Тако Војинићи-Жарићи, Војинићи-Љешњани, Вујовићи-Љуботињани, Пуношевићи и Радуловићи припадају потпуно засебним родовима, што значи да су најмање четири од пет предања ових братстава нетачна. Међутим, треба имати у виду да је и код предања у којима се спомиње порекло од властеле део родослова до претка по коме је род назван најчешће врло поуздан иако је други део предања нетачан. Тако да ако се предањима приступа на рационалан начин, а не по принципу све или ништа, из њих се доста корисног може сазнати о пореклу становништва. Више речи о пореклу и предањима свих до сада тестираних братстава ће бити у текстовима о генетски профилисаним родовима у Црној Гори.

Коришћена литература

  • Андрија Јовићевић, Зета и Љешкопоље, Београд 1926.
  • Андрија Јовићевић, Плавско-Гусињска област, Полимље, Велика и Шекулар, Београд 1921.
  • Андрија Јовићевић, Ријечка Нахија, Београд 1910.
  • Андрија Јовићевић, Црногорско Приморје и Kрајина, Београд 1922.
  • Андрија Лубурић, Дробњаци, Београд 1930.
  • Блажо Кнежевић, Властелиновићи, Подгорица 2006.
  • Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у турској граници, Београд 1905.
  • Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у црногорској граници, Београд 1903.
  • Војин С. Муришић, Крушевице (Сврчуге – Петијевићи – Бијелићи), Београд 2000.
  • Вукашин Вучков Шошкић, Шошкићи из Полимља, Београд 1995.
  • Вукота Миљанић, Аким Миљанић, Презимена у Црној Гори, Београд 2007.
  • Вуле Kнежевић, Племе Шаранци, Београд 1961.
  • Звонимир М. Мијушковић, Племе Пјешивци – крајина Старе Црне Горе, Београд 1984.
  • Јован Вукомановић, Паштровићи, Цетиње 1960.
  • Јован Вукомановић, Црмница, Београд 1988.
  • Јован Ердељановић, Братоножићи – племе у црногорским Брдима, Београд 1909.
  • Јован Ердељановић, Пипери, Београд 1917.
  • Јован Ердељановић, Kучи, Београд 1907.
  • Јован Ердељановић, Стара Црна Гора, Београд 1926.
  • Јован Ф. Иванишевић, Подловћенско Цетиње, Цетиње, 1892.
  • Јован Ф. Иванишевић, Путопис кроз Мале Цуце, Цетиње, Јавор 1891.
  • Косто Р. Перућица, Опутна Рудина, Београд 1989.
  • Марко Миљанов, Племе Кучи у народној причи и пјесми, Београд 1904.
  • Миладин Kонтић, Племе Пјешивци са историјом братства Kонтић, Београд 1977.
  • Милан – Мишо Брајовић, Племе Бјелопавлићи, Подгорица 2000.
  • Милан Пековић, Никшићка Жупа, Београд 1974.
  • Милета Војиновић, Пљеваљски крај – прошлост и порекло становништва, Пљевља 1997.
  • Милисав Лутовац, Бихор и Kорита, Београд 1967.
  • Милисав Лутовац, Рожаје и Штавица, Београд 1960.
  • Милорад Јокнић, Становништво у пљеваљском крају, Пљевља 2006.
  • Милош К. Војиновић, Тадија Б. Бошковић, Попис домова у новим крајевима Краљевине Црне Горе 1913. године, Колашин 2015.
  • Мирко Барјактаровић, Ровца, Титоград, 1984.
  • Мирко Вукићевић, Вукићевићи из Трешњева и њихови коријени, Андријевица 2015.
  • Небојша Драшковић, Чевско Заљуће и Доњи Крај – села у племену Озринићи, Београд 1999.
  • Никола С. Вујачић, Братство Вујачић, Требиње, 1983.
  • Павле Радусиновић, Насеља Старе Црне Горе, Београд 1985.
  • Петар Пејовић, Озринићи – племе Старе Црне Горе, Београд 2004.
  • Петар Шобајић, Бјелопавлићи и Пјешивци, Београд 1923.
  • Петар Шобајић, Корјенићи, Цетиње 1964.
  • Радослав Ј. В. Вешовић, Племе Васојевићи, Сарајево 1935.
  • Радојко Копривица, Братство Копривице – поријекло, свештеници, Никшић 2016.
  • Рајко Раосављевић, Морача, Ровца, Kолашин, Београд 1989.
  • Сава Накићеновић, Бока, Београд 1913.
  • Светозар Томић, Бањани, Београд 1949.
  • Светозар Томић, Дробњак, Београд 1902.
  • Светозар Томић, Пива и Пивљани, Београд 1949.
  • Стеван Поповић, Ровца и Ровчани у иторији и традицији, Никшић 1997.
  • Стојан Kараџић, Вук Шибалић, Дробњак – породице у Дробњаку и њихово поријекло, II измијењено и допуњено издање, Београд 1997.
  • Томо П. Ораовац, Арбанашко питање и српско право, Београд 1913.
  • Čedomir S. Bulajić, Rodoslov bratstva Bulajić, Beograd 1997.
  • Fadil M. Kardović, Porijeklo bratstva Kardovića, Novi Pazar 2010.
  • Veselin Konjević, Kazivanje Ahmet-bega Mušovića, Cetinje, 2017.
Share




Facebook коментари:

2 мишљења на „Властела у Црној Гори према народним предањима

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

five × four =

Препоручени текстови

Најновије

Топ 10 тема на ДНК форуму

Коментари

Jовица Кртинић
О српском ДНК пројекту
2017-12-14 09:14:51

Marina
О српском ДНК пројекту
2017-12-14 09:06:47

Byz
Генетска слика Црне Горе
2017-12-12 22:49:58

Milan Rajevac
Постани наш члан
2017-12-12 17:24:02

Osman Prljača
Постани наш члан
2017-12-11 12:20:23